Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Dole, na padinama i obroncima, videli su se zaseoci, a po bregovima zvonici crkava, u svetlosti, koju je vetar raznosio kao pljusak.
Brda, što su se dizala u daljini, spržene trave, voćnjaci, sve je mirisalo od prašine i zapare. Seoski zvonici, u daljini, povlačili su za sobom duge redove drveta i žbunja, duž reke, a na uzvišicama i utvrđenjima Francuza, vide
Drveni zvonici crkava, manastirske ikone koje su ga zvale nekim sujevernim šapatom, kojim je šaputao sam sebi, pri polasku, činjahu mu
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
činodejstvujuća; iz lake ruke izvire mi grana „U plodnom kraju staroga neznanja“ Kaloper-dušom odišu mi čuvstva. Zvonici srca što bi da zaneme jer nigde nema da isteče vreme kad istok-čaši porumene usta.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
U prolazu smo odapinjali lukove na čijoj struni su strele bile zvonici, tornjevi. Da li to Slovo živi u tebi zato da još jednom strada, mora li da prođe kroz tela, bolnice i groblja pre no
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Ali.. ako te čuju... — Neka me čuju. Nije otadžbina samo zemlja, teritorija, zeleni lugovi, bistri potočići i zvonici. Otadžbina je i Pravda, i Uprava, i Sloboda i Sigurnost i Blagodet. I Pravda.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
nad kojima, kao stražari, strše mrki čempresi; pored polja, uz more, nižu se sela iz čijih sredina izdvajaju se vitki zvonici. Pa pučina negde prostrana, pusta, negde tesna kao reka iz koje kao da niču ostrva, školi...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Dole, na padinama i obroncima, videli su se zaseoci, a po bregovima zvonici crkava, u svetlosti, koju je vetar raznosio kao pljusak”.
Krakov, Stanislav - KRILA
te su vesti bile crvene, ranjave... njini koraci su bili teški i nisu zvonici kao pretnja iako je daleko napred muzika treštala naletne, pobedne marševe.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
gradu Rajske voćke ptice i cveće Donesi i kamen koji se može jesti I malo vazduha Od kojeg se ne umire Klanjaće ti se zvonici I ulice se prostrti pred tobom Veliki gospodine Dunave BEOGRAD Bela si kost među oblacima Ničeš iz svoje lomače Iz