Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Kako su ćutljivi Česi i Tirolci! Mirni Prusi neće ni mrava da zgaze! Razvaljena kola, bačve, protivkolci, pun konjske i ljudske mokraće i gaze zavičaj; i plamte još ambari puni žita i
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– »Baš vam je lepo, devojčice«, misli, »automobili su za vas stado na parkingu; oni pokušavaju da vas zgaze, ali vi ste male gradske srne, zujite kroz opasnosti i žvaćete svoju žvaku po rahitičnim parkićima, pišete prstom po
Krakov, Stanislav - KRILA
Odjednom ga strah obuze da ga u mraku ne zgaze, htede ustati, izbode ruke na bodlje pokidanih žica, ipak se izdiže, ali se ponova kao udaren sruši.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
v.] (Šulek; Sofrić, 165). U Hercegovini veruju da vile postaju iz mrazovca; zato momci nikada neće ovu biljku da zgaze, dok naprotiv babe to čine krišom, rano u zoru (Sofrić, 165).
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ako neko zastane, naleti na njega onaj pozadi. Konji se neprestano sapliću, i vojnici se čuvaju da ih ne zgaze kopitama svojim. Ćutljiva kolona odmiče kroz mračnu noć preko planinskih vrhova.
Pustili smo konjima dizgine neka sami biraju. Pazimo samo da se ne okliznu i neprestano strepimo da nas ne zgaze. A konj zastane, odmerava, zatim skoči i onda unezvereno gleda kuda će dalje.
— Ne vredi!... — prošaputa seiz. I ne pitajući me, otkači kolan i skide sedlo. — Zavedi ga sa strane puta, da ga ne zgaze — rekoh prigušeno. Dođe mi da mu obavijem ruke oko vrata. Išao sam peške. U jednoj šumici pored puta ležao je vojnik.
Konji se behu uznemirili i gotovo da zgaze jedan drugoga. Tvog konja podaj vodniku, a ti posle jaši moga! — i pokazah mu rukom. Vojnik odjuri...