Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A priča li, priča, da između matere i ćerke ne treba da ima tajni! Isakovič je bio toliko zgranut, i njenim dolaskom, i njenim brbljanjem, da nije, u prvi mah, znao šta će s njom.
A ne haljine gospože Kumre. Lice joj je bilo modro. Pavle je bio, očigledno, toliko zgranut, tom vešću, da je bio zanemeo. Sedeo je, pred njima, pognute glave, i nije ništa više pitao.
Starac je, međutim, iako je bio zgranut, onim što je o Višnjevskom čuo, naredio Pavlu da ćuti i trpi. Pavle, kaže, treba da pazi, da se ne upropasti, konačno.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Na pasošu je vaša slika. (Daje mu ga.) MARIĆ: (zgranut): Pasoš?... Zašto pasoš?... SPASOJE: Da se možete bez smetnje i za vremena ukloniti iz zemlje. MARIĆ: Ukloniti?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
ali ono o čem su najglasnije pričali, pa čak i na mene saučesnički namigivali, bili su njihovi doživljaji iz djetinjstva. Zgranut i presrećan, gledao sam i slušao dvije razrakoljene starčine kako muče moju rođenu dječju muku i brane se i dovijaju
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Eto malopre kad smo s njom govorili o tome, pocrvene dete kao kuvani rak. ADVOKAT (zgranut): Kako, vi ste govorili s njom o tome? AGATON: Razume se! ADVOKAT: Ali ko vas je ovlastio da vodite takve razgovore?
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
MLADEN: Jes', al' odjutros sam glasao za gospođicu, a sad za tebe, gazda. JEVREM (zgranut): Kakvu gospođicu, marvo jedna? MLADEN (pokazuje na Ivkovićeva vrata): Pa... za onoga...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
To nisu žene, već derikože! Stvorenja niska i zločesta... Zgranut pred niskošću, čovek ne može Da zine ni da se pomakne s mesta.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Motre me zdesna, motre sleva, Okom što čezne ili seva I misle da sam gord il moćan. Zastanem za tren među svima Zgranut i slab i bespomoćan Kao napadnut bakcilima.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Na to je Dobrača, zgranut onim što čini, potegao kuburu i pucao u tu ruku. Nije pogodio samo ruku. Starac, je čak, i padao sa dostojanstvom a
U taj mah, Riga je podigao glavu, imao je mali osmeh oko usana i u očima i knez je, zgranut, shvatio da njegov sekretar sledi ne samo tekst koji mu on diktira nego i misao koju mu skriva.
U odgovor, kao da je i u njemu stala da se miče neka opasna senka, sve obuhvatnija, i Anastasijević je, zgranut, pojmio da je ono što bi sad želeo da učini potpuno van pameti.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Osta mlada popadija. Pa se zacereka i cmoknu u prste. — Šta ti je pobratime? — šapnuh zgranut ovim odgovorima. — Ja te, Boga mi, ne poznajem.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Posmatrao sam, zaklonjen iza kamenja, agoniju druge čete, zabezeknut i zgranut... Vlajko uzdahnu. Onda izvadi maramicu da obriše znojavo čelo.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Gavrilo je vrlo teško izgovarao pojedine reči i kad bi negde zapeo redovno bi dobio zgranut izraz. Pošto nije bio kadar da svoje izveštaje ukrašava otmenim ali jalovim praznoslovljem, Gavrilo se trudio da
Njegovo koplje se pobolo daleko od vrata aždaje. Smeje li se to aždaja? Kezi li se? Je li to sveti Đorđe zgranut? Zar je on šeprtlja? O čemu to govori Matija? Hoće li da kaže da nije crno ono što je crno, niti belo ono što je belo?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Preneražen postupkom jednoga poručnika, potpukovnik je stajao zgranut i bez ijedne reči. Luka priđe sledećim kolima, ali komordžija, i ne čekajući njegovu opomenu, poče da tera volove.
Mi zaćutasmo. On stade ispred sveštenika. — Gospodine popo, zove vas komandant. — Šta kažete?! — zapita Momčilo zgranut. — Kažem ja, a ti meni ovo, ono! — govori Dušan. — Ljudi, ja sve mislim, vi terate šalu...
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Dizaj tej čaše, tuj srču! STOJAN (na vratima; besno, ljubomorno Koštani): Ciganka! Ko da više! (Odlazi). TOMA (zgranut, prilazi zidu, gde je oružje): Ko tamo?! Ko je još gospodar u mojoj kući? On? Zar on još da govori? Pušku!