Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A došlo je bilo i do tuče. Neki Peja Zekovič, husar Trifunov, opalio je na geometre iz svog štuca. A njegovu ženu, Đinđu, hteli su da vode u Temišvar, da je
Ubica je bio neki Peja Zekovič, a Pavle se seti da im je to neki daleki rođak i da ga je Trifun bio, iz Potisja, sa sobom doveo.
Bio je inače miran čovek, kršan, lep, mlad, ćutljiv. Pavle se docnije sećao da je živog čoveka sanjao. Taj Zekovič je bio, pre nego što je Pavle u arest odveden, u Temišvaru, zbilja ubio, ali sve to nikakve veze sa Garsulijem nije
To je neka Ličanka, od onih što su sa popom Todorom bili u Hrtkovcima. Pavle se seti onda da je to bio neki Zekovič, što je pucao na indžilira u Mahali, a seti se i da mu je ženu video. Video i u snu. Bio ih je zaboravio.
A sad je, zbog te švalerke Trifunove, rešila da napusti muža. Pavle se kao skameni kad to ču. Kakve veze ima, Zekovič, i njegova pucnjava, i nesreća, sa ljubavlju supružanskom, koja bi trebala da bude večita?
Pavle joj onda ispriča, kako ta mlada žena, sa Zekovičem, dece nije imala, a veruje, zato, što je prokleta. Zekovič je ostavio staru majku i otišao sa Đinđom u Potiski okrug, kad je Đinđa, za njega, odbegla.
Đurđe je počeo da priča, do sitnica, kako su našli tu nesretnicu, što je otišla u Begej. Kako je njen muž, Zekovič, iz Mahale, bežao. Kako su ga ubili, u vrbaku, na Tamišu, i kako je Trifun doveo tu mladu udovicu u kuću.