Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Doći će vreme kad ćemo bežati u krtičnjake i zemunice. Doći će vreme kad ćeš se od brata sakrivati kod jazavca i vuka, kad će nad crkvama od pepela zvona od blata da
A stalno su nam za petama, u stopu nas prate, svinjci, kokošinjci i zemunice! Molimo da nam se nebo otvori, da nas primi, da nas ozare Bogojavlenja, Blagovesti, Preobraženja, Vaznesenja, Vaskrs,
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kako se spuštahu noći prilično hladne, to su starci vodili brigu o nejači. Oni previše kolibice i kopahu zemunice. Žene im pomagahu u tom poslu vrlo revnosno. Obarale su šumu i prevrtale crnu zemlju...
— Bože Gospode!... Što ne podrža lepo vreme!... — Da bi još za koji dan, dok kolebe ne pogradimo ili bar zemunice ne iskopamo!... — Zar ovo nije jad?... Eno jadne Stake... umire! — reče jedna baka. — More, i naživela se!...
Ali tamo će biti samo starost i nemoć, pa ja mislim da je bolje podići zemunice... — Šta veliš, pobratime? — upita Zeka Stanka. — Pa... dobro... — Jest, jest, zemunice!...
— Šta veliš, pobratime? — upita Zeka Stanka. — Pa... dobro... — Jest, jest, zemunice!... Možda zemunica nije dobra kao koleba, ali je u ovo vreme pametnija od kolebe — reče Zavrzan. — Onda, zemunice!
Možda zemunica nije dobra kao koleba, ali je u ovo vreme pametnija od kolebe — reče Zavrzan. — Onda, zemunice! — reče Zeka. — Tamo ima sve gotovo. Trebaće samo bolje pokriti. A Vojko će to sigurno bolje umeti! — reče Surep.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Dole po suvoj, peskovitoj zemlji, odnekud baš ispod njegovog poljskog kreveta pa tačno sredinom zemunice ka vratima, milela je jedna tanka, vijugava i crna kolona sa svim sitnih, na prvi pogled i nevidljivih, mrava.
A Jurišić sluša iz svoje zemunice kako se oni iskreno zgražavaju zbog onog postupka Hrustićevog, pa misli: kako se iz njihove kože, u kojoj su oni
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Oni su bili zarasli karaule i kolibe Rascijana i njihove zemunice, kao i njihove krovove, pokrivene trskom. I mada je beda u Mahali morala biti velika, noću se iz tog srpskog sela
Njihovi sunarodnici opet su se u zemunice sabili, a sela su u zgarišta utonula i ni jedno zvono ne zvoni. Nema ni popova, kažu, da samrtnike uteše, i sahrane
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Iza kuće, dalje uz brdo, beše šuma koju su vojnici Vuka Isakoviča bili počeli da krče, i zemunice onih koji još ne behu nabili kuće od zemlje u selu što se spuštalo na vodu, u sredini sa drvenim zvonikom, pod čijim su
Žabe su počele da zalaze u kuće i zemunice i voda da curi, pod panjeve, na kojima behu razastrli postelje. U kuću Vuka Isakoviča beše se uselio Aranđelov sluga,
Moglo je biti možda oko ponoći, kad se spremaše da počne da zabija, a obori i kuće i zemunice behu utonuli u potpun mrak i mir.
Straže više nije obilazio, niti je zalazio u zemunice i kolibe vojnika. Na izveštaje i naređenja Berenklaua jedva je i odgovarao.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— začu se glas iz rupe. — Ja, gospodine poručniče. — Ko „ja“, oca ti tvoga... — Ordonans iz bataljona... Iz mračne zemunice zapahnu me zadah zemlje pomešan sa mirisom rakije. Neko kresnu žižicu i prostor se jedva osvetli.
A kuršumi neprekidno zvižde nad glavom, bombe prašte okolo njegove zemunice, a granate ga tuku kao i ostale pešake. Nego, znaš li ti zašto sam ja došao do tebe?... Imaš li duvana?
Da se uznemiri neprijatelj! Eto... mi njega, a on nas. A oni ljudi u pozadini spavaju. A ovaj — pa pokaza rukom u pravcu zemunice komandira čete — umesto da objasni, da razjasni, kako je ljudima potreban odmor, jer smo i onako po cele noći na
Osluškivao sam... Paljba je sve brža. Počeše da pucaju i ovi oko zemunice. Kao da čujem neki žagor. Onda se uspravim, ali sam i dalje sedeo uznemiren, ne znajući šta se to oko mene dešava...
Čujem potmuli žagor. Prođoh pored zemunice komandira čete i naskoro ugledah mitraljez. Zadigoh šatorsko krilo i zastadoh začuđen.
Da cucnemo i mi njega sada — veli Dušan, i obrati se dežurnome vojniku: — Probudi komandanta. Ne potraja dugo, a iz zemunice iziđe komandant potpuno obučen i zakopčan. Još prebacio i torbu sa sekcijama oko vrata. — Gospodine potpukovniče...
— Hajd, povedi nas... — Ja sam ordonans... — Napred! — naredi odlučno komandir i mi u nekoliko skokova dođosmo do zemunice. Bila je to ranije naša artiljerijska osmatračnica, i sada se u nju sklonio komandant puka.
Ali pristizale su sve strože naredbe. Po ceo dan su vojnici parili odelo. Kažu da se bolest prenosi preko vašiju. Zemunice su bazdile na kamfor, kao da u njima leže rekonvalescenti. Najzad, obustavljena su za neko vreme i odsustva.
Komandir me nije dirao. Malo sam se primirio. A i šta bih drugo mogao... Neko je obilazio oko zemunice. — Zove vas komandant — upade ordonans iz diviziona.
Kaplar škripnu zubima. Zaustavljajući se pred otvorom zemunice, raširi noge, onda se saže ne bi li bolje video. Iz zemunice ga zapahnu memla i miris fiksovanih čizama, što u svesti
Kaplar škripnu zubima. Zaustavljajući se pred otvorom zemunice, raširi noge, onda se saže ne bi li bolje video. Iz zemunice ga zapahnu memla i miris fiksovanih čizama, što u svesti njegovoj izazva predstavu nakrivljenih furažnih kola, čija ruda
— Izlaz’ napolje! — viknu kroz stisnute zube. Iz zemunice dopre šuštanje slame, neko stenjanje, dok tek jedan glas progovori: — Je l’ ja, kaplare? — Moj otac!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Trebalo je, prema tome, da ostanem pored zemunice i da čekam. Jutro je bilo vedro, sveže i mirno. U nestrpljivom očekivanju i sedeći na maloj tronođnoj stolici koju mi
vremenom ugazili šetajući se gore-dole. Zatim, kad mi se i to dosadi, priđoh oprezno prozorčetu Nikoline zemunice i ugledah ga opruženog na poljskom krevetu, pokrivenog šinjelom, sa kapom na očima.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Uh, ala vuždi kao mečka! — veli ordonans Gruja, koji leži ispod zemunice. Za brđane vojnici kažu: kevću kao psi. Rovovci grokću. Poljaci prašte. Haubica grmi.
Izgubili smo potpuno pojam o vremenu. A o danima već niko i ne vodi računa. Svi su jednoliki i monotoni. Ispred zemunice utabanali smo uzanu stazu, kuda s vremena na vreme ispravljamo noge. Onda zaćutimo...
Učinilo mi se kao da vidim i našu osmatračnicu na Katuncu, i setio sam se svoje zemunice... A ovde je život stalno u smrtnoj opasnosti. Čudim se ovim ljudima kako oni ne zaziru mnogo od smrti.
U zaklonu sam ostao ja sam. Mrak je i ništa se nije videlo. Pipajući dohvatio sam krevet i seo. Izvan zemunice čuo sam udare potkovanih cokula naših vojnika, koji su nekuda odlazili. Sigurno sada posedaju rovove.
Od saobraćajnice kojom smo išli spušta se strm nagib. Pri dnu se nalazi otvor od zemunice, gde ugledah trojicu. Sigurno su oficiri. Igrali su karata. A i šta bi drugo radili, kad su gotovo živi zakopani.
— Evo, ovuda. — Stanko, sad možeš ići — rekao sam i spustio sam se kroz strmi kanal. Na otvoru zemunice ugledah Kostu. — O... zdravo druže — Viknu radosno i lupi me po ramenu. — Milosave!...
Samo, trebalo bi da smo sa njima. Hajdemo tamo! — Komandir stavi šlem i opasa revolver. Na izlazu iz svoje zemunice zastade. — Milojko, ti ćeš ostati... Sad, ako je suđeno. Sve što imam, ovde je.
Vojnici počeše da zatežu bluze i pritežu bombe. Jedan škljocnu makazama. Kaplar izađe ispred zemunice i poče da mokri. — Svršavajte, šta ko ima. Iziđoše još nekolicina ispred zaklona.
Bližio se odsudni čas, i laka drhtavica prožimala je telo. Nervi bili zategnuti... Napolju ovlada tama. Kroz otvor zemunice video sam u daljini gde žmirka jedna zvezda. A nju gleda i pozadina, koja mirno spava. Komandir pogleda na časovnik.
Polazite! Kratak pozdrav i ova petorica izleteše nečujno iz zemunice. Vratio se i Dragan. Na njegovom licu ogledala se detinjska radoznalost i neki ponos zbog važnosti posla.
Malo niže nalaze se zemunice, kao kurjačke rupe, gde spavaju vojnici. Bilo mi je naređeno da ovde sačekam komandira poljske baterije.
— More... bilo bi svašta. Slušajte samo... Ona nešto odgovori. Ah, bila je izvanredna. Iz moje zemunice izlete tada jedan konjički poručnik, koji je po kazni premešten u pešačko mitraljesko odeljenje. Zovem ga „Grof“.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pratićemo mi četu vojnika u izviđanje, pa će nam oni podneti izveštaj.“ E, eto im, neka prate sad četu... Iz zemunice iziđe stari lekar, i obrati se meni: — Je li, tobdžija, gađaju li ovu osmatračnicu?
Tek kada je nastao prasak pušaka, Tanasije se okrete i vide kako jedan Bugarin protrča pored zemunice. Shvatio je odmah. Lupio je nogom u telefon, izleteo i pojurio niz padinu u potok.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Otuda je — kao zraci mađijskog sunca — prodirao u zemunice, u udžerice, u bedna staništa gladnih i neodevenih, u srca utučenih, u krv obespravljenih, i preobražavao robove u
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Evo ga, neko upao u jamu! Sa strahom je zurio u provaljen pokrivač zemunice, osluškivao neće li se odozdo nešto čuti, a onda tiho zovnu: — Ej Žuja!