Jakšić, Đura - PROZA
U ruci je držao zlatan krst. U crnim očima svetleo mu je oganj, čelo mu beše bledo, obrazi rumeni — svetli plamen pobožnosti i oduševljenja
“ Kad se svršila služba, arhimandrit skide sa sebe odeždu i petrahilj, a na crnoj mantiji zablistao se zlatan krst, i, prekrstiv se smireno pred svetim oltarom, pođe tihim korakom vratima.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
žohare ljudi jedu, ulov tih, i bdiju, da žohari ne pojedu njih; eno i u nebu, uz šumarka rub, zasvetluca zvezda kao zlatan zub. b.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Vreme je prolazilo. Osim one dijamantske igle, Mojsilo je Savci poklonio za Cveti nekaki zlatan broš i zlatne minđuše; za Vaskrs haljinu od teške svile, osim drugih sitnijih poklona.
časni post — veliki uskršnji post koji traje sedam nedelja česnica — pogača koja se mesi na Božić, a u nju se stavlja zlatan ili srebrn novac čekalo — parče drveta što odskače od vodeničnog kamena i svojim pokretanjem izaziva ravnomerno
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Aleksa se maši kese i izvadi zlatan dukat: — Oče, da ti platim. I pruži dukat popu. Pop pogleda novac. — To je dukat? — reče. — Ako.
Dučić, Jovan - PESME
— Otruj ga, sveštenice ljubavi, jer mi se ruga. Ako ga otruješ, daću ti zlatan pojas i sedam najlepših paunova iz moga parka, i moga konja, i moga kuvara.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Nije ni moje srce bačvanska ravnica. Baš neću više nikako o tome da mislim! — Je li, mamo, kako se nosio onaj zlatan pušćul što ga ti još čuvaš u ormanu? Onda mi je ona pričala o njenoj svadbi. Ah, kako je ona to umela da priča!
Nakrivio jednu astrahansku šubaru, preko prsiju zlatan lanac s prsta debeo, za pojasom jedan srebrnjak iskićen zlatom i dragim kamenjem.
Debeo u licu, šiškav u telu; nakrivio nekakav šeširić, a preko prsluka zlatan lanac: isti onakav kakav je pre babo imao. Na ruci mu nekakav prsten, cakli se, brate, ne da u se pogledati.
Naposletku, kad mrak stiže pre lađe i ne mogadijaše se videti ni zlatan pervaz na agentovoj kapi, i njih se dvojica pokunjeni vratiše u mehanu. — Nema je, pa nema!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Onda ćeš svoju spominjat’ majku: Oj majko moja, oj nego moja! — ’Ajd’ devere, ’ajd’ zlatan prstene! — viknu jedno lepuškasto veselo lice kroz oškrinuta vrata na mladinoj odaji.
Afrika
Trbuh fatiran i uvijen u svilu; atlasne materije oko nogu. Po svemu krupan zlatan nakit što blješti; ćilibarski đerdani i crni fetiši oko pojasa, mišica, ruku i nogu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Božič je, međutim, vikao da se preže i kreće! Sunce je sad obasjalo ćerku Božičevu, koja stiže – kao neki zlatan prah, kroz granje. A kroz taj prah, zamišljen, Isakovič pomisli da vidi i neku belu sen, koja liči na njegovu ženu.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Kroz ispust na prozoru klizio je gust i zlatan mlaz svetlosti i Nedina glava, uhvaćena njime izgledala je kao Predićeva Bogorodica u karanovskoj crkvi.
Čitavo telo me je bolelo od lepote, a oko nas je bio blag i zlatan dan ranog leta. - Hajde, ustani! - pozvala me je. - Kupaćemo se bez ičega na sebi!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pa jošte na „kazatelnom” prstu, na desnoj ruci, veliki zlatan prsten, u sredini veliki crven „karnijol”, a na njemu izrezano sidro, „kotva”, pa s jedne strane pismo S.
su bili u deputaciji kod Marije Terezije, pa se s njome razgovarali, pa kad dođu u magistrat, u dolami i ćurdiji, pa zlatan pojas, pa samurkalpak, — imao si što viditi. Grešnik već kad ga vidi dosta mu je; iz celog čoveka pravda virila.
Sve spremi, pa će da se vraća. No, spomena radi, kupio sebi za sat zlatan lanac venecijanski, jer venecijanski filigran je u svetu najsavršeniji; pa onda japundže „venecijaner”, sa jakama na
” „V.” „N.” — „Ljubav”, „Vera”, „Nadežda”, pa taj venac posle metnuo u zlatan medaljon. I taj medaljon će Šamika uvek u džepu kod srca nositi. Moli oca da mu dâ za neko vreme za ženidbu mira.
Cipele, rukavice, sve je pripravio, i još jedan lep zlatan đerdan. Sve donese i pošlje. Šamika više u kuću Sokolovića ne ide, brat Jucin mu zabranio.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Na srednjem prstu nosio je krupan zlatan prsten, sličan bokseru. Nina se zagleda u njegov oblik dok je pio: klupko nagih muških i ženskih tela parilo se u
Matavulj, Simo - USKOK
— Hvala, imam — reče Janko, pa izvadi iz špaga svoju lulicu i napuni je svojim duvanom. Pošto pripali, izvadi zlatan časovnik i glednu na nj.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MLADOŽENjA: Odma neka bude. PROVODADžIJA: drugo, treba uzajmiti što više prstenja, lep saat, zlatan lanac, a i dukata, to jest, koliko više može biti. MLADOŽENjA: To je dobro. PROVODADžIJA: A? Zna li brat Sima šta radi?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
svetlost što odavno je oslabila, ali zapamćena jednom zauvek, i sada kroz sklopljene trepavice: Ispred njega treperi zlatan i tih jesenji dan, drumom se kotrljaju kola i prolaze ljudi, ali starac ih skoro ne vidi, čuje samo razgovor i škripu
Milićević, Vuk - Bespuće
crvena lica, zabrekao podvaljak, crvene brkove, sve pod jednim prostim slamnatim šeširom; preko kulje mu jedan debeo zlatan lanac sa zavinutim crvenim koralom, iz džepa na prsima pomaljao se jedan veliki i prljav colštok.
mu se treslo crveno meso, male plave oči gubile se i iščezavale u salu, poigravala kulja i na njoj poskakivao debeo, zlatan lanac. On je hvalio vino kod Jandrića i nije mogao da prežali što Gavre Đaković nije bio u društvu.
Radičević, Branko - PESME
Ode jutro, eto veće pladne, Eto veće i večeri ladne, Tio veče kao juče isto, Oblak zlatan, nebo stoji čisto, Sve se kiti, sve se zlatu sprema, Ali zašto njega jošte nema?
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
HASANAGA: Odavno se nigde ne pokazuje. Meni se nikad nije sviđao. Uvek fini, umiven, uglađen, a neprijatan kao zlatan zub. Sećam ga se kao previše ćutljivog. Toliko ćuti, da i kad kaže „dobar dan” ljudi se zabrinu.
Kostić, Laza - PESME
Al' ima jedan među njima mlad, Askalon mu je očevina grad, na glavi mu je zlatan oblučac, sa grudi mu kamenja stoji sev, al' žešći još iz očiju mu gnjev: „Delila zar?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Zmaj šestokril, lađarica! Zlatan kokot peva s koša. Lađar Lazar, lazarica! Leti golub pismonoša. U ČAJNIČU U Čajniče s vetrom stižeš, konjaniče.
Šaren čardak - blaga senka. Zašto Pava, a ne Lenka? Sija li to - o Gospode! zlatan čador iza vode ili lebdi, u čudima, stara kuća kraj Budima?
Lastavicom trepne streja. Lanen glas je Sentandreja. Reč do reči - drhtav dodir: prsten, ruka, zlatan kondir. Kućne senke, u treptaju, ne gase se - a ne traju.
u obruč-stanju sjaktav val i sled od žurnih mena - njihov sjaj i žuč: gde vidimo se kao plamsav luč, u zaum-šumi zlatan drvored. II Hej, zapad rđa!— Mi smo Leđan grad.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tu zlatan Mjesec postelju vije, diže se Sunce u jutro rano, u noći Bauk u bubanj bije, šapuće lišće ko začarano. Sunčeva majka
Proleća jednog, u jutro tiho, dok zlatan dren je na suncu cvao, mlin je tri puta uzdahnȏ tužno, pljusnuo vodom, a zatim — stao.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ja za tebe toliko... sve ti činim... i tek sad ću da ti činim... Hoćeš sutra da ti donesem zlatan časovnik... dvadeset dukata sam ga platio... Onomad sam ga kupio za tebe... hoćeš... Boga mi, što ?...
Beše to zbilja neobično umetnički izrađen zlatan časovnik, posut sitnim ljuskama brilijantskim, sa malim, kratkim i tankim lančićem ukusne izrade.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
jada je tamburu razbio, Zlatne žice po putu gubio, A terzijan u vodu bacio; Terzijanu tiho govorio: “Plivaj, toni, zlatan terzijane, Kako moja Lelija djevojka!“ 138. “Zora zori, petli poju; Puštaj me, dušo, da idem!
196. Vino pije Dojčin Petar, varadinski ban, Popio je trista dukat’, sve za jedan dan I još k tome vrana konja, zlatan buzdovan. Karao ga kralj Matijaš, zemlji gospodar: “Bog t’ ubio, Dojčin Petre, varadinski ban!
Bud ti popi trista dukat’ sve za jedan dan. Zašto popi vrana konja, zlatan buzdovan?“ Al’ besedi Dojčin Petar, varadinski ban: “Ne karaj me, kralj Matijaš, zemlji gospodar: Da si bio ti u
Prva je popila tanan vaćov s glave, Druga je popila zlatan prsten s ruke, Treća je popila svoga gospodara. Prva je popila, pak je govorila: “Imam seju mladu i prelju i tkalju,
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Neće da se smiluje ni za pare! Davali su mu i zlatne satove, samo da ne bije, al on, zlikovac, neće ni zlatan sat! VASILIJE: Zar može čovek da bude tolika zver? GINA: Nije on zver, nego nešto gore od zveri, nečovek!
MILUN: Za to ti ni Boga ne vredi moliti! Davali su mu i zlatne satove, samo da ne bije, al on, budala, neće ni zlatan sat! GINA: Pa šta da radim? Milun: Radi što i svi ostali, ništa!... Pa đe vi je taj Stefan? BLAGOJE: Koji Stefan?
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Car zadrhta. — Krv?! — promuca on. — Krv i suze sirotinjske, care! I starac se saže. uze jedan zlatan novac pa ga prelomi. Onda car vide kako u novcu zablista crvena, sveža krv i kanu dole na mermer. Car prebledi.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
KUKUREK N a kraju zime, kao i uvek, U uvalu zvani Kružni Usek Stigao, u rasvit, kukurek. Cvet mu je zlatan, kapa zelena Ko toranj džamije iz jedrena, Dok mu kroz žile brizga krv Ne crvena, već pihtijasta i ledena.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Samo na jednoj ruci imao je, i to samo jedan jedini, veliki zlatan prsten. Mintan i jeleci mu, oko vrata, bili su gotovo otvoreni, i on to sigurno nikad nije ni zakopčavao zbog
Pandurović, Sima - PESME
U daljine sive Gube se misli bez nade i sklada; A mrtve nade neće da ožive, K’o ni vek zlatan propale Ninive. ILUZIJA DUGA SEĆANjA I NADE Ta jesen uvek rane moje zlêdi.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Para vrti gde burgija neće. — Gvozdena vrata zlatna ruka razbija. — Novcu se svugde klanja. — Zlatan ključić carev grad otvori. — Zlato ne zbori a čuda stvori. — Gde zlato gospoduje, razlog se ne čuje.
— Stari rug nova sramota. — Dobar glas daleko ide, a zao još dalje. — Bolji je dabar glas, negoli zlatan pas. — Zao glas sam leti. — U koliko se sam štuješ, u toliko te i drugi cene. — Obraz je skuplji od života.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Nego moja će ti majka dati zlatan razboj sa zlatnom pređom i čekrkom, pa kad dođeš u onaj grad, a ti namesti prema carevome dvoru taj razboj, pa tkaj, i
koji se nije mogao ni jedan put omotati oko kuće; onda najmlađi da ocu kutiju, a kad je otac otvori i izvadi iz nje zlatan lanac, oni se svi udive, pa starija braća skoče nanj, gotovo da ga ubiju: „Ti ćeš našu kuću oboriti, ti si to negde
Ćosić, Dobrica - KORENI
Vidite li, mesec je zlatan! Nebo je puno dukata! Berite božje voće i crkve dižite!“ Nastade otvaranje crkvica. Sve svece iz kalendara obeležiše
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Jedan je zlatan, drugi rumen, treći plav. Sva tri na krilima imaju vilin znak. Kada ih ugledaju, ribari znaju da ih čeka puna mreža,
nije bio u stanju da im omogući da projašu na talasima, sve dok se jednoga dana nisu pojavili vilini leptiri: jedan zlatan, drugi rumen, treći plav. Na krilima su imali vilin znak. Najednom, sve je postalo svečanije i tiše.
Sam odluči: želiš li da tanjir postane zlatan i da se na njemu, svaki put kad poželiš, pojavi najukusnija hrana ili da postaneš najmoćniji na svetu?
Na stolu, sastavljenom od dve grube daske, blistao je njegov tanjir, zlatan. Od sreće majka pljesnu rukama, a dečak joj stavi tanjir u krilo i reče: — Više nikada nećeš biti gladna.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ja zamišljam sada: K'o jelova šuma nada mnom se niše, Šumi pesma gorska, a kroz lišće pada Zrak rumen i zlatan od sunčane kiše, I nad travom lebdi... I po kraju celom Cveće nešto šapće sa suzom na licu.
Popa, Vasko - KORA
u nju dospe Smislom propupi Nadom procveta Proleće izuzetno Ili blagodatna opsena U OSMEHU U uglu usana Pojavio se zlatan zrak Talasi sanjare U šipražju plamenova Plavooke daljine Savile se u klupče Podne mirno sazreva U samom srcu
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Arhimedes pregleda pažljivo krunu i zamoli od Hijerona njegov zlatan prsten, a od Erazistrata zatraži vunenu maramicu. Njom istrlja prsten da bi ga oslobodio njegovih spoljnih nečistoća; onda
Njom istrlja prsten da bi ga oslobodio njegovih spoljnih nečistoća; onda uporedi njegov zlatan sjaj sa sjajem krune. „O, moj kralju“, reče on Hijeronu, „moje me oči izneveravaju i ne mogu da se na njih oslonim;
Odeven u crno, a oko vrata nosi veliki zlatan lanac. „Ne mogoh“, tako ga oslovih, „srcu odoleti da vam ne učinim posetu.
Prvu paru, jedan zlatan dukat, zaradi kad jednom carskom oficiru opravi džepni sat. No ubrzo nađe, kao inženjer, stalno zaposlenje i zaradu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ona ima dukate o vratu. Bila je kod zubnog lekara da joj udari zlatan zub, pa svaki čas otvara i zatvara usta i zagleda se u ogledalce. „Ne možemo, veli, njivu da kupimo, ali ovo bar možemo!
Nisi valjda zdrav zub izvadila da bi zlatan umetnula?“ — „E, jesam, veli, baš sam zdrav zdravcit izvadila, ali šta se tebe tiče, gledaj ti svoja posla.
Za njim žena: na prsima s prsta debeo zlatan lanac, onda libade, pod grlom broš, na glavi dijamantske grane i tepeluk od dukata, dakle feslika.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Selo, priroda, slobodni zrak, kretanje na otvorenu, to meni odgovara. Petar Glavonja je zlatan čovjek, vedar, bezazlen, u njemu nema ništa što kopka, što izgriza unutrašnje stijenke... A ti — ti si takva priroda!...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Baš da vam kažem i ja jednu — reče Dmitar knjižar, pošto se iskašlja i protrlja među prstima svoj debeo zlatan lanac o vratu. — Vi svi pogađate, ali, prostićete, s jedne strane.
— Samo hoće li ostati što drugima? — Biće dosta svima, samo me čuvajte? — A da što ćemo ti drugo, kad si nam ti zlatan majdan!... Đe ću te sutra sačekati? — Ako možeš iziđi gore do Kamenara kod onih debelih grmova...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Nego moja će ti majka dati zlatan razboj sa zlatnom pređom i čekrkom, pa kad dođeš u onaj grad, a ti namesti prema carevom dvoru taj razboj pa tkaj, i
Vidim da si sakat junak, idi ti trećem caru, u njegovoj štali ima zlatan konj; dovedi mi toga zlatnog konja, i ja ću ti dati zlatnu jabuku. On jedva to dočeka i ode.
Kad biše pred štalu, reći će lija: — Evo, vidiš,, pobratime, štala je otvorena, puna lijepijeh konja; usred srijede zlatan je konj, a nad njim vise o zidu dvije orme: jedna je zlatna, a druga rđava i ne vrijedi ništa, ama baš ni filira.
U njemu zadrhta srce od radosti i već se naže da ju poljubi, ali se sjeti tetinijeh riječi. Učas zgrabi i djevojku i zlatan poplun s njom, pa bjež̓ natrag, dok dođe do svoje tete.
kad ga vidje s djevojkom, te pusti da ju uzjaše, a uza se priljubi curu, i odoše putem natrag do cara u koga bješe zlatan konj. Bože, trči lisica, trči da se sve vija prašina za njima, dok jedva jednom stigoše do carskijeh dvora.
Onda oni lijepo prijeđu i otidu dalje. Kad su već dosta daleko otišli, dođu u jedan zlatan grad (a vila im je još prije kazala da će naći tu curu u tome zlatnom gradu).
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Je l' te, deco, a primećujete li vi štogod na meni? ČEDA: Ništa?... ŽIVKA: A kad se nasmejem? (Smeje se.) ČEDA: Zlatan zub. DARA: Zaboga, mama, pa tebi je taj zub bio potpuno zdrav. ŽIVKA: Pa bio je zdrav, dabome.
DARA: Pa što si navukla zlato na njega? ŽIVKA: Nego! Kakvo je to pitanje? Zar gospa Draga ima zlatan zub, zar gospa Nata ima dva zlatna zuba, pa čak i gospa Roksa protinica ima zlatan zub, a ja da ga nemam!
Zar gospa Draga ima zlatan zub, zar gospa Nata ima dva zlatna zuba, pa čak i gospa Roksa protinica ima zlatan zub, a ja da ga nemam! ČEDA: Pa da, otkud ima smisla to: ministarka, a da nema zlatan zub... ŽIVKA: Pa dabome!
ČEDA: Pa da, otkud ima smisla to: ministarka, a da nema zlatan zub... ŽIVKA: Pa dabome! Kad dođe tako neko otmeniji u posetu, pa se u razgovoru nasmejem, a mene čisto sramota.
NINKOVIĆ: Oh, da... To je glavno – se la šoz prensipal3. ŽIVKA: Baš sam danas namestila zlatan zub. NINKOVIĆ: To ste dobro učinili, to je šik i daje šarm osmehu.
A znaš li, molim te, ko joj je provodadžija? DARA: Ne znam! ČEDA: Zubni lekar, onaj što joj je nameštao zlatan zub, I to tako, ona ode kod zubnog lekara, sedne u onu gvozdenu fotelju: „Molim lepo, ja sam došla da mi promenite zub
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
REČNIK MANjE POZNATIH REČI avdes — očišćenje, versko umivanje muslimana, nepo– sredno pred molitvu altan, altin — zlatan novac, dukat antrešelj, antrašelj – me– sto između dva dela tovara povrh samara arno, harno — dobro (govori se u
Petrović, Rastko - AFRIKA
Trbuh fatiran i uvijen u svilu; atlasne materije oko nogu. Po svemu krupan zlatan nakit što blješti; ćilibarski đerdani i crni fetiši oko pojasa, mišica, ruku i nogu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1826. Stefan Stefanović JEVTIMIJE JOVANOVIĆ PJESN PRI PODNESENIJU ZLATNOGA PERSTENA Primi ovaj zlatan persten, Ančice, S njim ti dajem dušu moju i serce, Koje će ti verno biti I do groba teb’ ljubiti Mračnoga.
ovaj zlatan persten, Ančice, S njim ti dajem dušu moju i serce, Koje će ti verno biti I do groba teb’ ljubiti Mračnoga. Zlatan persten jeste darak maleni, Al’ ga derži kao zalog zakoni Krepke k tebi ljubve moje, Dok nas sudba obadvoje Rastavlja.
Bojić, Milutin - PESME
Okružena plavim visovima, slušaš Šumor snažnih reka, jer su tvoje čelo Brazdale godine i vreme je plelo Zlatan venac kojim nevernike kušaš. Snio sam te lepu, ali danas, jao! Razrivena zjape tvoja gorda nedra.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Naročito se to osećalo u poeziji, što je savremenog pesnika M. Pavlovića navelo da ovo razdoblje nazove "jedan mali zlatan vek naše poezije". Ali je zanimljivo, mada nije slučajno, da nije bio ništa manji napredak kritike i nauke o književnosti.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Vrelini ovoj brizgaj o brizgaj, vrela. To iza sna, znam, zlatan prah ostane po njoj. I u poljupcu prezrele breskve slast. Zri ljubav. Podne.
To iza sna, znam, zlatan prah ostane po njoj. I u poljupcu prezrele breskve slast. Zri ljubav. Podne. GROZD I zlatan oblak, dragano, natopi zemlju pijanstvom. Ljuškaju vode koritima, i puca plod.
Sâm ja. Tople poniru reke. Mirišu na ljiljane što precvetali lane. Sama zgažena biljka zlatan otvara cvet iz ožiljka. Šta li se njima snilo, pa teku nasmehnute u tamni dol? Sâm ja.
Sâm ja. Nastajem čudno iz ovog nestajanja, snom te dublje me sve budi. Sama zgažena biljka zlatan otvara cvet iz ožiljka. BILjKAMA Vliži se. Zlatna odora na njoj. Smrću pozlati. Mirisne moje, toplo li umirete.
Miris da pjani, sagoreva plam, Pupi mi pupila mala. U celovu ti prezrele breskve slast, Zlatan prah za snom da ostane, Pupi mi pupila mala. Varka ne varka, ja ljubim! Ja ljubim!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U Mostaru polaženik, pošto pročara vatru, ostavlja na ognjištu l. u koji je zadeven zlatan ili srebrn novac (TRĐ, NNŽ, 3, 28). L. je lek od srdobolje (ŽSS, 312), žutice (ib.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—To je interesantno! — usklikne Ivov znanac kad je od načelnika saznao o čemu je govor, namjesti bolje zlatan cviker i, ostaviv Ivu, primače se bliže sa ljubopitnim izrazom u licu. Tako u govoru podosta su od sela poodmakli.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
je pre toga skinuo sa neke vlastelinske porodice, odore sveštenika, crkvene predmete, knjige, naročito knjige, dragulje i zlatan novac, zlatom optočeno oružje. Rečju — sve.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
prslukom, iz čijeg isečka kipte nežne čipke kao produženje ogrlice koja mu se usko priljubila uz vrat; zmijast i dugačak zlatan lanac obilazi mu oko ovratnika, pa ide kroz jednu zlatnu agrafu, koja pridržava oba njegova kraja, do džepnog sata.
Oko vrata nosi čipkast, uglačan ovratnik, na cipelama srebrne kopče sa dragim kamenjem. Oko vrata visi mu debeli zlatan lanac, koji počiva, svojim donjim krajem, na njegovom debelom trbuhu.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
NA KNjIŽICU ZA NOVOLjETNI DAR 15 NIKANOR GRUJIĆ, MAJSKA PESMA 16 JOVAN SUBOTIĆ, MATI PEVA ŽARKU 17 JOVAN SUBOTIĆ, VIDA I ZLATAN SAN 18 JOVAN SUBOTIĆ,KOLEVKA 19 BRANKO RADIČEVIĆ, CIC 20 BRANKO RADIČEVIĆ, DETE I TICA 21 BRANKO RADIČEVIĆ,
ciklus „Vidosava“ počiva na nasleđu narodnih lirskih pesama, ali na izvestan način najavljuje Đuliće i Đuliće uveoke. Zlatan san koji zasmeje malu Vidu dok spava („Vida i zlatan san“) ima svoj uzor u narodnim uspavankama, ali, takođe, može
Zlatan san koji zasmeje malu Vidu dok spava („Vida i zlatan san“) ima svoj uzor u narodnim uspavankama, ali, takođe, može podsetiti čitaoca i na „Tiho noći“.
Neda Žarko mleka, Treba za sebeka! VIDA I ZLATAN SAN JOVAN SUBOTIĆ Zaspala je mala Vida, Njoj dolazi zlatan sanak, Da se malo poigraju, I po cveću provitlaju.
Neda Žarko mleka, Treba za sebeka! VIDA I ZLATAN SAN JOVAN SUBOTIĆ Zaspala je mala Vida, Njoj dolazi zlatan sanak, Da se malo poigraju, I po cveću provitlaju.
ZLATAN SAN JOVAN SUBOTIĆ Zaspala je mala Vida, Njoj dolazi zlatan sanak, Da se malo poigraju, I po cveću provitlaju. Zlatan sanak na prag stao, Preko praga na nos pao, A Vida se zasmejala, Pa se u snu nasmejala.
Inspirisan nemačkom poučnom književnošću za decu, Despotović je autor prvih srpskih romana za decu: Zanat je zlatan (1871) i Dve lažne zlatice (1892).
Rođen Mileta Jakšić Jovan Grčić Milenko: Pesme 1871. Rođena Danica Bandić Petar Despotović: roman Zanat je zlatan Milan Đ. Milićević: Đačka radost (proza) 1872. Stevan V. Popović: Venac pesama (antologija) Stevan V.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ni par štifletni nema, ni krst oko vrata, ni zlatan sat i lanac. Nosi sat pokojnog gospodara u džepu di su joj i stakla za oči; i kad je umorna, tek vidiš da je izvadila i
— Pa kako onda, bogati, izgleda taj tvoj papir? to je valjda zlatan zmaj? — A kad ćeš, brajko, toliko novaca skupiti? — Ma imam i ja kasicu, ali što metnem, opet istresem.
” Zar nije, braćo, zlatan naš gospodin Joksim! Sušta pravda i pamet! Svakom ocenu kakvu je zaslužio, i svakom repić, da se ne bi u dobru mnogo
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Kada se vratiš sa ispita i javiš mi da si ga položio, dobićeš ovaj zlatan dukat, — i pokaza mi nov novcat zlatan dukat — a ako ne položiš, slobodno mi nemoj ni dolaziti kući, jer ću te
Kada se vratiš sa ispita i javiš mi da si ga položio, dobićeš ovaj zlatan dukat, — i pokaza mi nov novcat zlatan dukat — a ako ne položiš, slobodno mi nemoj ni dolaziti kući, jer ću te isprebijati na mrtvo ime.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ostali sinovi i kćeri već su joj dopirali do pojasa, a mališan tek se od zemlje odigao. Ali, je zato bio lep i zlatan, zlatastiji i nežniji od ostalih.
Ali, makoliko da se trudio, nije mogao da zamisli Ključ. Čas je bio ubeđen da je ogroman, raskošno izrađen, zlatan; čas da je malen i potamneo od vremena. Tako dođe i do prvoga ljudskog naselja, ali ga niko i ne pogleda.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
A to sve nadvišuje stari krov saborne crkve na kome se blista zlatan krst. Zidovi sobe su u »dolapima«, uzidanim ormanima, za čuvanje prazničnog odela.
Šantić, Aleksa - PESME
Šumore breze, dršće list do lista, Mrmori potok ispod vrba stari'; Odbleskom mekim dijamanta čista Modru mu trsku zlatan crvić zari.
dok ona tako, skrušena i sama, Pred mramorom stoji, tu, u vrhu sela, I dok rana zvona zvone s tornja hrama, Obruč zlatan dršće oko njena čela. 1923.
1908. VEČERNjA ZVONA Predsutonski je čas. Visok i zlatan krst sa tornja sipa zrak I trepti vas. Zalazi sunce i okna gore Kô požar jak. U nebu svijetle se laste.
Svi grabe brže tamo gdje se spleo, Nadomak stada i široke struge, Sa makovima klas zlatan i zdreo. Već su na meti. I rukave duge Zagrću kosci, i živo se klade Koji će brže natkositi druge.
LUCIFER Silan i golem u noć leti, hrli, Kô da ga bure pobešnjele nose. Pogledaj! divnu ženu, čije kose Kô zlatan plamen vihore, on grli.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
taman kalpak bio, Vukašinu na ramena pada; što Momčilu taman čizma bila, tu Vukašin obje noge meće; što Momčilu zlatan prsten bio, tu Vukašin tri prsta zavlači; što Momčilu taman sablja bila, Vukašinu s' aršin zemljom vuče; što Momčilu
taman kalpak bio, Vukašinu na ramena pada; što Momčilu taman čizma bila, tu Vukašin obje noge meće; što Momčilu zlatan prsten bio, tu Vukašin tri prsta zavlači; što Momčilu taman sablja bila, Vukašinu s' aršin zemljom vuče; što Momčilu
jabuke, položimo tri zlatna prstena, nek izvedu lepotu devojku, neka bira čiju će jabuku, il' jabuku, ili prsten zlatan! Mašila se za koju joj drago, onoga je lepota devojka“.
Sade biraj čiju ćeš jabuku, il' jabuku, ili prsten zlatan!“ Kad devojka reči razabrala, sirota je, al' je mudra bila, besedila Kraljeviću Marku: „Bogom kume, Kraljeviću Marko!
Začu glasa, hitro potrčalo dok u polju pristiže đogina; pokraj đoga hrče poskakuje, a zlatan mu litar pozvekuje. Milo bilo, razgovori s' bane. Ode bane na konju đoginu, te prijeđe polja i planine.
Car uzima zlatan pehar vina, pa govori svoj gospodi srpskoj: „Kome ć' ovu čašu nazdraviti? Ako ću je napit po starještvu, naliću je
Kako Marko knjigu nakitio, knjigu vrže na jelovu granu, otkuda je s puta na pogledu; zlatan divit u bunar bacio; skide Marko zelenu dolamu, prostorije je pod jelom po travi, prekrsti se, sjede na
No pogledaj, mila snaho moja! No pogledaj poljem pred svatove: štono junak na konju vrančiću bojno koplje nosi u rukama, zlatan sjaje na plećima štitak, a kraste mu lice nagrdile, iza krasta lice pocrnjelo, ono ti je dijete Maksime.
njim Vlašče pije vino ladno; pa obuče toke pozlaćene, opasa se mukadem-pojasom, a za pojas dvije puške male: u zlatan su kalup saljevane, a među njih jatagana zlatna; a na glavu kalpak i čelenke, jedan kalpak, sedam čelenaka; pa osedla
Tomićem, bosanskim hajdukom. 70 Hajduk Vukosav je nepoznata ličnost. U zlatan su kalup saljevane, tj. ukrašene su zlatom. Koga ćaše na putu sretati, tj. koga bi srela.
godišnjim dohotkom od najmanje 2000 aspri zimiti — zimovati zimno — zimsko zlamenije — znak, predskazanje zlatali — zlatan zlatoutva — vrsta divlje patke (v. utva) zle (ga seo) — na zlo zlo ti vino — u zao čas piješ to vino zmaj — v.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
BEG OD LjUBAVI 104 PRSTEN NA PRSTU 105 IZ DAVIDA 106 TVRĐU MOJA PTICA NAĐE SEBI DOMOVINU 107 ZLATOUSTOME ZAPIS ZLATAN 108 SLOVO POHVALNO KRSTU, VESNIKU KOPNA 109 TAKO DOISTA NEKIMA NOĆU...
ZLATOUSTOME ZAPIS ZLATAN Pri usteh tvojih Zlatouste, zlatih stanet zlatno slovo. Vinu hvala gospodnja v usteh tvojih. Zlatna hvala be v usteh
« »Ako je bog zlatan, to opet on valja sirotinji potrebnoj za hranu!« Kad doču da se već nablizu primakao k onome njegovu gradu Lićinije, ta
Na bolje i lepše se prevrće. Dosta put može se spraviti od obojka diba, od strune skupa čoha, iz drvene čuture zlatan kondir.
Ako ne mož' biti zlatan, budi crven, budi rumen, ili beo — prihvatam te... Ni same zvezde sve jednako ne sjaju, negoli drugo je sjanje i tafra
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Od toga doba vodio ga je više i otac. U osamnaestoj godini kupio mu je džepni sahat i zlatan lapac. Toga dana, kad je prvi put obesio zlatan lanac i sahat, Manulać se osetio sasvim muško.
U osamnaestoj godini kupio mu je džepni sahat i zlatan lapac. Toga dana, kad je prvi put obesio zlatan lanac i sahat, Manulać se osetio sasvim muško.