Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
A kako i bi? Iz lica prekrivenog blatom i krastama gledale su u ljude krupne, zlataste oči, ali dete je uzalud pružalo ruke da ga neko uzme.
Samo su joj zlataste oči jače blistale. Starica uzdahnu: »Ko će je hraniti kad ja umrem?« Poče učiti devojčicu vezu i čipkama ne bi li
Ja sam Mersad, princ iz Roda guštera koji samo jednom u sto miliona godina napušta zvezdu Bangaloru! — kroz Mersadove zlataste oči prođe zrak sunca, a čitava soba planu svetlošću. — Gde je ta zvezda?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Treperile su po Gaju zlataste sunčane pjege, mamile u igru, ali dječacima se nikud nije polazilo. Svi su već odavna na okupu, ali nema dvojice