Radičević, Branko - PESME
Već uživaj danak beli, Što ti dobra kob udeli, I to sunce što ti sjaje, I tu zoru što još traje; Zorica ti danak zlati, Tvoje cveće lepo cvati, Vetar piri, cveće miri — Iz njegovog guja viri.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Preostaje metafizika Krhotina i crepova. (10. VI 1989) VEŽBA Asfodele, sunovrati Koje crno sunce zlati, Žuta zvonca koja zvone Pri prolasku Persefone, Sunovrati, asfodele Oko kojih zuje pčele; Biće meda, zujem vele, Od
u znaku polovine puta; Sinkopa koju senkom slutnje prati Fіgura non ancora conoѕcіuta — Dvojnik tog dana što se tromo zlati. (10. VII 1989) KAO MOLITVA Jesi li umoran, Bože, Od neizvesnosti dela? Celina još traje, cela, Al pukotine se množe.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- Kyća naša mala u zvuku traje, mada raspadnuta; a miris njen mi, crnilom od zala, došumiv krepak, zlati se i brčka od jutra ranog pa do docnog cvrčka.
Smračuju se lica, kolone slika gube čulna svojstva; po Gornjem polju blede unikati a zrak sa čička Praznu sobu zlati. Klopara točak klimavog ustrojstva.
Iako ne znam šta ti se zlati divizma stasa, grlo li ždralno, aura tela, kosa li, gnjati? lebdim opijen: nesvestan cilja očima listam imenik bilja.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
TRI PISMA UNUKINO PISMO Ovo ti piše, dok sunce oblak zlati unuka tvoja, dedice nepoznati. U selu živiš, daleko — kažu ljudi — u samu zoru vredni te petlić budi.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
GOST Prvi put je jutros u grad Došao jedan Lukac Mlad. A za njim, oko devet sati, Sunce je počelo da se zlati. Proleće je tajnu poruku Poslalo u grad po Mladom Luku: Za dva-tri dana, dve-tri noći I ono će nam, sigurno, doći.
Pandurović, Sima - PESME
Jedan san, koji sjaj mesečev zlati, Javlja se, čili, povija onako Kako miris dune poljanama lako, Kako uzdah noći kandilke zaklâti.
Sve je još mirno, tiho i svečàno. Još zora neće plavi svod da zlati; Nama je dobro, i nama je rano Da se dan opet s hukom svojom vrati: Svet naših misli sad je tiho dan’o.
II NA CRKVENCU Preko žutih polja gledam tamo dalje Gde horizont zlati pozna svetlost znana, Odakle nam sunce sa zaranka šalje Još poslednju milost svoju ovog dana.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
O POČETKU — Ko započne, njegova se broji. — Kakav početak, taka i svrha. — Zlatna svrha zlati i nezlatan početak. — Zao početak, a gora svrha. — Što se ne počne to se ne dospije.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
O najlepše se lipa smeje — U samom vazduhu kao gust vrt. Pod očima trava mirno veje. Žuta se lala u njoj zlati I klati i tako teku sati.
Gde je veliki dan i mi sred njega mali, Ogromni toranj i sat koji nas prati Dok bežimo na Tisu koju zlati Ilovača sa suncem gde su vali? Kud skliznu taj svet? Kao da ode Tisom Odronjen, nogom, komad ilovače.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Tako i Zlati, kao udovici, nije bilo dopušteno da ide sredinom ulice u varoši: „Kada ide čaršijom, nikako da ne sme sredinom već
Jedna rečenica u Tetka-Zlati u tom je pogledu vrlo zahvalna za analizu. Prvo zato što sadrži prepoznatlivu Stankovićevu metabolu, i drugo zato što
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Nigde zvezde, svuda tama, — Pa ni suza, ni pesama. XXXII Iza gore sunce niče, Pa na groblju drva zlati; Rosa pala na cvetiće, Pa ih uči mirisati.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Frizur nosi holandijski, kada šeta, igra poljski. Za njom skupa svila šušti, oko grla sva se zlati. Lepo harfu znade biti, nuz to lepše jošt pevati: K'o slavujak na grančici kad popeva milosnici; Ni kumrija ne mož'
Ćipiko, Ivo - Pauci
A dole morska pučina treperi u zimnjem suncu i postepeno, s umiranjem dana, zlati je... zatim posuri, a kad noć pane, šum mora osvoji ćutljivu okolinu. ...
Uze pero i hartiju i piše Zlati da ga ne iščekuje, a neka ne vodi brige o onome što su poslednji put ugovorili, i o čemu ona mu piše.
Ilić, Vojislav J. - PESME
nad ponor spustio glavu, I rujni večernji zračak, što zemlji sunašce prati, Sa lakim trepetom i ljupkim njegove rogove zlati. Veče se spuštalo blago... Proletnji danak se skrivô, I cvetno stresajuć granje vetar je hladniji bivô.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Zatim su ga čuli kako mrmlja: — Vidim ga: zlati se da dnu! Pa odmahujući glavom šapuće: — Ne, to je samo odbljesak sunca! A onda: — Srebrn je, ljudi!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Obešta Hristos: Az dam vam usta komu kakova: tebi Zlatouste, ženih vas zlati istino dade zlatna usta. Zlatoga učitelja zlati učenik, zlatoslov.
Obešta Hristos: Az dam vam usta komu kakova: tebi Zlatouste, ženih vas zlati istino dade zlatna usta. Zlatoga učitelja zlati učenik, zlatoslov. Semu zlatnome učeniku sudbi gospodnje biše vazždeleni pače zlata i topazija.