Radičević, Branko - PESME
Iz oka njemu tužan plamen gori, Al' opet muči, ništa ne govori; Golema tuga srca mu se prima, On za to opet prašta zlotvorima.
Kad iđahu do dva pobratima, Jad nosahu vavek zlotvorima. Mlogi su nas Turci osetili, Mlogi na nos pred nama s' pobili, A najgrđe što imaju jade?