Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Sad je kasno, već mi kosa sijedi, gledam Unu, ćuti kao nijema, zalud lutam ulicama znanim, sve je pusto, tebe više nema. Ej, godine, nemjerljive, skupe! Zbogom, mala, iz Bosanske Krupe!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
na doksatu, ali ne svirkama i pesmama kratkim, burnim, koje čoveka presecaju, razdragavaju i pomeraju sa mesta, već znanim i naročitim za te večere, „za slatko jedenje“, dugim, tihim, monotonim, koje čoveka umiruju, zanose, kao uspavljuju, te
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ove valja nasamo i šapatom svetovati i prokarati izpodmukla; malo se isprečiti. A ove i pred kojim znanim društvom s krajem izobličiti ili i narodno privesti, ne ime, nego lice i delo na videlo.