Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
neobičnom mišu jahaču i mačku konju bio je neki mačor skitnica koji se vraćao iz njive noseći u zubima našeg starog znanca miša domaćina.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Protkaj, potko, i osnovo, sentandrejsko krhko kolo! Put po krugu - nigde znanca. Kud me vodi šumna staza? Sjaj istočen iz Čobanca, to je sumrak kraj Kalaza. Pantelija, Čip i Bata.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Maskiran zeka u pseći frak! Sad vidim i ja: svetu je smak!“ Na svadbu krčmar kreće kod znanca, osedla kravu umesto vranca, pa na put krenu u punoj slavi, kroz maglu jaše na brzoj kravi.
“ Dubim na jednoj nozi: u glavi plan se gradi. Ljubim svakoga znanca: kako se bašta radi? Gubim vremena tovar: kako se kupus sadi?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Najzad eto blaženog mi zavičaja, nema više rata, ni pomora, al ne vidim zemljaka, nigde znanca, prilaze mi udovice neke, možda kćeri moje davne dece, jadaju se opet na oganj i mržnju: da nema više krova u selu,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
grobu, te se samo čujaše kako bonik ječi i kako mačak veselo prede, veseo valjda što je poznao i on Janka, svoga starog znanca. Svi pogledi bjehu uprti na vidara, a on zaškiljio, gledajući oganj po svojoj luli i lagano odbijaše dimove.
“ odgovori medik. „Bio zar neđe, vidio nekoga, pa svrnuo starome znancu na piće?“ „Bio sve u staroga znanca i biće još za nekoliko“, odgovori Joka i uzdahnu. „Šta bi, zaboga?“ zapita Petar u čudu. Svi ostali obrnuše se k Joki.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
na bolesnika da mu savlada to iznuravajuće treskanje i treperenje, činilo mi se da u tom tresu prepoznajem starog znanca iz djetinjstva.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Na raspravu došao odvjetnik iz grada. Pođe u čitaonicu da popije kavu i pozdravi koga znanca. Ali, ne našavši nikoga, pogleda na sat i pođe u sud. Pozdravi se sa sucem i sjede.
Dozivlju se s puta, a Cirilo zadijeva šalom jednoga svoga znanca. — Lako je za te, ti šetaš! — odzivlju se umorni momci, dok stariji nemaju vremena ni da odgovore, niti da se ispruže;
Obazirući se, padne mu pogled na jednoga jahača u kome upoznade svoga znanca sa sveučilišta. Ovaj mu značajno kretom glave pokaza na nj.
Ilić, Vojislav J. - PESME
mlad, U tavnoj, jesenskoj noći, slušajuć poznate zvuke, Hoćeš li s tugom tada pobožno sklopiti ruke Za pokoj umrlog znanca? Hoćeš li pojmiti tada Nejasne reči moje, i teret ljubavnih jada, I tajni uzdah moj?