Upotreba reči znate u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Oh, da znate vi, dragi prijatelju, kakva je to naslada prolevati suze na grudima vernog prijatelja il’ ljubavnika!... Na njegovim grudim

Ja sam osetila kako mi krv juri u lice, bila sam zbunjena, pa sam tako i odgovarala: „Ja sam došla, znate...“ Posle sam zastala. „Vi ste došli“, reče ona, „da vam udelim“.

Smejaćete mi se vi koji znate da radije pijem vina; ali kod onoga umora i onake vode, ne bih se nikad setio malvasije.

pa peva: „Es gingen den di draj juden, den, den, den“ A kad je pao u sevdah, tresnuo je svoj cilindar o zemlju — znate, svi kulturtregeri nose cilindar — ali kad ga je hteo podići da ga opet na svoju civilizovanu glavu natuče, posrnu

Više puta sa nekim entuzijazmom o svome drugu i pobratimu govori: — Znate, ljudi! A nećete mi verovati, — tima reč’ma je on svaku pripovetku počinjao, otprilike kao što Vidovdan počinje svoje

a u državi je bolestan ud svaki onaj njezin član koji se usudio nezadovoljan biti sa našim „status kvo“; dakle: — znate, ljudi, što se mog pobratima tiče, nećete mi verovati da je to jedna preizradnjejša duša, dobro srce, pošten čovek!

Pa da znate još kakve! Od čistoga ćilibara! Bio je i u madžarskom ratu, onda se, siromah, i — ugojio. Znate, Banaćani i Bačvani sve

Pa da znate još kakve! Od čistoga ćilibara! Bio je i u madžarskom ratu, onda se, siromah, i — ugojio. Znate, Banaćani i Bačvani sve su se otimali za njega, hranili su ga samom tortom i paštetom te ovde malo, onde malo, moj

kao... kao vršački vladika!... Tek, hvala bogu, zdrav je, a apetit mu je i sada dobar; jede, jede, e, znate, pojeo bi vam i živog kurjaka... Nećete mi verovati, al’ baš je čovek taj moj pobratim!

Nećete mi verovati, al’ baš je čovek taj moj pobratim! A znate li po čemu su njih dvojica pobre? To je takođe čudna istorija. Jedan je vučićevac, a drugi obrenovićevac!...

A kako, opet, ne bi? Oni ne veruju u dan, u istinu, a u laž?... E, baš ste čudni ljudi! Pa vi bar znate da se svi esnafi jedan s drugim mogu posvađati, štaviše i popa s popadijom, — ali laža s lažovom nikad!

— Hm! Hm!... Znate... Nećete mi verovati... — sad se ishrknu i ubrisa brkove, pogladi se i pođe dalje govoriti. — Znate, čudna vremena!...

Obradović, Dositej - BASNE

„Ogursuz”, — odgovore Bošnjaci. — „Ha, more, ogursuz, da znate da sam ja veliki ogursuz!” — kaže im Albanez. — „Vala i jesi i bićeš”, — odgovore drugi, smejući se.

” „A kako to biva,” — prilože druge — „da se tebi ovde u inostranoj zemlji tolika slava i čest pokazuje?“ „Zar vi ne znate” — odgovori onaj — „da pravo dostojinstvo malo se kad u svom otečestvu kako valja priznaje?

Je li moguće da je od toliko stotina godina među vami hristjanski zakon, i da jošt ne znate da onaj koji nije kadar i neće i svom neprijatelju i zlotvoru prostiti, niti je, niti može biti hristjanin?

Gospodine mili bože, da zle ženice! Izbavi take i mog zlotvora! Lako se vami smejati, jer vi jošt ne znate što je zla žena! Zamoč'derte samo glavu u ovi čabar, pak ćete viditi.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Zar vi ne znate to, kada je meni čestiti car beogradski masip dao, nije mi nikakve hazne druge dao, no da od vas uzimam, a vas od

Da znate da smo mi ove (četiri) dahije među sobom pozavađali, i oni će se skoro između sebe potući, zato molimo: prepravite džeba

Sad ti počnem ja predikovati, da bi narod ohrabrio: „Vi svi znate, braćo, da su Hadži-Musta-pašu dahije ubile, i da je Hadži-Musta-paša imao sina Derviš-bega, koga je car postavio da

I bilo je mnogo prepirke od obe strane, ali od Turaka manje, jerbo se stide i poznaju svoju krivicu. (I ovo da znate: bilo je u Topčideru desetak kuća slamnjača bugarski̓, pak su prazne ostale a Bugari pobegli.

Skupština poviče: „Vi starešine izberite i imenujte, da vidimo koje vi znate”. Mi predstavimo Petra Čitaka iz Mušića, Grbovića knežine, i Jovana Rabasa iz sela Rabasa.

To nije čist posao! (Valja i to da znate: da je Ipsilanti, vlaški beg, privrženik Rosiji, a Muruz, moldanski, Turcima.

Zapitam: „Šta je to, braćo, ako Boga znate?” — A oni: „Ta ne brate nego dušmanu, zašto nas noćas pobi? ̓Odi sedi u sneg pa ćeš videti šta je”.

Ljudi sve to meni kao svecu veruju i kažu: „Vi uređujte, i kako znate, a mi ćemo slušati Budući dok sam ja iz Peterburga u putu bio, naše su starešine činile skupštinu, porezali troškove,

” Uzjaše na konje, i odu po snegu. (Ali valja da znate i to, da su Bošnjaci se pobolevali mnogi u Beogradu, pak uteku do u naš logor, i uzmu pasoš da idu u Bosnu; no Srbi

” — On kaže: „Idite, kako znate, tako i uredite”. — Mi se dogovorimo, da im obreknemo plate na mesec po 60 groša (onda je bio dukat cesarski 10

pokore i teskere dadu i arače uzmu, pak da se vrate, a vi gledajte prema njima lackajte i̓ i zavaravajte, kako najbolje znate, dok i ja ove razbijem i tako prispem”. Ovo sam zaboravio i preskočio. Kad je naša vojska, po drugi put, 8. maja 1806.

Ali vi znate da sada kod nas ima ̓ajduka, Bošnjaka, ̓Ercegovaca, Nemaca i drugi̓ zemalja beskućaca koji će u Kitogu dočekati i pobiti

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Hoće kmet sve u obor! Nemojte reći da vam nije kazano!... A znate li vi šta je to roga? Ne znate, je li? I ne dao vam bog da znate!...

Hoće kmet sve u obor! Nemojte reći da vam nije kazano!... A znate li vi šta je to roga? Ne znate, je li? I ne dao vam bog da znate!...

Nemojte reći da vam nije kazano!... A znate li vi šta je to roga? Ne znate, je li? I ne dao vam bog da znate!... Kao što vidite po samom imenu to nije ništa lepo, što bi se, na primer, moglo od kicošluka poneti.

— reče Marko i čisto se ošvanji što naiđe na takav čvor. — Hm, hm! Kit — ja!... To je, bogme, strašna zverka! — Znate li vi — uplete se učitelj — da su u kita usta kao ova mehana, pa samo hukne u se — a čovek uleti!...

— Ja? Je l̓ te? — Jes̓, ti, šta si? — Ja sam, znate, profesor. — Tako! Ti si provesor što učiš one starije đake? — Da, da — odgovori profesor. — E da si pošten, brate!

— Ta ono mi kô htedosmo — poče jedan od njih snebivajući se — da ga ne ispratimo prazne ruke... — A znate li vi — poče pandur veoma poverljivo i čisto šapćući da ih uverava — da to izgleda kao neki mit?...

Vi može biti to i ne pomišljate, ama opet nekako izlazi nalik. I što je još najglavnije — znate li vi da ovaj kapetan neće ni da čuje za mit...

— Ih, bolan, da sam znao — vajkaše se jedan — mogao sam kupiti onomade kad ono silazih u varoš! — A! Znate šta? — uzviknu Đuko kao dosetivši se.

Ele, taman se gazda Milun tako razvikao, Dok eto ti mu Vidaka, pomoli se pa vratnice. Vidak je, kao što već znate, opštinski pisar. I on je čovek u stanju; barem je bogatiji od mnogog opštinskog pisara.

— Nego čekajte da vas nešto upitam! Da li vi poznajete počem nekog Mojsila Pupavca? Jamačno ga ne znate? Vidite, bila je u selu Jasikovcu, čak gore negde oko Ivice ili Bukova, jedna velika i jaka zadruga, koja je od

— Ja sam molim... — poče Pupavac udešavajući fino i po čaršijski — ako smemo služiti, Mojsilo, znate, Pupavac, trgovac... — Milo mi je osobito!

Utom se postavi i ručak. Ručaju njih dva zajedno, a putnik samo priča. — O, da znate samo kako je to krasota ispisivati običaje narodne! — priča on. — Šta vam čovek neće videti kupeći običaje.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

— Kud ćeš mu bolje! - vele seljaci. — Velite li svi tako? — Velimo!... velimo!... — E, dobro, braćo! Sad znate šta smo dokonali. Ta odluka, od toga časa, postala je zakon svemu selu.

Nisam ni mislio o tome!... Najedared samo mi mrče svest!... Nisam čuo ni pucnja!... — Znate li gde je udario kuršum? — viknu Šokčanić. — Gde? — zagrajaše sa sviju strana. — U kapu, evo!... I pruži mu kapu.

Tamo ćemo videti da li Marinko ima pravo. — Hajde, kmete!... Hajde, popo!... Hajdete braćo!... Svi me dobro znate!... S vama sam rastao i odrastao!... Svi vi dobro znate i moju decu!... Znaš ih najbolje ti, Ivo, stari kardo moj!...

Hajde, popo!... Hajdete braćo!... Svi me dobro znate!... S vama sam rastao i odrastao!... Svi vi dobro znate i moju decu!... Znaš ih najbolje ti, Ivo, stari kardo moj!... Ta u tvojoj su kući odrasla!...

” Bogami, tako voli Lazara kao da mu je na srcu ležao. Ni pop ni kmet ništa ne rekoše. — Nego... znate li šta? — Šta? — upita kmet. — Da se vas dvojica izmirite s njim. — Nismo se ni svađali — reče pop suvo. — Znam.

— Sramota, pope! Hoćeš da rekneš da je Aleksin Stanko lopov!... A to je dete, bolan, raslo na vaše oči!... Znate ga od povoja!... I on lopov! Kad je šta dotle ukrao? — Nije ništa. — Pa kako to najedared lopov?

— Kome ćemo? — stade se pitati narod. I nasta žagor. Dok najedared iz toga žagora izbi glas Marinkov. — Znate li, braćo, koga ćemo? Sve se oči okretoše na nj. — Ja velim da uzmemo Ivana Miraždžića. Čovek je pošten, dobar, imućan.

jok!... Harambaša reče: Stanko je dobar, neka on bude harambaša! — Tako je — reče Surep. — Onda dobro! Ali vi znate da ja hoću da se osvetim!... Ja se moram osvetiti!...

— Nego, evo, ja neću biti kao ti. Na, gledaj! Pa se okrete ukućanima. — Kupite decu, pa napolje! Sklonite se gde znate!... Brzo!... I to slušaše bez pogovora... Za trenut oka osta prazna kuća.

Ali znate li šta je to kad ratar ostavi svoj plug, pa se lati oružja?... To znači: borbu na život i na smrt, borbu očajnu, večitu

Dučić, Jovan - PESME

Da mi misli znate jedini bog i ti; Da te za leđima osećam, na miru; Da ni reč ni pogled ne mogu ti skriti; Da znaš gde je otvor na

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Onaj, onako... Znate... da.. dakako! — Eto vidiš! — kaže Đorđe. — Još kaže gospodin Joca: dok odemo u zelenilo, biće još bolje!

vi već znate. Ih, ala sam glup! Pa gde je, opet, ta kvaka? Kao da su vrata dva kilometra od mene! Toga dana posle ručka leškario

Ne znate šta hoćete, pa ne znate ni šta radite!... Haj, haj, kako su vaši stari begenisavali devojke, a kako se vi danas — zaljub

Ne znate šta hoćete, pa ne znate ni šta radite!... Haj, haj, kako su vaši stari begenisavali devojke, a kako se vi danas — zaljubljujete! Svi vi, svi!...

Inače nikad ni da ga je kljucnuo! Sve mu je poveravao, slao ga u sela po veresiju i koješta. — A znate što ga je otpustio? — Na pravdi boga!... Video ga da igra krajcara! — Tek ćete se vi posle čuditi. To o Đurđevu dne.

Zar vi ne znate onoga s nogom? — Ne znam, — reče kapetan — nisam ga video. — Pa sve prosi pred crkvom! — Hm! — Uh, bože!

Nego ne bih ga, opet, smeo tovariti na kola. Istina, njegov drug Jole kaže: lako je ranjen, sasvim lako; ali opet, znate, rana je, a ja bih njega na kola! Eh, kaka je bila u mog majstora kobila!... Ej ti, slepi mišu! donesi još rakije...

Đeda je bio... bio... kao ću vam kazati? Znate; star čovek — gotovo dete! Prsne nekih puta za najmanju sitnicu, grdi, psuje, praska, pa bogme hoće i da udari.

I mlađi svijet ode. Ikonija sama osta u sobi s djetetom. — Braćo, — reče pop — vi znate kako me je bog blagoslovio i kako sam mu platio za moje znane i neznane grijehe. Svi ćute.

— Ali djetetu treba sisa. Stanoje Gluvić stidljivo iziđe naprijed: — Da prostiš ti, popo, i vi, braćo, vi svi znate da se moja domaćica prije dva mjeseca pobabila. Dajte meni dijete i Ikoniju, dok je ono još za sise!

Neću vam pričati šta se tu sprema, ni onu trku i urnebes od popova. Dosta da znate da je naš pop bio najstariji u cijelom okrugu, te da mu je po tome spadala neka osobita počast i zadatak pri

— Onako je sve u dlaku! Još sam zaboravio da mu kažem da sam i jednog Turčina pokrstio, i eno ga, svi ga znate, valjan hrišćanin i jedan po jedan gazda u selu.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Na vratima ga dočekuje Neca gologlav i malo postiđen, poljubi ga u ruku, pa samo veli: »He, šta znate gospodin-popo, grešni smo ljudi!

Moglo je biti i gore! — izvinjava gospodin popa svoje ovčice. — He, he... deca... vragovi. Šta znate!? Džak buva, he, he!

— Nema tu nikakvih drugih zasluga, nego pevao pred Njegovom Ekselencijom neke pesme, one, znate, »na froncle« pesme, a Ekselenciji se dopale, pa mu poslao crven pojas kad se vratio u rezidenciju.

— Pa pre ste opcigivali četir? — The, pre onako, a od nekog vremena ovako. Sad ovako poč’o, pa šta mu znate? — veli pop Ćira. — A što ga ne date da se opravi? — veli pop Spira. — Rek’o bi da je dobar sat...

— prebacuje joj gospoja Persa. — Znam, slatka, — brani se gospoja Sida, — al’ kad čovek dođe kod vas, a vi onda ne znate šta je dosta; vi onda formalno zarobite čoveka!

jer pre ni ljudi nisu znali da pišu ni svojim sinovima, a sada i devojke pišu pisma, te još kako pišu, pa još da znate kome! Eto onomadne je táta jednu ukebao baš kad je pisala pismo u špajzu tamo nekom njenom sa roglja.

— Znate kako stoji tamo: dobar pastir ne sme na sebe ni da misli, nego kud ovce, odnosno povereno mu stado, tud i on.

A znate, i ja sam u neku ruku pastir, he-he, — smeši se, — čuvam povereno mi stado mladih i nestašnih jarića ovoselskih.

ako budem tako srećan pa dočekam da se uprazni kakva dobra parohija... — E, znate, kad bi samo mogli dobiti kakvu dobru, masnu parohiju; kao na priliku evo ova što je u našem selu.

— Naravno, naravno! Sve je u božjoj ruci. Ali opet... — veli pop Spira. — Znate kako ono kažu kad se onaj davio pa vikao: »Pomozi, sveti Nikola!

— Ta ono znate, to bi značilo iskušavati boga kad bih odmah tražio to. Treba se upražnjavati u strpljenju, to je naša prva dužnost,

— Taaa, nije baš da nisam... Jesam, kol’ko se sećam, samo kao utuk, samo posle šljiva... pa znate, samo u celi da predupredim groznicu...

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

— Ne, — brani se ona. — Niko me ne dira. A noću ja i ne spavam. Sedim tako i gledam ovamo, k vama, u grad... — A da znate — počne kao da im neku radosnu vest saopštava. — Kako vam grad tada dođe mali, mali; samo se crni.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— zapita ga između ostalog gospa. — Dopada mi se. — Pa hoćete li da joj to kažem? — Nemojte, ako boga znate! — A zašto? — Bar sad još ne, dok se i o drugome ne porazgovaramo. — A šta je to drugo?

— Vi se samo šalite! — Ja se ne šalim, neg’ što mislim to i govorim. Pa kakve ste oštre pameti! Na svašta znate brzo da odgovorite.

Na svašta znate brzo da odgovorite. Ja sam, istina, po svetu prošao, al’ vi opet više od mene znate; kad govorite, ne mogu da vam reči u’vatim repa ni glave, tako visoko govorite.

Mileva još spava. Probude je. Ljuba je nešto zamišljen. — Pa šta, zar frajla-Mileva još spava? — Znate, čitala je noćas mnogo.

— Dobro jutro, frajlice! Kako ste spavali? — Vrlo dobro. — Vidi se, kad ste tako dockan ustali. — Znate, čitala sam mnogo noćas. — A šta to čitate, frajlice? — Čitala sam od Dima „Draj Musketire“.

— A vi samo nemačke knjige čitate, a srpske? — Srpske? Ah, nisam još nijednu pročitala! — Kako to? — Znate, ja sam bila tri godine u leru, pa sam mnogo od srpskog zaboravila, jer smo sve nemecki govorili, a razumem nešto i

— Šta su ti abentajeri? — Šta, još ni to ne znate? Dakle, vi još niste nikad imali abentajer? — Ni ne želim ga; ni ime mu nije dobro; no opet bi’ rad znati šta je to.

— Ni ne želim ga; ni ime mu nije dobro; no opet bi’ rad znati šta je to. — Znate, abentajer je to kad muško u žensko, ili žensko u muško zaljubljeno, pa onda muško izlaže se svakom maleru, samo što

— Nisam, a i neću, jer je to već svaka čitala. — Pa kakva ste vi onda Srpkinja, frajlice? — Znate, ja sam Srpkinja, al’ neću da sam prosta, nego gebildet Srpkinja. — Dakle, mi smo prosti uvek, i takvi ćemo i ostati?

Je l’ vam moje stanje poznato? — Jeste, al’ ne sasvim. — Čuli ste za moju trgovinu? — Jesam. — Znate da imam dve kuće? — Znam. — To je što znate; al’ ima što i ne znate. — To bi’ baš rad čuti.

— Jeste, al’ ne sasvim. — Čuli ste za moju trgovinu? — Jesam. — Znate da imam dve kuće? — Znam. — To je što znate; al’ ima što i ne znate. — To bi’ baš rad čuti. — Znate, ja imam napolju prilično novaca.

— Čuli ste za moju trgovinu? — Jesam. — Znate da imam dve kuće? — Znam. — To je što znate; al’ ima što i ne znate. — To bi’ baš rad čuti. — Znate, ja imam napolju prilično novaca.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

— Šta kažete, popustiti? E pa, čoveče, vi ne znate šta govorite. Zar da se ponizimo do roba, do skota? Zar to hoćete? Vi ne poznajete uslove.

— Užas! — Ja sam četvrti prekobrojni. — A mesto mobilizacije? — Torlak. — Grozno. Magacini u gradu. Znate li to? — Pa šta? — Pa lepo, ako oni ščepaju magacine i ona mesta gde se mobiliše, šta će biti? — Šta će biti?

A zato vreme ogreѕѕe nestrpljivo melje ustima: — E, znate šta, gospa, veli ona: da je taj bandist moj muž, ne bi ga majci nikad više zasvirao u njegovu klarinetu.

One su hrabrije od mnogih muškaraca, pouzdano hrabrije, naglasi ona značajno. Vi to dobro znate? — Mislim da znam, i znam otkud to, A za vreme ovog kratkog razgovora ogreѕѕe je svaki čas povirivala na vrata i

— Ne znam da li bezumno, i ne znam da li ona vas voli. — Ja to znam. — A ja znam... — Šta znate vi? I dok je u njemu užasno rasla sumnja, ona se nasmeja koketno i zagonetno, baš kao da je nešto znala, pa se ustezala

I tek kad naiđe štab jedan oficir, koji je jahao napred; siđe pa se nagnu prema lešu. — Oficir, reče on. — Od kud znate? — Znam, ordonans oficir, održač veze. — Vidite bolje, vidite bolje, skinite medaljon! — Nema medaljona. Ovo je...

A babin poznanik nervira se, pada u vatru: — Ama vi mlađi samo znate da rušite, vi ste izrodi, vi ne volite ovu zemlju.

Afrika

Belac se straši od revolvera, crnac od zuba. Znate li ko me je tome naučio? Sami crni!“ Istoga dana je u tome već sasvim preterao.

Čim smo seli, ja mu nasmejavši se, rekoh: „Protestant?“ „Protestant! Otkud znate?“ — „Ni po čemu. Sasvim slučajno, tako, palo mi je na pamet da možete biti samo protestant.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

MIŠIĆ: He, he, he! Ne bojte se. Nećete propasti, kad niste dosad propali. Ta vi znate štediti! JANjA: Štedim, gospodin, od nevolja, zašto si nema. JUCA: Zapovedajte sesti, gospodin Mišić. (Pokaže stolicu.

MIŠIĆ: Ta vi možete i onako usrećiti vašu gospodični. No ja se zadržavam, a moram jošt dalje ići. Znate li zašto sam kod vas došao? JANjA: Kad čuim. MIŠIĆ: Poznato vam je da želimo naš varoški špital raširiti.

MIŠIĆ: Kad bi u mojoj vlasti stajalo, ja vam ne bi jamačno dosađivao; ali znate ko sam ja kod magistrata. JANjA (pruži mu listu): Gospodar notarius, evo vaša artija, evo moja Juca!

Da ne daim, da dođi notarius mlogo puta, i kad nije kir Janju kući, da si unterhaltui, a Janja da plati. JUCA Znate li kako ćete učiniti da ne platite?

KATICA: Zaboga, mamice, kako ga možete sad vređati, a znate kakva mu je narav. JUCA: Šta? Zar sam se ja udala da mu gledim ove zidove i da me s burazi rani?

KATICA: Bože moj, ja vam neću ništa preoteti. (Umiljava se.) Kažite mi, slatka mamice, medena mamice. Znate kako nisam ono papi kazala! JUCA: (Prokleta devojčura!) dobro. Ako ti nije mlogo najedanput, ne branim.

MIŠIĆ: To je baš šteta! Ovi su konji prvi bili u varoši. Ali kako se to baš tako dogodilo? JUCA: Znate kako naša poslovica kaže. „Skup dvaput plaća.

Vi ste čovek jošt mlad, osobito u snagi, i lepi. Ko može kir Dimu s vami sravniti? Vi i on... znate, kako kažu Grci... kao Apolo i Vulkan! JANjA: Pi, pi, pi, pi! Kakvo lepo reč, pravo elinsko!

KATICA: O meni? Kakvim povodom? MIŠIĆ: Slučajno u razgovoru. Najposle dođe reč o vašoj buduščoj sreći. Znate li za koga namjerava vaš gospodin otac vas dati? KATICA: Za koga? MIŠIĆ: Za kir Dimu.

Što je više ovakovi prečaga, vi znate, to je prijatniji roman. No, dosta ovoga, evo vam gospođe mamice. POZORIJE 8.

(Lupa se po čelu.) Uh, uh, uh! MIŠIĆ: Kir Janja, meni je žao da vas moram obespokojavati. No vi znate da sam ja u službi, ja sam zato od magistrata i poslat, da vas u varošku kuću vodim.

JANjA: Kirije imon! Gospodin notarius, kakvo je to slovo? MIŠIĆ: Dragi kir Janja, vi znate šta je car, i carska zapovest. Ko protiv cara ide, može li se nadati milosti? JANjA: O istonoma tu patros!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

u senku kasarnskog svoda, brišući znoj sa čela, Engelshofen još dodade: „Vi tamo, u Beču, na Dvoru, ništa drugo i ne znate.“ Zatim, još nešto promrmlja. Iako se to, što je Engelshofen promrmljao, nije čulo, Garsuli je, sasvim sigurno, pogodio.

Teodosije - ŽITIJA

I da plačem ne dužim povest, svi znate da mati, otac i braća takve do smrti žale. Posle toga smirivši se i strah Božji još više u srcu osetivši, govorahu

Uzevši reč, samodržac reče svima blagorodnima: — Drugovi i braćo i deco, poslušajte moju reč vama! Vi znate moj život od početka, kako sam s vama živeo, kako sam svakoga od vas kao sina othranio i kao brata ljubio i kao druga

Jer znate koliko se molismo i plakasmo, i kako nismo bili uslišani da budemo obasuti milosrđem izlivanja mira. A sada samo rečju

pijanac već smotren, ne neozbiljan, ne dvoličan, ne gramžljiv, ne lakom na dobit, ne srebroljubiv već milostiv — i ostalo znate.

sveti se bratom samodršcem na presto prvosvetiteljstva sede i svečano ispriča o uzroku sabora i o sebi, govoreći: — Znate, dakle, i čuste za moje najppe jedno pa drugo bežanje od vas u pustinju, i da ne pretpostavih ništa od krasota ovoga

Uzevši, dakle, i kako znate, varenu ili pečenu zgotovivši, iznesite je nama i svima koji su tu. A gospodar lađe videvši brzo posećenje Božje ka

Pa vi i sami to znate i govorite: Pusti ti nas na miru! Pre vremena si došao da nas mučiš! Stoga se ne samo na one koji Bogu služe već i na

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Kad sam mu to predstavio, rekao mi je: „Vi, Franki (izraz kojim označavaju sve Evropljane) znate mnogo 'marifetluka'; svega ima izvan turskog carstva i islama, ali pravog gospodstva i 'kefa' ima samo kod Turaka.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

On se tamo kočoperio i glasno se hvalio: — Au-vau, da samo znate kako sam jurio mačka Tošu! Jurio sam ga, jurio sve do kraja svijeta i kroz jedna vrata na granici istjerao sam ga

Nušić, Branislav - POKOJNIK

I AGENT (razgleda stočić): Fioka je, očigledno, nasilno otvorena. Znate li mi reći šta je ukradeno? PAVLE: To je stočić moje žene, ona će to znati.

ALjOŠA: Ja moram, ja moram da vam kažem, ja ne mogu da od vas krijem. (Pauza, lomi se i najzad diže glavu.) Vi znate moju Lidočku? PAVLE: Vašu gospođu? ALjOŠA: Da!

ALjOŠA (uvijajući svoj stari kaput, iz kojega je preneo papire umotane u novine): Samo, znate, ja sam pisal... (Odlazi.

JBUBOMIR: Ne žalite što ste mi se poverili; prijatelju ste poverili. Moje obaveze prema vama nisu tako obične; vi znate koliko vas cenim i poštujem. Bio bih srećan kada bih vas mogao utešiti bar.

LjUBOMIR (iznenađen (poverenjem): O, gospodine! PAVLE (daje mu ga): Poveravam ga vama; znate mu vrednost, pa ćete ga umeti čuvati. LjUBOMIR Budite uvereni, čuvaću ga kao oči u glavi. PAVLE: Tako, a sad zbogom!

RINA (uze jednu kašičicu): A posle, kad ode gospodin u kancelariju, uzećete ovu kašičicu i otići ćete... vi znate onu malu juvelirsku radnju preko puta Kasine, taj je juvelir radio za mene.

(Seti se.) Uostalom, recite mi, Ana, je li gospođa odjutros uzbuđena? ANA: Kako uzbuđena? ANTA: Pa znate valjda šta znači to uzbuđena žena; bili ste valjda i vi koji put u životu uzbuđeni?

To je nemoguće! Ja ću vas lepo moliti, rođače, da odete lično, To nije daleko, Ministarstvo građevina, da odete, znate: on već mora biti tamo, zadržao se možda u kojoj drugoj kancelariji, ali je bez sumnje tamo.

Moja bi kćerka htela da pogleda po radnjama štofove za venčanu haljinu, jer, znate već, venčani dan se približava. A ona to ne bi htela bez vas, ona tako veruje u vaš ukus da ne bi htela bez vas.

SPASOJE (posrne i drekne): Ko to, ako boga znate? ANTA: Onaj čiju si kuću na Terazijama i sve ostalo imanje ti nasledio.

Pardon, to je samo moje mišljenje, al', ako vi želite, ja ću pisati; samo, znate, pisanje će izazvati i odgovor, pa onda ako iznesete stvar na sva zvona, to će vas vrlo brzo odvesti pred sud, a meni

LjUBOMIR: Pa zaboga, oče, što se vi žalite da me ne možete odbraniti kad znate zašto to sve tako biva? SPASOJE: Kažem joj, to su izvesne brige koje su naše zajedničke, ali koje će proći, proći će.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Hteo sam da dodam još nešto, ali sam se prisetio da nema smisla: stari predaje književnost u njenom razredu. - Vi znate šta mislim? - dodao sam, a ona je odmahnuvši glavom prsnula u smeh. - Bože moj, vi? - U redu, ti!

To ju je ohrabrilo. - Mislite da su navikle? - Sasvim sigurno. - Kako znate? - šapnula je i stavila prst na usta kao da se boji da neko ne čuje. Taj neko, međutim, nije postojao.

Taj neko, međutim, nije postojao. Najbliži pecač bio je udaljen sto metara. - Kako možete to da znate? - ponovila je. - Ne znam! - rekao sam - pretpostavljam. - O!

- O, da. On ga ima. Pokazaću vam ga. Moj otac je strog i zato ćemo se unutra uvući kroz kuću našeg sobara Ćaponjija. Znate ga? Kuća mu je dole iza groblja! pridigla se i pošla, a ja sam pošao za njom.

to pod nos, ali se on jednostavno pravio da ne primećuje, a onda je išao unaokolo i pričao: „Onaj Galčev Crvenko, znate...” Moj stari nije više imao oči za njega.

) skromno obarao glavu. Zatim je pratio curice kućama i bio ljubimac svih mama. Znate već tu vrstu momaka, nije potrebno da vam pričam! I neću!

Ako ste videli ono što se zove živi rahitis, onda znate kako su izgledale. Sedele su ruku složenih u krilu haljina koje su bile moderne pre nekih šašavih milion godina.

Kod samih vrata otac me uhvati za lakat rekavši da nismo završili još neke stvari. Takve neke porodične sitnice, znate. Ofarbana i ona druga pogledaše nas ne shvatajući. Od njih niste mogli ni očekivati da shvate.

- Kako možete smatrati, ako ne znate šta mislim! Baronici je proradio neki kliker i ona mi se zapanjeno unela u lice, mlatarajući tankim sasušenim rukama

Negde, u vrbaku, detlić je kljucao u drvo. Bio je to takav dan da se čovek morao osećati srećan što postoji. - Vi znate šta ja mislim? - dodala je Baronica. - Bilo šta da mislite, vi ste u pravu!

Ona je ručala - rekla mi je. Ručala je s dragom rođakom Šarlotom. Bio je prekrasan onaj rolat i sufle OD jabuka, znate. Mali Emilijan je lud za njim. Ostavih jabuku i komad hleba u kabanicu i osmehnuh se.

Proverio sam triput obišavši oko trga, mada je to čista glupost. Taj trg je dovoljno da pogledate s pola oka pa da znate kako stvari stoje. Ovoga puta stajale su grozno. Stajale su obično, ali Rašide nije bilo.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Je l’ to vaša kći, gospođo Tatijana? — Jeste. — Imate li već za nju kakvog đuvegiju? — Ta bilo bi, — ali, znate, svaka mati traži za kćer što bolje. — Kol’ko joj godina? — Sad joj osamnaest.

— Kol’ko joj godina? — Sad joj osamnaest. — Dobro, ja sam trideset i pet, i udovac; stanje moje znate. Da se mnogo ne razgovaramo: ’oćete l’ dati vašu kćer za mene?

— Ali naše ženske nisu na dućan i birtiju naučene. — Nisi bila ni ti naučena! — Vi najbolje znate. — Zato nemoj mi kvariti volju. Nađem li kakvog valjanog momka, odma’ ću je udati, a zeta ovamo.

Šta si se tako snuždila? Il’ bi ti za nju htela kakvog sabljaša, da ono što smo stekli proarči? — Činite kako najbolje znate. Razgovoru kraj. U varoši je bio jedan mlad trgovac, Nestor Čavić.

— Još dva. — Noblbal? — Ne, prvo purgerbal. — A zašto ne noblbal? — Već je bio jedan nobl, sad ide purgerbal. Znate zašto? Od noblbala nemam nikakve hasne.

Smeju se. — No znate šta sam došao još da vas molim? — Šta? — Da mi budete doveče gosti, na kiselu čorbu i ladno pečenje.

— Gospodar Polaček, ja već Od nekog doba dolazim u vašu kuću, i lepo sam primljen. Evo me sad opet ovde, i znate zašto sam došao? — Ne znam, — odgovori Polaček malo zbunjen. — Ja sam došao da prosim ruku frajla-Lujze.

— Šta to može biti? — Šamika pobledi. — Vi niste katolik, pa znate, kako smo mi stari ljudi, mi hoćemo sa našom familijom da živimo i umremo u našoj veri. — Pa vera tu ne smeta ništa.

Šamika se prijavi u zakazano vreme. Tu mu gospođa Matilda ispriča kako je Lujza žalosna. Zapodenu razgovor. — Znate, Herr von Kirić, da je Lujza tu stvar tako k srcu uzela, da može umreti. Da je vidite, ne biste je poznali.

Šamika ga moli da traži ma koga „stihotvorca”, on će ga jako nagraditi. U uredništvu piše jedan jurista. — Amice, vi znate stihove praviti? — zapita ga urednik. — Nešto malo.

Sednu na divan. — Gospodin Kirić izvolite sesti. — Znate šta ću da vas pitam? — Ne znam. — Pogodite. — Valja bi vam trebala kakva mustra iz Pešte? — Ne.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Posle nam poslao karte za premijeru. Što jest, jest, neću da grešim dušu, dao nam najskuplja mesta u »Jadranu«. A znate li o čemu se radilo u tom filmu? E, sad ćete da padnete na dupe! O nama.

da se meni gluvari ovde godinama, kao da ja ne bih zbrisao istog časa na neko bolje mesto kada bi mi se pružila šansa? Znate kada bih požalio za ovim ćoškom? Nikada! Fuck off!

Pre svega, treba da znate da se igre mirnodopske dece mnogo razlikuju od ovih ratnih igara. Kako samo pastoralno zvuči ona divna melodična

Ne znam šta mi je, ali čim izađem na to dvorište, odmah mi se igra klisa! Ako slučajno ne znate šta je to klis, objasniću vam: klis je sirotinjski golf! Klis se inače sastoji od maške i klisa. I rupe, naravno.

« »Za seljake asfalt je svugde isti. Ali vi osećate vrlo fine razlike pod točkovima. Znate gde se završava stari, izanđali, onaj što je već napukao, a gde započinje novi komad, devičanski nevin i taman, posut

– Bravo! — uzviknu predsednik. — Vi ste rođena glumica! Zaista, izuzetno... – Znate, ovako šta se ovde retko dešava... — objasni kozja bradica. – Jesam li primljena? — upita mlada žena.

Napisali su joj potvrdu. – Recite — upita predsednik — šta će vam, kog đavola, to parče hartije? – Znate — kazala je na izlazu iz učionice. – Ja. u stvari, uopšte ne želim da postanem glumica! Pogledali su je zapanjeno.

– Imam dve kćeri i muža i ... pa dobro, recimo, srećan brak! Uopšte nisam ambiciozna, znate. I ne bih volela da zauzimam mesto nekom mlađem. – Ali šta će vam, onda potvrda? — promuca kozja bradica.

To je normalno u svakom braku, je l' da? I onda... Pa, ja često, znate izgubim živce i počnem da vičem da bih postala glumica ili nešto slično!

Ti? Ma nemoj, molim te!« E, pa, sada najzad imam potvrdu da bih mogla! I pokazaću mu je u takvim prilikama, da znate da hoću! – Šteta, velika šteta... — kazao je predsednik. — Ali, ako se predomislite...

— Nadam se da znate kada ćete je vratiti kući? — ispraća ga ledeni glas na vratima. — Znam. —Pa-pa, srce! Sada je njegova!

Žena se osmehnu: —Onda sigurno znate i koga je sve dovodio ovamo? —To više nije važno! — prekinu celu stvar čovek. Znaš—reče—on godinama igra na prognozi!

Matavulj, Simo - USKOK

Na to se i stari Pijero ohrabri, te se primače i zapita: — Pa šta ćete tu, u ovo doba, kad znate da se grad otvara pošto sunce ogrije?

Duhovnici otidoše u svoje ćelije, desno od mađupnice. Đakon viknu s praga đacima: — Haj’te, djeco, i vi, odmah, e znate da sjutra morate u zoru ustati! Žao mi vas je, ali noćas nema jeglenisanja!

Pred njima stojaše vezan visok mladić, velikih crnijeh očiju, mrke nausnice. — Što to bi, ljudi, ako boga znate!? — reče vladika odjahujući. — Potraja vam vjera evo ravno dvadeset dana! — Zli udes, gospodaru — odgovori Điko.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Dobar, to jest, trgovac kad polazi u Beč, on kaže: idem u Erdelj. Tako i vi treba da činite. Nikom ništa, zašto znate: ko pre devojci, onoga je devojka. MLADOŽENjA: Ja ću se vladati po vašem savetu. (Pođe.

I mi smo lane kuću pravili. PROVODADžIJA: To se vidi. - A gdi nam je gazda? MATI: Taki će doći. Mlogi poslovi, znate, a mora svud da je sam. Na sluge čovek ne može da osloni. PROVODADžIJA: Bogme bez gazde nema ništa.

Čudim se kako se ne razboli. PROVODADžIJA: Mladi, to jest, mogu da podnesu više. (Mladoženji.) Znate, kad ste vi terali volove u Beč? MLADOŽENjA: Ja nisam nikada terao.

Ali šta znamo, kad čovek ima dece, treba da se stara. PROVODADžIJA: Tako je bogme. (Mladoženji.) Znate, vaš pokojni otac, tolike muke, to jest! Pak šta je bilo?

) Kako se unterhaltujete ovde? DEVOJKA: Dosta rđavo. MLADOŽENjA: Imate li lepi balova? DEVOJKA: Ne baš; znate, muzika nam ne valja, a društvo bi prilično bilo.

MLADOŽENjA: To je najgore kad muzika ne valja: DEVOJKA: O, znate, tako ferhuncuju da se čovek smejati mora. Wir ha’m eіnen wahren Juckѕ mіt іhr. MLADOŽENjA: Vi dobro nemecki govorite.

MLADOŽENjA: Vrlo lepu. Nego nam je sala malena. DEVOJKA: O, to ja mrzim! Ne može, znate, čovek ni da se okrene, osobito kad je malo veće društvo.

OTAC: Ja vam blagodarim, ali vi znate, kao što sam i kazao, ništa ne može silom nego ako bude od Boga suđeno. PROVODACIJA: Da, da!

Sreću niko ne nađe sa svećom. Dajte devojku da je darujemo. (Mladoženji.) A? MLADOŽENjA: Kako znate, (lagano) gledajte za novce. PROVODADžIJA: E, šta ćemo više, to jest. OTAC: Kad je tako, nega Bog blagoslovi.

MLADOŽENjA: (Ta novce, zar ne čuješe?) PROVODADžIJA: E prijatelju, vi znate sadašnji običaj. Istina, kao što sam, to jest, i kazao, naš mladoženja ima kuću, vinograde, vodenice (mladoženji), dve

- uverićete se, to jest, svašta dosta. Ali vi znate, to jest, kakav je svet: ako uzme bez novaca, sramota. Zato da znamo napred, koliko devojka ima.

(Mladoženji.) Pak šta velite, kad ćemo? MLADOŽENjA: Kako oni narede. MATI: Znate, devojki valja mlogo koješta, a radi smo da nam ne crveni obraz. Zato ćemo javiti, dokle jošt vidimo.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

GAVRILOVIĆ: Šta je to? ŽUTILOV: Vidite, vi u Madžarskoj živite, a ne znate madžarski. To je sramota! Čiji lebac jedete, onoga jezik treba i da naučite.

dajte astal, dajte astal pak ćete se diviti. (Dovuče astač nasred sobe, pak se popne na njega.) Gospodo i braćo! Vi znate šta su Srblji bili u staro doba. Od dušana drktale su stene samog Carigrada.

ZELENIĆKA: Dakle jošt i to ne znate? Lepi Srblji! Al tako mora biti kad ljudi ne čitaju narodne knjige. ŠERBULIĆ: Zar vi znate?

Lepi Srblji! Al tako mora biti kad ljudi ne čitaju narodne knjige. ŠERBULIĆ: Zar vi znate? ZELENIĆKA: Ja bi se stidila kad ne bi znala u čem se sastoji čuvstvilo narodnosti.

Fala vam! MILČIKA: A kako ste pređe govorili? ŠERBULIĆ: Ostavite se, molim vas, vi ne znate šta je to. 3. LEPRŠIĆ (s velikom kokardom srpskom), PREĐAŠNjI LEPRŠIĆ (peva): Na noge, Srblji braćo, Sloboda zove!

Šta vama pada na pamet! SMRDIĆ: Cela istina. LEPRŠIĆ: Inkvizicija za protokole madžarske u vojvodini srpskoj?... Znate li vi da je vojvodina potvrđena? ŠERBULIĆ: Kako? LEPRŠIĆ: U Karlovcima bila je skupština.

ŽUTILOV: Metnućete je i vi. SMRDIĆ: Da bog sačuva! LEPRŠIĆ: Pre bi dao ruku si odseći. ŽUTILOV: Znate li vi da vojska sutra dolazi? LEPRŠIĆ: No, to je dobro: bar će biti šićara za Serbijance.

Kosa mora da vam se diže. Šeset hiljada, nije šala; a u šancu nije više bilo od dve hiljade šajkaša. Znate li koliko je palo Madžara? Pogodite. NANČIKA: Valjda je palo jedno tri hiljade. MILČIKA: Oho! Petnaest.

LEPRŠIĆ: Da čujete šta je jošt radio: neki rodoljupci ispregnu mu konje i nameste se da ga vuku u varoš; pa znate l’ šta je reko? Da on nije došo da bude vojvoda konjma nego ljudma. ZELENIĆKA: Šta, najveći rodoljupci — konji?

7. SMRDIĆ, ŠERBULIĆ, PREĐAŠNjI SMRDIĆ: Znate li šta je novo? ŽUTILOV: da čujemo. SMRDIĆ: Bila je bitka kod Pančeva; tu su Madžari potučeni do noge. No to je ništa.

ZELENIĆKA: O, i on, i Jelkić, i svi koji su se usudili protiv Srpstva sogrešiti! 8. MILČIKA, PREĐAŠNjI MILČIKA: Znate li šta je novo? Madžari odlaze. ŽUTILOV: Dakle zacelo? MILČIKA: Eno puna pijaca ljudi. Pešta je pala.

ŽUTILOV: Oćete li da budete komesar u kakvom srezu? SMRDIĆ: Dabom, kad su drugi sve opaponjili. ŽUTILOV: Vi znate da je Vojnović bio bolestan, niti je mogao svoj srez obići. SMRDIĆ: Vidićemo.

Sremac, Stevan - PROZA

Dok je još manje bilo, svuda je išlo za učiteljem. I deca su ga volela. Ta šta da vam tu pričam, kad svi znate kako je mladost mila: »Dok si mlad, svakome si drag«, veli poslovica.

Radičević, Branko - PESME

guje, Tamo živi stari Mustaf—aga Što nam braće puno ucvijeli, A najljuće mene je uio, No da mŷčim kada sve već znate. Za osvetu vrijeme je došlo, Danas, Musto, na tebe je reda.

31. To bi sinoć, ništa više, I to kažem da sve znate; A u crkvi otoič biše, Ako s' jošte osećate, Biše dok se ne sastaše, Pa s' iz crkve odma daše. 32.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Deder ti, bratac, potrudi se, pa da ti progledamo kroz prste za onaj letak. — Gospodine vodniče, pa vi znate da sam ja nepismen — izvlači se Buro. — De, de, nemoj ti tu sad ...Đurajica, utočide mu jednu.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

(Na scenu utrčava Suljo. Svi poskaču.) JUSUF: Idu li? SULjO: Idu. Biće ovde za manje od po sata. JUSUF: Vi znate šta vam je činiti. Pre svega pazite na red. A ti javi kad naiđu.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Zabunite se, zaboravite i zaspite. Ali kad vas noću probudi mesečevo sijanje — a on baš upro u lice — ne znate da se jedva diše. Gledate, gledate, pa... More, i zemlja je tamo druga!

Sem što se iznose ili unose spavaće haljine i gotovi jelo, ostalo sve u dvorištu, u bašti. Ne znate, kako je to, kad se uveče poprska dvorište, prostru asure, dušeci i jorgani. Ležite, a miriše ovlažena prašina.

Još bi htela, no ja se trzam. Pružam joj naforu i pitam: da li je ko dolazio? Ali da znate kakvim je glasom pitam! Glasom od koga ona sva raste i ponizno odgovara: — Kumašini, sine.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Srednji veli: — Ja ne dam sestre noćas da se vodi. Ali najmlađi veli: — Ja je dam, ako je vi ne date; zar ne znate šta je naš otac kazao? — pa sestru uhvati za ruku i dajući je reče: — Neka ti je sretna i čestita!

Srednji veli: — Ja ne dam sestre naše. Ali najmlađi veli: — Ja je dam; zar ne znate više što je otac naš rekao? — pa uzme sestru za ruku i dajući je reče: — Na, neka vam je sretna i čestita!

Uljegoše unutra, al' u njima niko ne bijaše nego jedna žena, pa ih upita: — A znate li gdje ste došli? Grbo odgovori: — Znamo. Onda im ona kaže da su došli u đavolskoga kralja.

— pa odrezaše jedan komad te ga ispekoše i izjedoše. Pošto to pojedoše, reče im ona žena: — Idite sad kud znate, jer će sad doći kralj, pa ako dozna za vas pogubiće vas, jer vidite da sam i ja kao i vi iksan, pa sam njemu dopala u

Čovek se umeša u njihovu prepirku i rekne: — Braćo, devojka je moja! Vi znate da ja devojku moram njenom ocu caru Petru odneti, da mi se smrt oprosti i da mogu slobodno živeti ko i drugi ljudi.

Onda će anđeo reći: — Znate li šta? Ovako da uredimo: neka uzme devojka tri loze, pa neka posadi u bašči namenjujući koju kome hoće, pa na čijoj

Da znate, u njegovoj kavi ima sedam kazana dukata. Ti su dukati bili nekoga cara. Da zna onaj berber pa da podigne samo jednu plo

Onđe on jadan stojeći ču u neko doba noći će dođoše vile na izvor, i kupajući se poče jedna drugima govoriti: — Znate li druge, da se ogubala u kralja đevojka; kralj je sazvao sve ljekare, ali je niko ne može izliječiti.

Ja vam ne tražim pare odma, nego kad bi koji mogao, makar do kijameta, samo da znate što je vaš aga. Slakomi se jadna raja, te kravu podijele; ali aga ne šće ni Đurđevdan čekati, akamoli kijamet, no

šta će, najposlije skoči na noge pa otpočne plakati i suze trti rekavši: — Ama prođ'te me se, dobri ljudi, ako boga znate, u mene je jutros veliko zlo osvanulo, jadan sam i prejadan, da vam od tegote ni kazati ne mogu.

— Šjutra ja, braćo, ne mogu nikako, poručio sam za mobu da mi žnju šenicu, jer znate svi da je već prezrela — reče knez. — A da hoćemo li u utornik? — Jok, pope!

Jedna između vaših žena ukrala je pare, jer i sami znate da drugi niko ne ulazi u moju sobu. Tada sinovi dozovu žene, te će najstariji zapitati svoju da nije uzela očeve pare.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: Kad bi probitačno bilo s džandrljivim čovekom šaliti se. Vi znate... JEVREM: Ne boj se ništa, ja sam tvoj sojuznik. Nas dvoje jači smo od njega.

JEVREM: Ne boj se ništa, ja sam tvoj sojuznik. Nas dvoje jači smo od njega. SOFIJA: To bi bilo sozakletije, a vi znate, koji pravi tajne dogovore protivu opštega mira...

Pozdravila vas i ona i Kata. SOFIJA: Blagodarim. Zašt ne dođu, zaboga? SVETOZAR: E, znate ženske rabote: čas ovo, čas ono, pa ne mogu da stignu. SOFIJA: A što tebe nema?

SVETOZAR: E, znate ženske rabote: čas ovo, čas ono, pa ne mogu da stignu. SOFIJA: A što tebe nema? SVETOZAR: Ta znate, kad je čovek u službi. I sad ne bi došao, da nemam jednu lepu poruku. SOFIJA: Ta boga ti? A šta će to biti?

gola laž, izmišljotina! NIKOLA: Zašto, to može biti. KUM: I ja držim da može, samo kad je žena čestita. MAKSIM: Znate li, šta je. Vi držite da je moja Soka dobra, jelte? NIKOLA: Ona je zaista dobra. MAKSIM: Kažeš li i ti tako, kume.

MAKSIM: Jošt ti nije tako zlo, kad možeš odlagati. KUM: Već danas svakojako ne bi, jer znate li šta je novo? Naredili su, da se izda nagrada, za koju se osvedoči, da je najbolja žena.

MAKSIM: Ako nije znala, mogla se lako setiti. Ne znate vi lukavstvo žensko. JEVREM: Dakle, na čemu ostaje stvar? MAKSIM: Na tome, da žena dobije nagradu, što po kući

DOKTOR: Kupićeš — trifelja. ISAJLO: To moram zapisati, pa pitati koga, zašto ja sam čovek prost, vi znate dobro. MANOJLO: Da nije to nemačko trifel? DOKTOR: I Nemci tako zovu. MANOJLO: E, pa to su gljive.

ŠALjIVAC: Vi se srdite, g doktore, a ne znate kakvim sam poslom k vama došo. DOKTOR: Izvinite, meni je dosta. ŠALjIVAC: Ali gdi se tiče vaše slave. DOKTOR: Kako?

(Manojlu) Odlazi! ((Manojlo otide) DOKTOR: Meni je žao da sam vas otoič uvredio; ali vi znate kaki su učeni ljudi kad im se za pravo ne da. ŠALjIVAC: Znam, osobito od ljudi koji su neučeni kao ja.

ŠALjIVAC: To je dobro. A znate li što bi ja jošt radio, da sam kao vi? DOKTOR: Da čujem. ŠALjIVAC: Ovo opstojatelstvo, što niste ništa učili i opet

Ali ja vas uveravam da takovi mesta nema na svetu. DOKTOR: Znate li vi kako se te reči pišu francuski? PUTNIK: Ako vi tako uzimate, to je drugo, no možete biti uvereni da vas neće

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Ako ste dakle, moje mile čitateljke, rade da se više protiv vas ništa ne piše, vi znate lek: pišite mi i ja ću abije u čuvstvo doći (oće li pak to biti ljubovi čuvstvo ili drugo kakvo čuvstvo, to je opet

SULTANA (baci se na njega maramom što je u ruci imala): Oćeš da me doveka jedeš? Ne znaš koja je Sretinica, a znate svi da mi š njome oči vadite. STEVAN: Fala bogu, sad je došlo vreme da i gospođe sluge tuku. (Otide.) SULTANA: Uh!

TRIFIĆ (na strani): (Ded sad, moja ćudljiva Sultano!) SRETA: Gospodine, samo ženama ne verujte: ta vi znate, svi vilozovi da ustanu, opet ne mogu njine lukavštine opisati. POZORJE 4.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Drugi su uglavnom zaokupljeni sami sobom. Ne masiram vas? Znate, večeras mi je noć od brbljanja. Bez veze. Jednostavno, osećam da iz mene teče nešto kao neka poplava, a i ova vinčuga...

Ovako, ne vredi! Neće mi verovati. Ma, ne! Ne zezam vas, na časnu reč! Da samo znate koliko ste popularni u našoj školi! Ulazite maksimalno u modu, keve mi! Jesam li ambiciozna? Čekajte da razmislim!

A koliko biste mi vi uvaljali? Osamnaest? Odgovor je tačan — hoćete li dalje, za sto iljade? Koji ste vi šmeker! Znate šta, kada mi neko kaže: Ne znam šta bih dao da imam opet osamnaest — najradije bih mu uz konjak naručila i malu živu

I uopšte, ima li šta gore od osamnaest godina? Ima — sedamnaest! Pre svega, treba da znate da mački od osamnaest ne odgovara svaki momak. Hoću da kažem — nije lako uvatiti slatku pticu mladosti.

Mala je pokupila strašne reči, a? Jer, uopšte uzevši, naši su klinci, znate, potpuno bez lovijanovića. Uzmimo drugu mogućnost!

A tek njihove priče! Gospode! Znate li one sisteme: „Žena me ne razume! Ne slažemo se seksualno. Ostavio bih je istog časa da deca nisu u pitanju, ali

Hoćete li da znate šta se dalje dešava? Obično vas odvode na neka mesta blizu kraja sveta, pa onda pola sata ulevo, i tu na vaše oči počnu

Ha, pa to je upravo moj tip! Moj pokusni kunić! Vežite se i prestanite sa pušenjem — uzlećemo! Pazite, ovako: znate li uopšte koja je to vrsta folirantkinja?

“ Trave čekanja! Opa, bato! Glagolske imenice i ti sistemi! Pa ume li ona uopšte da piše i o čem drugom, sem o sebi? Znate li na šta me to podseća?

Mislim, ne pišem zbog toga bolje, ali važno je da mi je uvek kao malo neprijatno kad pišem loše, ako već oćete da znate šta želim da kažem!

Ali nećete vi, to se ne bi slagalo s onim što pišete! Šta mogu, to je jače od mene! Jedno vreme sam, znate, mažnjavala samo karanfindle po kafanama! A što se tiče, starog Foknera, hoću da kažem...

Mislim, otkrili ste svoje specijalne fazone, stil, pa sada mislite da tu žicu možete da vučete bez veze; a kao što znate, nema ni jednog bunara bez dna, oću da kažem, svako se klupko na kraju ipak odmota, pa sam vam zbog toga i prišla na

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Ѕehr göttlich! MARKO: Hm! Što su ti sadanje devojke — dva posla rade! JELICA: Ah, tatice, škoda, škoda što ne znate nemecki! MARKO: Moja ćerko, zato sam te i poslao u Beč da ti naučiš, kad ja nisam mogo.

JELICA: Ah, tatice, vi jošt ne znate šta je ljubov. Drugo je prosto i paorski ljubiti, a drugo je ljubiti bečki i po knjiški.

JELICA: Zato se i prave vizite da se ljudi upoznadu i da ne stoje gologlavi. Vi ne znate kako je to u Beču strašno u modi! MARKO: devojko, ti ćeš meni s tom modom doneti kakvu bedu u kuću.

ALEKSA: Vi ste bili u Beču? JELICA: Pet godina. ALEKSA: Prekrasno! JELICA: Tako mi se, znate, Beč dopao, da sam se jedva privoleti mogla kući doći.

Nemecki i francuski sam u mom detinjstvu čitao. JELICA: Dakle, vi i francuski znate? O taj sam jezik ja želila učiti. Mora da je vrlo lep. ALEKSA: To samo onaj može čuvstvovati koji ga razume.

JELICA (donese jednu lepo vezanu knjižicu): Evo ovde, molim. Jedva sam naučila čitati. ALEKSA: Šta? Vi znate i čitati? JELICA: Samo ne znam da l dobro izgovaram. Zato želim od vas čuti.

ALEKSA: Tablo — tablo dolazi od španskago narječija tables. JELICA: Dakle vi i španski znate? ALEKSA: Ja sam bio šest meseci u Madridu. To vam je varoš! Šta je Beč, Pariz i London!

JELICA: Peächtig! ALEKSA: Malo je visoko, znate, ali drugojačije ne može se s ovakvim rječima. JELICA: A kako bi to srpski kazala? Ja dobra Srpkinja nisam. ALEKSA: A!

ALEKSA: Preko volje? JELICA: Ѕtellen Ѕіe ѕіch vor, trgovac! ALEKSA: Ako je inače prilika dobra. JELICA: Znate, moj otac ne bi toliko ni tribulirao, nego tuje svašta.

MARKO: Neka psuje,... znam da ga neće više viditi. ALEKSA: Zašto, ljubezni gospodine? MARKO: Znate, mi smo ljudi prosti, pak nam nije do špacira. ALEKSA: Ali kad se frajlica uda? MARKO: I zet mi nije baš od mode.

Svi su Batići valjani ljudi. ALEKSA: Batići? Za Batića gospodična polazi? Ne znate li vi da ste rod? MARKO: To mlogi misle, ali nismo. ALEKSA: Jeste li vi iz Požarevca?

MARKO: To mlogi misle, ali nismo. ALEKSA: Jeste li vi iz Požarevca? MARKO: Jesam; otkud vi to znate? ALEKSA: Molim. Vaš se ded zvao, ako se ne varam, Milutin. MARKO: Mitar.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

To samo hulje, nosi ih vrag, za ručak daju svoj rodni prag! Zbog toga samo vas troje, znate, čestite kuće i nemate. Živite, čujem, od skitnje, pljačke i svršićete naopačke!

Ja sam činovnik staroga lika, sakupljam porez od prolaznika. Nikoga tako ne puštam lako. Ja sam strog, znate, svi meni plate.“ Zastade čiča, nešto se seti, čelo se mreška, a brk se smeška, dok Ćira preti.

Ja imam, braćo, putanju drugu: početak Sever, a kraj na Jugu. A svet je, znate, bogat i krasan, šarenu ima čalmu, Sever mu krase srebrne jele, na Jugu ima palmu.

!) uhvaćen je čudan baja zbog opasna prekršaja, uhvaćen je jedan puž. „A zbog čega, da li znate?“ vi pitate. Taj prebrzo drumom vozi, saobraćaj sav ugrozi klizeći na jednoj nozi.

ZAMENA Četiri dvojke, nove-novcate, svojina lična Kostića Rate, menjam, da znate, za jednu trojku, osrednju, staru, polovnu možda ili u kvaru.

Ježa primiti neću!!! OGLAS DIVLjE SVINjE Ja, divlja svinja, Brljanić Brlja, javljam svima da znate: nikada dosad ručala nisam na knjizi đaka Mate. Otkuda priča o tome kruži, ko li me tako svirepo tuži?

“ Čudom se čudi naš doktor Jan: „Kakav bolesnik?! Jel trospratan?!“ „Doktore, jeste, to nije varka, zovemo, znate, iz zoo-parka. Žirafu jednu boli nam vrat, a to je — drugi i treći sprat.

Odžak se dimi, pištaljka svira, a babe viču: „Evo ga, Ćira!“ Znate li dedu? Hrabar je on, auto pozna, kamion. Kola bez konja! Đavolja sprava! Tu ti je večno u torbi glava.

(Cica je, znate, ovdašnja mačka. Toliko o njoj. Tačka!) Onda je . . . onda . . . kao što rekoh, ta ista divlja svinja, (što je ne ubih

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Bio je onda vrlo iskren sa mnom. Moje vođe zastaju. Setili su se nečega: — Znate, njegova kuća nije bogata i ne treba nam to zameriti. Teško je ribarima obogatiti se.

— Koja Sagrera? — Hajde. Ona s kojom ćeš se oženiti, načiniti sina. — Zaista? Koliko vi sve znate! — Kaliko se može! Hoćeš li doći posle? — Možda. Evo jedan naš prijatelj ide da vidi Pipa. Zdravo, prijatelji!

— Jedva vidim jezero. — O, ono se vidi već sasvim dobro, gospodine. — To je zato što ste već naučili na njega i znate tačno gde se nalazi. — Dolazite iz Pankorbe? — Ne, idem u Pankorbu. Dobru noć! — Dobru noć, gospodine.

— Sedite li dobro? — Izvrsno. — Obišli ste Pipa? On za malo da nije umro. — Otkuda znate da sam bio? — Maločas sam videla njegovu mater; ona je ožalošćena što i nju niste potražili.

— Mislim da sam govorio jedanput sa vama. Ne sećate me se, Ivona? — Da, ima godinu ili dve dana. Hteli ste da znate zašto se tako zovem. — Radite uvek onako divne čipke? — Radila sam mnogo zimus.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

danas kad ovako stojim po strani u stanju sam i da spasem nekoliko ljudi imam svoju kvotu izbavljenja javite se vi ne znate šta je sve na kocki moj raj je mali no liči na zemlju biće u njemu dovoljno neprijatelja i borbe za sva moguća prava

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

ADVOKAT: Dobro ste ipak učinili što ste se uzdržali, jer najzad, šta znate, možda taj čovek nije time hteo da vas vređa. DANICA: Ali kako? ADVOKAT: Možda on ima kakve ozbiljne namere?

ADVOKAT: Bože moj, neka vas to ne vređa, ali, znate kako je, bogatstvo ipak mora pokolebati čoveka. DANICA: Tako? Znači, i vi se ne osećate jaki pred bogatstvom?

TRIFUN: Još kad bi vi znali šta oni šapuću? GINA: A ko će ih znati. TRIFUN: Znam ja ako vi ne znate. SARKA: Pa reci i nama. TRIFUN: Odoše da se spreme pa da se usele ovde. GINA: Šta kažeš? TRIFUN: To što ti kažem!

MIĆA: To se samo po sebi razume. SIMKA: I što ne zapita Agatona, Agaton zna te zakone. GINA: Pa vi i ne znate šta je sve bilo; došli ste na gotovo, kad je Proka već osvojio kuću. MIĆA: Kako osvojio?

MIĆA: Kako osvojio? GINA: Ne znate vi kako je nas dočekala ona tetka, jer mi smo prvi stigli. SIMKA: A šta ima ona tu da se meša?

MIĆA: Pa ona je maločas otišla da javi da smo se mi uselili. AGATON: E, onda to menja situaciju. Nego, znate šta, ne možemo mi svi razgovarati s njim; ja mislim, bolje će biti da se svi sklonite i da mene ostavite. PROKA: Gotovo.

Pa jest, imate pravo. Kažem ja njima: ama, nemojte, ljudi, to je protivno zakonu, ali oni navrli. ADVOKAT: Pa njima se, znate, i da oprostiti, ali vama, vi velite da ste čovek od zakona. AGATON: Jesam i, verujte, ne bih nikad ja to učinio.

ADVOKAT: Pitajte? AGATON: Saznaću sutra, je l' te, pa to ne menja stvar hoću li saznati danas ili sutra, al', znate, ja sam tako radoznao, ne mogu da izdržim do sutra. ADVOKAT: Šta to? AGATON: Voleo bih da znam šta ja nasleđujem?

Ja ne znam šta piše u testamentu. AGATON: Eh, ne znate, pa vi ste pisali testament? ADVOKAT: Pa zato ga i ne znam što sam ga ja pisao.

Da ga ja nisam pisao, ja bih mogao i reći što, al' ovako..: AGATON: Ja, znate, polažem velike nade na taj testament. Ono, i svi ostali polažu velike nade, al' ja mislim...

AGATON: Ama, kako da zaboravim? Samo, moram to prvo da saopštim mojoj ženi. Ne znate vi kako je ona nestrpljiva da čuje šta smo razgovarali ja i vi. Moram prvo njoj. ADVOKAT: Izvol'te, izvol'te.

Ja se uopšte neću ženiti, ne mislim se ženiti. AGATON: Nisam se ni ja mislio ženiti, ali znate kako je. Ide čovek ravnim putem, ide, ide, ide, pa kad se najmanje nada, nagazi na kamen i spotakne se.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Slušajte, našem podnaredniku su danas ukrali šinjel i čuturicu. Sigurno onda kada smo otišli za slamu. E, pa... vi znate, ima da se nađe. — Razumem! — povikaše uglas. — Tu... kod trećaka... četvrtaka... Hja! — i mignu okom.

A to je nešto najgore za nas. I čim nas kao rezervu hitno upućuju, znači da je situacija ozbiljna. Jer vi znate za ono narodno: ne zovu magarca na svadbu da igra... te i mi.

nešto vuku, sigurno ga izvlače ispod konja. Jedan mu zadiže nogu. — Pazi, svlače mu čizme! — Znate, ima pešaka koji bosi idu! — dodade Trailo. Aleksandar me gurnu.

Hvali se: „Prima kvalitet“... „Sortiment“... „Nešto neviđeno“. Vi znate... ja po dužnosti moram da vidim jer smo dosta oskudni u poslednje vreme...

Kad se tek otvoriše vrata, i iz jedne sobe istrča jedna omalena, suva, sva raščupana i raskopčana, pa će tek: „Ju!“ — Znate, stidi se ženska. — Molim, molim — velim ja — izvinite. Koga tražite?“ — zapita. — Kapetana Svetu — rekoh.

Ne smem da uđem... Bilo bi mi neprijatno da naiđem na... tako nešto, jer vi znate pešake... Oni ne umeju da budu gospoda... da skinu čizme... — Dobro, molim te, vide li nju? — prekide ga komandir.

— Ja predlažem da se njih dvojica porvu, i ko bude jači, taj je u pravu — predlaže kapetan Vojko. — A, ne znate vi kako je on čvrst, iako je onako mali — brani kapetan Velja svoga vodnika. — A Luka je visok, ali sav mlitav...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— E, pa dobro nam doš’žo, gospodine, reče jedan krupan dežmekast seljak, prilazeći učitelju i pružajući mu ruku. Znate mi smo predsednik, a ovo nam je školski odbor. Učitelj promrmlja nešto u sebi, što je ličilo na zvuk: — A-a-a...

i taman da progovori (beše već razvukao usne u ironičan osmeh), a predsednik produži: — Ovo je opštinsko zlo... znate — ćata. Učitelj još više obori glavu, namršti se i pruži ruku.

Bože moj, kako se je to sve sjajno zamišljalo!... Znate već šta može misliti zdravo i veselo šesnaestogodišnje devojče.

— Igrate se, deco!... Šta ste se to igrali? — Krpiguza, odgovori jedan smeliji dečak — Zar ne znate lončića? — To je za one iz prvog razreda, a mi ’vako... krpiguza, jarca, vina i tako...

Nismo mogli sve odjednom da dignemo, reče kmet. — Prirez nije bio pokupljen, dopuni ga Bogosav. Znate, muka je sa tim prirezom: svet nema a ovamo treba. Tako će biti i s vašom kvartirinom.

Tako će biti i s vašom kvartirinom. — Bogme ja hoću da mi se tačno kvartirina izdaje, a vi nabavljajte otkud znate, reče Ljubica odsečno i malo pocrvene od ljutnje. — Zdravlja, Bože!

— Ta nije kod nas škola od juče, dopuni ga ćata; znamo mi šta školi treba, a šta je suvišno. Znate, obrte se on učiteljici i zausti nešto da kaže, al’ ona planu i prekide ga: — Molim vas, šta ćete vi ovde, ko ste vi ?.

Zašto se plećete u ono što ne razumete i što nije vaš posao!... — Ja, znate... spisak potrebnih stva... stvari da sastavim, zamuca iznenađen i zastiđen kicoš.

— Molim oprostite... Ja, znate, ’nako... stade mucati preneražen ćato. Jadno njegovo ranjeno srce!... Na prvom ljubavnom koraku morade naići na ovako

No ništa, bar ću sa te strane biti mirna, jer i njih ima svakojakih.« — Izvinite, molim vas, ali znate: nas novake sve interesuje, obrte mu se ona, gledajući u zemlju. — Kakve ste ocene dobili do sad?

— Dopada mi se, znate, tako sa obrazovanom ženskom... razgovor je veoma prijatan. O čemu god hoćeš, sve te razume... pa n sam da se poučiš

vama trebaju mnoge škole. Bez toga ne može da se radi vaš posao kako valja. Nego znate šta: upišite i mene u prvi razred; ja bih baš voleo da učim kod vas...

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Oćete možda njima da glumite? DARA: Jeste li videli vešala na Žitnoj pijaci? DRUGA GRAĐANKA: Znate li vi da je rat? JELISAVETA: Zar zato, što je rat, treba da se odreknemo i umetnosti? Nikad! Ni po cenu života!

JELISAVETA: Zar vi ne znate čime su naoružani glumci? Drvenim mačevima, kao što je ovaj, topovima od čunkova, veštačkim puškama!

Nego, ovo sam hteo da vas pitam: mi bismo ovde u dvorištu držali probe, ako ne smeta... Znate, da ne bismo i za probe plaćali posebno.

I ne bi nošo! Čudna stoka su ljudi! Više se plaše bruke, nego smrti! VASILIJE: Vi znate šta radite. DROBAC: A šta ti ono reče da si? VASILIJE: Glumac. DROBAC: Voziš motor u buretu?

Mi smo se na Ceru jednim šinjelom pokrivali! GINA: Pokrivo si se, sa mazgom, jednim pokrovcem! SOFIJA: Da samo znate kako je voda divna! Nisam izdržala da ne pokvasim kosu! A trebaće mi dva sata da je osušim!

JELISAVETA: Ne može pozorište da se meri kao vekna! SIMKA: Ja nisam ni kazala... VASILIJE: Znate li vi, gospođo, šta je pozorište? Sedite u Užicu, a na deset metara od vas — počinje Engleska!

Sa sve većom pažnjom slušaće deo razgovora koji sledi.) SIMKA: Znate li šta se to jutros stvarno desilo? MILUN: Niste čuli? SIMKA: Čuli smo, ali svak priča drukčije.

VASILIJE: Pakujemo se, pa malo da predahnemo. SIMKA: Lepa noć, mirna. Kao da nije rat... Znate li kud ćete sutra? VASILIJE: Još ne znamo. Ali mislim da bi bilo bolje da otputujemo večeras!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Sve te zamršene misli jure po glavi, iz kineskih pesama, iz knjiga o gotici. Ta vi znate da nema Srbina koji može zamisliti da neko i kod nas može što zamisliti.

Male, majušne mušice roje se nad nebesima. Gole Venere kleče pred granjem što pupi. Vi znate da ja imam ludu teoriju „sumatraizma“: da život nije vidljiv, i da zavisi od oblaka, rumenih školjaka, i zelenih trava

A kad budem pisao protiv francuskih pozorišta i francuske dramaturgije, napisaće da sam, poreklom Madžar. Bi znate, kod nas, kad se ocevi mrze, svete se na deci; kad se voli devojka, pa ona neće, oduzima se, ako se može, penzija

Sve je to, naravno, šala. Vi znate Šoa, a znate i engleski humor. Gorki su. Teza je da je pravi vojnik, profesionalni vojnik, kukavica, a svaki heroj

Sve je to, naravno, šala. Vi znate Šoa, a znate i engleski humor. Gorki su. Teza je da je pravi vojnik, profesionalni vojnik, kukavica, a svaki heroj operski pevač.

A vi znate kako se kod nas dreči protiv njega, A da ne beše njega, kraj svih engleskih blokada, danas bismo imali, za vratom, jednu

Glumci su, razume se, sjajni. Ukus, scena, brzina radnje, savršeni su. Ali, to znate. Nekad je smetala svežina, irealnost, veselost, duboka istina, koja se krije u svakoj neprirodnosti, kad su glumci

Francuskih izložbi bilo je nebrojeno. Godina je bila u znaku obnove. Vi znate kako žilavo i izdržljivo oni čuvaju i obnavljaju svoje.

Kao u prosjaka, koji vas preziru, kao u bolesnika, koji vas se gade, kao osmeh ubica, koji vam se smeju što ih ne znate a viđate svaki dan. Bio sam na kraju sveta; mesto života, videh jednu blagu, beskrajnu, zelenu svetlost.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— Što se tuku? — pitam. — Pa naredba je takva da se svi škandali vrše tu, pred očima policije; jer, znate kako je! Gde bi šef i ostali činovnici klancali po budžacima. Ovako je lakše za nas, i preglednije.

“ — odgovori on ozbiljno i hladno. „Kakve su to zasluge?“ — „Pa on je, znate, bio kočijaš kod bivšeg ministra prosvete. Darovit kočijaš!“ — odgovorio je pandur).

Ja, znate, htedoh da legnem da malo prospavam... Šta bi' drugo?... Nemam posla, pa od duga vremena prosto ne znam šta ću.

— Tako je! Narod ima sve slobode, ali ih ne upotrebljava! Upravo, kako da vam kažem, mi, znate, imamo nove, slobodoumne zakone, koji treba da važe; ali nekako, po navici, a i radije, da vidite, upotrebljavamo stare

— Braćo! — poče jedan od sazivača. — Vi već znate što smo se ovde okupili. Sve je vas ovde skupilo plemenito osećanje i žela da se nađe leka i stane na put drskim

Nego, pre svega, gospodo, kao što znate, pri ovakvim prilikama red je da se izabere predsednik, potpredsednik i sekretar zbora.

On, siromah, ima dosta dece, ali se ipak država stara o svojim zaslužnim ljudima. Njegova se muška deca, znate, vrlo rđavo uče; i šta se moglo drugo uraditi, već da se izberu za državne pitomce?

Vi, možda, znate onu staru, prastaru priču kako je u jednoj zemlji vlast objavila nezadovoljnom narodu da će se u zemlji pojaviti veliki

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Trevim se, brate moj, na kiseloj vodi, kod stare stubline; iskupi se, brate moj, k'o što znate, sijaset svakojaka živinčeta: tu ti je, brate moj, silestvo pravi' varošana, tu ti je i poneki naš ćivtica, pa, bogme,

U mal'ne poče' da mucam, ka' one žene na prelu. — Koje žene, č'a Stevo? — Zar ne znate, brate moj, kako su žene izgubile bardak?...

— Deder, očiju ti! — Pa et', 'nako, kad no beše kod nas kapetan Ivo, znate već svi: rđa k'o rđa, ama i mi poteglismo veliki zor pod njim. Znate već, 'nako, kako je pritez'o tabane našem Živku....

— Pa et', 'nako, kad no beše kod nas kapetan Ivo, znate već svi: rđa k'o rđa, ama i mi poteglismo veliki zor pod njim. Znate već, 'nako, kako je pritez'o tabane našem Živku.... — A što lažeš, bolan!....

— Eto, nek ti priča Delija. — Koji Delija? — Pa taj moj, Blagoje. — A, dede, Blažo, vjere ti! — Pa znate to svi, tek kad smo počeli, 'ajde, de!

— Ene de, zar vi tako znate, zavarali mene te vi pričam a vi posrkaste vareniku. Vamo der, Pajo, s tom čašom! — Ama pričaj, more, ostavićemo ti

« — Ako naiđe na Orašane, ubiće ga, — reče neko iza njega. — More, ljudi, znate li vi da njega kuršum ne bije! — reče drugi.

»Kažite nam Vi, — veli on, — Vi, Jovanoviću... ded' šta najgore znate?« — »Ček' da ga prevarim«, veli Pera u sebi, pa dodaje glasno. — »Ts... čitao sam sve,...

— More, ljudi, jeste li pri sebi! — veli pop. — Zar ne znate kako uča peva heruviku... taj ne može 'nako da piše, jer mu duša nije zla.

— Persa Mitrović, odgovori on i pogleda me začuđeno. No ako smem zapitati: šta biste vi hteli ? — Hm... znate... čini mi se da ja pripadam ovoj školi. Na njegovu licu pokaza se krajnje čuđenje. — Molim za vaše časno ime.

— Lepo... Ali u čijim je rukama zaštita zemaljskog poretka? — U našim. — Ah? — Izgleda vam čudnovato? Ali treba da znate da sad mi nismo nežni ili slabi pol, već smo kultivisali i usavršili svoju fizičku snagu. Izvol’te se uveriti.

Tu se gospodin direktor veoma galantno nasmeši i obori oči. — The... znate, gospodin ministar je i to želeo, ali, na žalost, samo ustrojstvo naše prirode stalo je na put tako veličanstvenoj

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Ali sad... videćemo... možda nećemo njega. JEVREM: Hoćete novoga? IVKOVIĆ: A vi? JEVREM: Pa, znate... IVKOVIĆ: Opet Ilića? JEVREM: Kažu: on je najbolji! IVKOVIĆ: Ama, ja čujem da Ilić neće ovom prilikom biti biran.

IVKOVIĆ: Ama, ja čujem da Ilić neće ovom prilikom biti biran. JEVREM: Kako to? IVKOVIĆ: Ta već znate da je načelnik u zavadi sa Ilićem, pa...

JEVREM: Pa jeste što kažeš, on će znati! A ti baš misliš: neće Ilić biti biran? IVKOVIĆ: Ono, znate kako je, i Ilić ima svoje ljude, pa ako udari ustranu, može svašta biti!

(Jevremu.) Prolazim kraj apoteke i gledam. Znate onu sekretaricu... Ju, zaboga. Pa ono je već javna stvar... Visi ovako, evo ovako, na prozoru, a onaj ćosavi

Pa ono je već javna stvar... Visi ovako, evo ovako, na prozoru, a onaj ćosavi potporučnik pod prozorom. Ona, znate, njemu sve ovako, ovako, ovako. (Pokazuje gestove rukama.) A on njoj sve ovako... Kao u pozorištu. PAVKA: Ju, ju, ju!

IVKOVIĆ: Šta ćete, poslovi! Vi znate da bih ja vrlo rado ostao ovde što duže. PAVKA: Bolje bi bilo kad bi i tvoj otac gledao tako svoje poslove.

JEVREM: Treba! MARINA: I onda, znate, kad nema iskrenosti na prvom koraku, onda, to kažu, nema života. JEVREM: Nema!

JEVREM: A je l' te to on, boga ti, prijo, poslao da mi govoriš? MARINA: Bože sačuvaj, prijatelju! Ali sam ja, znate, ovu stvar sasvim iskreno počela, pa sam rada da se održi ta iskrenost između nas.

IVKOVIĆ Pa... imao bi. DANICA: Kad... Gde? IVKOVIĆ: Pa... Znate već običaj kod nas: izabranom poslaniku dođe narod s muzikom pred kuću da ga pozdravi.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Neću vam mnogo opisivati, jer znam da je znate, iako niste u njoj bili. Ona je po planu kao i sve drumske mehane. Ćir Đorđe se postarao pa ima i lično i mesno pravo.

Govorilo se svašta. Šta ti se sve nije iznosilo kao uzrok! Svet kao svet, znate ga, hvala bogu: šta ti neće izneti i izgovoriti na svoja pogana usta!

Ali znate kako je: Srbi smo, a time je sve rečeno. Znam da će mi mnogi čitaoci iz svog iskustva priznati da kod nas Srba što se

A sada opet, 17. avgusta, promenjena je opštinska uprava. Dakle to su ti datumi, osmi i sedamnaesti, i sada znate šta mu znače one reči: »Sedamnaesti se veličanstveno izdigao nad Osmim i zasenio ga«. Nego da idemo dalje.

— Ama zar za njega me pitate?! — zapita ih Mića »Oficir«. — He, ne znate vi još njega, a i ne dao vam bog da ga poznate kao što ga ja, kukavac sinji, znam. — Ama, zdravlja ti, znaš ga?!

Planu gazda Đorđe i razvika se, a drugi ga stišavaju. — Što mu dajete da pije, kad ga znate da je lud i da mu je sve ravno do Kosova! — veli jedan.

vamiliji mojoj; a vama eto, veli, moja vlas’ i moje gospo’stvo i moj mal, pa se naredite bez advokata kako najbolje znate, veli«. A oni vlas’ uzeše sebi, a mal mu podeliše među sirotinju. — I on to potpisa baš?

Dugačka depeša, bestraga mnogo reči; ne znaš šta je duže, čestitka ili imena potpisnika, a, hvala bogu, znate naše čestitke. I kad sračunaše, izađe nešto đavolski debelo!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Zna se: švercovanje u bilo kojoj formi. Ali posebno ne voli tiskanje Na zadnjoj platformi. Znate li da zubar retko svoju vilicu pere: Preči su mu tuđi bolesni zubi.

I na kapiju se malu iskrao: Pa pošto sa brzinom ne kuburi U tri skoka nađe se na Čuburi Gde se, kao što dobro znate, Pleše i peva u sitne sate. A pregled soba? A vaspitači? Kako im je promaklo? Šta to znači?

Stvar je, naravno, vrlo prosta: Svi znate bronzanog knez-Mihaila, Al ne znate da mu je svega dosta, Da mu je varoš dojadila!

Stvar je, naravno, vrlo prosta: Svi znate bronzanog knez-Mihaila, Al ne znate da mu je svega dosta, Da mu je varoš dojadila!

Crnotravci, srećan vam rad! Zabavljeni oko dimnjaka, krova i streje, Da li bar naslućujete budući grad, Znate li njegov glavni trg gde je? A ti, koji sve znaš o Singidunumu, Pogledaj, malo, na ulice vrveće!

Ko nož da mi je sad u grudima: To je nasrtaj na osnovna prava čoveka! Vi ne znate da je trgovina ljudima Ukinuta još pre pola veka!

Dok radi, odjednom joj se odmora prohte: Nju, znate, odlikuju visoka čuvstva!” „Desnica, pak, ne zna za ideale Ni Serjože, ni Jože — ne daj Bože!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

»A evo sad nailazimo na živi pesak. Znate li da se na dnu mora nalaze prostrana polja živoga peska? Ja sam jednom prilikom izvršio ovakav ogled: palo mi je na

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Vidite li, ako Boga znate, koliko je mora i primorja, ravne Bosne i Hercegovine, Arbanije upravo do mora, koliko je naše Gore Crne, — sve je

Što će đavo u kršćenu zemlju? Što gojimo zmiju u njedrima? Kakva braća, ako Boga znate, kada gaze obraz crnogorski, kada javno na krst časni pljuju!

KNEZ JANKO Jošt nijesam lijepo kazao oko šta se na stanak poklasmo. — Utrkmismo Vuka s kapetanom. Znate našu momčad ozrinićku: đe god dođu, svud zameću šalu.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

„A hoće li se otvarati ta sretna vrata jutros? Pomete se ovliki narod! Pravo je, valaj, di se jutros ranije otvore; znate... koji je dan sjutra...

“ „Nemojte, Gospodaru, molim vi se! Eto ni juče nijeste gotovo ništa okušali, a vi znate: nemošstvujet t’jelo, nemošstvujet u duša moja...

“ „Čim?“ „Solju, vaistinu!“ „Kako solu, otkud!“ „A zar ne znate da su im je stari sijali, pa se potražuje i još rađa!“ „Oprostićeš za to, to su Ćeklići činjeli!“ reče Miraš.

amo u Primorje, a to je nekako doznao poočim, a znao je da smo prijatelji, pa mi evo piše preko njega, jer drukčije, znate da me pismo ne bi nikad našlo.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

4 Pitali Ciganina: — Zašto ti je u žene punana torba? — Zato što joj je crn obraz. 5 Pitali Ciganina: — Kako znate kad je u vas podne kad nemate sahata? — Po trbuhu. 6 Pitali Ciganina: — Ko ti je najveći dušmanin?

jauknuo; kako jednom skoči na mene punica i svat da mi otmu oružje, a ja se obranio jednom rukom, a, fala bogu, znate kad sam pred seljanima od prvoga maha odsjekao kokotu glavu i... (Poviče selo): — Dosta je, nego neka kazuje Krcun.

(Evo Krcun, stavio ruku desnu na oružje, lijevom gladi svoj brk, a po narodu mrko prevaljuje očima, pa će reći): — Vi znate, braćo, mene i moje junaštvo, ali ću vam pripovjediti neka koja može biti nijeste čuli: Puškom sam ubio vuka, kunicu i

(Reći će mu sve društvo): — Danu pripovijedaj, crkve ti, što je bilo! — Evo ću vam kazati sve pravo i zdravo, a znate da ja do danas nijesam ni za pare, a kamoli badava lagao i zubove tupio!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

d. Dok jedan poviče iz budžaka: „Turske mi vjere! vi ne znate nijedan šta je najgore na ovome svijetu, nema ništa gorega od pijana Vlaa i od gladna Turčina.

Ti si to negde ukrao.” Najposle otac da bi ih umirio, reče im: „Znate li šta? Idite još jedan put u svet, pa koji donese lanac da se | devet puta obavije oko naše kuće, onoga ću ženiti.

” Onda će anđeo reći: „Znate li šta? Ovako da uredimo: neka uzme devojka tri loze, pa neka posadi u bašči namenjujući koju kome hoće, pa na čijoj

Onđe on jadan stojeći ču u neko doba noći đe dođoše | vile na izvor, i kupajući se poče jedna drugima govoriti: „Znate li, druge, da se ogubala u kralja đevojka; kralj je sazvao sve ljekare, ali je niko ne može izliječiti.

“ Srednji veli: „Ja ne dam sestre noćas | da se vodi.“ Ali najmlađi veli: „Ja je dam, ako je vi ne date; zar ne znate što je naš otac kazao?“ pa sestru uvati za ruku i dajući je reče: „Neka ti je sretna i čestita!

“ Veli najstariji brat: „Ja je ne dam.“ Srednji veli: „Ja ne dam sestre naše.“ Ali najmlađi veli: „Ja je dam; zar ne znate više što je otac naš rekao?“ pa uzme sestru za ruku i dajući je reče: „Na, neka vam je sretna i čestita!

i po večeri počne joj se zet faliti, kako on umije dobro našku knjigu, a sluga mu doda: „Umije nebore i Latinsku, te da znate kako!“ dalje stane se zet faliti, kako ima više od deset krava i volova, a sluga reče: „Ima vaistinu i dvadeset.

„Znate li, braćo“ reče jedan ponajmudriji „do česa je to? Sve bez puste pameti, | nego ajdemo skupiti pedeset talijera pa da p

d. Dok jedan poviče iz budžaka: „Turske mi vjere! vi ne znate nijedan šta je najgore na ovome svijetu; nema ništa gorega od pijana Vlaha i od gladna Turčina.

Sveti Sava - SABRANA DELA

Naš sveti manastir ovaj, treba da znate, da ovo mesto, koje se ne može uporediti ni sa jednim na zemlji, beše opustelo od razbojnika.

I ovo treba da znate: Ako je ko od psalma i molitve izostao, da izvesti trpezar igumana, saopštavajući mu i uzrok izostajanja, pa ako je za

I ovo treba da znate, jer mnogo puta događa se ovaj praznik u velike postove, te ako tako bude, onda da slavite pre posta.

A još na spomen tu pozivati vladara ove zemlje i igumane druge. I ovo treba da znate, jer mnogo puta događa se ovaj praznik u velike postove.

Naš sveti manastir ovaj, kao što znate, kao pusto mesto beše — lovišta zverova behu. Došavši, pak, u lov gospodin naš i samodržac, vladar sve Srpske zemlje,

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

IKONIJA: Vidi ti njih! JAGODA (Cmilji): Izvrše oni reorganizaciju, pretumbaciju, probace me u treću smenu! A znate šta je treća smena, robija!

CMILjA: Mnogo znači kada je čovek školovan! JAGODA: Al još vi ne znate celu priču! Samo da vidim imam li vremena; imam. Kupio mi i ovaj ručni sat, Helvetija.

Taj moj profisor, verenik, ima strinu čak u Kanadi, zamislite! A ona u toj Kanadi ima fabriku, znate! A, ne bilo vam primenjeno, ta strina stara, i plus bolesna, to će znate biti ogromno naslestvo!

A ona u toj Kanadi ima fabriku, znate! A, ne bilo vam primenjeno, ta strina stara, i plus bolesna, to će znate biti ogromno naslestvo! A, što je najvažnije, poreklom stara beogradska porodica!

Ni trunke konfora! JAGODA: Al ćemo se preseliti u tu Kanadu, prijavićemo, znate, i stalni boravak! CMILjA: To vam je preko sveta! A šta kad se razbolite, nikog svog!

S takvima nema kompromisa, to da znate! Pa, ako treba i sudski, onda i sudski! STAVRA: Kad avanzuješ, sve s ruke nàruku, a kad zglajzavaš, s noge nànogu!

Što je na njima od gvožđa — zarđalo, što je od drveta i sukna — istrunulo! Ne znate ko su i odakle su? IKONIJA: Šta znam... možda je neko snimanje, ratni filmovi, ne čitam novine...

CMILjA: Pa to je onaj! JAGODA: I posle, tako usplahirena, i besna, odem kod onog vajnog verenika! A tamo već znate šta sam sve videla! Uletim, a oni usred poze! Ona u vešu, sve na njoj crno i roze!

Stanković, Borisav - JOVČA

Naročito kad je ovakva noć studena, vetrovita, onda i duže ostane. Ide uvek moj Stojmen krišom za njim, tamo, znate, više Vaskine kuće. Sakrije se i pazi da mu se što ne desi; ima zlih ludi.

Ja više ne mogu da izdržim. Ceo dan spremam, strepim da će svaki čas da se vrati, rupi, i da odmah, znate kakav je, ne počne da nas bije i grdi. A ono, celog dana ne dođe. Sve po planinama i poljima sa konjem.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Kako monasi živu u tom mestu, to znam da ste čuli od drugi[h] i da znate; ako li ne znate, jošt bolje. Nađem nekoliko Serbov u Hilendaru, koji se va vek veka s Bolgari inate i ne mogu da se

Kako monasi živu u tom mestu, to znam da ste čuli od drugi[h] i da znate; ako li ne znate, jošt bolje. Nađem nekoliko Serbov u Hilendaru, koji se va vek veka s Bolgari inate i ne mogu da se pogode čiji je

Je li se ikad čulo da je ko u ovom podmesečnom svetu takovom oružju protivstati vozmogao? Ta vi dobro znate da su takove strele kadre bile nepobedimoga Agesilaja iz Azije izagnati.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

“ A i jest fratar Kušmelja ljubio mimo braću i mimo sve rođake, ljubio ga je „kao kruh vino“. Samo da znate koliko je puta s njim jeo, baš s njim za jednijem stolom, i u manastiru i po župama! S njim je i putovao.

I ja sam ga vidija! Možete zamisliti, kako to tek prenerazi đake. — Jesam... Ono što jest, jest, a vi znate da u mene nisu dvi riči!

— Šta je, zaboga? — zapitaše Srdara. — Kako šta je? — viknu ljutito Srdar. — Zar još ne znate da smo pokradeni! Uto Bakonja dovede konje. Srdar okroči boljega pa ga gonjaše u vodu. — Udrite ga! — viče Srdar.

Ovo se vidi da je domaći prst! — poče gvardijan hučući. — I ja sam to odma pomislija! I ja sam odma posumnjâ, a znate na koga? — Na koga? — Na Stipana, valaj — reče Duvalo. — Dobra ti je ta! — povikaše svi. — A šta ti misliš Brne?

to gojazni starkelja, sa duplijem podbratkom, koji je i jedući kunjao i kome kao da se na licu čitaše uzvik: „Oh, da znate kako mi je sve ovo dosadno!

— Ja to ne znam — preuze Vrtirep — ali sad čujte ovu. Taj knez Kušmelj bio je tu skorice ovdinak. To znate; ali ne znate, može biti, da je noćio u mađupnici i da se opija, pa pripovida svoje junaštvo.

— Ja to ne znam — preuze Vrtirep — ali sad čujte ovu. Taj knez Kušmelj bio je tu skorice ovdinak. To znate; ali ne znate, može biti, da je noćio u mađupnici i da se opija, pa pripovida svoje junaštvo.

Ja to ne kažem da vas pripanem, jer vi znate da bi ja prije sebi želija zla nego vami, i da baš stoga govorim!... — I tako razložeći Bakonja uspje da mu Srdar

— Ali nećeš zar po ovoj pripeci? Kakva je to priša! — Bojim se da se stric ne predomisli. Znate, nisam nikada bija u varošu! — Nisi nikada bija u varošu! — ponovi Tetka u čudu. — Kako je to moguće?

Ta mu je misao odmah rashladila zanos, zato i dođe ka gvardijanu. Sad se prisjeti nječega drugoga. — Pa znate, nisam bija ni kod kuće, jevo je prošlo šest godina.

Ćosić, Dobrica - KORENI

„Druga je klima tamo. Oni misle da je naše odelo tursko, a, znate već, Turke niko na svetu ne volji“, pravdao ga on. — „A za što će da izuči tamo?

— Živeo sam da taj dan dočekam. Živeo sam... Ti znaš. — Otkinu gornju kopču na kožuhu, razdrlji se. — Treba da znate da se ženim. Da, prvo to...

„A da ti ne pričam sve ono ostalo što ludi ne znaju o tebi“, dodao je. „3ar ja moram na tvojim rukama da umrem? Da znate, i ti i Vukašin, da ću da poživim koliko mi treba da celo imanje potrošim. Moje imanje, a ne tvoje!

— Iko, sve isteraj napolje. Kafedžija jedna dočeka: — Fajront, gospodo! Oprošćavajte, gospodo, i sada znate za koga treba da glasate. Glavačke izgurani, Cigani se prvi nađoše na ulici.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Zatim otpoče ručak, pa večera, a car Žuto Uho, zaboravivši da je to već jednom naredio, reče: — Pa, pokažite šta znate!

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

“ Vičem Bogu: Ona je još mlada! Vičem pravdi: Ona se još nada! Anđelima: Vi joj srca znate! Vičem zemlji: Ona nije za te! Ni otkuda nema mi odjeka... Vičem sebi: Zar joj nemaš leka?...

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

“ On sede opet na svoju stolicu, pogleda me dobroćudno i reče: ,Eto, sad znate istoriju mog života!“ Dirnut i posramljen, stajah pred njime.

Mladi student je iznenađen kako dobro poznajem sva bečka jela i pića kao stare svoje poznanike. „Znate“, rekoh mu, „nije prvina da sam u Beču“. „Zaista?“ „Dabome!“, ubedih ga, a samom sebi rekoh: „Da brajko!

„Video sam pre nekoliko godina svojim očima tu veličanstvenu smotru katoličke crkve“. „Onda znate koliko je silna“. „A kako stoji s vašim profesorima?

Kladim se da ste razgovarali bez mnogo reči“. Obojica udarismo u smeh. „Pa znate“, reče on, „ja nisam svetitelj“. „U vašim godinama nisam ni ja to bio“.

“. „Sve je tako kao što kažete, od reči do reči. A otkuda vi to sve znate?“ „Pričali mi ljudi“. Bilo je skoro tri sata kad stiže gospodin Gerike, stariji.

„Jedan jedini poziv, pa bio toliko raznolik kao inženjerski, ipak je jednostran. On zavisi, kao što sami znate, od prilike za posao, još više od finansiskih sredstava, potrebnih za nj.

„Koje ste knjige najradije čitali?“ „Naučne. A te su, kao što znate, pisane skoro isključivo na latinskom jeziku“. „Tačno.

„A otkuda vi to znate?“ Zastadoh uzbuđen, jer sam se zatrčao. Ne smedoh mu reći da znam iz poznije naučne literature kako se Šot u svojim

„Recite mi još, pre no što pođete, kakvo će vreme biti sutra“. On razumede to pitanje, zastade malo pa reče: „Ja sam, znate i sami, nepouzdan pretskazivač vremena, ali sam ubeđen da ćemo imati lep dan“.

Evo vidite, sada, na ovoj zimi, kad bih hteo da se ogrejem čašicom ljute rakije, ne smem to da činim“. „Jer znate da rakija škodi zdravlju“. „A, ne zbog toga“. „Nego?“ „Što nemam para za to uživanje“.

Na toj suvoj hrani slomila se i duhovna snaga jednog Njutna“. Pemberton naćuli uši. „Dakle i vi to znate? - I ja sam načuo da je Njutn nekoliko godina iza objavljivanja svojih „Principija“ ozbiljno oboleo, no nisam mogao tačno

„Pa šta beše dalje?“ „Sada dolazi na red ono što je najlepše“. „Pričajte, ako boga znate!“ „Dok sam još služio kod Njutna, studirao je na Univerzitetu U Kembridžu Čarl Montegju, kasniji grof od Halifaksa.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

„Nije daleko, tu na kraju varoši, znate. A vreme je i vredi otići, nema govora, jer je moderno uređena stvar i nema bojazni, što se tiče... onoga.

A vreme je i vredi otići, nema govora, jer je moderno uređena stvar i nema bojazni, što se tiče... onoga. Mene, znate, mrzi i nerado idem tamo, ženjen sam čovek, prirodno, ali radi društva. Ima finih komada, nema govora, ima i novih.

Je l' predratna kostobolja?“ A on me vuče za kaput, pokazuje glavom na Nikolu koji je zadremao i veli: „Vi znate muž poslednji vidi. Eto i on. To je sudbina svakog muža.

Ja sam, dakle, na licu mesta, ja znam sve. Verujte, tamo je kao što vam ja kažem. A vi znate, dakle, šta vam ja kažem. I sve što vam ja kažem istina je, očiju mi.

I svi se slatko smeju. — Ko to kaže? — interesuje se komandir čete pa se ljuti: — Slepci! Kad nešto ne znate onda šta drobite? Mi smo došli na „Popov parlog“, jer smo se bojali proboja. — Pa što se sad ne bojimo?

bolnicu, i tako sam išao ispod streje sagnute glave, sa nabijenom kapuljačom, zamišljen, kao što idem uvek, gospodo, vi znate. — O, znamo, Fikus, znamo!

— Ovde ćete vi, gospodine pukoviiče, znate dovde, evo ovde ađutant, a ja tamo. Za pola sata možete već leći da spavate... — Dobro, dobro, Stevane, kako narediš.

Prestanite tući! Pa drugi glas: — Udri! Vi ne znate u kom vremenu živite. — Ja znam da su to ljudi kao i mi, ratovali kao i mi. Na! Pljujem ovo; bacam što sam časno nosio.

— Da vam nešto kažem, gospođice Tanja. Vi nemate baš nikog ovde? — O da, o ne! — Znate li šta? Eto ja sam tu. Za sve obratite se meni, molim vas. Ali pazite: s pravom se obratite meni.

Da uzmemo taj primer. Vi prosto dođete kod mene, priđete mi i kažete, kažete: izlet. Znate li šta je to izlet? — Ne, ne. — Izlet, to je promenade. — Nu da. Ja vrlo volim izlet. Vi pustite mene, da?

I tako do sinoć. Šta je bilo sinoć? Evo šta, gospodine. Sedeli smo, pijuckali smo, pričali smo, sami znate, doživljaji su neiscrpni, ratni.

Na naše očeve, eto pomislite samo na naše slavne očeve. Jeste li vi Srbin? Ako Boga znate jeste li vi Srbin? Jeste li vi sin ove zemlje u kojoj je žena do juče izlazila natraške iz sobe svoga muža, svoga

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Sigurna, zajamčena ljepota. Ako joj poznajete izvor, ako joj znate oca i majku, vrlo dobro shvaćate da inače nije moglo biti drugačije.

A bilo je što da me izmijeni i opameti! Ovo se zaista ne može pripisati razmaženosti. Život me nije milovao, kao što znate. Da, u životu mi se koješta dogodilo, „stvarno dogodilo”.

Neprestano ih tako splećem i rasplećem, pa splećem nove — sve napamet, dakako, u zraku: vi znate, oduvijek sam bio lijen na pisanju. Starac promrsi samo: — Hm!

Riješite mi, molim vas, jednu „tajnu“ koja me namučila u djetinjstvu. Pričalo se — vi to sigurno znate — da ste nekad bili kavalerijski oficir i da u svom kovčegu još čuvate oficirsku sablju i kalpak.

Usput su mu izrezali i bacili u pliticu nekoliko istužaka suvišnog sala s abdomena. — A zašto to? — Pa tako. Znate da doktori, kad već otvore bolesnika, žele da bar nešto učine!... — A kud poslije svrši to salo? — Kud ćete da svrši!

Vi dobro znate da po ljudskim zakonima mišljenja pravo da zauvijek traju imaju samo stvari koje oduvijek postoje. Kako bi izgledala ta

Recite mi, molim vas, ako već znate, koja je, gdje je ta optimistička literatura? Gdje je vi vidite? Pređite pogledom od ocoubilačkih i bratoubilačkih

Vidite i sami, ja bih htio da budem optimist, imam najbolju volju. Ali ne znam kako se to čini. Ako vi slučajno znate, pomozite mi! Što treba učiniti, što treba željeti pa da čovjek bude optimist?

A, zbilja? Govorim o politici kao novorođenče? Ako ne znate (jer vi ste mlad, veoma mlad, gospodine!), biti liberal, pa čak i framason, u nekadašnja vremena zvalo se biti napredan.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— reče Vujo, kad uđoše u sobu kod Đurice. — Ovaj će ti biti pobratim i drug na svakom koraku, a dobro se znate obojica. Đurica priđe Pantovcu i rukova se sa njim. — Je li ti se dosadilo, pobro, čekajući? — zapita ga ovaj.

— Brže pare daj, nemamo kad da razgovaramo s tobom! — viknu Radovan i opet podiže nož. — Vi znate da je sav moj novac po narodu; kod sebe ne držim ništa. Danas nemam više od sto groša kod sebe.

To vi hoćete, je li ?... Ali Vujo neće!... Ja ću naći sebi ljude, s kojima ću raditi, a vi se delite i radite kako znate — viknu on, skočivši s postelje. Đurica se seti Novičina saveta, pa otpoče blago: — Nemoj, brate, da se ljutiš.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

— Brže prsten kako god znate, ili ću sad poslati po vojsku! Na to će jedan mali, sakati miš, koji se je bojao ako se vojska pusti da je on prvi na

Srednji veli: — Ja ne dam sestre noćas da se vodi. Ali najmlađi veli: — Ja je dam, ako je vi ne date; zar ne znate što je naš otac kazao? — pa sestru uhvati za ruku i dajući je reče: — Neka ti je sretna i čestita!

Srednji veli: — Ja ne dam sestre naše. Ali najmlađi veli: — Ja je dam; zar ne znate više što je otac naš rekao? — pa uzme sestru za ruku i dajući je reče: — Na, neka vam je sretna i čestita!

zovne i da im svakome po sto i pedeset groša, pa im reče: — Eto svakom podjednako para, pa radite njima kako najbolje znate heftu dana, pa onda dođite svaki da mi predate hesap, da vidim šta je koji uradio.

Uljegoše unutra, al̓ u njima niko ne bijaše nego jedna žena, pa ih upita: — A znate li gdje ste došli? Grbo odgovori: — Znamo.

— pa odreže jedan komad te ga ispekoše i pojedoše. Pošto to pojedoše, reče im ona žena: — Idite sad kud znate, jer će sad doći kralj, pa ako dozna za vas, pogubiće vas, a vidite da sam i ja iksan kao što ste i vi, pa sam njemu

Onđe on jadan stojeći ču u neko doba noći đe dođoše vile na izvor, i kupajući se poče jedna drugima govoriti: — Znate li, druge, da se ogubala u kralja đevojka? Kralj je sazvao sve ljekare, ali je niko ne može izliječiti.

Vidi sad sin da to nije baš tako ludo, pa će onda ocu: — Znate što, oče, dajte vi meni taj višnjovac da ja odem u svit tražit pravdu, jel ovako mi možemo i umriti a da pravda ne

Da li ne znate da sretnjemu čojeku umiru žene, a nesretnjemu kobile lipšu? Ja, vala, niti ću više od jedne niti ću se više ženiti ako

— Zato — odgovori im pop — jer nema čovjeka na ovi svijet da nije grješan, a to i knežev intov zna, a vi svi ne znate.

i po večeri počne joj se zet faliti kako on umije našku knjigu, a sluga mu doda: — Umije nebore i latinsku, te da znate kako! Dalje stane se zet faliti kako ima više od deset krava i volova, a sluga reče: — Ima vaistinu i dvadeset.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Tama se uvuče u ideju snova: Raskošnije smrti nisam gled'o nikad. Imao sam i ja veselih časova. GROBNICA LEPOTE Da li znate zemlju s grobnicom bez kraja Gde stanuje duga i život proleća? Noći gde ne beše već tol'ko stoleća?

Zemlju gde dan, vazduh i cveće miriše, Čije vreme nema budućnost ni sate, Gde su venci, boje — da l' tu zemlju znate? Da li znate i to da nje nema više? Kao uzdah bola, kao sreća ljudi, Kratka je i njena istorija smrti: Noć i jedan vetar.

Da li znate i to da nje nema više? Kao uzdah bola, kao sreća ljudi, Kratka je i njena istorija smrti: Noć i jedan vetar...

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

- Amerika! - uzviknuo sam uzdrhtao od uzbuđenja. Onda Vi mora da znate mnogo o Bendžaminu Franklinu i njegovom zmaju, i o Linkolnu, američkom Kraljeviću Marku.

shvatili moju majku, Mihajlo – rekla je ”Vila” - ona je htela samo da čuje Vaše mišljenje o ženskim poslovima, a vi sami znate da se od žena u Evropi traži da rade i one teške poslove koje mogu samo muškarci.

Ako niste, onda ne znate šta je to slast. Skrenuo sam pažnju majci da me njena gostoljubivost može promeniti, kao pre tri godine, u razmaženka

Neki od njih me je pitao: - Doktore, znate li Vi šta je elektricitet? - Ne - odgovorio sam, na šta je on postavio drugo pitanje: - Pa kako onda možete tvrditi

je on postavio drugo pitanje: - Pa kako onda možete tvrditi da je nauka o elektricitetu savršena i tačna kad čak i ne znate šta je elektricitet? Na to sam ja postavio pitanje: - A znate li Vi šta je to materija?

Na to sam ja postavio pitanje: - A znate li Vi šta je to materija? Naravno da ne znate, niti ima čoveka koji to zna, pa ipak ko sme da tvrdi da ne postoji

Na to sam ja postavio pitanje: - A znate li Vi šta je to materija? Naravno da ne znate, niti ima čoveka koji to zna, pa ipak ko sme da tvrdi da ne postoji egzaktna nauka o materiji?

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

— Pogleda na momčića: — Večeras dobićete ulja, drva, lopižu i nalivandure... Prođite se kako znate. Da, za nadnicu lako ćemo. Tako i oni s drugim težacima krenuše na posao. Beše nastao lep zimski dan.

Oba crvena i razigrana, sigurno su dolazili upravo s ručka. —Dajte mi biljet; znate, uz popust! — zapita činovnik. —Takođe i meni uz popust, priđe i trgovački putnik. —Odmah gospodo!

Svet se smijao tom neretkom slučaju. Daska je istegnuta. Parobrod pomalo natraške izmiče. —Pustite me, ako boga znate! — zajauče Cveta. Dajem vam sve što imam! — I stade moliti i zaklinjati svakoga ko bi je pogledao... Uneke zamukne.

Je li tako? — obrne se ribarima. — Ostarjela si jur! — opazi jedan vremešan ribar, slažući srdjele. — Znate, ima joj preko sedamdeset godina... —Zbilja? — rekoh ja, iako sam znao za to.

A poznavali su se još od djetinjstva... Znate, ono naše školjarsko djetinje poznavanje na žalu, iza kupanja... Ja ne znam da poslije Markove smrti nije se htjela već

— A znate li kako ih hvatam u lac? — pretrže pričanje, razumjevši da me to zanima. — Ovoga sam uhvatila natrag malo dana, stoga

—Pustite ga!... —Još je ponosit! A prvi dan ne htjede se ničega ustima dohvatiti. Da znate kako se trzao u ladu, a jedva sam ga savladala! —Prodaćete ga? —Neću, ostaviću ga za rasplod: jak je...

Do časa nastavi blaže:— Vi sami znate pivali ste mu žiće, koji je ono stari čudotvorac... —Svetac stare vire, — pomogne mu Bukalo.

Ko vam je uzročan što ne znate da u O č e n a š u govori: „Daj nam ga i danas!“? A vi hoćete da uštedite od zalogaja i istrgoste se od rada, kao da

“? A vi hoćete da uštedite od zalogaja i istrgoste se od rada, kao da znate što vas sutra čeka! — pa izvadi lulu i doda življe: — Budalo, gledaj onu ribu ondje u tikvi; kad je najslađe zagucala,

— Ućuta časom, pa, osmjehnuvši se ljupko, djetinjski, i, pogledavši me veselo u oči, produži: — Znate što sam mu odgovorila?

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

PERA: Da, pisar kod gospodina Popovića. Pa hteo sam da javim da je kabinet dao ostavku. Hteo sam, znate, ja prvi to da da mu javim. ČEDA: Je li to izvesno? PERA: Izvesno!

I ko će sad da mu se seti gde je! XIII PREĐAŠNjI, ANKA ANKA (dolazi): Izvol'te! ŽIVKA: Znate li vi, Anka, gde je cilinder gospodinov?

MOMAK: Mnogo! Kolikima sam i kolikima ja već sagledao leđa... ČEDA: I vi, mora biti, imate dobar nos, znate već unapred da omirišete situaciju? MOMAK (laska mu to): Pa... razume se!...

Video sam ga kô što vas sad vidim. Javio sam mu se. ŽIVKA: A on? PERA: I on se meni javio. ŽIVKA: A ne znate zašto je otišao u Dvor? PERA: Kako ne znam: svi su naši pozvani.

ŽIVKA (Čedi): 'Ajde, kaži i ti! ČEDA: Hoću, al' kažite i vi meni: gospodin-ministrov zete; da čujem, znate, kako to zvuči! ŽIVKA: Pre svega, zet – to nije ništa, a drugo, pravo da ti kažem, ti nekako i ne ličiš.

ja sam došao da vam javim da ste postali ministar. POPOVIĆ: Znam ja to, gospodine Pero. PERA: Znam ja da vi to znate, al' opet sam ja hteo prvi da vam javim. POPOVIĆ: Hvala, hvala!

Tako... a ne može ranije?... Al' gledajte, molim vas, da ispadne lepo. Najviše mi je, znate, stalo do toga, ako potraži koji strani list moju fotografiju, pa da bude lepo. Znate kako je to za inostranstvo!...

Najviše mi je, znate, stalo do toga, ako potraži koji strani list moju fotografiju, pa da bude lepo. Znate kako je to za inostranstvo!...

ŽIVKA: Nego, vidiš, sad mi baš pade na pamet! Vi znate moga zeta? PERA: Kako ga ne bih znao, poznajem ga vrlo dobro. ŽIVKA: Pa lepo, da li znate štogod onako bliže o njemu?

Vi znate moga zeta? PERA: Kako ga ne bih znao, poznajem ga vrlo dobro. ŽIVKA: Pa lepo, da li znate štogod onako bliže o njemu? Na primer: da li ima kakvu žensku s kojom je onako... kako da kažem... pa de, onako?...

kako da kažem... pa de, onako?... PERA: To ne znam, gospođo! ŽIVKA: Ama, kako da ne znate, to muški meću sobom moraju znati. PERA: Izvinite, ali ja ne spadam u te muške što međusobno znaju te stvari.

PERA: Pa pravo da vam kažem, gospođo: on je dosad bio samo siromašni činovnik, mala plata, a znate kako je, ženske koštaju, pa kud bi tu siromašan činovnik sa malom platom, baš i kad bi hteo?

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Oh, lasno je mudar biti, Lasno j’ tešit’, svetovati; Ali ljudi, Boga radi, Zar ne znate šta je mati! Dobrotne su vaše reči: „Bog ga dao, Vog ga uzô!“ — Da ko mi je tebe dao, Moja mila, grka suzo?!

Sagreših, kajem se!“ E, to bi bio primer! — Zato i želim to — Do tog se visa Srbin Još nije uzdigô. Sad znate zašto željah Zgrešiti rodu svom, Al’ šta ću kad ne mogu Ni delom, pa ni snom.

Ne pitajte mene, Kad sami znate. Viktore Igo, Viktore Igo, Ti nisi drugo već seme malo, Al’ to je seme sa neba palo.

Marinković) Osećate l’ struju Ponosa i dike, Kojom trepte retki dani I svečani samo? — Osećamo, osećamo! Znate l’ da se danas Jedan tamjan pali Po vascelom Srpstvu I tamo i amo? — Znamo, dobro znamo!

Gospođica sutra će ga naći, Jer, verujte, danas nema kade. Zar ne znate, danas je venčanje, — Oh, stekla je muža bogatoga. S Bogom!“ — S Bogom! — Eto to san spio.

“) Vi koje su dugi veci školovali. Nemojte se igrat’ u prahu u nizu... Zar ne znate, stari, da je ispit blizu? Ne budite deca što na trsci jašu Il’ maćehu mole da im skuva kašu.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Tko vas je postavio arendatorom? Vi znate kako je i vama kad vam ko vaša suvoparna sočinenija kritizira. A što na modu vičete, sami se izdajete da vam je plitak

Po poslednjem žurnalu! Šarmant, ala boner!... FEMA: Ovo su iz Pariza, bečke ništa ne valjadu, a moj je pasion, znate, da mi je sve francuski. SARA: Hipš! hipš! Ovo nema jošt nijedna kod nas, šarmant!

Verujte vi meni, madam, u Parizu neće biti takove. Imate li volju udati je? FEMA: To je moja jedna želja; ali, znate, da mi je kakav nobles! SARA: O, ma shère, imam vam jednog mladoženju, to vam je mladoženja, u Parizu nema takovog.

JOVAN: Samo što sam dao kravi sena, a kako je bilo kad sam spavao u štali i s vama zajedno jeo? Pa znate l’, majstorice, onaj naš beli mačak... FEMA: Ju! Mačak! Ne govori mi više takve reči, oću da padnem u nesvest.

Hm, ala ste vi majs ...onaj, gospođa, veliki, đavo! FEMA: Uh, uh, ja đavo! JOVAN: Kako vi to sve znate, kao matorac neki. FEMA: Ja sam mlada, Jokan. JOVAN: Otkad ja na Ančicu mislim! A jeste li vidili kako je lepa?

JOVAN: Pa kakvo je to pseto za dvadeset forinti? FEMA: Malo, lepo, kudravo, komi fo! JOVAN: Znate šta, majstorice, doneću vam ja za pet forinti od moga babe pseto što više vredi nego deset takovi lamura.

EVICA (otima se): Ako boga znate, pustite me. RUŽIČIĆ: Dafno moja, zri moga lica; ovo serce (hm) za tebe kuca. EVICA: Ah, ostavite me, ostavite me,

lep plan; istina, ja sam slaba žena, nemam toliko razuma, toliko pameti kao vi, ali sam vaša tetka, mon frer, a tetke, znate, svuda se umedu naći, a i treba da se za vas staram.

Nebo plače, zemlja se otvara, da Hekubu u objatja primi. SARA: Mislite vi gdi je ona u godina? Treba da znate, mon frer, da su udovice kao zeleno šiblje; što više s jedne strane gore, to većma sok na drugom kraju puštaju.

SARA: E, nije nego jošt štogod, vi ne znate kakav je bio Vulkan, pak šta je falilo vašoj Veneri? Jesti i piti, mon frer, jesti i piti, to je ljubov; manite se vaši

RUŽIČIĆ: Magarac, šta bulazniš? JOVAN: A gle, vi znate srpski, pak šta me mučite tuđim jezikom? RUŽIČIĆ: Bezumne, ne znaš šta je sladost. To sam slavjanski kazao.

SARA: Amazon-klajder, šarmant! FEMA: Moj je osobiti pasion, znate, jašiti. Istina, ovde se takovo što i ne vidi, ali ovde i nema pravi noblesa.

Krakov, Stanislav - KRILA

pokazao nešto napisano na svojoj objavi, i govorio mu o rani na nozi, čiča je zavikao: — To se mene ništa ne tiče. Znate li vi da sam ja zet vojvodin?

Petrović, Rastko - AFRIKA

Belac se straši od revolvera, crnac od zuba. Znate li ko me je tome naučio? Sami crni!“ Istoga dana je u tome već sasvim preterao.

Čim smo seli, ja mu nasmejavši se, rekoh: „Protestant?“ „Protestant! Otkud znate?“ — „Ni po čemu. Sasvim slučajno, tako, palo mi je na pamet da možete biti samo protestant.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

— Meni je, vidite, to dato, ja imam moju dijetetiku i to mi je svetinja. Ne znate kako je to dobro, i kako se čovek lak oceća kad se jutrom malo prihvati, ali samo malo; inače pokvari ručak.

ajvara s lukcom i zejtinom, odozgo sam spustio dve čašice dobre šljivovice, pa onda popio šolju crne jake kafe — ja, znate, uvek nosim sa sobom dobre kafe; evo i sad imam punu kutiju — pa ne možete verovati, kako se sad dobro osećam.

prota, opet poče: — A je l' te, molim vas, jeste li vi gde god čitali o tome, kako se hvataju haringe; jutros sam ih znate jeo, pa mi pade na pamet. Ja se opominjem da sam negde čitao da one pod jesen u velikim jatima...

Pristajete li? — He, he, he, šta vama pada na um! Našto je to? ne vredi, znate; mogao bi čovek poginuti, a to nije naš poziv. — Dosta, ne smete, dakle!

O, mali sirotani moji! vi ne znate kakva opasnost preti vašemu krovu, gde ste prvi put zaznali za ovaj svet, gde ste provodili bezbrižno detinjstvo; ne

kakva opasnost preti vašemu krovu, gde ste prvi put zaznali za ovaj svet, gde ste provodili bezbrižno detinjstvo; ne znate da je plamen već progutao ili će naskoro progutati sve one mile kutiće, sve one stvarčice u vašem očinskom domu, za

sve one mile kutiće, sve one stvarčice u vašem očinskom domu, za koje su vezane sve vaše detinjske uspomene; vi ne znate kakva opasnost preti vašem ocu, koji tamo stoji u bojnom redu pred Turcima; vi ne znate kakva opasnost preti vašoj

vaše detinjske uspomene; vi ne znate kakva opasnost preti vašem ocu, koji tamo stoji u bojnom redu pred Turcima; vi ne znate kakva opasnost preti vašoj domovini Srbiji, čija ste nada vi, njeni budući građani; vi ne znate da ste od noćas postali

pred Turcima; vi ne znate kakva opasnost preti vašoj domovini Srbiji, čija ste nada vi, njeni budući građani; vi ne znate da ste od noćas postali goli sirotani, bez doma, bez krova, bez kore hleba, pa možda i bez roditelja...

— Vi to najbolje znate, ja sam u vojničkim stvarima lajik. Na tome se ppeceče razgovor. Stignemo naskoro u Prćilovicu.

— Baterije su na logorištu, a pešadija ne znam gde je... — Šta, šta, šta velite vi!? Vi komandant smete peći da ne znate gde su vam trupe! To ne može biti, to ne može biti! — Molim g.

Tu nema opravdanja, tu nema izvine. Vi ste strašljivica, vi ste kukavica, vi ste morali prvi bežati kad ne znate gde vam je vojska.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

“ Vičem Bogu: Ona je još mlada! Vičem pravdi: Ona se još nada! Anđelima: Vi joj srca znate! Vičem zemlji: Ona nije za te! Niotkuda nema mi odjeka, — Vičem sebi: Zar joj nemaš leka!...

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Šapatljivim glasom saopštio mi je kako vojnici nemaju municije. — Au, gospoda mu ljubim, šta sad da radimo! „Vi znate da smo se otuda izvukli iz borbe. Išli smo toliko žurno da nas municiona kolona nije mogla stići.

— Opa, đoko! — Predrag prevuče prstima preko obraza i obuhvati podbradak. — A znate li kako smo se bili utvrdili u starim položajima. Divota!... Mogli smo da ratujemo još deset godina. Ali šta ćete.

— Kakav trećepozivac? — zapitao sam ga. — Ne znate?... Niste li čuli za priču zašto smo oterani na Krf? Rekoh mu da znam. Ispričah mu nekoliko pojedinosti.

Dojadili smo Bogu ratujući neprestano, pa je naredio da nas, Srbe, proteraju na neko ostrvo. — E, dobro... Ne znate šta je dalje bilo.

Taj kamenjar videćemo odmah... Sad, nemam više šta da vam kažem. Ostalo znate. — Bojović zaćuta jedan trenutak i pogleda preko ljudskih glava. — jesu li svi ovde? — Svi su, svi — povikaše.

— uzdisao je upravnik. — Postavio sam im onoga kapetana za sobnog starešinu, a on ispao sada najgori. Zvao sam ga. Znate šta mi kaže: ,Ja dve godine nisam sišao sa položaja. Razboleo sam se. Uputili su me ovde i protivu moje volje.

„frki-frki“. Komandir pogleda u vojnika, onda u mene, pa se nasmeja. — Znate na šta misli?... Misli na bolest „beri-beri“, koja dolazi usled jednostrane ishrane mesom.

— U njemu smo izgubili dobrog druga. Ali umro je lakom smrću. Stajao je iznad rova — komandir se obrati Draganu. — Znate li, kontrolisao sam posle. Privukao sam se do žica i posmatrao naš rov. Tačno... Vidi se. Mi smo najistaknutija tačka..

Posle kratkog ćutanja progovori: — Posmatrao sam svoje vojnike, pa sam isto pitanje postavljao samom sebi... Vi svakako znate da su svi vojnici jurišne čete neženjeni i dobrovoljci. Među njima ima dosta i takvih za kojima nema ničije oko da zasuzi.

A večeras ćemo se starati koliko je god moguće da im pomoću raketla onemogućimo prilaz... Ali znate kako je. Nisu ni njihovi rovovi preko sveta. Između jednog i drugog paljenja raketli, oni mogu da uskoče.

— Za nastupanje — tako je! Ali prilikom povlačenja bolje je da imamo na raspoloženju više kanala... Vi znate kako je kad se odstupa. Najkraćim i najbržim putem. Gomilanja ne sme da bude.

Dakle, tako. Vi stupite u vezu sa komandirima i recite im da su oni pripravni. Ugovorite to kako znate. — Tada se okrete vojnicima. — Više nemam ništa da vam kažem... Znate... Ko se čuva i Bog ga čuva. — Obuća!

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Vi ne možete Miloša, ledene, O, prsi, sudit! Čuvstvo je sudac tu. Ne znate šta je vostorg duše. Obzire s' vladetelj, heroj leti. Um hladni onog vodi, a ovoga Kipeće serce, hrabra i desnica.

Poznajte najpre Serbljinom Serbljin čim Je, pak svom snagom duha, serca Slož’te s’, da svetinju obderžite. Črez mene znate! Ta vam je pradedni Jezik i vera; sveti i građanski Ocena stari običaji: Stara bez osnova zla je novost!

sedeći iznad Kubršnice umorom svladan, Hladom i debelim granatih drva pokriven ja onde Prema žuboru sladosnom, znate vi, vode tekuće, Tvrdo sam zasp’o, a svinje su anjale dolom i gorom.

Aratos ga i to bilo, I onoga kom’ je milo, Ali, znate, čovek mora, Iz atora i dekora, Ići tamo svaki put, Ma trošio dukat žut. Dukat — ni to nije blago!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Misli omsica: šljiva je premakla, sad ću šićariti. Sad il' nikad! A vi znate, kad Vla', štono vele Turci, u'vati vursat — mjere mu nema!

'Ustrija je, kô što znate, bila već zastupila. Švapski soldati izišli su s jednim kapetanom na Kadinu Vodu, porazapinjali čadore, pa 'nako ćute.

'Vala vam đe čuli i ne čuli!“ Pisarčić: Ne znate vi, gospodine, još ovih bosanskih seljaka. Danas ovaj David hvali i uznosi carevinu do neba, a sjutra bi se, onako

Kakvu právu traže gazde? David: Znate vi to bolje nego ja. Vidim ja, vi kô ćerate šegu sa mnom. Sudac: Ne znamo, vjere mi, Davide. David: Baš ne znate?

Vidim ja, vi kô ćerate šegu sa mnom. Sudac: Ne znamo, vjere mi, Davide. David: Baš ne znate? Ne mere biti da ne znate? Sudac: Ne znamo, ne znamo. David: Ama, kako to da ne znate?

Vidim ja, vi kô ćerate šegu sa mnom. Sudac: Ne znamo, vjere mi, Davide. David: Baš ne znate? Ne mere biti da ne znate? Sudac: Ne znamo, ne znamo. David: Ama, kako to da ne znate? E, 'oćete li osuditi ovog jolpaza, pa ću vam kazati?

David: Baš ne znate? Ne mere biti da ne znate? Sudac: Ne znamo, ne znamo. David: Ama, kako to da ne znate? E, 'oćete li osuditi ovog jolpaza, pa ću vam kazati? Kazô ja vami ne kazô, vi njega po zakonu morate osuditi.

Ne boj se kad ti gospodin sudac... David: Krsnog mi imena, ne smijem. Ne smijem, ljudi! Još vi ne znate što su naše gazde. Pametni ste, učevni ste da se dalje ne mere, ali... Sudac (još življe): Kaži, ne boj se ništa!

Sudac (u sebi): Šta će ovo sada da bude?... Istina je to sve, Davide, pa šta onda? David: A znate li vi čiji se sinovi još u toj vašoj školi, terezijanska što joj se veli, uče? Sudac: Ne znamo.

Sudac: Ne znamo. David: Ne mere biti da ne znate? Kako vi to ne bi znali? Ja sam, bolan, načuknô dolje u čaršiji da se u toj školi uče djeca najvjerniji' službenika

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

JEROTIJE: A ti si, gospodin-Vićo. Baš sad nešto o tebi govorimo. VIĆA: Telegram, znate, pa rekoh... JEROTIJE: Iz okruga?... VIĆA: Nije, iz ministarstva. JEROTIJE (sa većom (pažnjom): Iz ministarstva?

JEROTIJE: Šta je? VIĆA: Aleksa. JEROTIJE: Gle, gle, ja nemam vizitkarte, a Aleksa ih ima. VIĆA: Pa znate kako je... bio žandar u Beogradu, pred ministarskim vratima. JEROTIJE: Daj ovamo da vidim! (Uzima kartu i čita.

ŽIKA: E sad, hajde tamo kod gospodin-Viće. VIĆA (koji je dotle razgledao akta): Je l' vi znate zašto ste ovde? MILADIN, SPASA (u jedan glas): Ne znamo, gospodin-Vićo!

Kuda ću i šta ću s ovim Đokom? ŽIKA: Ja bih kao rekao... KAPETAN: Govori! ŽIKA: Pa vi ste stari policajac, znate već kako se u takvim prilikama radi. KAPETAN: Ama, i da znam, ne pada mi sad ništa na pamet. Nego govori, ako znaš.

Ali šta ću sa spisima? Vidiš li da gospodin ministar ima pik baš na ove spise! ŽIKA: Znate šta, gospodine kapetane? Ako hoćete mene da poslušate...? KAPETAN: Govori, gospodin-Žiko, bog iz tebe progovorio!

Nastasijević, Momčilo - PESME

U celov jed... Gini mi ginulo malo! NINA MI NINA, SPI, BELA! Nina mi nina, spi, Bela! Dedaci, ne znate zar, U snu se zametne plod! Ljubio leptir jabuku, nina mi nina, Izlegli crva nanino.

O, tri puta bi, za dobro vaše, da osedi ova glava, i triput na ramenima da je nema, i opet bude tu! Zar znate vi, zar ja, zar iko živ, van Onoga ozgore!... Prostite, građani, praštam, a Bog nad svima nama nek čini svoje!

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

— A, bre, što ne donesete? Kako to da zaboravite? Znate da treba, pa što ne donosite? Ili, kada bi Mladen pošao ujutru u školu i ona, znajući da će on, kao uvek, prvo kod

straha da ih to neće osiromašiti, već ljuteći se, kao nekad, opet korila je Mladena: — Mladene, što bre ne donesete? Znate da treba, pa donesite.

Ćipiko, Ivo - Pauci

—Fala bogu, kako vi znate. —A što ćeš od ona dva porubana govečeta? — prevrne gazda govorom. — Hoćeš jš ih otkupiti?

—navali njih nekoliko. —Što bi? .... Što i uvjek kad je slama kod vatre... A, boga mi, ona je bila vatra... A njega znate, čobanče željno ... —A što će otac Vojkan? —Ne budali! ... Zar treba da on za to zna? Preldžije ustadoše, vatra gasne.

—Neće zadugo, vjera ti je; kad se ono nauči bjeakati, niko već ne ustavi... A vi to znate... Tvoja je Cvijeta, Pavle, vjeruj ti ovome brku, — i uhvati se za nj.

Ah, da, druga su ono vremena bila! ... A kako je sada, to vi mladi znate, de, recite! — i nasmija se fra Jere, a okruglo lice dođe okruglije i svjetlije.

I opet se diže starac otac Dionisije i veli: — Mi smo zaboravili u našem veselju da ispijemo čašu u zdravlje — znate koga? — onoga koji je krv naše krvi, u zdravlje našega naroda obiju vjera! —Dobro je! — upada u riječ gazda Jovo.

ti o tome ni mukaet! — I Ilija se služio šumom i branio od drugoga, taman kao da mu je djedovina... Ta, znate, kad je ono pokojni Ilija, da upali klačinu, posjekao silu drva, tužio sam ga na općini, baš trevili se i vi...

Neću doći sjutra na dražbu, radite kako znate... ali, ne zaboravite da ruka ruku pere... I nasmija se smijehom koji se posvema razlikovaše od negdašnjega umiljatoga

— I gleda uzbuđena u gazdu. —Dvoje ih je, veli gazda kao za se. Je li? —Dvoje, znate: muško i žensko. —Uzmi sobom ono muško, — premišljajući odluči se gazda. —A malu Milicu? Ona je već curica, pazi ovce.

— Mi, brate, veli Ždrale — mi što ne sjekosmo, a mogli smo ... . Pa eto sada, — i nasmija se; — i znate što, gospodine suče? — Ako je njegova, biće u „zemljišniku” upisana na pokojnog mu oca.

—Doći će i na ostale red, — veli odvjetnik. —Ko veli? Hoće, ako se sa gospodinom načelnikom zavadi... Ne znate vi kako to ide, a čast vama, ako i jeste advokat... —Ne ulazi ga ovdje gospodin načelnik ... —Da ko?

—Ne ulazi ga ovdje gospodin načelnik ... —Da ko? A što ne dođe on glavom ovdje, nego vas posla? .... — A da znate vi — uspali se Rade —koliko ova ograda dala je dobra gospodinu načelniku!

— Ha, ha! — obrnu se mladić, smijući se k Ivi. — Znate, gospodaru, njega zovu Rogo! —Muč', grdobo! —A brat mu, Krnje, lugar je! — nastavi Cirilo.

Ilić, Vojislav J. - PESME

) Ništa i nije drugo no besna orgija samo.“ Da li sam imao pravo, vi, dobri bogovi, znate! Zato vas iskreno molim da mira tihog mi date.

Šta je posle bilo? Odmah ću vam kasti: Vinovnik se nije sakrio od vlasti, Mene su u košar premestili, znate, A njega kaznili s četvrtinom plate. Grozno je i strašno, al' priznati valja: To je sa mnom bila neprijatna šala.

kraj svega drugog, sećao i toga jasno Da je kmeticu pozvô u zabran opštinskog ćate Uoči Đurđeva dana, a zašto - i sami znate. Kravar bi, stojeći tako, još dugo lupao glavu, Da ga ne viknu neko i trže na svetlu javu. To beše svinjarče - Amor.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Galileji nije sisao mudrost Aristotelovu, a znate zašto? Ja ću Vam kazati! Što ima prostački običaj da misli svojom vlastitom glavom.

“ Ohrabren time, on pređe u ofenzivu: „Vi biste, dragi prijatelju, trebali da znate šta je predmet filozofije pre no što se usudite otpočeti naučne dispute.

“ - „To je,“ odgovorih mu ja, ,,naša priznata odlika, gospodine grofe. Jer, znate, na kršnom našem primorju nema dobre vode, ali ima odlična vina do kojeg se lakše dolazi nego do pijaće vode.

“ Vi biste, draga prijateljice, sada hteli da znate da li su to bili oni autentični dokumenti koje sam upotrebio za istorijat Zemljinog rođenja. Pravo da Vam kažem: nisu.

Tako, i srednji godišnji pritisak i temperatura naše današnje atmosfere zavisi tačno od visine u kojoj ih merimo. Vi znate i sami da se pomoću barometra mere visine brda. Tim istim zakonima pokoravala se i praatmosfera Zemlje.

I naše Sunce se pelo tim stepenicama, a znate li dokle je stiglo? Do stepenice G desne nizbrdice. Jest, draga moja, do devete stepenice. Očajno!

Vi ste pretrnuli, pa se onda usplahirili, draga prijateljice, to pokazuje Vaše bilo. Priberite se, ako Boga znate, ne smemo gubiti vremena. Svaki nas minut penje četiri kilometra pravo u visinu, a tom brzinom beži Zemlja od nas.

Jer glavni predmet mojih misli, kada sam ta pisma pisao, bili ste Vi, a ne vasiona. To Vi znate vrlo dobro, ali ipak mislite da će naša prepiska „okrnjena kao kakva grčka statua“ biti tim interesantnija.

Stanković, Borisav - TAŠANA

TAŠANA (neugodno, s dosadom zaustavlja mater): Oh, ne to. Ta nije to. Ne znate vi. (Ostavlja i mater i Stanu i ide, izvaljuje se na minderluk do prozora): Ostavite me, ostavite me. Bolesna sam.

(Od jeda ne može mater da gleda): Ama, svi vi tako! Svi vi znate. Znate i što treba i što ne treba, a ovamo kod mene kad dođete, ništa ne znate, ništa ne vidite, nego se samo grčite,

(Od jeda ne može mater da gleda): Ama, svi vi tako! Svi vi znate. Znate i što treba i što ne treba, a ovamo kod mene kad dođete, ništa ne znate, ništa ne vidite, nego se samo grčite,

Svi vi znate. Znate i što treba i što ne treba, a ovamo kod mene kad dođete, ništa ne znate, ništa ne vidite, nego se samo grčite, sklanjate, gledate da ispred mene što pre pobegnete.

STANA (sluškinjama): Eto vidite, i što ste toliko zalarmile. Kao da ga ne znate. Kao da ga prvi put viđate. SLUŠKINjE (odlazeći): More, strašan je! Ulazi Tašana.

I zato, posle poštovanja, jače, više i dublje te mrze. Da, da, Tašana, da znate vi svi kako je to teško biti poštovan i biti ispunjen samo vrlinama.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

— Jesu još jaka, ali su stara, otrcana, a ja, znate i sami, svaki čas moram da se vozim do suda, do gruntovnice, do advokata...

Ja opomeni, pa popreti i povijaj, ali badava. U muškarčićima, znate, ja ih mnogo volim, i volela bih mušku decu, ali u njima radi sam samati đavo.

— Grk je odličan profesor, kažu, i ti imaš da učiš koliko od naredi. — Nije učenje, Nano, znate i vi dobro da nije; učim ja lekcije, nego ne znam da slušam. — Niko, brajko moj, ne zna da sluša, nego mora da sluša..

— Tako je najbolje za vas i za nas. Hoću samo da dodam nešto na vaše reči o Julici. Ona je i dobra. Ova palanka, vi znate, nikoga na svetu nije ostavila na miru, ogovara i kleveta od jutra do mraka, ali Julicu moju niko ne dira.

„Mi ćemo služiti samo crnu kafu” — kaže ona. A ja: pa zar vi ne znate da je crna kafa sa šlagom odlična, a badem ili orah u crnoj kafi, to se već ne može ni kazati koliko je to fino.

— Nas dve juče, bogami, preprečismo Lazarićki put i zapitasmo. Ali ona, već znate, kad nešto neće da kaže, badava je i milovati i silovati. Ipak nije mogla sakriti da je puna briga, da je nešto tišti.

Videli su svi lepo kako je gospa Nola prevodila Julicu kući. Već znate gospa Noline forme: sve otvoreno, i uvek kao celom svetu uprkos!... Ali se Julica ipak zabundala do preko nosa.

vremena za krenviršle i rakiju i šef stanice, i poštar, i moj Vasa, pa tako danas, tako sutra, svršilo se sa onim što znate. — Mesec dana posle toga razgovora gospa Pava je pala i slomila nogu, ležala dva meseca, i ostala roma.

Srba pretstavlja konje i jahače, vrti se po sobi kao vetar, skače, milo mu je što je lak i mlad. — Uh, Nano, ne znate vi šta je trk i galop po ovoj našoj ravnici! Konj da sam, a ne jahač, pa bih bio srećan. Kakve galije po moru!

— „E pa dobro, Nano, onda nije vajde, moram znat izučiti i hleb zarađivati... Ili, bolje, moram se dobro oženiti... Znate, koga mislim da uzmem? Tačno onu curu koja bude salaš naš u svojim rukama imala, pa bila koja bila.

Julica zapira muža i povija ga u pelene, i ćuti i trpi. Ja tražim ko će te pelenke prati. Znate li koga, stariju neku ženu, da mlado stvorenje ne zarobimo za dobar novac.

— Gospa Nola se prekrsti i sklopi ruke. — Brige su mi, gospodin proto, mnoge. Za ove tri godine, vi vidite i znate što je o v d e. A ne znate da je Srba za to vreme pojeo jednu njivu.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

— »Oho, g. spisatelj, šta je to? Toliko ste knjiga izdali, pa se ne stidite kazati da štogod ne znate. To bi po našem mneniju najbolje bilo taki spočetka pero ostaviti.« Vi ste vrlo strogi, gospodo moja.

« — Šta osećam, ili snivam, napio sam se vina, počeo sam letiti? Vinka Lozića po bokalu braćo, vi znate kako je kad se počne kuća okrećati, mora čovek da ide na Olimp.

Istina, ona koja rodi, a ne doji, kao što Stojković veli, jest samo polak mati, no moda je najveća gospođa, vi znate i ja znam, i ko se njoj ne pokorava, nije ništa drugo nego nevospitana klada.

»Hi! Hi! Hi! mi znamo.« Znate, a jeste li pogodile? »Ja nisam kazala.« O, ja o vami ni najmanje ne sumnjam, frajlice.

drugo, kad bi se istim rečma posluživati hoteo, učinio, nego podozrenije podigao da i ja od drugi prepisujem, a vi znate da ja originalno pišem. Ima li drugog načina da se ovoj nedostižici pomogne?

Verujem, gospodične, lepa je stvar želiti. Kad bi želje konji bili, ko bi išao peške? kaže jedna poslovica. Znate l’ šta bi ja želio? »Ah, to će štogođ novo biti. Želje spisatelja moraju biti uvek črezvičajne.

« (Magarac Valamov: »Ha, ha, ha!« Više magaraca: »Iha! ha!«) »Ali vi znate, braćo, da je naše žrebije ići — ne kud oćemo, nego kud nas teraju.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

— Jest, jest, sećam se toga, — odgovori g. Tven ljubazno. — Ah, da znate kako je to bilo prijatno iznenađenje za nas Amerikance kad ste nas pronašli. — Kako?! — učinih ja iznenađeno? — Da.

— Kako?! — učinih ja iznenađeno? — Da. Mi smo znate hiljadama godina očekivali, bili smo već nestrpljivi i jednako smo se pitali: „Hoće li ti ljudi doći već jednom da nas

“ — Ali kako je, zaboga, vaš deda mogao dočekati Kolumba? — I ja sam se uvek to pitao, ali, znate, u istoriji se mora računati sa tim neobjašnjivim pojavama, koje će istoričari verovatno objasniti.

Dakle, šta ste radi? Novinar: Napolju se govori da ste vi umrli? Ja: Ne treba, znate, nikad polagati mnogo na te ulične glasove, premda, u ovome slučaju, ima u njima i dosta istine.

To je jedini način da se dođe do autentičnog mišljenja o toj pojavi. Novinar: (vadi nov list hartije). Ja: Vi znate vrlo dobro da ima raznolikih mišljenja o smrti, ali su sva ta mišljenja živih ljudi, koja oni, doduše, kad umiru,

Novinar: Pa ipak, rado bih hteo znati: koje su bile vaše poslednje reči? Ja: Kakve poslednje reči? Novinar: Pa znate, red je kad čovek umre, da kaže neku poslednju reč, koja se posle zgodno da upotrebiti u biografiji.

Novinar: Ali, zaboga, to se tek ne može zabeležiti kao poslednja reč jednog književnika. Vi znate dobro da je, na primer, Torkvato Taso uzviknuo: „U tvoje ruke, Gospode!

— To je, znate, zato tako jeftino što je moj princip u radu: mala zarada, ali što veći obrt. Jer, najzad, lekar koji je lečio vašeg

Ja velim, nismo se mi ovde sabrali da budemo sudnici, te da presecamo tuđe niti. Znate kako naš narod veli: pisano ti je, pisano, niti ga možeš domaknuti ni odmaknuti.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Ni do sutra uveče ne bismo mogli da nasečemo drva da popunimo rečno korito. — Znate šta? — izjavi odlučno poručnik Kosta. — Dozvolite mi da odaberem četiri vojnika,.

— To isto i ja kažem — upade kapetan Velja. — Ama, otkuda vi znate pravne stvari? — nervira se Živadin. Samo što država ne može faktički da vrši tu vlast nad svojom teritorijom i

“ I ja potpišem onda „blanko“ komandanta, a ađutant napiše ono ostalo. — Znate šta? — reče Dušan. — Sad ću ja da idem kod njih pa ću da se pravim zabrinut... Došao sam, kao sanćim da se dogovorimo.

— Od svačega... Opšta iscrpenost i iznemoglost. Znate... Kad mašina isluži svoje, onda se baca u staro gvožđe. — Ali organizam se obnavlja... — Razume se, kad ima uslova.

Nagađamo da li smo već zaokrenuli oko južnog dela Grčke. — Po čemu znate? — pita jedan stari poručnik iz komore. — Pa evo — poče Dušan da objašnjava — mi sada idemo dole, naniže, ka Grčkoj.

— To su naši rovovi... — A oni malo dalje, paralelni sa našim, jesu bugarski — upade komandir. Tako je. Sad znate. Izvolte, molim vas. Kapetan Lazar prinese durbin očima. Osmatrao je kratko vreme, onda pozdravi potpukovnika.

Zamolio me je da Vam ga pratim, zajedno sa prepisom njegovog dnevnika. „Ako umrem, neka ovo pismo preda njoj (vi valjda znate kome), a dnevnik mojoj majci.

„Kažite vi vašem komandantu da se obrati onima gore! Da vi znate šta je kod mene, ostavili biste me na miru!“ — ljuti se jedan pešački komandant.

Da vi znate šta je kod mene, ostavili biste me na miru!“ — ljuti se jedan pešački komandant. Drugi komandant viče: „Znate li vi da sam ja uzeo pušku od jednog mog poginulog vojnika, samo da u rovu bude jedna puška više! N-e-m-a nas, n-e-m-a!

“ — Ljudi... znate li, kada mi rkne onu iglu odostrag, sve mi svetlaci izlete pred oči. Evo već deset dana niti mogu da ležim na leđima,

— Čekajte da vam ja objasnim — govorio je kapetan Radojčić, i on preklopi kartu. — Otkuda vi znate? — pita ga potporučnik Svetislav. — Bio sam u kartografskom odeljenju Vrhovne komande, pa sam obišao ceo front.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— Vi ste mudri i dugo živite — reče Sedefna ruža — znate li kako se do Gornjeg sveta stiže? — Naravno, kad sam već u Gornjem svetu!

Šantić, Aleksa - PESME

Nek oni kovčeg odnesu I spuste u more tamo, Jer tako veliki kovčeg Za grob je veliki samo. Znate li što kovčeg mora Tako veliki biti? Ja ću tu još i ljubav I bole sahraniti.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Veli njima Miloš čobanine: „Zašto, braćo, ako boga znate! Bez nevolje jer gradit nevolju?“ Vele njemu do dva mila brata: „Hodi, brate, ima i nevolje“.

kamenje, onda viđe šta je jadnu nađe, ljuto pisnu kako ljuta guja, pa zamoli dva mila đevera: „Ne dajte me, ako boga znate, uzidati mladu i zelenu!“ To se moli, al' joj ne pomaže, jer đeveri u nju i ne glede.

Moli im se stari Jug Bogdane: „Nete, sinci, ako boga znate! Ako danas cara pogubite, na vama će ostanuti kletva; dok izvadim knjige staroslavne, da ja gledam, sinci, u knjigama je

Knjige uči stari Jug Bogdane, knjige uči, grozne suze roni: „Nete, sinci, ako boga znate! Milica je Lazu suđenica, na njemu će ostanuti carstvo, sa njome će carovati Lazo u Kruševcu kod vode Morave“.

Veli njima vojvoda Milošu: „Vi ste mudri, gospodo latinska, jeste mudri, al' zborite ludo: da vi znate naše namastire, naših slavnih cara zadužbine, kakovi su i koliki li su!

No se Ivan ljuto uzmučio, prizva braću i neke vojvode: „Braćo moja, ako boga znate, nu kmetujte mene i Milošu za našega dara iz Latina“.

Lički: „Braćo Moja, tridest Udbinjana, uteče mi Janković Stojane i odvede Hajkunu đevojku, već na noge, ako boga znate!

Brzo dobre konje posjednite, pak trčite u selo Topolu, ne bi l’ Crnog pogubili Đorđa: ako li nam sad uteče Đorđe, neka znate, dobra biti neće!

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

sveti Pankracije, i sveti Akakije, dovedite u razred našu staru učiteljicu, gospojicu Lanu, a ovoga Papriku nosite kud znate.

i sveta Petko, i sveta suboto, i sveta Bogorodice Trojeručice, i sveta Stonogice, nosite ovoga svetog Papriku kud god znate, a vratite nam našu Lanu, makar bosu, amin! Sve uzalud.

— Nije. — E, onda ne možeš s nama. Lunja se trže, poigra obrvama i namršteno reče: — Neka znate, i mene će istući. Doći ću ja ovamo. Okrenula se, odlučna i ljutita, i bez riječi se uputila kroz Gaj.

— A kako bi ipak bilo da ja vas malo istučem, ta zašto sam poljar? Dobro znate da se ne smiju ložiti tolike vatretine, zapalićete nečije sijeno. Ja čuvam seosku ljetinu.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

ROSA Ne znate li kako rana rosa od sunca izsiše? Tako i vaša mladost brzo gine. Smrt ne očekuje prolaženje godina. Da kad ti spavaš, e

Jerno noću ništa se ne može poslovati, Razilazi se trgovina, zatvaraju se šatre. Posle toga, dobro znate Da se nejma od koga što kupiti, Ni ima zašto ...

samo oni sami sebe osuđujući sud na sebe iznošahu, i devet ih među se prepiraše se, a deseti govoraše im: »Ta znate li vi to, nisam li ja vama mnogo vikao i govorio, podajte vi mira detetu i ništa mu zla ne činite, brat je on naš, od

« E hristjani, znate li kome ovo Hristos prigovara tu zagonetku? Hrišćanom, svojim ljudma, ili nekim drugim poganom i tuđinom?

Da znate, evo, koliko je sutra, hoćemo se svi razići koji kud tražiti sebi hranu. To izgovoriše i sabraše se kod igumna u ćeliji

a ne uzalud sedili, ni po sokaci zurili i razgledali ko put hodi što li čini, ne ženskih nevaljalih beseda proiznosili. Znate da je to grehota!

S jednim pogledom siromaše, zarobljen si ostao! ... Ne znate li ove zanadžije, kujundžije, kazandžije, kovače, kolare, ako bi koji majstori da mu bili, imajući ceo sav svoj halat čim

I mleko im — štono se ot reči veli — plakalo je u njima. Smrti nisu probirni dni; znate to da ona nejma praznika ni svečanih dana.

Ne budite vi svakoj čvorugi dleto. Lasno li se je provreti ispod praga u kuću? Bez razgovora — sami znate — dugog sedenja ni veselosti nejma. Za mnogo, svašto je dosadno čoveku.

KAD PETLI POJU MNOGOPUT I ZOROM RANO... Ne znate kaće gospodin kućni doći; u večer li, ili u po noći, ili kad petli često poju, ili u jutru zorom!

Sve jednako mori kako što kosac travu kosi i ništa ne probira... Ne znate u koje će dobi tat (da rečem hrsuzin) doći potkopati našu duševnu kuću i dušu iz nas ukrasti.

I za to vaše obestvo tako da znate, hoće vam se kaštiga navesti i nevolja od glave do nogu; svemu telu nezdravlje, da vatrom gorite a nikakve rane ni

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Pa i vi, poštovani čitatelji, bez razlike pola i starosti, zvanja i zanimanja, izvesno da znate tu pesmu o lepoj Zoni. Ali ima što ne znate, a što ćete tek iz ove pripovetke saznati, a to što ne znate, to je to: na

Ali ima što ne znate, a što ćete tek iz ove pripovetke saznati, a to što ne znate, to je to: na koga se odnosila ta pesma.

Ali ima što ne znate, a što ćete tek iz ove pripovetke saznati, a to što ne znate, to je to: na koga se odnosila ta pesma.