Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
O tis anangis!² Oćiš moda! Kamo aspri? Glediš na baron, glediš na gospoda? Kajmeno! Ne znajš da ći da propadni svet? Nema špekulacija, nema trgovina. Pošto tiftiku? — bađava; pošto pamvuk? — bađava.
Sad je došlo vreme da čovek idi bez čizmu. JUCA: I to bi lepo jošt bilo! JANjA: Što ti tu govoriš, škilji³, more, znajš li što je svet? Sediš kako milostivo gospođa, čekaš dvanaest sata da jediš, da pijš, da spavaš.
Sam si lebac izio? JUCA: Pa izeo se u kući. JANjA: Srpsko hondrokefalos, ne znajš gramatiki? Kako ći lebac sam da si jedi? Ko je lebu dirao? JUCA: Šta ja znam, zar je malo u kući?
JANjA: Kučko prokleto, što mi dajš vatra u moju srcu? Esmo ručali kako firšt? Esm kazo da si čeka većeru? More, znajš što je to: Παν μέτρον άρησον της άναγχης! Kad je najveću sirotinju na ovaj svet, onda pravi parada široko visoko.
JANjA: Ćuti, škilji! Oćim i tebe da donesim zrno biser i zlatnu minđušu, znajš! Siroto moje Miško i Galin, nisu mogli da mi nosi živu u Amerika, da mi nosi mrtvu.
“ Evo, sad je bolje. JANjA: Jošt mi se posmejana, prokleto nečisto demon! Oći da mi sekira. Nečisto duh, znajš da ti sad isečim u moja furija! JUCA: Ali, zaboga, dokle ćete ga držati da vam toliku štetu pravi?!
Ja sam zadovoljan. JANjA: O, čekaj ugursuz, idim da ti dam na magistratu, da ti obesi, znajš? PETAR: Dobro, bar da znam kod koga sam služio! JANjA: Oćiš da mi vučiš štrikla? Čekaj!