Radičević, Branko - PESME
Oj sunašce, još mi jednom grani, O moj danče, još mi jednom svani, Oj zorice, zabeli, zabeli — Al' uzalud moji trudi celi, Klonu telo, klonu cela snaga, A od mome nigde baš ni traga, Crna
Još ne idi, još je rano, Još zorica spava, Jošte sunce ogrejano Kraj zorice čmava, Jošte rosa, još ne pada, Ao moji jada! Da odnese moje milo, Prosto joj ne bilo!...
Što devojka kad joj venac uzmu, Što bi venac bez ljupkoga cveća, Što bi cveće bez te rose sjajne, Što bi rosa bez zorice bele, Što l' zorica bez brata sunašca, Što bi sunce da mu neba nema, — Što ćeš, pesmo, što ćeš, srce moje, Daleko
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Pa ipak, ja bih do zorice rane, Bludio tako po tišini toj, Slušajuć' kako dotiču se grane, I tiho šire tajni šapat svoj U OSAMI Kad odjekne
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Čista rosa zorice Cveta krepi lik, Meni pogled Milice Daje nov oblik; Neka rosa krepi cvet, Meni prija Milkin svet, Veli slavnog roda
Jakšić, Đura - JELISAVETA
DRUGI SERDAR: Davno! TREĆI SERDAR: I sad se sećam — ali jedvice. — ČETVRTI SERDAR: Kô što se veče seća zorice. — KNEZ ĐURĐE: Čuli ste valjda.
Ilić, Vojislav J. - PESME
ZVUCI Na krilu rajskih snova, u času tišine bajne, Pobožnu dušu diže lahora blagi let, Kô miris ruže majske na krilu zorice sjajne, I smerna duša vidi nebeski, zračni svet. Svetovi dole blude...
Pa ipak, ja bih do zorice rane, Bludio tako po tišini toj. SlušajuĆ kako dotiču se grane, I tiho šire tajni šapat svoj... 1885.
bludi, I vidi kladenac bistri i travni vidi pôd, A sunce podnevno žeže i žeđ mu umara grudi, I slabi njegov hod. Zorice moja mila! Srpkinja uvek mi budi, Ljubi ta ravna pola, želja je moja sva, I ljubi... ah, ljubi mene, i manje vina mi nudi.