Crnjanski, Miloš - Seobe 2
I pročaja. Iako je Pavle pokušavao, iskreno, da pohvali Božiča, vide kako ga Božič posmatra, zrikavo, i ču kako ga opsova. Božič mu dobaci da je krajnje vreme da se oproste od gospoža. Treba poraniti sutra.
Nedostojno je, obojice, što slušaju žensko brbljanje. Božič mu se smeškao, a gledao ga je uporno, zrikavo. On i kapetan se ne razumeju, kaže. Ne sumnjiči on kapetana, da jaše decu, niti je posumnjao, da kapetan traži piletine.
Iza njenih leđa, međutim – pored di Ronkalija, koji mu se klanjao – Pavle primeti kako ga Božič gleda, sa mržnjom, zrikavo. Isakovič tada, najzad, uvide da muž, ili sve zna, ili je čuo šta mu gospoža šapuće, ili je to pogodio.
Božič ga je pratio očima, zrikavo. Zlo, u njegovim sunarodnicima, zlo, učinilo se Isakoviču, na tom putu u Rosiju, glavni uzrok, da toliko nesreće ima –