Matavulj, Simo - USKOK
— zapita žena. — To je moja stvar! Hajde, ne dangubi!... Sjutradan oko ručanog doba stiže vladika s đakonom Ivom. Cijelo bratstvo dočeka ga pred dvorištem. Janko sjeđaše pod orahom u dvorištu.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ispred njih hodaše Marija i njezina drugarica. Cirilo u putu svakoga časa okretaše k njima, dražeći ih Ivom. Spuštala se blaga letna noć, kad bijahu na dogledu sela.
Kad ga Cirilo ugleda, zamrije mu na ustima smijeh, pokunji se, uljudno pozdravi i ode s Jurom. Don Frane uputi se s Ivom. U hodu upita ga, onako samo da zametne govor, kad će stići orgulje. — Zar nisi čuo? Ta ti spavaš u crkvi!
Kod svoje kuće Jure i Marija rastadoše se s Ivom. On ih pogleda umilno i ponese ih u svom srcu, a pred očima pretstavljaše mu se u to slika pustoši i nevolje ljudske.
— Pa se okrenu k njemu: — A kako ti živeš? Zar ti znaš što te sutra čeka? Ućuta i pognutom glavom ide pred Ivom. Opet izbiše na obalu.
Pa, koraknuvši nekoliko puta uzduž po sobi, ustavi se pred Ivom: — Oprostite !— reče, najednom uozbiljivši se: — Puno posla! Dođite po podne, nemam vremena ...
— Nisam se prestrašio! — reče, rukujući se s Ivom. Tada Ivin znanac pretstavi mu drugoga gospodina, uglednoga političkoga činovnika.