Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jakov Ignjatović DVE PRIPOVETKE „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jakov Ignjatović DVE PRIPOVETKE Sadržaj JEDNA ŽENIDBA 2 PITA HILjADU FORINATA 66 DVE PRIPOVETKE JEDNA ŽENIDBA I Ljuba Čekmedžija
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jakov Ignjatović VEČITI MLADOŽENjA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jakov Ignjatović VEČITI MLADOŽENjA Sadržaj I 2 II 4 III 10 IV 18 V 23 VI 26 VII 30 VIII 35 IX 43 H 52 XI 57 XII 63 XIII 69 XIV 75 X
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁴⁸ Ivić, I., „Tradicionalne dečje igre i savremena deca“, Raskovnik, 53—54, 1988. ⁴⁹ Ignjatović, S., Narodna književnost u nastavi i vaspitanju, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd 1966. ⁵⁰ Gete, J. V.
Ivić, I., „Predstave o detetu i detinjstvu u savremenoj razvojnoj psihologiji“, Psihologija, 3, Beograd 1984. Ignjatović, S., Narodna književnost u nastavi i vaspitanju, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1966. Janićijević, J.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
GODINA 267 UTICAJ POLITIČKIH PRILIKA 269 SRBIJA POSTAJE DUHOVNO SREDIŠTE 270 ČASOPISI 272 KNjIŽEVNI RAZVITAK 274 JAKOV IGNjATOVIĆ 276 MOLOVAN Đ. GLIŠIĆ 281 LAZA K. LAZAREVIĆ 285 JANKO M. VESELINOVIĆ 289 SIMO MATAVULj 293 SVETOLIK P.
Pozniji urednici bili su: Jakov Ignjatović, Subota Mladenović, Jovan Đorđević, Antonije Hadžić, Jovan Bošković, Dr Milan Savić, i, danas, dr Tihomir Ostojić.
srpska književnost puna je »odara« — »odadžijâ«, kako će ih docnije podrugljivo zvati — nastaje ono što je Jakov Ignjatović nazvao »poetično srpsko knjižestvo u latinskoj formi«.
što je pedeset godina docnije mislio i propovedao drugi jedan srpski pisac rođen u gornjim ugarskim krajevima, Jakov Ignjatović.
Branko Radičević mu je pevao: »Bog je tebi grom u ruke dao«, Vasa Živković ga je nazvao »preuzvišeni Srbin«, Jakov Ignjatović je govorio: »Ovako je samo Šekspir pisao.« U vremenu od 1830. do 1850.
Jovan Jovanović i Laza Kostić, i na njoj su pored te dvojice radili: Đura Jakšić, Jovan Ilić, Stevan Kaćanski, Jakov Ignjatović, Ljubomir P. Nenadović, Joksim Nović Otočanin i ceo jedan niz manjih omladinskih pisaca, naročito pesnika.
JAKOV IGNjATOVIĆ ŽIVOT. — Rođen je u Sentandreji, kod Pešte, 26. novembra 1822,100 u uglednoj građanskoj kući. Srpsku i prvu »latinsku
Umro je u Novom Sadu 23. juna 1889. godine.101 KNjIŽEVNI RAD. — Do 1848. Ignjatović je činio nekoliko slabih književnih pokušaja, u poeziji i u putopisu.
Pored toga Ignjatović je napisao priličan broj manjih humorističnih priča, istorijskih članaka, književnih priloga, počeo štampati svoje
ISTORIJSKI ROMANI I PRIPOVETKE. — Ako se ostavi na stranu njegov politički i publicistički rad, Ignjatović je sav u romanu i pripoveci, na kome je radio u dva pravca, u istorijskom i u socijalnom.
Đurađ Branković je neuspeo pokušaj: Ignjatović je hteo da bude »poetičan«, ali njegova priroda vukla ga je dole, i on je svoj »istoričeski roman« sveo na prepričavanje
izlaganja više-manje tačnih istorijskih događaja, bez reda, bez veze, bez poezije, čak i bez elementarne pismenosti. Ignjatović, po svojoj prirodi i po vrsti svoga književnoga talenta, nikako nije bio za istorijski roman.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kada se ostavi na stranu ono anegdotsko u njegovu životu, a što je tako sveže, i bar u dva maha, iznosio Jakov Ignjatović, njegova umetnička fizionomija je prilično nejasna.
(v. Bosilje, 71) Jakov Ignjatović je pisao u romanu Trpen spasen (Odabrana dela Jakova Ignjatovića, Matica srpska, Novi Sad 1949, IV, 141): „Novi Sad —
A kako su izgledale kanape (pa i novosadske) u ovo doba, pisao je najpouzdanije J. Ignjatović. Na jednom mestu u svojim memoarima (Rapsodije iz prošlog srpskog života, Novi Sad 1953, 95) on piše i ovo: „Tek što
O toj pesmi i vremenu kada je nastala Jakov Ignjatović piše sledeće: „Jovan Subotić već uveliko piše pesme, ponajviše erotične, uglađene, pune refleksija, vidi se da je
” (Jakov Ignjatović, Rapsodije iz prošlog srpskog života. Memoari, Novi Sad, Matica srpska 1953, 31) Pavlovićeve Narodne novine od Z.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Najraniji pisci te orijentacije pojavili su se još 60-ih godina, u jeku romantizma. To su Jakov Ignjatović (1822-1889) i Stefan Mitrov Ljubiša (1824-1878), oba iz generacije Branka Radičevića.
To su Jakov Ignjatović (1822-1889) i Stefan Mitrov Ljubiša (1824-1878), oba iz generacije Branka Radičevića. Ignjatović potiče iz srpske dijaspore (rođen je u Sentandreji, u srcu današnje Mađarske).
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
i sl. Naročito su popularni izbori priča i pesama, uopšte poučnih tekstova za decu sastavljeni od prevoda (Mojsej Ignjatović izdaje Biblioteku obrazovanja dečjeg u pripovedkama, basnama, pozorišnim igrama radi produbljivanja dobrodetelji i
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— kriva, ugnuta poluga s osloncem na osovini spoljne strane kolskog točka, koja podupire bočne lese kolskog sanduka (Ignjatović: »a noge vrlo kratke, ugnute kao levče«) LEP — malter, žbuka LOZUNG (nem.