Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Petar je morao da se skloni, u jedan mračan ugao izbe, pa da tamo riba Pavlovu sablju, a perikmaher je za to vreme, nasred sobe, počeo da razmešta svoje lavoare, a Pavla da
Isakoviči, tog dana, nisu ni izlazili iz kuće. Bili su se okupili, kao pokisle čavke, u polumraku, u kući, oko one izbe u kojoj je ležao Petar, a u koju je zalazila samo Varvara, kao neko priviđenje, riđokoso.
nađe mesto, da sedne, Pavle vide, tužno, da se sva zavila u neku crninu, koja mu se učini još crnja, kad ugleda u dnu izbe kandilo, koje je gorelo.
On je, kao izgubljen, obilazio izbe, u toj kući. U njoj nije bilo nikoga i njegovi su koraci, na podu, drvenom, tupo, odjekivali.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
i vrela, okrečena peć, kovitlahu se više puta oko njegove glave, ali su svaki put nestajali u potpunoj tišini tople izbe i u polumraku, u kom se ona videla jasno, kod prozora.
kuće, ni prašinu, nije više znala ni gde su napolju brda, vrbaci, ostrva i nije više čula šum vode, kao ni popa na dnu izbe, koji je, neprekidno, mrmljao grčke molitve.
Radičević, Branko - PESME
Pola mačke, a pola ste ljudi, Lika ljucka, a mačije ćudi, A te izbe i za knjigu klupe Ništa drugo neg' mišije rupe, Pa po vazdan srce vam uzdiše Da iz đaka načinite miše, Psuj i
„Po lekara, po lekara!“ Sluzi plao progovara. „Brže, brže, sedlaj smesta!“ — I iz izbe sluge nesta. Iz nesvesti sad s' probudi. Tamo-amo okom s' čudi! „De je ona, de je mila? Ona s' nije utopila.
Al' za curom s' vođa maša, Ma umače dekla naša. — „Laka nojca!“ divna reče Pa iz izbe već uteče. Prvi petli, a nji evo Popadali desno, levo, Pa spavaju kô zaklani, Pusto piće sve stamani, A suviše,
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Jest, svjetodavče, je l da, siroti će da prežive? Njima ostavljam zlatnik sa svojim likom dok spavaju na dnu izbe, milostinja odlučuje o našoj sudbi.
MOLITVA ZA SVETOGORSKE MONAHE 1 Mora se preduzeti taj izlet do podnožja, do podzemlja, potkrovlja besovske izbe, da se prirodi pokaže da priroda nije odgonetka sama sebi, kao što ni tama u tami nije tamna – svetlost je svetla samo
Rakić, Milan - PESME
II Pišem vam, Gospo, iz malene izbe U Ministarstvu inostranih dela, Misleć na ljubav Pirama i Tizbe, Leandra, Here, — što zna zemlja cela.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I ptice nesta... ptice moje mile! - Da l' ima Boga i sred noćne tmine? Tišina... Samo iz izbe dopire Prigušen, sanjiv drhtaj violine, Kao kad žica o žicu se tare... - Al' ćuti, pesmo, dalje ne govori!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Pesnikova duša je u simfori51 dobila osobine zbiljske izbe, gde se do u kasne sate čudne priče pričaju (u pesmi je jedna takva priča i ispričana) i „jedu jegulje pržene“.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Klam, čije zidine živo pričaju o starim vitezovima i o jednoj njihovoj plavokosoj ćerci, koja je, sa prozora svoje izbe, skočila u dubinu, da ne padne Turcima u ruke.