Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ključ! Ključ taj, daj mi ga! I jednim munjevitim, ludačkim pokretom on ščepa ženu za grudi. Pa kad se izbezumljeni od straha žena i čovek istrgoše, begajući među onaj začuđeni svet, on se zacereka onim užasnim, urlajućim smehom koji
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Lepo. Čim ufura u razred, vrisne jedno Mirnoooooooooo! —tako da, kad poskačemo onako izbezumljeni sa svojih mesta, sledujemo istog časa po dve ljupke masnice na kolenima, jer, naravno, u devedeset i devet odsto
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali, neprijatelja nigde... A vojnici se na onoj obali dave i kidaju most, koji Sava počinje da zanosi nizvodno. Izbezumljeni krici davljenika dopiru do nas. Čas ruka, ili noga, ili neka glava, pomole se pozivajući u pomoć.
U paničnom strahu kidao se neprijateljski streljački stroj. Plave bluze su uzmicale, padale, neki se ukopavali, drugi, izbezumljeni, pucali u stojećem položaju, padali...
Ceo sledeći dan sedeli smo na stanici i posmatrali vozove. Pod Beogradom su otpočele borbe i izbezumljeni narod je bežao. Stiže i jedna kompozicija sa izbeglicama.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kad je ugledao vidinske žitelje kako se, izbezumljeni, tiskaju po prista ništu, po opakoj hladnoći, Anastasijević je zastrepeo: u toj iznenadnoj a nakaznoj stvarnosti kao
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A ovi roditelji, posle prvih pucnjeva, izbezumljeni od opasnosti u kojoj se nalazimo, napuštaju mrtvo, neukopano dete i begaju s nama zajedno klisurom da sačuvaju sad
I tek se trgao kad ga teško nešto pritislo jako po prstima, glavi i stomaku i haos neki nastao. Goli oni ljudi, nemi, izbezumljeni, skupljenih pesnica, sa noktima u zubima, mračno su gledali u teške, potkovane čizme žandarma, što su sa žilama u
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Mnogi iz taštine i oholosti. Zar je neko ovde u potrazi za Bogom? Zar neko traga za njegovim svetom? Zar će ovi izbezumljeni bolesnici, okrenuti svom svojom nutrinom ka bolestima tela i tegobama duše, smoći snage da ga vide u njegovoj
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vojnici vuku volove, drugi ih bodu tesacima i uvijaju im repove, da brže idu. Vojnici izbezumljeni i usplahireni zveraju unazad, pa i ne gledaju ispred sebe...
Gledam neke pešake, koje je komandir uputio iz stroja da traže vodu, pošto su tamo počeli umirati od žeđi. Idu kao izbezumljeni, otvorenih i ispečenih usana, iskolačenih očiju, i kao da vapiju: „Vode, vode!... Gde je jezero?