Jakšić, Đura - PROZA
Ako ga što zapitaju, on samo ćuti. Žena mu također ne izbija iz manastira, cela okolina već zna zašto. Možda i moj pobratim zna, ali on ćuti.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
njegova duga brada duboko u zemlju pušta hrastovo korenje, iščupan, njegov jezik, u nova vremena, iz svake grane izbija ko list, u hrastovoj krošnji s večeri na vetru, nikle iz vode, iz ptica, iz grobova i vukova, njegove reči,
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
U nas svega ponestaje. — Gotovo, pravo veli... — čulo se kako izbija iz žagora. — A ovoj Srbiji trebamo mi!... Ako ne pobedimo ovde, pobedićemo na drugom mestu!
Dučić, Jovan - PESME
VODI ZALAZAK SUNCA Još bakreno nebo raspaljeno sija, Sva reka krvava od večernjeg žara; Još podmukli požar kao da izbija Iza crne šume starih četinara.
Sve je utonulo u tišinu večnu. Ni šuma, ni glasa; samo jednoliko Izbija časovnik kog ne čuje niko. LETO Iz dubrovačke Župe Okićenu lozom i cvećem od maka, Sreo sam je jednom, jednog
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
zeleni kao jed, i u vazduhu nešto miriše, i negde kuka kukavica, a, opet, ispod nje — ja ne znam otkud — ali ispod nje izbija sahat! Odnekud puše vetar, i to tih, topal, mirišljav vetar, i šušti lipa, i onda jedan jak vijor.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Tek čuješ neko šuštanje, kašljanje, neke ropce, a zatim kao neko izbijanje. To duvarski sahat izbija. Broje svi, a popa Spira glasno: sedamnaest. — Oho! — čudi se pop Spira. — Kol’ko to izbi?
Dođe mu tako pa se usići, ne znaš ni zašto i ni krošto, pa neće da izbija po nekoliko dana; zaćuti kao da se sa svima u kući posvađao.
— Šta je, stari? — veli mu pop Ćira. — Post’o si razgovoran nešto noćas, a? Razbio mu se valjda san, pa izbija! Ne znam samo dokle će biti tako dobre volje. — Dokle? Dokle mu opet ne dođu lutke!
često zabrinuti sin Ćira svoju mamu, a ono mama mirno spava, a to što je pop Ćira čuo, bio je sahat koji se sprema da izbija. Kad izbija, a on digne toliku larmu da sva živina iz avlije pobegne kud koje. »Eno ga, opet se dere matori magarac!
Kad izbija, a on digne toliku larmu da sva živina iz avlije pobegne kud koje. »Eno ga, opet se dere matori magarac!« veli ljutito
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
podleže onim mračnim i tajanstvenim silama, kako svom onom neuporedljivo snažnom i drhtavom strašću raste, širi se, izbija u punom besu ove neobične, ove lude zvezdane noći kad je pena i krv uzbunjivala oslepljenu maštu do pomračenja svesti i
Afrika
Vina svih vrsta, voće sveže i sočno, o kakvom se u Evropi i ne sanja. Crnac, koji iznenada izbija na svetlost verande pred nas, crnac je belaca: isti crnac kad se sa verande vrati u noć, dok ide po jela, samo je
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pođe niz brdo, tako naglo, ljutito, da se krečnjak ronio, pod njegovim korakom, kao da mu korak, iz trave, neki izvor izbija, od kamena. Ona je bila, trenut, dva, zaostala.
Ni oči, ni lice, u te žene, nisu kao u drolja. Iz nje izbija neka toplota i milina. On je, kaže, grmeo, da se uvukla matorom čoveku u nedra i otima oca deci, a ženi muža.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Najčešća je karakteristika dinarske arije sentimentalnost, iz koje se izdvaja i izbija sve veća i veća odlučnost, penjući se naglo i strasno; ali ima dosta sentimentalnih arija koje pređu u melanholiju i
je od Prilepnice do Končuljske klisure, gde se Morava probija između ogranaka Crne gore i Karpine i kod Bujanovca izbija u moravsko-vardarsku dolinu, kojom prolazi železnička pruga.
To je pravac u kome pulsira život ove oblasti. To je, dalje, glavni pravac narodnih kretanja i migracija. Duž raseda izbija niz kiselih i gvožđevitih voda od Leška do Vrutoka, koje se sve više upotrebljavaju.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Konačno, i pravoslavna crkva izbi podne. Što se tiče mene i čitavog čopora babaca, nije morala da izbija bilo šta. Mi smo znali: podne je. Ne može biti da nije. Seterka u neko drugo vreme nije smela biti izvedena u šetnju.
je jasno koji je mene đavo odveo da slušam trabunjanja onog šašavog popa, a i zvono za ulazak profesora u učionice već izbija, on mora da se čisti, sve što imamo raspravićemo kod kuće. - Biće mi posebno milo!
bih slobodno da skačem u vodu, plivam ili se pečem na suncu kraj lene, smeđozelenkaste vode iz koje mi se činilo da izbija miris riba i mulja.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
prilagođujemo izvesnoj tananoj, lirskoj meri, tako se, pri samom pomenu reči zec, pojavljuje nekakav višak nežnosti. Izbija sam od sebe, nehotično, zbog prirode predmeta o kojem se govori ili piše, da bi, kasnije, taj neobični spoj
Značenje izbija u toku igre. Ono što je rečeno je upravo ono što je trebalo da se kaže, jer se nije ni znalo šta treba da se izrekne.
Iz njega izbija gorčina samoće, ali i strasni, nadzemaljski zanos samovanja. To je simfonija o vrhovnom, nenarušivom skladu između
Poljske, Italije i Jugoslavije da povere mnoge svoje tajne, da otkriju svoje strahove i zebnje, i drugo što im nikada ne izbija iz glave.
Milićević, Vuk - Bespuće
U avliji po koji put zalaje pas, i, od vremena na vrijeme, zakukuriječu pijevci. Starinski sat šeta i izbija. I onda mu se oči same otvaraju i bulje nekuda u mrak, srce nemirno udara i odskače, a misao zbunjeno traži neki
i zatvoreno zelenilo; zastaje kod brodova kud se prelazi na bosansku stranu: kroz vodu providi se šljunak, a nad vodu izbija staro, izglačano kamenje, a pored njega drugo pod vodom, zaraslo toplom i mekom mahovinom.
Radičević, Branko - PESME
63. OD sinoć ga ne videla, A on danas rano ustô, Pređe danka očô bela, Osta njojzi jutro pusto. Već izbija deset sata, A još nazad nema zlata. 64. „Ta de mora dosad biti? Ko zadrža draga moga?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
kad se pojavi na crti, ali se kasnije ispostavi da je to državni prvak Italije — čuveni Đino Monfilijano Periviliđini! Izbija diplomatski sukob, a note su kao lude furale s jedne na drugu stranu, sve dok sirotog čuvara crte ne premestiše za
Matori je ljut ko ris, što će čitav jedan dan u nedelju straćiti na druženje s nama. Efektnim udarcem. izbija mi novine iz ruke: — Ko joj je dozvolio da čita dok jede? — vrisne.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Planine su bile neme... Ponegde se samo vidi naš pešak kako izbija na čistinu, i kreće se slobodno kao da korača po svojoj njivi...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Čekaju nas nemila iznenađenja. Još. Ostavite se germanofilstva, koje, u zadnje doba, sve češće, iz naših novina, izbija. Kad sam, prvi put, ušao u Parlamenat, pala je Legova vlada. Predsednik, vrlo elegantan, klanjao se na sve strane.
Tu vam lete zakoni, programi, kao kiša, i Renoar, kod koga na prvi pogled izbija „stari satir“, bezbrižan i vedar, ispada najdublji „Grübler“. I to ne samo nad tehničkim pitanjima.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Čas za časom izbija, a on još stoji i puši... Najzad poče da oseća, kako čitava reka tuge poče da juri u njemu i da ga plavi svega.
mnogobrojni prijatelji i rođaci, a on se samo smeši i po katkad digne ruku, te briše znoj s čela koji mu neprestano izbija. — Ama đe je naš kaplar, naša junačina? — viknu Radonja, podmigujući na onu stranu, gde se beše Đokić zavukao.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I tako mu naš Sreta pusti muvu pa ćir-Đorđu nikako ne izbija kmetstvo iz glave. Koliko će mu samo taj čin vredeti radi kupljenja veresije! I, boga mi, on se baš dade na posao.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Noćas je poginula zima, bez pucnja, bez metka, I vrabac, po krovu, već se bezbrižno šetka. Uz plot izbija trava, nežna, proretka: Proleće počinje od bubice, travke i cvetka.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A nije smela da sedne, odmori se. Osećala je kako joj znoj na prsima kao graške izbija, valja se i između dojaka, niz onu dubodolinu, pada, kaplje.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ko to vidi, treba dobro da zapazi mesto iz koga izbija plamen, pa da odnese pepela i da ga proseje na to mesto, pa sutradan da vidi od kakve je životinje trag ostao na tom
Sveti Sava - SABRANA DELA
I tako svi sa pohvalom i u veselu duhovnom snu predajte se, sve dok podeklisijarh, časovnik čuvši da izbija i po tome sazna da je pravo vreme, igumanu ne dođe i potrebnu od njega molitvu primi, a potom tihim glasom:
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Gotovo zaboravi da zaliva izdanak, kad opazi da iz pazuha lista izbija tamnomodri pupoljak. Svakoga dana bivao je sve krupniji, a kad se počeo otvarati, devojčica oseti kako i ona postaje
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Tu, ugao ispod raskrsnice svetlosti, tu gde njegova ulica izbija iz sivog tesnaca pod prostore neba, tu se sudaraju i besne svi dorćolski vetrovi a leti, u avgustu, kada su noći crne
Iz kućice niko kije izišao a praznina je počela da izbija od kamena, od zemlje, od oblaka. Dobrača je, kroz tu pustoš, pošao uzbrdo, ka Stambol-kapiji.
Jedno od najvećih je nailazilo čim bi Ljubica čula kako, u razgovoru sa drugom ženom, iz Miloša izbija onaj izazovan smeh. Tada je u sebi osećala mah nekog gneva pred kojim je sve drugo iščezavalo.
ulice koja se sada zove Ulica Sedmog jula a koja se nekada zvala i Ulica kralja Petra, i Dubrovačka, i Stara Čaršija, izbija crna svetlost pod kojom prah prošlosti postaje primetniji.
Pažljivom se posmatraču ponekad učini da magla crne svetlosti izbija baš iz kruga i klizi, nasuprot svim zakonima fizike, uz padinu; ponekad je, opet, isti posmatrač gotovo siguran da se
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
1880) L ZALAZAK SUNCA Još bakreno nebo raspaljeno sija, i crveni reka od večernjeg žara; Još podmukli požar kao da izbija Iz crne šume starih četinara.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
ima to držanje, tu nesvijesnu samosvijest, taj instinktivni ponos na svoje biće, to nejasno osjećanje vrijednosti koje izbija iznutra. U tome i jest, ako se smije tako reći, ljepota ljepote.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
pesnik i prorok, postavlja ovakva spekulativna pitanja, zato što zna da će biti oduševljen pesničkom fantazijom koja izbija iz Faradejevog odgovora.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Potjeraće tebe oganj! — reče, zadovoljno smijući se kad vidje da je žbun prihvatio i da je plamen iz njega počeo da izbija. Antica, uvidjevši da se on ne šali, naglo se diže, i, ne rekavši mu ni riječi, požuri prama kući.
prugu sunca, i pričinja se da sluša i razumije, a Bukalo puši lulicu — on puši na kratki kamiš, pa bi rekao da mu dim izbija iz duge kovrčaste brade, — a obrazi obrasli su mu smeđom dlakom sve do samih izbočitih jagodica.
Na njegovu preplanulom, otvorenom licu plave oči izgledaju ovlažene, iz njih izbija neka neodređena seta. —Hajd'mo! —Nemoj, brate! — zamoli odjedom Arnaut Milivoja. — Nemoj!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
A ona je sva u prelazu od parnasovstva, koje se potiskuje, ka simbolizmu, koji izbija u prvi plan. Zanimljivo je, i važno je napomenuti, da se osim jednog izuzetka upotrebljavaju samo dva metra, koji svoj
izvor poezije: ona se, kaže on, „javlja u sudaru dveju suprotnosti, u dodiru dvaju polova“, pa onda dodaje da ona „izbija, dakle, ravno iz one tačke gde su se takva dva protivna pravca ukrstila“.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Bogdan Popović, doduše, nigde izričito ne vrednuje, ali vrednovanje izbija iz svake njegove reči; u opisu književnosti drugačije valjda nije ni moguće.
opis sve dublje seže u prigušenu junakovu ličnu volju, osujećene želje, potisnute nagone i, vrlo često, iz tela njegovoga izbija jaka čulnost.
Otuda i razmeštaj likova, budući da je tešnje povezan sa kompozicijom teksta, primetno izbija u prvi plan. Vraćamo se stoga ponovo na ranije već opisani kontrastni odnos između likova dvojice braće: (1)
Krakov, Stanislav - KRILA
— Uvek ona mora da zadocni... a što si tu konzervu... — Dobro veče, gospodin’ majore. Nova visoka prilika izbija iz mraka. Zasenjen fenjerom major je zagleda. — A... vi ste to, Danoviću. Sedite. Sad baš govorim o izveštaju.
Zviždi čelik i komađe gvožđa. Tupi udari i jauk. Ura—a—a. — Glasovi su pobesneli. Talas izbija, i preliva se preko kose. Svetlucaju šlemovi i vrhovi dugih bajoneta. Blistaju se i drugi kratki a široki.
Odjednom odozdo pred grebenom poče nešto crno da se miče i izbija. — Brza paljba... bombe... Sve se zapali, sve zakrklja. Beo dim od bombi se kao zavesa diže pred zaklonima.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Vina svih vrsta, voće sveže i sočno, o kakvom se u Evropi i ne sanja. Crnac, koji iznenada izbija na svetlost verande pred nas, crnac je belaca: isti crnac kad se sa verande vrati u noć, dok ide po jela, samo je
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Naši strelci što uđoše gore u šumu podržavali su jaku pucnjavu. Ali zamalo, pa tek jedan po jedan poče da izbija iz šume i da se preko poljane povlači šancu, pucajući jednako. Naskoro se poljana pred šancem napuni naših strelaca.
»Oh spavajte, deco draga, Vaša snaga Laki sanak potrebuje« Izbija ponoć. Laku noć! laku blagu noć! XI 12 i 13 avgust.
I sva ova zahuktana masa gvožđa i živih ljudi juri nekud brzinom munje. Iz lokomotive izbija gust dim sa varnicama i povija se po nepreglednom nizu vagona, a ovom lokomotivom — — jaoj!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Veje vetar, veje I želju mi greje Kao sunce majsko. Bilje krasno, rajsko, Kad proleće dija I cveće izbija. O vej, vetre sladak! I, vejući, natrag Odleti preznatno U Stig, polje zlatno: Nek' barjak tvoj samo Treperi onamo.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Iz razdrobljenih, ispremetanih, oblačnih komada, kao iz rapavih, planinskih pećina, izbija otvorena, svijetla crven poput raspaljene vatre usred crne, burne, jesenske noći.
Bojić, Milutin - PESME
I alge se noćas ljube sred orgija I okreci poje svoje madrigale, Samo za nas trenut slavlja ne izbija I noć nam ne poji ljubavne kimvale.
Nastasijević, Momčilo - PESME
5 Mi tiho, ruku pod ruku, rumen dok leta izbija na plod i zrele livade zriču. 6 Jeseni svih zlata, beline zima, plavetnila proleti, rumeni leta, čudnu pričamo
Ćipiko, Ivo - Pauci
Još na livadi izbija trava, još nije sve dala, a daće. I opočinuće zimi, kao i on, da opet na ljeto poda se koscima! Ali ako ga zakon
Osjećaše se zdrav, razdragan, u zatišju svoga kraja, a oko njega drveće i loza pune se, nazupuje se zelenilo, trava izbija, sve hoće da iskoči, da u se upije svjetlost sunca. Jasno more miruje, privlači.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Sa ženama ume na neki osoben način. Ta veština mu je izgleda više urođena nego stečena. Iz njega izbija neka nezajažljiva oblapornost, iz svakog njegovog pokreta, iz celog tela izbija pohota, pa to valjda na žene utiče
Iz njega izbija neka nezajažljiva oblapornost, iz svakog njegovog pokreta, iz celog tela izbija pohota, pa to valjda na žene utiče opojno, osete odjednom neku tajnovitu malaksalost i opijenost, oslabi im moć
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ali je zato po mojoj celoj slušaonici prostrt meki zeleni ćilim. Tu ćemo sesti. Sat na tornju patrijaršijske crkve izbija devet i četvrt, vreme je da otpočnem svoje predavanje. ...
Stanković, Borisav - TAŠANA
što da svaki čas i svaki dan tebi dolazim, te da počne svet govoriti: kako, eto, zet umro, pa sad tašta iz kuće ne izbija; ne može da se najede i napije. A ti, i bez nas opet nisi sama. Eto: sluge, momci, toliki svet.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Očni lekar mu baš zato dade odlično staklo, i otkad natače naočari, gos-Toša ne izbija iz kuće i mnogo čita, naročito poljoprivredne stvari. (Gospa Nola se jedared vratila s njiva sva crvena.
Na jednom mestu, svega, crkva, osrednje veličine, nimalo lepa, izbija na ulicu. Kuća za stanovanje, uvučena i nevidljiva spolja, dugačka je, prizemna, starinska, ali nekako vedra, pa se valjda
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A zima hladna kao avet... Duva vetar kroz Rugovsku klisuru, kovitla između trošnih kuća, vratnice lupaju, onda izbija sa fijukom u ravnicu, dižući vihore snega, dok se iznurena vojska srpska razmešta po pustim poljima, na goloj ledini.
Ceo ovaj masiv ukršta se, zbija, uvale poniru. Onda levo izbija Kotka. A nad svima ovim planinama, tamo u daljini, ogroman planinski masiv Dobro Polje, obavijen oblacima, koji se
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Zvonjava je prolazila kroz zidove, kroz jastuke! Činilo im se kao da im u glavi zvoni, da zvonjava negde u njima izbija. Tako su već od samih sebe počeli da beže. — Moramo nešto učiniti!
Šantić, Aleksa - PESME
I dok se suton sve više hvata I tutnji grad I gori, iz modre dubine neba Izbija mjesec mlad: Kô kletva bona, Kô jauk miliona, Ja čujem kako, s visine one, Silni čekići zvone: Hljeba nam! Hljeba!
Vijence behara Povija vjetar i pahulje nosi, I svuda trepti prva, mlada jara. Blistaju strane u suncu i rosi, Izbija loza, soče zdravi trsi, I leptir kruži po polju i kosi.
1911. JUTRO Plavi dim izbija s kamenih ostrva; Po jedrima pada zore vatra prva. Uz domove niske šumi čempres stari; Po koje se okno polagano
krasna bije i motika zveči, I čuje se stado i žamor riječi, Galebovi kruže, bleska perje meko; Pogdjekoja lađa izbija daleko. I sve više jedra kao vatra gore; U nebu se čuje melodija zore. 1911.
SIJAČI Jutro. Bik riče. Iz široke nozdre Para mu bije. Odjekuju strane. Zlatno, kô klasje zlatno kada dozdre, Izbija sunce, navješćuje dane Ljiljana skorih. Šume pjesme vrela, I ranim pupkom pupe gole grane.