Radičević, Branko - PESME
Dva-triput onda učesto uzdanu: Da l' ovo njemu u srcu odlanu? Tu usta junak na te noge lake, Pa onda izbom učesta korake, Na oko mučno natakao veđe, Dva-triput izbom tamo-amo pređe, Pa onda zvonce za gajtana vata; Zatim
Tu usta junak na te noge lake, Pa onda izbom učesta korake, Na oko mučno natakao veđe, Dva-triput izbom tamo-amo pređe, Pa onda zvonce za gajtana vata; Zatim otide i otvori vrata.
“ 37. To za curu dosta beše, Već se na sve skloni mlada; Uz stube se već popeše, Pred izbom su veće sada; Već se vrata otvoriše I za njima zatvoriše. 38.
IV Sunce granu, on uzdanu: „Valjda opet nije, Bože!“ Prozora se plao manu, Jer izdržat već ne može; Kâ munja se izbom savi, Dva-tri puta njome prođe, Nešto misli, pa. s' ustavi, Zovnu slugu, sluga dođe: „Konja brže!“ — Sluga: „Koga?