Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
i složiše se njih dva i odoše da ih zovnu, a Đuko osta osmejkujući se zadovoljan što mu tako slavno ide posao za rukom. Izviri malo iza vajata i pogleda kapetana, pa namigne — kao veli: »Gosti se ti, gospodine, još malo!
« veli sluzi. Đače odgovori. Revizor zadovoljan upita drugog: »U kojoj je časti sveta ovo vaše selo?« pa odmah izviri u kujnu: »Nek se samo dobro istišti!« Đače odgovori i to. Revizor pita dalje drugog: »Koga mi moramo poštovati?
«... pa ustane i izviri na prozor. — Ko je? — Ja, Niko! Otvori da uđem — odgovori Sava prišav prozoru. — Eto ti sad opet — ti — začudi se
— O, domaćine! — zovnu pop opet. Zalaja zeljov još žešće. Neka devojka izviri iz kuće, pa je opet nesta. To beše Stamena, poćerka Boškova. — Domaćine! — oteže pop iz sveg glasa.
Milićević, Vuk - Bespuće
Ispred kuća trčkaraju neumivena djeca. Iza kuća izviri koja žena, povezana rupcem, i brzo se sklanja. Psi na lancu trzaju se i laju.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Časom, pa iza naglih oblaka sunce izviri i obasja ih. — Neka sunca! — reče momak sam sobom i izvadi iz torbice komad kruha, nudi i nju, i zalaže se.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
MILADIN (izviri iza rafa, pa kad vidi da je gospodin Žika sam, prilazi obazrivo i staje pred njegov sto): Pa taj Josif iz Trbušnice,