Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Eto Marjan, on ga je i ukopao. — Ta ono jes'... ama ja, gazda Jovo... — uze Marjan da izvija, jer baš nije voleo da noću barata oko mrtvaca i grobova. — Ono znaš... nije baš ni lako!
'Oćeš, Simo, a? — Ta moglo bi se, oče Stevo, nego znaš — poče i Simica da izvija — nekako, što veli Marjan... — 'Oće, 'oće Simica — znam ja! — navali Jovan.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ode glas visoko do neba i daleko se razli, misliš preko cele ravne Bačke! Kao ona svila u polju što se izvija u jesen, tako se izvi i oteže sa vesela srca Radina setna pesma: »Dušo Julo, srce uvenulo!« — Šibaj, Rado!
Afrika
Okrečena belo, ona se na opšti smeh okupljenih seljaka, koji time izražavaju svoju radost i divljenje, izvija, trese, skače, i približava mi se sasvim da bi mimirala librične scene.
Radičević, Branko - PESME
Al' misâ jedna iz druge s' izvija, Kraj srca s' viju kao klupče zmija, On usne grize a trepće sve češće, Iz oka plamen sve sjaje žešće.
Vetrić šuška oko ljupka cveća, Vrelo bistro po šljunku žubori, Tice poju po lisnatoj gori, Pastir pesmu uz vrulu izvija, Da travica stadu bolje prija: Sve veselo, svako tera svoje, Srce moje, ta de li je tvoje?...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sunce beše već klonulo, hladovina se raširila, a iz bašte pirka vetrić. Među granjem ružâ i jorgovana izvija slavuj, a povrh drveća, kuća i celog ovog zelenila, u svetlom zraku, klikće ševa.
Hajde da se radi. — Ne, ne... — muca on. I ostrag, ispod pazuha, hvata je i stiska... Ona se otima, izvija, brani, ali tako malo, malaksalo, da mu se baš time još više podaje i privija uza nj. — Nemoj.
A svi sviraju. Grneta groće, ćemane klizi, dahire zvoni, a Šaban svojom šupeljkom sve njih vodi, izvija, upada, prekida, seče, te da čovek još više pobesni. I zaista. Eno starojko i još nekoliko njih ustali.
“ — E pa što ćemo? — Izvija se č’a Mase. — Kad nam neje vek u celivanju. — O, o, što si pa za celivanje, — odgovaraju mu i kikoću se.
— Nano, trgni se! — poče da je moli Mita i još više da diže, izvija glavom. — Zašto, sinko? — uplašeno i uvređeno poče da mu se odupire ona. — Pa da gledam...
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- Zahvata tama jabuku rodnu s grane postanja: rakoli Zlo se, izvija lozu, hvata se hrasta, korenje žili; slavujno slavi metamorfozu zamisli Prve - račva se, sili.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Pokrenu pužić kućicu mrku, vredan je mnogo, ide na trku. Budi se mačak, proteže šape, pospano telo izvija, giba, pa istom skoči i Žuću viče: „Tako mi brka, miriše riba!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Tu danas varvarin Čerkez usamljen poljanom bludi, I jednoliku pesmu izvija iz snažnih grudi Goneći mršava stada. Pusto počiva Tulbe i nad njim orlovi kruže, A vetar poljanom duše i guste leluja
smrti, gde mesec treperi jasno I noć duboka vlada; Gde danas varvarin Čerkez usamljen poljanom bludi, I jednoliku pesmu izvija iz snažnih grudi, Goneći mršava stada. TURSKA K'o izumrli davno preda mnom gradovi leže I mirna, uboga sela.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
tako i sija i kaže vrlo jasno da je čuo naša htenja i zna snagu naše volje žao mu je što se naš glas kukavno izvija sad hoće da i njega svi čuju dosta je slušao naše kukumavke izgoreše mu nokti od silnih sveća i vrat mu je
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Čuje se svirka. On, njen mladoženja, kao završavajući poslednje vesele, već umorno ali veselo, nestašno i razdragano se izvija, zanosi i prati pesme, koje svatovi odlazeći od njih pevaju, ostavljajući nju i njega ovamo same.
On joj je bio mnogo otvoren i mnogo tesan. Jedva ga bila zakopčala, te je posle morala jednako da izvija plećima i bedrima, probajući da li joj od tesnoće neće gdegod pući.
VIII Baš na drugi dan Duhova, u veče odozgo sa „baždarnice“ začu se svirka grnete, koja poče da se izvija i okruglinom i čudnovatošću i nepoznatošću arija. Mati joj kao da predoseti. Brzo iz sobe izlete.
muška, i zbog toga njoj na mah u oči jurne mlaz svetlosti a na usnama joj izbije dah i strast, i onda se brzo, golicavo izvija od njega i beži. U tom počeše već i gosti da dolaze. Brzo, gotovo na dušak, ispuni se cela kuća.
poluciganin, u belim čakširama, sa čalmom, dugačka nosa, prosed ali visok, dugih ruku, | dugih laktova, počne da izvija i trepti grnetom. I prateći ih svirkom, zajedno se i on za njima penje. Gore ih dočekuju. Efendi Mita sa svima se ljubi.
pravi mu cigare i, paleći ih, sama mu ih meće u usta; da li opet svome Alilu grnetaru koji, klečeći podalje od njega, izvija i svira kao nikada dotle.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Sav se uvukao, zbio u šljivovu sviralu, pa mu je tesno u njoj i grca, klikće, izvija, prepliće, sve življe i sve luđe, a vetar, odjednom namamljen svirkom, sjuri se kroz badžu i uhvati u kolo s plamenom.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Tapkajući po hodniku ili igrajući se pod prozorima, mali katkad nesvjesno pjevuši. Izvija sasvim tiho, sam za se. Čini mi se da je dosta muzikalan.
Petković, Vladislav Dis - PESME
I dok mis'o spava, klonula, u miru, Izvija se ljubav na krilima noći, I sa sobom nosi razlupanu liru, I kreće se, lebdi po mojoj samoći.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
I evo još samo jedan primer kako se ritmičkomelodijska „iskra izvija“ iz jezičkoga „kamena“ kad se u pesmi „Samo peva tajni plamen“ govorni niz ispreseca deklarativnim veznikom da: Samo
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
obučen u svilu i čoju”, „mirišu mu haljine od njegove razvijene snage”, „već umoran ali veseo, nestašno i razdragano se izvija, zanosi i prati pesme”.
On, njen mladoženja, kao završavajući poslednje veselje, već umorno ali veselo, nestašno i razdragano se izvija, zanosi i prati pesme koje svatovi odlazeći od njih pevaju, ostavljajući nju i njega ovamo same“.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
peva, ševa trepti, A duh stihotvorca leti Preko polja, preko brega, Preko vozdušnoga snega, Na visoki Parnas, Gdi s’ izvija ljupki glas. SARA: Gospoja ot Mirič ima jednu prekrasnu kćer, koju ona usrećiti želi, i budući da ste vi...
Petrović, Rastko - AFRIKA
Okrečena belo, ona se na opšti smeh okupljenih seljaka, koji time izražavaju svoju radost i divljenje, izvija, trese, skače, i približava mi se sasvim da bi mimirala librične scene.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Baci nogu preko noge, gledi na strane, Sad prekrsti, sad izvija, sada ustane, Hitrim okom nudi ko god da stane. Ovome se klanja, na onog gledi, A s ovim se ljubi, s onim
Jakšić, Đura - JELISAVETA
li se šalit galijot Kad orkan pomno zvezde zadrma, Šibajuć gneva bičem ognjenim, Daskama mrtvim trošne galije Jaok izvija bola paklena?... Posvećen kamen hrama Markovog, Kô salik voštan, žarom ugrejan, Od uzdaha je naših odmekô...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Polako, mirno, pognute glave ide. Tamne mu se njegova uska leđa, stas. Zbog pognute glave jače se izvija i vidi iz ramena mu njegov uski sa šupljinom po sredi vrat, i šire, ispupčenije vidi temenjača.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Da, i sad često u nemoj tišini, Kad mesec svetli u plavoj daljini Carica vila sa dna se izvija, Na talasima sanano se nija. A vetrić pirka i žubore vali, I tiho trepte kolutovi mali.
Tu danas varvarin Čerkez usamljen poljanom bludi, I jednoliku pesmu izvija iz snažnih grudi Goneći mršava stada. Pusto počiva Tulbe i nad njim orlovi kruže, A vetar poljanom duše i guste leluja
smrti, gde mesec treperi jasno I noć duboka vlada; Gde danas varvarin Čerkez usamljen poljanom bludi, I jednoliku pesmu izvija iz snažnih grudi Goneći mršava stada. 1893.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
na nekom ogranku koji se mnogo udaljio od stabla, ili se stablo obali na zemlju, zatruli, ali iz jednoga čvora se izvija divna grana, i treneri, dok se od samoće i treperenja ne umori i ne sasuši. Josif je imao znatan dar za muziku.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Paklen se skromno pomalja, zatim se gorostasno izvija i obnažen snežnom belinom krije se među oblacima. Između ovih planina zija Rugovska klisura kao razjapljene vilice kroz
Moglenske planine. Desno se izvija kupasti Kožuh, obrastao sitnim šibljem i retkom šumom, razriven jarugama i poprečnim uvalama.
Još više levo je kočoperni Katunac, koji se iz ravnice naglo izvija i podseća na neki ogroman plast sena. Negde je pozadi Grivica...