Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ako je Iroš, baš se iroški i vladao! A, obešenjaci jedni!... No, ništa, ništa; šta je, tu je! Moglo je biti i gore! — izvinjava gospodin popa svoje ovčice. — He, he... deca... vragovi. Šta znate!? Džak buva, he, he!
da jedu kod kuće, ali koja su, govorahu oni, deca k’o deca, bezobrazna, pa svaki dan dosađuju gospodin-popi, a popa ih izvinjava pa veli: »Eh, nije nego još nešto! Kakva blagodarnost?! Nema tu ništa od toga!
Fini mladić k’o iz štifa, k’o iz štifta! — ponavlja gđa Sida. — Pa kako se samo učtivo izvinjava! Kaže: »Škodiće mi konštrukciji!« Jedva je popio pola čašice! Siroma’ mladić, i sam se čudi što ga je sad snašlo.
— Ta ništa, ništa — izvinjava ga stari učitelj. — A i onako ponjamo mi to već... i zbog slova ste malo vozbuđeni. — A, gospodine, milo mi je što vam
— Izvol’ te, česnjejši, ded’, Spiro! Putnici posedaše. Nude domaćina. On se izvinjava. — A, fala, fala! Ja, bome, sam ne ispuštam ovu lulu iz usta do doveče! — reče smejući se.
Zbogom! — Ta nije baš onako k’o što je trebalo — izvinjava se domaćica — al’ vi ćete već izviniti!... Pa pozdrav’te gospoje i decu; a one su, bože, valjda već velike devojke,
Sve joj to ne pomože, uvukoše je između Niće boktera i Proke plajaša. Erža se stidi, ali igra, i jednako se izvinjava Proki da ne zna ništa, a Proka joj odgovara podskočicom: Ja sam mala, ne znam ništa, Metite me kod ognjišta, Di kuvari
njom Betika sa velikim štajerskim ambrelom, a za njima krivonogi Sepl sa teškom lulekanjom i sa otromboljenom donjom usnom. Izvinjava se Sepl da ne zna srpski ni govoriti a kamoli igrati, sve mu to ne pomaže! Igra Švaba ako mu se i ne igra!
Njega je, doduše, nudio Gliša Sermijaš da ide u sobe gde su gospoda i beamteri, ali se Nića izvinjava time što tamo ne bi bio komotan, a veli on: on i ne računa da jede ako ne sme da se nasloni na jedan ili drugi lakat
Sad ćeš s kola! — reče, pa ga uhvati ispod pazuva. Rada popusti i poljubi gospodin-popu u ruku. — Neka, neka! — izvinjava se putnik. — Dok naraste, biće poslušniji!... Siroma’ Bečlija, zaželio se prašine!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Pred veče hoda oko kuće Mileusnića da vidi majku. Majka i Milevina sestra spaze ga i zovnu ga unutra. Sestra izvinjava Milevu, uverava ga da će sutra doći i da je čeka. Ljuba se obrne, pa tek rekne: „Ostaću, može biti”, i ode.
Afrika
To je bio već treći crni kralj pred koga sam došao. Đankolo Đolo se izvinjava što je toliko bolestan da ne može ustati da me dočeka, kako je to običaj. Donose mi tronožac da sednem.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Božič je, međutim, pritrčao ćerci, zgrabivši je za ruku, grubo, pa je natera da se izvinjava. Bila je od bola pala na kolena, pored oca. Devojke, u njenim godinama, katkad – reče – ne znaju šta rade.
Isakovič mu upade u reč i reče da je gotov da plati, dobro. Kopša se na to odobrovoljio, i poče da se izvinjava da bi on, to, učinio rođacima, da može, gratis, ali on je celog svog života štedeo, da osigura sebi, u starosti, toplu
Črnogorci veruju Vasiliju. (Isakovič reče: Hoffnung haben Ihro Gnaden!) To je, kao da se nešto izvinjava, izbrbljao. Tek što to reče, a Kajzerling odgurnu hartije i tresnu guščije pero i viknu, ponova, da je Vasilije
Božič je bio počeo da hoda, kao paun, ispred kapetana, i da širi ruke, kao da se izvinjava, što kapetan sedi, poliven, kao dodole.
A da ga je Božič zadržavao. – Sad mogu, kaže, mirno, da večeraju. Izvinjava se, jer je domaćin, ali se bio prepao, da mu je kapetan uzeo ono, što mu je još jedino ostalo u životu.
Da bi se nekako izvukao iz te kuće, to veče, Isakovič poče da se izvinjava, da uverava Višnjevskog, da će Višnjevski, svakako, naći nekog drugog, za naslednika, u Tokaju.
Rakič, koji je bio dobre naravi, a mnogo mlađi, poče onda da se roguši, i izvinjava, ali uporno. Sve je to lepo, bolan, brajko. Zna i on, lično, gospožu Trandafilku.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Već mnogo putuju nalevo, nadesno, pa dođu u Pšemisl. Sad se Čamča izvinjava, da nije kriv, previdio je pravi put. Dođu čak u Zamosk, pa opet u Žitomir.
Pa vino bolje nego izmešan „clіquot”. Gospodar Polaček pita za gospodara Sofru zašto nije i on došao. Šamika ga izvinjava.
Sremac, Stevan - PROZA
— Ama tu je, tu je, jesi l’ ćorav? — dere se Jova. — Nema je nikako! — veli Paja, možda je zarasla — izvinjava ga polaženik. — E, može i to da bude — veli Jova.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Sa nekim učtivim, finim smešenjem prilazi on stolu, pruža ruku, izvinjava se, moli za dopuštenje da posedi malo u školi... milo mu posmatrati ovaj zanimljivi rad.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Nego, izvinjava se, ona će to poslati pred veče u han gde je ovaj odseo i to još po sluzi. I Sofka po izrazu lica Arnautinova vide
s jelom da gore kod njih iznese i postavi, već je slušala kako se tamo gost jednako, iznenađen i zaprepašćen, nećka, izvinjava.
Ako ono tamo iskupi? Ona, posramljena, brišući se, a najviše suze | od radosti, počne da se izvinjava i odlazi natrag u kujnu. — Sad ću, sad, Sofke! Nego nešto u štali imala sam posla, pa me ovaj prokleti smrad uhvati.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Mijat se s jaukom probudi. — Zašto spavaš? Je l' ti gazdarica rekla da me ne sačekaš? Mijat se izvinjava, pripaljujući sveću. Đorđe ga ne sluša. Kao dete obešeno za noge, na zidu vise gusle od vrta.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Da dragi nećače, reče on Isaku, „majčina ljubav nema granica“. „Ja sam“, poče majka da se izvinjava, „nepromišljeno rekla što nije hrišćanski.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
lice ostavljam utisak ne nekoga koji se predstavlja Lazar Pardon, već nekoga koji se predstavlja imenom Lazar, koji se izvinjava.
Pardon! Jedan jedini razlog koji izvinjava, to je raniji burni život, što nikako nije moj slučaj. A zatim, i ja, brate, nisam dete, trideset godina mislim ja o
Petrović, Rastko - AFRIKA
To je bio već treći crni kralj pred koga sam došao. Đankolo Đolo se izvinjava što je toliko bolestan da ne može ustati da me dočeka, kako je to običaj. Donose mi tronožac da sednem.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Granata nije nikome rod — pa ni đeneralima... Izgledalo je kao da se Komarov ovim nešto izvinjava. Uopšte činilo se kao da je nešto jako zbunjen.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Kazao sam mu svoje ime. On zbaci džak sa glave i poče da mi se izvinjava. — Otkuda ti taj kožni džak? — Od telefona. Njega sam uvio u moj šinjel i stavio na prednjak, a kožnu navlaku sam sebi
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Ostani sa nama, veli joj suveznik. —Ostani, nudi je i Božica pa ćemo zajedno... Ali ona ne htjede, izvinjava se da ne može, da je čovjek kod kuće čeka.
I nato umokoše i uputiše se prama selu. U putu Ivo uhvati Juru ispod ruke i, razblažen, stade da se izvinjava: —Zar se ljutiš na me? — upita ga. —Zašto? Fala vam, k'o gospodaru i boljem od sebe, ma ča ne valja, ni nikomu drago.
— Ja ga u to ne ulazim, — izvinjava se kad je Ridić izišao, i reče ozbiljno onima što su u sobi ostali: — Narod je na nj ogorčen, pa što ću mu ja!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
On se, istina, u svom predsloviju izvinjava što je primetio da ponajviše ćaci, koji u školu idu da što nauče, knjige pišu i za narodne učitelje sebe izdaju, pak je
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Svi oturaju od sebe, kao po nekoj komandi, domine, karte, table za šeš-beš i pitaju ga gde se toliko zadržao. A on se izvinjava — kaže da se zadržao zbog pisanja neke žalbe i davanja advokatskog saveta. Odmah nastade veća živost.
Ali, srećom po Zonu, stiže i Zamfirovima i Mani pozdrav od Manulaćevih. Manulać se izvinjava da ne može, jer baš tih dana ga trgovački poslovi odazivaju na duži put u Leskovac i okolinu — da kupi propalu