Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kad beše nasred vode, dok dete poče da se cereka; ne smeje se kao ostala deca, nego nekako sasvim izvraćeno: »Naša glava! ha, ha! Naša glava! ha, ha, ha!
spodbi ovu glavu šećera, pa što igda može izmahnu te njom u vodu; razleže se pljesak pod ćuprijom, a on se nekako izvraćeno nasmeja: — Ha, haaa! Kume! Vi'š, ooode!... Mati pođe kosa naviše. — Hajdemo, kume, kući!
Međutim su pop Mića i njegov Vuja već jezdili žabarskim drumom. Pol zvižduće, Vuja ćuti. Sve mu se čini neobično — izvraćeno. Onaj put pun nekakvih jama, pa hoće svaki čas da se spotakne.