Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Znaš da smo mi na našoj grbini i krvavim znojem stekli ovo krova nad glavom, pa zar da me kojekake izelice iz mog dobra isteraju?... — A ko te tera? — Ne tera me niko, brate, ali će me isterati, ako tako i dalje radiš.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
zaplivali u raskoši, u sramu, u bludu... oni... danas... te crne tičurine reakcije, pljačkaši, izelice, grabljivci... milioni gladnoga naroda radnika... naš znoj... rame uz rame, složno... sutra na Božić u Domu...
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
pod grlo Oluja ti postelja Strava moja uzglavlje Široko ti nepočin-polje Plameni ti zalogaji a voštani zubi Pa ti žvaći izelice Koliko ti drago žvaći Nem ti vetar nema voda nemo cveće Sve ti nemo samo škrgutanje moje glasno Moj ti jastreb na
Radičević, Branko - PESME
“ Selim krabri Turadiju mladu, Pa na doček tura u paradu. Ali viknu junak iz gorice: „Drž' te, braćo, Turke izelice!“ Veljko beše onaj vitez pusti, Da ugrabi janje iz čeljusti, Ta onome, brate, tursku vuku.
snaga; A zeko mu zgazi dva Turčina, Dva Turčina, dva begova sina, Ta baš one klete poturice Murto-bega, ljute izelice; Mladi momci, tek brčići trgli, Al' se sinci na babajka vrgli: Srbe seći ceo život beli Besni Turci ocu se zakleli.
Viknu Rajko: „Što li ćemo jako?“ Nazad Gojko: „Ništa, već ovako!“ Pa prikupi đoginu vođice, Pa u turske skoči izelice, Za njim nagâ vojevoda Vlajko, Ali neće Podgorica Rajko: Mimo sebe čete propuštaše I na puste Turke nagonjaše; Čete
Ćosić, Dobrica - KORENI
I zato smo ti mi, stari, veliki sebičnjaci i oštrozube izelice. A dobri jesmo u pesmama uz gusle, i kad je to korisno. U podrumu je uvek tmina. I tiho čim se miševi umore.
Svinje ti hranim, stoku nadgledam, pomažem u trgovini, kopam s nadničarima, svađam se sa slugama, krivo merim... Izelice! Za vas Katiće sam radila i čuvala. U šta su istekle moje mlade godine?
Svi znaju. I ona je rekla. Svest mu prikupiše vika i kuknjava žena: — Lopovi gazdaški! Jao, izelice! — Vi ste nam kuću opusteli! — Ko će naše siročiće hlebom da hrani?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Narod hoće ’leba, hoće para, hoće zemlju! — A ko to neće? — prekida ga neko. — Ali narod neće gospodu, neće ove izelice, ove krvopije, neće, da kažem, ove lažljivce, ove pijavice, ove stenice. Ali ovu poslednju reč prekide jedan tresak.