Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Bajagi, ne znate! Vi ne znate! — A otkud i da znam! Otkako mi je čovek ot’šo’o po vašarima, slabo vam i izlazim... pa tako ništa i ne znam. — Verujem, verujem... bo’me pop Ćira vam i neće doći da se pofali...
Afrika
U zoru izlazim pred kolibu i gledam u maglu koja se još zadržala po vrhovima granja i po bregovima. Čudna vruća magla, rascepana po
rasklapaju stolove i stolice, mebliraju pokretnom civilizacijom, za jedno veče samo, ovu golu okruglu prostoriju, izlazim u seoca koje je odmah oko nas. Potpuna pomrčina čim iziđem iz osvetljenog kruga naših lampi protiv oluje.
provizije, jer jedem svaku crnačku hranu i pijem svaku moguću tečnost i vodu, što vama ne preporučujem, jer sada baš izlazim iz dizenterije od koje se ovde umire!
Nušić, Branislav - POKOJNIK
RINA: Da, samo to! I AGENT: Dozvolite, ko je prvi opazio? PAVLE: Ja se najranije budim u kući, posao mi je takav, izlazim rano na građevinu – dakle, prošao sam ovuda i slučajno mi je palo u oči.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Tražim već godinama tu strašno važnu reč kora bi me spasila, a ne mogu nikako da je nađem, pa izlazim da je tražim po ulicama. Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?
—Svejedno mi je... — kazala je Azra. — Ne izlazim često uveče. Prezirao je veliko svetsko bratstvo intelektualaca-gastronoma, koji su se poput riba pirana obrušavali
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Zato tada ni iz sobe ne izlazim. Ne da se bojim nje, njene grdnje, nego teško bi mi padao tada onaj njen plačljivi prekor lica, kad bi me gde jedva našla,
Lalić, Ivan V. - PISMO
kao crno sunce, kvazar Nevidljiv oku na blizinu sviklom, U korenju je stabla što je niklo u zavet što označava i znači: Izlazim svako jutro kao Lazar. (3.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ Izlazim na terasu koja gleda pravo na stari Pariz, dole ispod mene su Jelisejska polja, i uopšte, sve osvetljeno, sve kao fol fra
Nije kod kuće! Ponovo petobanak i Oliverin broj: „Izvini, srce, ali upravo izlazim na večeru!“ Ništa, ništa, samo ti furaj! Ko je treći? Nema ga. Tako vam je to!
kroz kujnu, mislim, jer ću biti nešto kao zverka, pa će me kelneri i glavni kuvar obožavati i terati da neprestano izlazim kroz njihovu kujnu; izaći ću, dakle, pre njih i upaliti motor svojih kola, kao baš tada i ja idem u grad, mislim, da se
Osećam da sam tu suvišna i izlazim iz sobe na vrhovima prstiju. GLAVA XVIII Istorija nekoliko udara koji su potresli Aninu porodicu.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Doviđenja, i hvala što me niste oterali. — Nadamo se da ćete opet doći. — Hvala, voleo bih i sâm. Izlazim lagano iz grada naviše. Svitci lete između maslina koje bacaju veliku senku.
I mora biti čovek ili žena koji umiru; jer se inače ne viče ovako, ljudski i mehanički, i telom i duhom, silovito. Izlazim iz čamca, idem lagano uz obalu, u tome pravcu. Mislim: Kako ne potrče svi onamo!
Ne, nisam o tome mislio, nikako o tome. Dockan je, strašno je dockan!“ Dižem se, vraćam se lagano između kuća, ne izlazim ispred njih na jezero, jer sa njega bije hladnoća. Idem da legnem: sutra treba rano ustati.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zatim mi pokazuje put u ađutanturu i idem na večeru. Pre večere, izlazim na raport komandantu, princu, i predstavljam se onako kako se u austrijskoj vojsci predstavljaju.
U San Vito, sutradan, izlazim na raport, onom majoru. On se smeje i kaže da sam bio poslat pogrešno. Veli, moj raspored je izvršilo Ministarstvo u
I „Herbstaustellung“ je pun slika. Ipak, mnogi su umetnici otišli. Otadžbina ne može da plaća. Izlazim iz tih velikih dvorana i primećujem da su uvek isti samo skretničari tramvaja, na niskim klupicama pod kojima drže
Tako je beskrajan, a tako je lak, kao da je sazidan od karata. Izlazim na svoj najmiliji most; on je sav mokar. Davno nekad, bio je često krvav.
Zvona, što bruje u zvonicima, smiruju se, na crnim balvanima, kao velike tičurine u kavezu. Bled i umoran izlazim iz crkve, osećam kako drhtim, i smešim se. Provodim tri večeri, živeći u mračnim ulicama, kraj tih crkava.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Zakone i ovu državu ja sam stvarao, ti si samo sluga. Kad svi moji seljaci budu pušteni na slobodu, onda ja, poslednji, izlazim. Aćim otvori vrata i viknu: — Ej, panduru! Vodi me u apsu!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali ako i na nju rasprostirete svoje sveto poslaničko pravo, onda... onda se pokoravam i izlazim u hodnik. Dugačka figura moga starog školskog druga, koji mi pruži ruku, uozbilji se usiljeno: — Ti znaš da ja, kao
Petrović, Rastko - AFRIKA
U zoru izlazim pred kolibu i gledam u maglu koja se još zadržala po vrhovima granja i po bregovima. Čudna vruća magla, rascepana po
rasklapaju stolove i stolice, mebliraju pokretnom civilizacijom, za jedno veče samo, ovu golu okruglu prostoriju, izlazim u seoca koje je odmah oko nas. Potpuna pomrčina čim iziđem iz osvetljenog kruga naših lampi protiv oluje.
provizije, jer jedem svaku crnačku hranu i pijem svaku moguću tečnost i vodu, što vama ne preporučujem, jer sada baš izlazim iz dizenterije od koje se ovde umire!
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Bože kako sam uzbuđena! (Čita.) „Stigao sam, nalazim se u hotel Evropi, soba br. 4, i ne izlazim nigde dok mi ti ne javiš. Čak ni gazdi od hotela nisam hteo reći svoje ime da ne bi stvar odao.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
To je Dorotej. Ustajem. Izlazim na terasu. Udišem punim plućima vlažni noćni vazduh. Zamrli su svi zvuci. Na istoku se lagano diže zora.
Petrović, Rastko - PESME
Pa zamišljen sam, a plah, I ne znam, kojim pravcem iz smrti: nisam li uvek Onako jak ...! Iz jednog sudara vozova izlazim, Okrvavljen malo evo, kao prvi zorin zrak, I smejem se: na devojku neku, što pogibe.