Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ostaše naša kola i bogažja, a mi sami u čamcu pređemo u Mogiljev u karantin. Tek mi izlazimo iz čamca, a dotrča pet moldovanski̓ momaka na konjima onamo na obalu, viču i pitaju: „Gde su ovi ljudi čija je ova
Samo povika: „Bežite, eto ozgo Turaka!” a mi natrag, uđemo u skelu i na desni breg izlazimo. Dotrčaše turski brzokonjici napred, povikaše: „Ej, daj lađu, daj lađu!
Dođemo na Dumaču u Topolik s našom vojskom, počistisMo onaj nemački šanac, čuvamo, a vojska po Topoliku oko Dumače. Izlazimo oko Šapca do baira, dođu Turci, bijemo se po polju, a kad Turci umnože topovima na nas, a mi se opet uklonimo.
Afrika
koje prolazi, bez lepote, bez elegancije, dronjavo i prljavo, ne može se ni porediti sa onim što sam video u Tripolisu. Izlazimo na jednu čistinu njiva i polja između kvartova, odakle se vidi pruga Okeana i veliki beli Sidibenašer, manastir marabuta
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
pašenozi, punci, tašte i svekrve, susedi; poslužitelji koji su nas gledali kako ulazimo mali, manji od makova zrna, a izlazimo iz škola veliki, i ne primetivši da stoje u kapijama gimnazija i fakulteta, svi oni železničari i nepoznati vojnici
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sem pletiva i šivenja ništa drugo pred ostalima nije uzimala da radi. I svi su se čudili kako mi izlazimo na kraj. Govorili su da ona ima čitave bisage para, koje je uzela od mog pradede, svoga svekra, kad je ovaj umirao.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Grickamo semenke i izlazimo iz dvorane ridajući. Jao, što ste mi svi dosadni! Živim u jednoj krajnje dosadnoj familiji! — Posmatram te poslednjih
— zapanjih se. — Pa zbog toga — odgovori mi doktor čiste filozofije što je to jače od njega! Mislim, to kolo... Izlazimo iz „merdže“ i hvatamo se za ruke, pa dok to prokleto kolo drnda i trešti, mi igramo „dvojac“.
Stalna muzejska temperatura, vlažnost vazduha i sve što uz to fura! „Otkad je Nena porasla, mnogo više izlazimo“; kaže četvrta veštica. „Jeste li bili u hotelu 'Jugoslavija'? Vrlo je prijatno, I jeftino.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Jedno popodne videsmo svog boga kako silazi da se kupa s nama, mi izlazimo iz vode na sprude da se ne češemo o njega koji je nekad bio strašan sada trom pruža nam ruke i pita glasom smernim
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— O, kako je divno! uzviknu Ljubica posle dužeg ćutanja i posmatranja. — Ovde treba često da izlazimo sa decom. — Jeste... da... naročito je meni za zemljopis... — Hoćete šljiva?
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Nađide mi one komovice, da držim! JAGODA: Treba da se nađem s verenikom, čekaće me na uglu Kondine, izlazimo na neku večeru, sa taksijem! A pre toga moram još i na stanicu, šalje mi cimerka paket sa garderobom!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
poistovetila se s njom). Iz prve rođenjem izlazimo u svet, da bi nas druga, mračna majka, na kraju progutala. Ulazak u ovu drugu pesnik je izričito nazvao povratkom onoj
Petrović, Rastko - AFRIKA
koje prolazi, bez lepote, bez elegancije, dronjavo i prljavo, ne može se ni porediti sa onim što sam video u Tripolisu. Izlazimo na jednu čistinu njiva i polja između kvartova, odakle se vidi pruga Okeana i veliki beli Sidibenašer, manastir marabuta
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Zašto će vam te cipele? — Da se ne čuje, i da se ne bismo klizali. Mi sada izlazimo izvan rova. Slušao sam nekada kako glumci pred izlazak na binu osećaju izvesno uznemirenje. Neki se čak i krste.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Onaj konjički kapetan već skinuo čizme i ostavio pred vrata, da mu ih očiste. A mi se na brzu ruku pakujemo i izlazimo, ne znajući kuda sad. Trupe dolaze sa raznih strana.