Obradović, Dositej - BASNE
A sebe sasvim zlosrećna vmenjavaše, ibo pri tolikom tovarenju i muci ni pleve do izobilija nema. Dođe vreme na vojsku poći. Padne konj ubijen; vidi ga magarac gdi leži sav u krvi.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Za varenje tu nećedu da znadu, niti za čorbu mare. Zejtina preizrjadnoga imadu do izobilija, zato i ribu ili prženu jedu ili s pitama, koje u post ovako prave: obare zelje, iscede iz njega vodu, razlože ga s
Tu nam je dobro bilo: od kuge smo utekli; jesti i piti do izobilija, što nam god srce zaište; na jednoj i na drugoj strani bregova prekra|sne bašče i domovi carigradske gospode; slavuja