Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Bog s tobom!... Prekrsti se!... Ona obori glavu. Čudila se svojoj kuraži. Mislila je: to neće smeti nikad izustiti, pa eto — izusti... Mati skoči. Dokopa je za ruku i upršti pogledom u nju. — Otkud znaš? Ona je ćutala.
— Stanojlo! — Čujem, vojvodo!... — odgovori Surep. — Meni treba čovek koji ume umreti a reči ne izustiti. — Dobro, vojvodo. — Da ideš u Sremsku Mitrovicu. — Dobro. — Nama treba baruta. Nađi gde znaš i što više možeš...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
S tim je u vezi još jedna novija „zamerka“, koju će rado i lako izustiti oni radikalniji, a samim tim i neoprezniji: da pesme kao što su Popine ne sadrže neophodan i dinamičan fokus u kome se
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
momak u koju devojku zaljubi, on traži svakojako priliku da joj se dopadne, pomaže joj u svakom slučaju i jedva sme izustiti da je miluje.