Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Sad da se poljubimo! — reče harambaša. I poljubiše se. Zatim počeše hajduci prilaziti i ljubiti se. Kad se svi izljubiše, harambaša svečanim glasom uzviknu: — Stanko!... Naš si! Ona mrka lica hajdučka najedanput oživeše.
— Sad ćete! — reče Zeko. — Valja nam stići družinu... Zbogom!... Daj bože da se vidimo... — Daj bože!... Oni se izljubiše s njima, dokopaše svoje šare, pa zamakoše u lug. Stanko se zamislio.
— Odoh da mu javim — reče Jova — može se ljutiti. Zamalo pa se vrati i pozva Simu u kačaru. Izljubiše se bratski, pa posedaše. — Nadao sam se da ćeš me zvati. — A zar si znao? — upita Nogić. — Javio mi je Srećko.
— Zavrzan — Zavrzan — reče on. — Zbogom pošli!... Neka vam je prosto!... Izljubiše se, izgrliše, kao da su na jednom srcu ležali. — Daće bog, valjda, da se opet združimo!... — povikaše hajduci. — Hoće!
Stanko nazva boga i priđe im ruci. Oni se izljubiše svi s njim. — Šta radite? — upita on. — Očekujemo Turke... Baš dobro što te Deva nađe! — reče pop.
Mahni oštrim nožem tvojim, te učini volju božju!... Pa se pridiže na ruke, koje su drhtale od nemoći... Oči joj se izljubiše i ukočiše, ruke klonuše, a za njima i telo pade na postelju. — Sveću! — viknu Krstivoj.
— To i hoću!... Nego, braćo, da se još jedanput alalimo! — reče Zeka. I izljubiše se kao da će u svatove. — Ja govorim braći i junacima... Hoćemo li da izginemo? — Do jednog! — povikaše.
Radičević, Branko - PESME
“... a i: „Našli bolje!“... Ta celo se zaorilo polje. Sastaše se braća, izgrliše, Izgrliše pa se izljubiše. Mile s' seti kule i čardaka, Planu srce, mače s' noga laka, On se vinu kuli uza stube — Nesu časi da se ludo gube.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ostavili, a evo ga ni do danas preboljeli nijesu. Zaplakaše zagrljeni kamarati, izljubiše se, a onda umusani djed udari u svoje spasonosno komedijanje i tako ponovo vrati u dvorište mudri smiješak zrele jeseni.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Dakle, dijete? Bakonja skoči s konja, pa priđe popu te se izljubiše. — Dajem vam časnu riječ, da će prva moja pooda kad se zaredim, kad budem svoj, biti vama — uzviknu Bakonja i opet se
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Oni se kucnuše čašama. Ujak zagrli svog nećaka koga i svi ostali srdačno izljubiše. Ujak beše toliko tronut, da morade ispiti još jednu čašu, jer mu se, kako reče, guša stegla od uzbuđenja.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Mladim ljudima ovlažiše se oči. Jure od silna ganuća nije mogao ni da zahvali. Izljubiše se i rastadoše. A Marija kod svojih vrsnica i prijateljica rasplaka se u vas glas.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Bez nevolje jer gradit nevolju?“ Vele njemu do dva mila brata: „Hodi, brate, ima i nevolje“. U b'jela se lica izljubiše, Miloš majku u bijelu ruku.
A vojvode dijeliše blago, pa se rujna nakitiše vina, i u b'jelo izljubiše lice, svaki Marka u bijelu ruku, pa odoše svaki svome dvoru. 12 BANOVIĆ STRAHINjA Netko bješe Strahiniću bane!
To rekoše, pak se izljubiše, pak odoše svak na svoju stranu: dnevi leže, a noću putuju, i tako im bog i sreća dade, ni tica im puta ne
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I s bogomudrim razumom svojim lepo ih obojicu pomiri među sobom tako da se izljubiše među sobom. I taj mir dokona i utvrdi međ njima više im se ne zavađati dok su živi obojica ama lepo spažati im se na