Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Tumanov me još podbadaše, neprestano šapćući: Votъ gadostъ! Ja ne znam znaš li ti njihove duele. To je ironija na čast, na junaštvo, na razdrljene grudi pred oštrim vrhom sablje i vedro čelo pred brzim zrnom iz pištolja.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Oči lepe, kao žižak svetle. Kakvo neopisano smešenje, kakva svetlost očiju! Ironija za život! — O tom možete uvereni biti. Sad nastavi. Lice ozbiljno, kanda veliki ispit polaže.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U njegovoj ljubavi su se združile nostalgija i ironija. Pesnik ume da istakne sadržajnu pojedinost iz dečjeg života a da se pritom ne razneži, zna da održi rastojanje; svaka
Trebaće vam! Jednom je jedan mali dečak iz daleke zemlje Ilindije izvukao iz svog nosa kamilu. To je tačno. Ironija, pouka, vic koji se proširio u nadstvarnu sliku, suzdržana nežnost — sve je tu.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
SIMKA: Zečetina? Filip: Ali ste zato srnetinu presolili! SIMKA: Ne znam čemu sad ova ironija... VASILIJE: Opet ista pesma! Filip: I zašto uz ribu služite crno vino? SIMKA: O kakvoj vi to ribi govorite?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U njihovim očima, sa kojih kaplje kiša, zjapi samo ironija kamena u noći. Dani prolaze, i svaki vrši svoj posao. Ban Jelačić, na konju, sred Zagreba, pokazuje mačem na Madžarsku,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
pesničku veštinu, nego pre izgleda kao opadanje: „Najzad uznemirenost, iznurenost, izvesna finija i složenija osećanja, ironija, pesimizam (uz afirmaciju života), nešto anarhije, familijarnost, suviše otvorene lične ispovesti, u razlabavljenom
Otuda i izvire blaga ironija. To kako sebe vidi Magda dato je u ogledalu tuđeg, Sofkinog viđenja. A tako sklopljena rečenica, čak i kada bi pisac
Sem toga, Sofkin se složen doživljaj (i saosećanje s majkom i blaga ironija) morao i pre i više materijalizovati upravo u sintaksičkome nizu, osobito u njegovoj prozodiji.
368 U isti mah data dva protivna odnosa - saosećanje i ironija - ne mogu se, gledano iz same tehnike pripovedanja, objasniti drugačije nego da je autor opisa smešten tako da može
Bojić, Milutin - PESME
U meni draž sva je. Ali vi ste grobljem stvorili me živim. Jer ja nemam srca, a go razum šta je? Ironija moći. Zar njoj da se divim?
O, dokle će tako ironija mozga Lutati i mreti poput snežna prama! Lozama je našim salomljena rozga, U buktinji našoj nestalo je plama:
Ćipiko, Ivo - Pauci
— A vode, putevi, polja, kamatnici? — javi se s ogorčenjem Ivo. — To je prava ironija! Baš danas sam dobio pismo od jednoga moga sumješćanina. Piše da nije ni tamo dobro, a ovi naši sele k'o ludi..
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
da je u to vreme bila glad u Senju i okolici, I da je on uzetu hranu „sve siromašnim vojnicima podelio i uzajmio“... Ironija sudbine je htela da za nekoliko desetina merica žita izgubi glavu čovek koji je, kao malo ko u njegovo vreme, zadao
Takva je, na primer, u dvadeset drugom pevanju Ilijade ironija upućena na račun onih koji su „junački“ zadavali udarce mrtvom neprijatelju: kad je, naime, Ahil ubio Hektora i počeo
Ali u nas ima i ironija druge vrste koje su isto tako pune duha. Takva je, između ostalih, u pesmi Janko od Kotara i Mujin Alil ironija koju
Takva je, između ostalih, u pesmi Janko od Kotara i Mujin Alil ironija koju izgovara Vuk Mandušić predajući Janku zarobljenog Turčina: „Eto, Janko, od zlata jabuke!