Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pisar se izmače, preplašen, zbunjen, iznenađen, podiže zažareno lice, koje odjednom poče bledeti, usne se iskriviše i zatresoše, celo mu telo zadrhta, naročitu slabost stade osećati u kolenima, u nogama, koje drhtahu neobično.
pa se odmače i stade ga posmatrati... Kao nožem proboden, Gojko odjednom preblede, iskriviše mu se vilice od strašna bola, a oči se široko, začuđeno otvoriše.
ne gnušate se mene?... Ne prezirete me ?... prošapta ona i pokuša da razvuče usne u osmeh, ali se one iskriviše i zadrhtaše, odajući veliki bol što je pritiskao dušu... — Da prezirem?...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Sedam su sati moji svatovi Čekali, i poglédali niz bulevar, Dok im se ne iskriviše tanki vratovi, I ne shvatiše u čem je stvar. Kad pomislim, dah mi se i sad preseca! Šta sam mogla?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Ja sam im lepo rekao“ reče stariji muškarčić. Obe devojčice iskriviše usta, a mališan tek što ne briznu u plač. Stara majka se zbuni i rastuži, no ja joj dođoh u pomoć.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
U vratima stoje žene, čekaju, a druge s prozorčića ispružiše vratove između krnjastih lonaca u kojima cvijeće raste, i iskriviše vratove gledajući za njima. Poznanici i prijatelji, javljajući im se, nekako se čudno osmehuju.