Ćipiko, Ivo - Pripovetke
On je časom svoju molitvu odmolio, udelio čudotvorcu svoju zavetnu pletu prama obećanju i — sada je slobodan, ispustan... I pođe ka vrelu.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Drum dan Božića roditelji i sestra pođoše crkvi. Rade, posjedavši, založi se, položi blagu, i osjeti se sam — i ispustan. Kud će sada? Prestalo je kijati, pa, gonjen svojom glavnom mišlju, uputi se od kuće.
Da, negda je nije smio u oči pogledati! ...Našavši goveda i kobilu, sagna ih Rade bliže kolibe i, ispustan, luta planinom. Sjutradan probudi se željan za ženom i kućom, ali ipak traži izliku da još u planini ostane.
Rade čekaše i bi mu teško. Ranije dolažaše on u dućan ispustan, bez brige, svome gospodaru. Otac uzimaše što mu bijaše potreba na vjeru, bez knjižice, bez ičega, kao i ostali pošteni