Upotreba reči istina u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Bio je, istina, crn, s projinim brašnom pomešan, ali ga mi slatko pojedosmo. Gledala sam gospodu kad ručaju: puna im je sovra lepog

“ Sad sam znala ko je: čovek koji je za vreme gladi hranio sirotinju, pa se otuda obogatio!... To je čudno, ali je istina!... Na njemu beše kaput beo kao sneg, a na glavi nošaše od paname šešir.

“ Istina, rana ne beše opasna: mogao je lako preboleti, jer gonioci njegovi ne smedoše mu blizu prići, nego su izdaleka revolveri

Bio sam i ja u Beogradu, ali ne bih želeo više u njega ulesti; istina, i oni su ljudi, ali nekako čudni, smešni!... Sve mi se čini da bih u ovim našim planinama blejanje ovcino pre razumeo

A čovek kome su svi ravni, ili sve mrzi ili sve voli... U selu, istina, niko nije mogao šta da iznese protivu nje — štaviše, ljudi su se čudili kako je mogla onako nevaljala mati ovako čestito

Ne košta ništa, a sve zanima, naročito i veliku gospodu, kojima je, i po sebi, istina mrska. Ele, naše veliko đače dođe.

— Jest, jest! — dodade drugi debeljko, u garibaldovskom šeširu, lica pravilnog, ali odvratnog. — To je istina, a mi svi znamo kako naši velikaši o njima i njima podobnima misle.

To je Jeremijin posao — a gospodina katihetu svi ćemo lepo moliti da mi ne odseče jezika... Istina, malo sam se zatrčao, ali ko ne bi?... Opraštam se sa ostarelom namigušom, sa oklepanom cenzurom... ...

Ali zato nek ne misle naši bogoslovci da su oni i sa svešću tako nisko stojali, kao sa naukom... Bilo je, istina, među njima koji nisu znali ni deset zapovedi božij’... pa opet nisu krali ni otimali.

Jest, i to je istina bila... Stari begunac, kad nije mogao u svojoj domovini naći mira ljubljenoj saputnici mučnoga života, doveo je u novu

ljubljaše njenu zbunjenu glavu tako nežno i umiljato, milujući je po belim obraščićima, da se devojče pobojalo da ne bude istina što seljaci govore da će joj otac pomeriti pameću...

Obradović, Dositej - BASNE

KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Dositej Obradović BASNE ISTINA I PRELEST PUT U JEDAN DAN „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela

ask.rs. 20011. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Dositej Obradović BASNE ISTINA I PRELEST PUT U JEDAN DAN Sadržaj Predislovije o basnah 3 1 Orao i lisica 5 2 Orao ustreljen 7 3 Lav i

Herkul i lopta 231 158 Vran i slavuj 233 159 Lastavica i slavuj 236 160 Lastavica i proče ptice 238 BASNE ISTINA I PRELEST PUT U JEDAN DAN Ezopove i pročih raznih basnotvorcev s različnih jezika na slaveno-serpski jezik prevedene

Velikoj duši i od samoga neprijatelja istina je draga, a slabi um ni od prijatelja neće da je primi. Nek' prestanemo sami sebe varati, pak neće smeti ni drugi, ili

Bolje je i tuđinu moći dati negoli i od svoga izgledati i prositi. Ovo je takova istina da joj niko ne može protivosloviti.

Koliko je istina blagorodna dobrodjetelj, toliko je laž huda i sramotna. A u krajnjej nuždi (može ko reći) što ćemo delati?

„Pravda i mir sretaju se, ljubov i istina ljube se”, — veli psalmopjevac. Predraga dobrim srcam imena, kad ćete svu vlast našu nad ljudma primiti?

” Obmanščik sebi najviše vredi, ibo kad i čistoserdečno što bude misliti, neće mu niko verovati. Tako i sama istina potire cenu svoju kad je lažljivac kaže.

Ono što sam ja čuo od Kara Mustaf-age, takova je važna istina da je svi filosofi moraju pripoznati: tojest, da je sam bog bez uštrba.

” Nasmeje se kurjak, pak je pusti. Naravoučenije Po višoj časti, ljudma istina nije mila, zašto nisu takovi kakovi se čine.

” Sad se toprv naš pustinjak opameti kad mu padne na um da i njegovo telo od crvi neće uteći, da nije istina da je bog sve za samoga čoveka stvorio.

No to je ništa, neka ide. Ali ovo što ću reći vidiće se mnogima za παράδοξον (črezvičajno), obače prava je istina: baš onda kad poluči ko ono što nije za njega, najvećma se osramoti.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

VOJVODA 98 TRI VEKA U OBRENOVCU 100 UZIMANjE UŽICA 101 DRUGI JADAC 103 MIŠU 105 KRUNISANjE BUNDEVE 106 TAMNI VILAJET 110 ISTINA O EKSERIMA 113 ISTINA O PLANINAMA 115 AUTOPORTRET SA GLAVOM NA STOLU 117 ČIZME 119 MRTVA PRIRODA SA PRAZNIM

OBRENOVCU 100 UZIMANjE UŽICA 101 DRUGI JADAC 103 MIŠU 105 KRUNISANjE BUNDEVE 106 TAMNI VILAJET 110 ISTINA O EKSERIMA 113 ISTINA O PLANINAMA 115 AUTOPORTRET SA GLAVOM NA STOLU 117 ČIZME 119 MRTVA PRIRODA SA PRAZNIM TANjIROM 122 ZAŠTITNIK

Koja li je hajka njemu za petama, kad u ovu sklanja glavu? ISTINA O EKSERIMA S ribom u zubima, tebi je granica izronila ispred samog pramca!

A ti im iznutra dodaješ eksere! ISTINA O PLANINAMA Mi smo granicu držali iza oblaka! A jutros nam je osvanula na pragu!

I kako se nikad ne zapitaš zašto se ista istina, ista slika, kopriva ili govedina, ne vidi i na televizoru, i u tanjiru? Avgust, 2000.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

’ A on mi sve od dana na dan odgovora: ,Pisao sam, pisaću’ ili: ,Vojska će skoro preći’ itd. Istina pored granice, od Zemuna do Mitrovice, vrlo je mnogo spremne vojske ležalo; ali to je sve badava, nema je na ovoj

Ni ja vam, posle toliko godina sopstvenog iskustva, ne umem o tome ništa drugo kazati, nego da je cela istina: da ko je god na ovu kapu lajo, on se kajo. Ja sam odma zatim i protom postao.

— Oni istina ućute na malo, no opet, osobito žene, počnu razgovor i vrevu. Onda obično moj otac, kad je u crkvi, opomene narod i

” Moj otac odgovori: „Istina je, da sam se zakleo da ću mu biti veran i protiv Turčina sa slobodu očevine moje vojevati, i poznato vam je da ja

Pitate me: kakve su to skupštine za Turaka bivale, i kako su se smeli skupljati. — To, istina, nije bilo novo, to je može biti jošte od Kosova ostalo, a može biti da su bivale skupštine jošte i za vreme naši̓

̓ — Učinim temena i odgovorim: ,Istina je, čestiti pašo, to mi vidimo sami daje tako: no evo muke i nevolje: u narodu novaca nema, i nema otkud da nađe, a ne

se s Turcima tučemo, ali nismo se mogli osloniti, da će narod s nama pristati na osvetu zbog ova dva kneza, koje je, istina, narod obadve knežine ljubio i uvažavao, ali bez nji takođe ostale su obadve knežine bez glave.

uzrok je što ćete u mlogim istorijama naći: da je sultan poslao ferman Kara-Đorđu da bije janičare; ali nije istina, niti je car poslao pređe, niti je posle odobravao, no mi smo docnije svi, da bi narod lakše podigli, i da bi ga

Mi se poplašimo od toga da ne bude istina sad, kad mi već Šabac topom bijemo. Kao general-komanda, tako nam je i mitropolit Stratimirović pisao, i svima, a

” reče obršter. — „I ja sam iz Srbije” odgovori mu Čardaklija. — „Da tamo ideš, to verujem; a da si iz Srbije, nije istina: tvoj jezik nije srpski!” — I reče: „Hajdete, hajdete, da od mene ne nađete”.

(Ali kakvo jadno vino! Crveno, istina, ali na dno pala kao neka sreš; i na dnu po 2—3 dramajlije; kad ti hoće da donese, a birtaš uzmućka, te se zacrveni, a

000 frajkora od Srbije pod komandom Mihaljevića 3 godine protiv Turčina vojevalo, i to smo bar iskali (mi smo, istina, iskali u prošeniju pervom bar 18.000 frajkora da nam za ono dadu).

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Osim seljaka, tu su počesto svraćali na kavu učitelj i dva praktikanta iz sreske kuće. Istina, sreska je kuća podaleko, za čitavo po sata hoda; ali oni pred veče, kad iziđu iz kancelarije, pođu malo u šetnju, i

kako se naš učo pući!...« Neki đavolani behu razglasili da je bio negde šuster; ali ko zna? Možda su samo izneli. Istina, neki su viđali u njegovom ćileriću neke čekiće i šila, ali kad su ga upitali: »A šta ti je ovo, učitelju?

Pa i deca mu se vladaju nekako gospodski — istina su malo nestašna. Jedan mu je sin već poodavna u Beogradu; uči gimnaziju.

— Ja, ja — poče opet Đuko da navraća vodu na svoju vodenicu. — Ono, istina, tako je, ali šta ćemo — kad to nekako neće biti u redu?

— E baš skupo si platio, brat-Đuko! — pri meti kmet. — Skupo, nije vajde! — Jes̓, istina, poskupo, ama je i valjano! Pogledajte vi, kolika je to glava šećera! — Dajde, Đuko, da vidim!

Kapetanu je već prilično pohabana uniforma; istina, još je odvojila od ostalih što se tuda po dužnosti svojoj vrzmaju, ali tek je pohabana...

Milun se malo osmehnu, ali još, kao ljutito, ponudi Vidaka da sedne, pa reče: — Pijem, istina, ali ne znam ko će platiti.

Stanoje mu plaća, čini mi se, deset. — Tako će biti. — A za četrnaest će jamačno pristati. Ono, istina, nema do Mitrovadne mnogo slava — slave su više zimi, ali opet biće svatova, pa sabori toliki leti su.

— prihvati Sreja — samo ja bih najvoleo da nije to ni pisano. Dosta je pogodba pred ljudima. — Ono istina... ali sad već ne možemo kvariti — reče Milun. I opet navališe svi na Sreju da se ne boji i da ne sumnja ništa.

Strahinja mu je bio, štono kažu, desna ruka i kad se god desi kaka zapletenija i poteža stvar, Strahinja je raskrsti. Istina, ne svakad po volji kapetanovoj, tek kapetan mu neće pokvariti. Tokorse ga malo prekori, pa ćuti.

Kad prvi put čuje nešto, pa bilo to istina ili ne bilo, on primi sasvim za gotovo i više ga niko ne može obavestiti da nije tako kako je čuo.

Pa da bi još naličniji bio na beogradski, štampane su čak u Beogradu ulaznice. Istina, muzikanti su »prosti«. Kad ih slušaš, misliš da gnjave punu vreću mačaka, ali tek opet mogu podneti.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Zagleda se cura u njih, a njihov sjaj pomuti joj pamet... Stade radije gledati Stanka nego Lazara... Ono, istina, ona to ne reče nikome, ali Lazar opazi. I ne da se to sakriti od oka koje motri!...

I on oseti toplotu toga plamena... Malo-pomalo, vatra se poče tuliti, a iznad drveća podiže se mesec, istina malo okrnjen — posle uštapa — ali opet veliki i sjajan. Prvi put, te noći, dahnu on dušom...

Nemoj da te uhvate! — Ama ne uči ti mene! To je moj stari zapat!... Ja kad stanem lagati, i sam mislim da je istina! — E, tako, vidiš! — nasmeje se Kruška. — A sad idi s Lazarom do kuće, neka dijete nije samo.

Jova povuče Ivana u svoju odaju. — Ama... to ti ozbiljno veliš? — Ozbiljno. — Je li istina, pobogu?!... — Da je i meni ko pričao, ja mu ne bih verovao... ali obijen sanduk i odneto sve!...

Marinko Marinković istače se pa reče: — Kmete Jovo, popo, i vi braćo!... Ono, istina, Ivan Miraždžić me svakad grdi, naziva me turskom ulizicom i svakojakim imenicama, ali kad je stvar taka, onda ću i ja

Sve živo pogleda u Marinka. On se iskašlja, pa poče: — Što Ivan reče — istina je... Sad, da li mu je baš toliko nestalo — ne znam; ali znam da je pokraden, jer sam svojim rođenim očima video

Mnogo puta ne dojede; a šta puta probdeniše, i ne pitaj! — Sve ja to mogu! — reče Stanko ozbiljno i pouzdano. — Ono, istina, ja nisam nikad gladovao, ali kad ustreba, ja ću gladovati bolje nego iko! Harambaši se dopade ovo samopouzdanje.

— A, vere ti, Simo, šta se ono zucka kao da su Turci poubijali neke ljude tamo, oko Beograda? — Istina je. — Pa koga to? — Palaliju i Stanoja iz Zeoka. — A što? — Đavo ih znao.

Kad se Kruška uverio da je ono istina što mu je Marinko pričao, kad je video da su to sve ljudi prostosrdačni, ali i ponositi, on beše načisto sa svojim

Pre će se s njim sašaptavati nego što bi na te i pomislili!... Zar ih ne znaš?... Istina, sama istina, Marinko je govorio istinu!...

Pre će se s njim sašaptavati nego što bi na te i pomislili!... Zar ih ne znaš?... Istina, sama istina, Marinko je govorio istinu!...

I pop Miloje stade pričati kmetu sve što mu Nogić maločas reče. — Ama, da l̓ je istina? — upita kmet čudeći se. — Istina je, moj kmete!

Dučić, Jovan - PESME

Gde je taj svetli izvor, šta je Ta istina prva, daleka? Ne vodi ništa u te kraje! Sve dublja i crnja je reka. Da najzad s čistog zahvatim vrela!

A ti što sazda sunca i plod oranice, Bio si samo Slutnja, bolna i stravična: Jer svaka Istina duha znade za granice, Jedino naša Slutnja stoji bezgranična.

KOB Srce sa svojim zlatnim ključima Bije u brave tamne kapije, Gde ćuti zla i nedokučima Istina moja koja vapije. A laž sa usta koja poljubim (Otrov u zlatnoj čaši pričesti, Ubijca s mačem svojim stogubim)

si moj trenutak, i moj sen, i sjajna Moja reč u šumu; moj korak, i bludnja; Samo si lepota koliko si tajna; I samo istina koliko si žudnja. Ostaj nedostižna, nema i daleka — Jer je san o sreći viši nego sreća.

Srce ima povest u suzi što leva; U velikom bolu ljubav svoju metu; Istina je samo što duša prosneva; Poljubac je susret najveći na svetu.

Ti si povod i cilj; i stravična majka Svih mračnih kontrasta i svih priviđenja: Jedina istina i jedina bajka; Zbir sviju simvola, igra sviju htenja.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ah! I knjiga života poče mi se otvarati. To li je ono što mi tako pritiskuje grudi kad vidim ove ljude! Oni imaju, istina, sve i svja, pa ipak oni nemaju ništa! Oni nemaju svoga bolećega, nemaju... majke! Ali onaj, onaj čovek!

Ali taj pogled bio je nešto sasvim drukčiji od Đorđeva. I taj je pogled dolazio, istina, ozgo, ali je se spuštao kroza me i slazio još za čitav hvat u zemlju.

Pravi kicoš! Naravi je bio — otac mi je, istina, ali kad sam već počeo pričati ne vredi šeptrljiti — naravi je bio čudnovate.

Ja se ne sećam nikad i nikaka znaka nežnosti od njega. Pokrivao nas je, istina, noću kad se otkrijemo, i nije nam dao da se nadnosimo nad bunar i penjemo na dud — ali šta mi je to?

Taj gde udari, tu trava ne niče! — A gde je ranjen? — Bogami, ne znam. Ne znam — badava! Pisao mi je, istina, njegov drug Jole, ali ja sam zaboravio. Smešna imena tamo. Evo pisma! U dve borbe — u dve...

— A ovo je već koje doba! da sam ja samo znao!... Nego ne bih ga, opet, smeo tovariti na kola. Istina, njegov drug Jole kaže: lako je ranjen, sasvim lako; ali opet, znate, rana je, a ja bih njega na kola!

Kapetan je opet ozidao kuću na istome mestu u Knjaževcu. Pokrio je, istina, kao što se kaže, hartijom, ali mu je žena vesela, i sinčić zdrav, i čupa ga već za brkove.

Pokri ga ponjavom i ode u kuhinu da priča jetrvama što se zbilo. Ali se nijedna ne obeseli tome glasu. Smejaše se, istina, ali im smeh ne ide od srca. — Nije ona za našu kuću! — Jedna namiguša! — More to, al' maznica, da te bog sačuva!

Al' ja vam kažem, pazite što sam vam i sinoć kazao: „Ko je i u čem uvredi bog ga ubio!” *** Ljudi! Istina je da se i nebo nekih puta čisto osmeškuje i raduje.

„Hoće — veli — duša na nos da mi iskoči!” Teretan joj svaki rad, i sve da joj je da leži. Ne tuži se, istina, nikome, ali popu pao nekakav teret na srce, i crne mu misli dolaze u glavu da će izgubiti druga.

Ide sam po dvorištu, a sve prisluškuje kod kapka. Ali poši, kako koja nedjelja, sve gore. Muka, istina, gdješto i popusti, ali noge zatječu sve jače, dohvatilo i gore snagu, i često je hvata nesvjestica.

Spade mi neki teret sa srca. Ali kad pop skide brigu s vrata, i boljka uminu. Pred noć, istina, pade u vatru, ali ona ne drža dugo, i on tvrdo zaspa. Probudi se u samu zoru i iziđe u avliju.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Zato nijedan nije kaldrmisan, a nije nikada ni bio. Istina, podsmevaju im se Temišvarci da su im varoške krave pojele trotoar, ali to je samo jedna pakost, jer trotoara zaista

Slova u imenu i prezimenu im, istina, izgledaju kao ono red dece kad se tocilja po ledu, pa leti jedno za drugim i pada na leđa a noge mu poletele uvis.

Pisar Tima se, istina, u sebi sekirao i ljutio na to, ali je svakoga uveravao da se to nikako na njega ne odnosi, jer njemu tako što nije nikad

— Ama, Spiro, kako to još govoriš!? Ko te ne poznaje, mislio bi samo da je sve to istina! — veli gđa Sida. — E, nije nego nije! Pa kad grunemo: »Ujutru rano čim zora zaplavi, Vožd Novak tajno...

— Ja sam, verujte, jedan od najgorih, upravo nikakav »šmajhler« ili laskatelj, ali što je istina — istina... — Je li, Julo, da je gospodin šmajhler? — Dabome — veli Jula. — Šta, zar i vi tako mislite!?

— Ja sam, verujte, jedan od najgorih, upravo nikakav »šmajhler« ili laskatelj, ali što je istina — istina... — Je li, Julo, da je gospodin šmajhler? — Dabome — veli Jula. — Šta, zar i vi tako mislite!?

— Iju! — kliknu Melanija. — Ala vi to lepo sravnjavate, samo kad bi to bila istina! — Lako je sravnjavati — veli Pera — kad je već tako. — Pitaj, Julo, gospodina kakvo smo mi cveće, ja i ti.

Kuća pop-Ćirina bila je nešto siromašnija, u njoj se, istina, manje bogatstva, ali više ukusa opažalo. Svi uđoše u gostinsku sobu po kojoj se rasprostirao blag miris mirišljavih

Time se završi ovaj doista buran dan. GLAVA DEVETA Iz koje će čitalac videti da je istina ono što su još davno rekli pesnici i filosofi, i to je: da je sve zlo u svetu (od Adama pa do naših dana) došlo baš od

Zato i u ovom našem nije bila retkost da se razapne pajvan i da se suši veš preko sokaka. Psuje istina svet i pajvan i gazdu, ali opet ostaje sve po starom; kako je kome udesnije, tako i radi.

! Tako je! Istina je! Ali je i to istina da se mnogo štošta u ovom šarenom svetu i ne može da motiviše, — pa ipak se događa.

! Tako je! Istina je! Ali je i to istina da se mnogo štošta u ovom šarenom svetu i ne može da motiviše, — pa ipak se događa.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Pa pored toga da im još iznesu jelo, piće. I to opet mnogo. Jer će im to biti dosta za celo leto. Ono, istina, da se onima što su sad skoro umrli, iznosi na grob i razdaje još i svake subote i praznika, ali onima, starim

Svi su oni bili tu, na okupu. Istina, mnogo njih je bilo koji su živeli i spavali po ambarima i štalama pojedinih bogataških kuća, po izvesnim maalama, čak

Bio je to mlad, razvijen dečko. Crne masti, crne kose, crnih očiju. Pogleda istina blesastog ali nekako upornog, prkosnog. On je večito, gotovo gô, u nekoj dugačkoj, prtenoj košulji, samo spavao i ležao.

“ A ovamo, zima sve jača. Ljuba, istina, nije se tužio, ali sav, onako gô, u košulji, naježen od zime i, kao u inat, samo je još više ležao i po nekoga

— Snaške, kako si snaške? — pozdravljala se ona, istina promuklo, ali nekako strasno pa od onoga što joj dadu i ona je odvajala i davala Taji, metala mu u skut...

— ...’ajdemo si! — još jednom se, preplašeno, usudila Vejka da ga pozove. — Neću kod tebe! — jedva on promumlao. Istina, videlo se kako se s mukom rešio, ali je ipak odbio Vejku. Vejka ništa ne rekla.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Pa kakve ste oštre pameti! Na svašta znate brzo da odgovorite. Ja sam, istina, po svetu prošao, al’ vi opet više od mene znate; kad govorite, ne mogu da vam reči u’vatim repa ni glave, tako visoko

Posle podne šeta se Ljuba sa frajlom Ankom, njenom malom sestrom i mamicom. Njemu se Anka dopada. Istina, bila je vrlo bela u obrazu, a Ljuba bi voleo da je malo rumenija, ali opet nobl izgled ima.

— Vidite, upravo da vam kažem, to je bila od vas pogreška što odma’ u početku niste mater u ruku ljubili. — To je istina da je od mene pogreška bila, al’ znate, ja nemam običaj nikoga u ruku ljubiti. — Pa zar mi nećete tu ljubav učiniti?

Čekmedžijić, istina, nije smeo to pismo nikom pokazivati, nego ga je svega pocepao; ali, već je i onako sasvim spram frajle Julke ohladneo

Njega su, istina, uzeli bili na mindros, al’ i frajla ostade u poštenoj platki. IX Ljuba se opet sa čika-Gavrom dogovara kuda će sada.

Čika-Gavra se smeje. — Neće onde nijedna za tebe poći. — Zašto? — Kazaće ti: „Neću za Švabu!“ — I to je istina. Čuo sam već od drugih takovo što. A meni se baš dopadaju Beograđanke. Bio sam jedanput u Beogradu, pa sam ih video.

ima jedinicu kćer Varvaru, tako oko triest godina, premda ima spletkaša koji kažu da je i preko četrdeset, ali to nije istina. Ta je bogata. Da vidiš samo kako je šmukirana! U Š.

Čekmedžijiću se nešto mrak čini u sobi. Firange su, istina, bile tanke, bele, al’ opet mu je nešto mračno; rad je frajlu pri suncu videti.

U kući je bilo sve čisto i u redu. Istina, nije bilo po sobama pokućstvo po najnovijoj modi, ali je sve bilo puno; videlo se da je kuća masna.

Alka, kako se pita na kriške isekla, i kako je usekla krišku, odmah primeti da to nije njena baklava. Istina, ima tu pedeset jufaka, ali nisu tako fine i suve, a inače premašćena je. Odmah se setila.

poštenja, jer je imala svedoke i Alka, koji su GOTOVI svedočiti da je i Mica na nju svašta govorila i potvarala što nije istina. Tu se čitava povorka povukla.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Jest, cela je to celcata, istina i sav je ovaj naš čovek ovde dole u tome. Hiljadu puta lakše je njemu poginuti nego regulisati jednu običnu, malu menicu

— Istina je, jesam. — Ne stidiš se? — Ne. — Je l' ti poznato da se baterija poslednjih dana otvoreno podsmeva tvome kukavičluk

Onda Hristić počinje da ogovara drugove: — Ima, ima takvih, to je istina. Ja znam puno oficira što tako rade, ali ja, veruj mi nikad. ja se gadim. Uvek, u sred borbe, mislim samo na tebe.

Jure me svuda. A ja velim: sin sam ove zemlje, odavno istina u njoj ne živim, pa je pravo da joj se odužim. Svaki treba da pomaže otadžbini na svoj način, kako može.

— Jao, jao, šta bi, kao da na jednom u zemlju propade, kao da odleti; tako je nestade. Kažem vam: još dete. Istina, lepo je razvijena, puna, a lepa, lepa kao upisana, samo da je vidite... šesti razred gimnazije.

A ja? Jesam li je oplemenjen, jesam li bolji, volim li je zaista? Volim ja svoju verenicu, to je istina. Ali niti sam bolji, niti plemenitiji.

Ništa. Eto silom se meni impoziralo kao apsolutna istina: da su oni krivi. I ove cevi ovde preda mnom bile su ta apsolutna istina i trebale da služe onom principu.

Eto silom se meni impoziralo kao apsolutna istina: da su oni krivi. I ove cevi ovde preda mnom bile su ta apsolutna istina i trebale da služe onom principu.

Služi on, olupina nijedna, služi i služiće ko zna koliko još gospodara kao što sam ja, i gorih od mene. Istina je cela, u njemu nikad neće visiti neki ispeglani i fini sakovi i frakovi, cilinderi i mantili ali će on još za dugo i

— Stanite, stanite! On raste to je istina, ali na mržnji, na strahu, na bolesti za zaradom, na užasu od gladi, na korupciji on raste.

O tu li si opet stara moja plemenita i dobra dojiljo Tradicijo?! Moga znanja? Moga jadnoga znanja. Ponekad, istina, dok se uzburkana duša gušila u neizvesnosti i sumnji, ono je vodilo očajnu borbu umirenja i zadavalo žestoke udarce

Afrika

Rekli su mi da su mnogi mladići pomrli za vreme iskušenja. Istina, treba znati da mnogi mladići za koje se misli da su pomrli u stvari su samo krišom prevedeni na drugu planinu.

Tamo je bolje! Tamo je bogato, tamo košta četiri franka, istina, ali tamo je maločas baš video jednu koja mu se sviđa. Tamo je bolje! Tamo ima jedna što je vrlo lepa!

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Ja sam istina mlogo koješta — koje obače iz neki uzroka na svet izići na može — sočinio, gdišto pak i na pečatnju izdao; no počem s

Idem kao majstor Glišina žena. A, nećemo mi tako! Ima Janja novaca. Kazivali su meni. KATICA: To je istina da on ima novaca, ali kad mu je takva narav. JUCA: Pak kad mu je taka narav, da odim kao prosjakinja?

JUCA: Ajde da te ja naučim. KATICA: O, kad bi tako dobri bili! JUCA: Istina, i ja sama mlogo ne znam; no mislim da će i toliko za tebe dosta biti.

(Klanja se prvo Juci, potom Katici.) JUCA: Službenica! KATICA: MIŠIĆ: Ja sam čuo za neki nesrećni slučaj. Je l’ istina? JUCA: Za šupu? KATICA: Ah, kukavni konji, tako sam plakala! MIŠIĆ: To je baš šteta! Ovi su konji prvi bili u varoši.

JANjA: Eli to istina, gospodin notarius? MIŠIĆ: dođite kod mene, kad god hoćete, pak ću vam iste novine dati da se sami uverite.

Siroma, poplašio se da i ne mora derati, no ja sam kriv što sam starca na to naveo. KATICA: Zar to nije istina, gospodin Mišić, što ste mu kazali? MIŠIĆ: To sam ja izmislio. KATICA: Zaboga, zašto ste ga varali?

KATICA: Za koga? MIŠIĆ: Za kir Dimu. KATICA: Vi sa mnom šalu provodite. MIŠIĆ: Na moju čest vas uveravam da je to istina što vam kažem. KATICA: Može biti da se on šalio? MIŠIĆ: To može biti, al’ ne verujem.

KATICA: Sad već mogu verovati. Bože moj, bože moj, ja ne znam na što će ova njegova tvrdoća izići. MIŠIĆ: Je li istina da je tako siroma?

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Tako se eto desilo da je Isakovič pošao u Beč, Bestuševu, onako, kako nije ni sanjao. Istina, Isakovič se kao pomami, kad ču da sa Božičem i žene putuju, da će, dakle, u kolima, u kojima putuje, biti i ženskih,

upaljenicama, i ženama nesretnim u braku, ali nijedna mu se, nikad dotle, nije bila ponudila ovako, bez ikakvog stida. Istina, u njegovom se nacionu govorilo da, dok kučka repom ne vine, neće pas za njom potrčati, ali ni kučke ovako repom nisu

ni da čuje, u tom pograničnom kraju, u carstvu, da se pokori novim naredbama o vojnom muštranju, na nemeckom jeziku. Istina, komandant u Karlovcu, đeneral Šercer, dobio je bio naređenje da bude blag pri ugušivanju pobune i obesio je samo

Gorke suze, i ogorčene psovke, gutale su se, među Srbima, za Bestuševim. Istina, znalo se da i Bestušev voli diškreciju, mito, ali ko to nije primao u doba rokokoa?

– i u Evropu – gledala još samo sa jednog prozora, otkuda se u daljinu vidi, sa tvrđave beogradskog grada, Kalemegdana. Istina, turske su se armije još držale, grčevito, obala Crnoga mora, prema rosijskoj imperiji, ali bubnjevi janičara behu i

A dotle da čekamo! Isakovič onda poče da ispituje Vanija: je li istina, što Rusi tvrde, bar mu Kopša, njegov rođak, tako kaže, da je Vasilije udario na vladiku Savu?

Taj Balt, u rosijskoj službi, bio je istina nameran da prekine, u Beču, Bestuševljevu politiku, i taktiku, ali ne zato što je služio Mariju Tereziju, nego zato, da

Nadao se velikim novcima, pre polaska u Rosiju. Istina je, međutim, bila ta, da ga je u tu ergelu vuklo natrag nešto neobjašnjivo, neka slutnja.

Samo, ni u kući Trandafilovoj, u Budimu, Pavla nije dočekalo ništa dobro. Budim je, istina, to leto, bio veseo, posle letnjih kiša, sav u mirisu lipa i bagrenja.

Jedino ga je Đurđe znao, ali on je najmanje za Beč mario. Isakoviči su, zevajući, slušali o Beču. Žene su, istina, raspitivale, kako su Bečlike obučene, ali uzgred, i to.

Zar o deci da pitamo jalovicu?“ Svi su se trgli, kad Petar reče to. On je, istina, imao običaj, i ranije, da sumnjiči ženu da upotrebljava neke, franceske, kapljice, da pojača sjaj u svom oku, ali je to

Ana se prenerazi, kad ču, kako Varvara dodaje: da je to, uostalom, istina, i da ona u braku sa Petrom nije našla sreću, koja se u braku nalazi. Nemamo sriće – veli.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

U drugim oblastima su, naprotiv, škole stojeći pod tuđinskom upravom pokušavale, istina bez uspeha, da uguše ova predanja. Oni imaju, dakle, vrlo jasnu nacionalnu svest, nacionalnu dušu.

Ali i pored ovih izuzetaka, istina sve mnogobrojnijih, veselost i sklonost za šalom ostali su narodna karakteristika čak i za vreme balkanskih ratova i

bio je ukroćen; oni su unosili više marljivosti u svoje poslove i zadobili sposobnost za organizovanjem, koja se, istina, retko pokazuje u delima širih razmera.

I kuća im je drukčija, kao i unutrašnjost kuće, raspored odeljenja i nameštaj u njima. Poligamija je istina vrlo retka, ali je žena zatvorena i radi uopšte samo u kući: privredni značaj ženin je beznačajan.

Ove osobine Nisu svojstvene samo muhamedanskim seljacima; razvijene su, istina ređe, i među begovima. S druge strane ima isto tako i među muhamedanskim seljacima violentnih tipova i ugnjetača po

Zagora je bila samo jedan, istina najprostraniji deo onoga pojasa jadranskih zemalja koji se bez prekida nastavljao od Crne Gore do Like i čije je

svih tih novih uticaja i prilagođivanja starincima obrazovala se, dakle, u Boki nova etnopsihička grupa, u kojoj se, istina, još osećaju tragovi nekih starocrnogorskih osobina. Tako je i u Boki do pre 40 do 50 godina bilo pljačkaških pohoda.

Karakteristične osobine ove klase istina nisu ni etničke ni stalne: njih postepeno nestaje ukoliko pojedine oblasti centralnog tipa ulaze u sastav hrišćanskih

balkanskih država; ali one su tako duboko ukorenjene da će se održati u toku više naraštaja, dok ih potpuno nestane. Istina, rajinske osobine nisu karakteristika samo centralnog tipa.

U Makedoniji su mi govorili: „Mi i u snu bežimo ispred Turaka i Arnauta.“ Istina su se od pre dvadesetak godina pojedinci oslobodili ovog straha; ali to nije zahvatilo šire narodne slojeve.

ne dođu do bogatstva; drugi, iako bogati, prave se da nemaju ništa i od životnih vrednosti malo šta osete i prožive. Istina, ne može se reći da imućni ljudi centralnoga tipa ne žive bolje nego oni koji nemaju; ali je takođe nesumnjivo, da se kod

Okretni i vidrasti, prilagođavaju se prilikama i uhvate lako način mišljenja i težnje nove sredine. Istina i u tome ima razlike.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

ipak. Možda sve to nije tako, možda su vam samo zli ljudi došapnuli ružne stvari! PAVLE: Da, došapnuli su, to je istina, i ja sam preko tih šaputanja prelazio, ali... (Vadi iz džepa hrpu pisama.

to je... Gospode bože, ja ću da poludim! ANTA: Nemojte! To ne smete ovoga časa. RINA: Ne, to nije istina; recite da nije istina, recite, recite! Il' ako bi bilo istina, ja ne znam, ne umem da mislim.

Gospode bože, ja ću da poludim! ANTA: Nemojte! To ne smete ovoga časa. RINA: Ne, to nije istina; recite da nije istina, recite, recite! Il' ako bi bilo istina, ja ne znam, ne umem da mislim.

To ne smete ovoga časa. RINA: Ne, to nije istina; recite da nije istina, recite, recite! Il' ako bi bilo istina, ja ne znam, ne umem da mislim. ANTA: A šta bi tek bilo da nisam ovako pažljivo i izdaleka saopštio?

da, da, nije za verovanje, pa ipak... možeš misliti koliko je to mene uzbudilo. MILE: Umiri se, Bubi; to ne može biti istina.

možeš misliti koliko je to mene uzbudilo. MILE: Umiri se, Bubi; to ne može biti istina. RINA: Istina je, o, istina je; nešto mi kazuje da je istina; ne znam šta, ali nešto mi kazuje da je istina; ne znam šta, ali nešto

možeš misliti koliko je to mene uzbudilo. MILE: Umiri se, Bubi; to ne može biti istina. RINA: Istina je, o, istina je; nešto mi kazuje da je istina; ne znam šta, ali nešto mi kazuje da je istina; ne znam šta, ali nešto mi kazuje.

MILE: Umiri se, Bubi; to ne može biti istina. RINA: Istina je, o, istina je; nešto mi kazuje da je istina; ne znam šta, ali nešto mi kazuje da je istina; ne znam šta, ali nešto mi kazuje.

RINA: Istina je, o, istina je; nešto mi kazuje da je istina; ne znam šta, ali nešto mi kazuje da je istina; ne znam šta, ali nešto mi kazuje. MILE: Ali, zaboga, njegov je leš nađen, utvrđen je identitet...

MILE: Ti bi odista bila u teškom položaju kad bi sve to bilo istina. RINA: Morala bih mu se vratiti; zamisli, morala bih mu se vratiti.

RINA: Ja? ANTA: Pa da, jer vi ste u stvari njegova žena. RINA (pritrči i zgrabi čvrsto muža): Milane, je l' istina što taj gospodin govori? NOVAKOVIĆ (zbuni se): Ja ne znam. (Anti.) Na osnovu čega vi to tako govorite?

MARIĆ: Tako je! SPASOJE: Eto, vidite, vi ne poričete osnovni fakat. Pa da, istina se ne može poricati. Posle vašega pogreba, moj zet, ne znajući šta da radi sa ostavljenim rukopisima, uzeo ih je

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Ona je sve shvatila kao vic, zabavan, istina, ali vic! - rekoh sebi. Jedno takvo derište i ne može da misli na neki drugi način!

On nije dužan da hrani sve bitange ovoga sveta. Ono što je on hteo da mi kaže o ratu i stradanjima u njemu istina je, najkrvavija i najsvetija: on neće dozvoliti da joj se neko smeje.

Rekoh joj da sam učio sa jednim drugom. Ona progunđa da je to svakako istina: ja sam zaista jedan od onih koji uče do ponoći. - Možda si i učio! - reče na kraju.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Čekaj, nemoj da trčiš napred. Vidiš, ja sam već na leđa peti krst prebacio. Istina, imam imanja dosta, al’ imamo petoro dece, pa još tri devojke. Tê treba udati, i to dobro udati, pa tu treba novaca.

Sad sâm sa mojim čistim novcima radim, posao mi ide dobro, napredujem, svet me već baš za bogatog čoveka drži; istina, već sam dobro stajao, ali ni pola nije bilo istina što je svet govorio.

mi ide dobro, napredujem, svet me već baš za bogatog čoveka drži; istina, već sam dobro stajao, ali ni pola nije bilo istina što je svet govorio.

Kupio sam joj posle jedan đerdan od bisera, šest nizova kao grašak, dao sam za njega šest hiljada forinti, istina crni’ banaka, al’ su tek opet bile banke u kurzu. Posle devalvacije kupio sam joj i karuce.

Već je više držao da se otac neće ni vratiti. Počeo se uveliko kartati. „Kozaci” svaku noć kod njega. Istina, novac je davao svaki dan materi, ali ko će ga kontrolisati da se toliki novac svaki dan prima.

Šljahtec tanak, visok Poljak, meri gospodara Sofru; istina, mali mu je, ali mu se dopada drastičnog izraza glava i njegovo držanje. Držao ga za neku felu konjaničkog šljahteca.

Gleda da završi, no frajla Lujza ga zapita: — Kad bude ovde bal, hoćete doći, Herr von Kirić? — Biću srećan. — Istina, neće biti tako nobl kao kod vas, ali ko je s kim zadovoljan, taj se i ovde može dobro provesti. — To i ja mislim.

Pera na konju do dobošara, žene i deca oko njih, pa kad je dobošar svoje izvikao, onda opet Pera viče, dere se: „Nije istina, neće se prodavati! Lopov magistrat, lopov Profit!” Žene i deca smeju se, pa idu za njima kao na komediju.

Već je prešao grčko majorenstvo, već je preko trideset i pet godina. Oćelavio je, pa se čini još starijim. Istina, lepa glava, lepo čelo još, ali do pola ćelav . . . pa već i bele kose vide se, progrušane. Već je mraz list oprljio.

Sad, veli, dolazi mu to kao san, skoro ni sam ne veruje da je to istina bila. Svirak kaže da mu žena sve to i koliko puta pripovedala, pa se slatko smeje.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Prekodan je vide, neprekidno, u suzama i ciktanju, u zagrljajima i oblačenju, o vratu muževljevom. Istina, ona je tek sad bila lepa, upaljena, pri tom ugojena, bestidna, ali zar nisu takve i sve druge sa kojima je on imao

ne samo košulje što dopiru tek do kolena, kao što kažu da ih je iz Beča donela kći Nikole Panajota, nego i haljine, istina samo spreda, dok ostrag i dopiru do zemlje i čak se po njoj vuku.

Zna on, uostalom, rekao je još, da je neko pričao koješta o tome što njegova snaha živi u njegovoj kući, u Zemunu. Istina je međutim to da je njegov brat na vojni, i da je neko morao primiti nejaku dečicu, a istina je i to da ona leži na

Istina je međutim to da je njegov brat na vojni, i da je neko morao primiti nejaku dečicu, a istina je i to da ona leži na samrti i da on o tom hoće da govori sa patrijarhom, jer tu ima nešto i patrijarh da kaže.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

(Istina, postoji u Gruži verovanje da je srećno dete koje prohoda u sredu.) Za četvrtak se kaže da je srećan dan. U narodu post

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

čudom da na samo Badnje veče, posle uzbudljivog noćnog leta, ubaci ispod badnjaka keks koji se poetično zvao »Adrija«. Istina, čim biste otvorili staniol, unutra bi se sve rasulo u belu prašinu i mrvice oštre kao staklo, pa je stara dama

Mimoilazim se sa malom daktilografkinjom, a između nas su vekovi. — Stigao sam! — kažem. — Istina, malo kasnim, ali nema veze. Tu sam . . .

Ako ode, kazala mi je jedanput, ko će ih obilaziti? Biće sami. Zaboravljeni. Istina, Pariz je lep, a i Helen je dobra, ali navikla je nekako da nedeljom priča s njima, da ih obiđe, da se isplače.

Prvog septembra 1945. dobio je osam hektara banatske zemlje, istina podvodne, i nemačku kuću sa šest soba, istina dotrajalu.

Prvog septembra 1945. dobio je osam hektara banatske zemlje, istina podvodne, i nemačku kuću sa šest soba, istina dotrajalu. Najpre su pešačili do Avtovca, a onda ih potrpaše u zaplenjene italijanske kamione i dovezoše do Mostara.

A on je i dalje živeo i proslavio četrdeset i peti rođendan, istina, bez torte i sveća. Iz dva razloga: zato što torta goji i što u njegovim sirotim pušačkim plućima već odavno nema

Njegov kofer sa svim što je posedovao na svetu ostao je zaplenjen kod stanodavca u Generala Ždanova 52. Istina, košulje su se već sigurno ubuđale, a knjige — bile su uglavnom pozajmljene; kome je do knjiga? Ali, opet!

– Istina, studirala jesi, ali još nisi diplomirala... – Fali mi samo diplomski. A znaš li zašto'? – Zbog toga što sam te ja up

Ispunilo se njegovo proročanstvo: aleja kojom je šetao danas nosi njegovo ime. On, najzad, ima celu ulicu, istina bez kuća.

kao da se radi o najobičnijem dranju kože sa zaklane ovce, kao da je u pitanju neki sasvim obični, svakodnevni posao, istina, ne bez izvesne ritualne ozbiljnosti. Nije se čula nijedna jedina reč.

Matavulj, Simo - USKOK

Pa mletačka gospoda, pa poslije onaj ćesarski đeneral Vukasović, pa ko zna koliki još? Knez ga ublaži: — To je istina, strikane. Ti si čuven nadaleko, ali ne vidiš li, bolan, da je ovaj naš uskok još dijete?

Je li tako? — Istina je! — viknuše svi. — Zato bih ja rekao da ga primimo u naše brastvo, ako hoće! Da posad bude naš brat!

Koliko bi ljepše bilo da je našao junačku smrt u sred tutnjave, kakva se samo oko njega čula! — To je istina — reče knez. Savo se trže. — A, oprosti, kneže, ja se zagovorih s ovijem mladijem čovjekom, a na tebe zaboravih?

A to, vele, dođe mu u pohode sveti Vasilije Ostroški, u pomoći nam bio! Je li to istina, striko? Kuvar, koji prostiraše svoju pustinu, leže, pokri se i odgovori: — Ja ne kažem da nije, a nije mi običaj da

I zapita: — Šta je tu žalosno, Krcune!? — A to, što postaje tuđa! Ono, istina je, krv ostaje krv, ali od toga trenutka tuđim ljudima postaje pokorna!...

? Zašto misliš da sam kriva? Šta hoćeš od mene? — Hoću čistu istinu! Hoću da mi nâ ovi čas kažeš: je li istina da se on u tebe zagledao i ti u njega?

— Polako, ženo! I ja čuvam svoj obraz, a jedno je što se sad u ljutini tebi čini, a drugo je što je istina. Da je Janko Crnogorac, koji bi ostavio svoje ognjište i brastvo, a pribio se na tuđe, radi žene, koji bi se odrekao

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

PROVODADžIJA: Stotina moja, a? MLADOŽENjA: Dobro, zaboga; kad ćemo je viditi? PROVODADžIJA: Istina, malo je... MLADOŽENjA: Kad ćemo je prositi? PROVODADžIJA: Oho, momče, tako brat Sima, to jest, ne radi.

Naumio je, ako bude božija volja, sebi druga tražiti, a i treba da se, to jest, oženi. Bez žene biti, to nije ništa. Istina, njega su mlogi, to jest, nudili, no ja kako poznajem i njega i vas, mislim, to jest, da je za njega najbolja prilika, to

MLADOŽENjA: (Ta novce, zar ne čuješe?) PROVODADžIJA: E prijatelju, vi znate sadašnji običaj. Istina, kao što sam, to jest, i kazao, naš mladoženja ima kuću, vinograde, vodenice (mladoženji), dve ili tri?

MATI: Baš si dobro došla, doveče je Julkin prsten. KUMAČA: Je l istina? A ja sam čula nešto. MATI: Od koga si čula? KUMAČA: Ta već govore svi. MATI: Kad br’?

MLADOŽENjA: Vaše oči... DEVOJKA: Vi tako umete šmajhlovati da čovek mora misliti da je istina. MLADOŽENjA (uhvati je za ruku): Slatka moja, vi ne znate kako za vama čeznem!

Što pomislite, to će biti učinjeno. DEVOJKA: Zacelo? MLADOŽENjA: Uverićete se. DEVOJKA: Čekajte da vidimo je l’ istina. (Izvadi razgovorne karte iz ormana.) MLADOŽENjA: Šta vam je to? DEVOJKA: Karte u voprosima i odgovorima. (Promeša.

(Vuče.) MLADOŽENjA: Dakle: „Perete li zube?“ DEVOJKA (čita): „To moj običaj nije“. MLADOŽENjA: Ovo baš nije istina. Vaši su zubi beli kao sneg. (Izvuče.) „Milujete li belilo i rumenilo?

(Broji.) Jedan, dva, tri, četiri, pet, pet, šest, sedam, osam, devet, deset - jedanaest, dvanaest - trinaest, cela istina. Gledaj, kako se karte krste; nešto friško. MATI: Hej, hej, kad bi to bilo! TETKA: Da je poklopim.

TETKA (počem je karte promešala, hukne, pak i da materi, da digne). MATI (diže): Da Bog da, da bude istina! TETKA (ređa karte): Tako jedanput kod seka Milje, nestala im srebrna kašika. Bacam ja, kašika je u kući.

) Evo, mlad momak s venčanjem stoji u kući. (Razgleda druge karte.) Cela istina! Ala je ovaj drugi smrtan; no jošt se nada. (Prstima kuca karte po redu.) Venčanje zacelo; - mala zabava.

TETKA: Nemaj brige, dušo. MATI: Hej, hej! Kad bi te Marić uzeo, onda bi bila srećna mati. DEVOJKA: Je l istina da je Marić vrlo ljut?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Mnogo je starih, svudaprisutnih istina koje bi, ponekad, vredelo ponovo izreći; samo govoreći s decom, i o deci, savremeni pesnik je u mogućnosti da ih

Moguće je, u načelu, dečju pesmu navesti na prikazivanje ovakvih istina, ali podsticaji moraju biti mnogo dublji, izuzetno jaki.

Zove beskrajnom detinjom tugom. (Dućan) „Istina života” počinje razočaranjem, buđenjem u svetu koji je bez sjaja i zanosa.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Eno, u Pragu se osniva slavensko carstvo! ŠERBULIĆ: Istina? LEPRŠIĆ: Zar ne čitate novine? Na Rakošu, ako bog da, podelićemo s Madžarima kolače. ŠERBULIĆ: Živio!

Ja sam Šandor, to je istina, al’ sam bolji Srbin nego makar koji drugi. GAVRILOVIĆ (smeši se): A zar takav ne može biti i Pišta?

ŠERBULIĆ: Oće da bude inkvizicije za protokole. LEPRŠIĆ: Ha, ha, ha! Šta vama pada na pamet! SMRDIĆ: Cela istina. LEPRŠIĆ: Inkvizicija za protokole madžarske u vojvodini srpskoj?... Znate li vi da je vojvodina potvrđena?

Vidite, i Serbijanci ne bi bili junaci da nemaju često bune. LEPRŠIĆ: I to je istina. 4. ŽUTILOV (s madžarskom kokardom), PREĐAŠNjI LEPRŠIĆ: A šta je to? Ha, ha, ha! ŠERBULIĆ: Zar je to rodoljubije?

NAĐ: dosta zlo kad smo do toga došli, da krv prolivamo. SMRDIĆ: A šta znamo. Je li istina da nam dolazi madžarska vojska? NAĐ: Tako se govori. SMRDIĆ: No, treba da i lepo dočekamo.

MILČIKA: Ali da nismo u neprijateljstvu, jelte da su vrlo učtivi? NANČIKA: To je istina. MILČIKA: Naši mladići nikad ne umu tako kur da prave. NANČIKA. Oni su malo drvenasti.

Volio je sići s kola i ući peške u varoš nego da ga sjajno vuku. ZELENIĆKA: Je li to sve istina zaboga? LEPRŠIĆ: Prava, cela istina. ZELENIĆKA: Ta to je mađaron! LEPRŠIĆ: I ja sam kazao.

ZELENIĆKA: Je li to sve istina zaboga? LEPRŠIĆ: Prava, cela istina. ZELENIĆKA: Ta to je mađaron! LEPRŠIĆ: I ja sam kazao. Da vidite kako je psovao što su spalili Debeljaču.

Ej, uram, rekne mi, nije dobro; izgubili smo i Peštu i Budim, i sad moramo da maširamo gore. ZELENIĆKA: Ta je li to istina, zaboga! SMRDIĆ: Tako mi soldat kaže. No umro nam je vojvoda. ZELENIKA: Slaba šteta kad nije rodoljubac da valja.

SMRDIĆ: A kako me vi možete nazvati bankrotom? ŠERBULIĆ: To je istina. SMRDIĆ: Pa istina je da ste i vi Vla. Nije li vam otac govorio: „Lepa je vremja!

SMRDIĆ: A kako me vi možete nazvati bankrotom? ŠERBULIĆ: To je istina. SMRDIĆ: Pa istina je da ste i vi Vla. Nije li vam otac govorio: „Lepa je vremja!“ ŠERBULIĆ: Moj se otac vas ne tiče ništa.

Uzmite sredotočno pravlenije, koje je ovi dana ustanovljeno: kakvi su činovnici? ŽUTILOV: To je istina; nijednog od nas.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

opšteprimljene ideje suvremenog evropskog racionalizma, koji se i inače ograničavao na popularizovanje naučnih istina.

i Kopitar u njima našli i svijetu je kazali, nijesam poznavao ni onda kada sam prvu onu knjižicu štampao, to je cijela istina...

On istina još 1814. ističe »maternji jezik« kao »najdragocenije blago«, žali se na haos koji vlada u srpskom književnom jeziku i pr

ljudi negoli pametni, ali u napredak, od dana do dana, sve društvo pametni raste, a ludije se umaljuje, i tako razum i istina s vremenom nadvlađuju.

Samo čovek takve borbene snage i istrajnosti, duboko ubeđen da »istina mora, malo ranije ili docnije, nadvladati«, mogao je izdržati tolike borbe i gotovo sam izvojevati jednu od najvećih

novoga čoveka sedamdesetih godina, on sasvim tačno izražava novi naraštaj koji je sebi kao program stavio: stvarnost, istina, služba narodu.

To za istoriju nije bilo dovoljno tačno, a za književnost nedovoljno umetničko. Istorijska istina je žrtvovana, mašta je preuzela prava istine, istorijsko osećanje je slabo, i sve se više svodi na retorske

kod Srba propovedati »novu nauku«, kojoj se u Rusiji naučio, i koja je za njega bila poslednja reč nauke, sama Nauka, Istina. Sa željom da bude »preodnica u svom zavičaju«, on je apostol svih tih novih doktrina.

Od Edgara Poa preveo je Dve pripovetke (U Molstremskom vrtlogu i Istina o g. Valdemaru, Mostar, 1902). Stefanović ima izvesnih dobrih osobina.

Sremac, Stevan - PROZA

Javno mnjenje bilo je, istina, na njegovoj strani, ali je to bila slaba vojda za uvređen ponos i srce njegovo, kad su ti isti profesori i dalje ostali

! Da varaš geake i da im obećavaš nešto?! — To nije istina! — brani je Jova. — Kad je to bilo? — More, zar je jedared? Da je jedared, pa da čovek rekne: Neka ga nosi đavo!

Posle ove svoje štampane izjave poslao je Jova i nekoliko dopisa. Ovi, istina, nisu bili štampani, ali njemu je dosta bilo i to kad je među »Odgovorima uredništva« našao nešto i na svoju adresu.

— Svaki je Srbin vojnik!... I ja sam vojnik, razume se, u nekom vidu. Ja sam u administrativnom osoblju: istina, to je neboračka jedinica, ama svejedno, ne možemo svi ni vojnici biti!

« Od to doba jednako lepo žive. Bilo je, istina, u njihovom inače vedrom životu i mutnih i oblačnih dana; poneki put je pala susnežica na njihov ljubavni žar, ali je to

— Pa četiri stotine dinara, dragi priko. Treba mi, pa ne mogu da čekam. A kroz tri-četiri nedelje imam, istina, da primim poveću sumu, e, al muke priko, što meni sad treba, pa mi dugo da čekam.

Radičević, Branko - PESME

Ta zajedno dane smo proveli, Pa bijasmo svakada veseli, Istina je, grdne su nam brige Zadavale te proklete knjige, Al' kad knjiga ponajviše tišta, Latismo se krasna šurovišta, Ili

87. Istina je, špag mu pati, Da mu katkad vri po glavi; No kad svoje zlato lati, Odma na sve zaboravi; Čini mu se danas luče

Oh molite Božu volju, Da tamo joj kob da bolju! Mrtva, mrtva, istina je, Nešto šušnu, ko je, šta je? Ko to kraj nji plao minu, K bezdanu se pravo munu!

“ — Ova rečca što izusti, U srce mu melem pusti. On s' primače, pogleda je, Što izreče istina je, Što nevere jošte bilo, Njeno oko istopilo. „Brže, brže, ma ti tamo?

Još mu oko ukočeno, Još on glavu, još obara, Ma već tio progovara: „Ona mrtva, da, mrtva je, Da je ubi, istina je. Puna beše grea mera, Zaš me dalje on natera. Ona umre, a ja osta, Zar to ne bi jada dosta?

rod, Jer on je, kao što sam rekô, star, Mladosti dane protrčô je već, Poznaje dobro svaki njiov jao; Vremena ona istina su prošla, Al' još mu ječi njiovo zvonašce, Pa ako ne može po njim' da igra, On rado gleda druge igrajuće.

Starina traži, ne žaleći s' trudi, Starina nađe, svoje lupa grudi. „Je l' istina šta ti tu veliš, Mito?“ — „Ah, teško, teško mojoj jadnoj duši, Iz brbljavi što ja sad pusti usti!

“ Na nju on gledi: „Je li istina, Il' to se meni samo tako čini, Je l' ona sada rekla tijo: ah? Da nije vetrić što kroz lišće mili?

To bija nekad, bija tad, Ti, brate Simo, zbogom sad. K Radišiću: Ti, drugi brate, amo odi, Kadikad istina se zgodi Da gledamo se namršteno, No vedro nebo gledaj eno Ni ono uvek nije zračno, Odelo katkad uzme mračno

“ — „Jest' istina, a Boga mi, brato, On uzima Silićevo zlato.“ Dotle jadan jošte ne verova, Al' mi pamet ubi rečca ova.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Pazider ga, sva se bašta modri kao čivit. Ono, istina, na sljezovu cvijetu jedva da je negdje i bilo tragova modre boje, ali ako je djed kazao da je modra, onda ima da bude

— Kaži ti svome mudrom djedu da to nije istina. Vuk je siv. Siv, zapamti. Skoro plačući otklipsao sam toga dana kući i šmrcajući ispričao djedu sve što se u školi

I ostalima u kući uvraćao je poneko, pa čak sam i ja imao svoje rođene goste koji, istina, obično nisu ni smjeli da zavire u kuću, nego su me zviždukanjem i raznim znacima zivkali da dođem vireći iza plota,

Još uvijek je držala slugu, a to je bio siguran znak da smo i nadalje neko i nešto. Istina, ima u kući siročadi bez oca, našlo se i duga, a plijesan brige, one staračke i udovičke, već se uvlači u našu staru

Mjesec sjao kad sam konje krao, a Danica kad sam otkajavo. Istina, i lopovi se koriste pjesmom, pa u nju pretoče svoje gorko iskustvo: Dok sam krao i gospodi davo, nisam, jadan, u

Ne čudi ga, valjda, ni to što se našlo samo na milicionarskom stolu. Istina, malo je tvrdo, ali dade se podnijeti. Komandir se nagne nad upola razmotano dijete, gleda njegov okrugao nosić,

Doklipsao Spase jednog dana na odsustvo, ravno svojoj baki, kom će drugom. Istina je, poručnik je, zakopčan, utegnut, oči mu samo iste ostale, šarene, veseličaste.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

HASANAGINICA: Da nije Hasanaga? Hasanagini glasnici? Da kažu da nije istina? JUSUF: Beg Pintorović, Hasanaginice. HASANAGINICA: Kako li je stigao tako brzo?

Al nek je i sto, pa je one mnogo. Kako ti ocenjuješ situaciju? JUSUF: Ovo ti je dobra prilika, istina, možda malo neprijatna, ali, sve u svemu, vrlo pogodna... HASANAGA: Prilika dobra, malo neprijatna, vrlo pogodna!

SULjO: Nemam ja šta da mislim, video sam. Uz Hasanaginicu ide zelenko bez konjanika. Istina, bogato okićen, uzde, uzengije, jabuka, sve u srmi, vidi se da je zelenko kadijin, ali kadije nema! Prazno sedlo.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

— A? — promucao bi on. Ali to a ne beše čisto, već neka sredina između a i i. — Zar istina, da ti voliš Todu? Dimitrija bi ga pogledao zablenuto, pa bi brzo oborio glavu i pobeg’o.

I, da to ne bi izgledalo kao poklon, ona tiho i gledajući ponizno u mater, moli je: — Eve, ’adžike, da vidiš... Ja ga istina... ali ti znaš bole. Obiđi da vidiš!

Ne znam šta mi je bilo. Celog tog vrelog dana leškario sam po krevetu čitajući i maštajući. Hladovine istina beše dosta u sobi ali ipak beše i žege koja probijaše kroz zavese u polutamu...

Gle, kako je uvelo, grehota čoveka i da pogleda... Eto, od deset korena ako jedan prihvati. Nesreća, kažem ti!... — Istina, istina! — odgovaraše onaj drugi. — Bože, opet on?!

Eto, od deset korena ako jedan prihvati. Nesreća, kažem ti!... — Istina, istina! — odgovaraše onaj drugi. — Bože, opet on?! — Trže se Cveta preplašeno, kad ču onaj drugi, više ženski no muški glas.

— Ne ljutim se, ali šta će da kaže svet, ljudi! Idi, ako misliš dobra. Šta hoćeš ti? Ta ja sam žena! — Istina je — odgovori on meko. — Pa kad je istina, što dolaziš? Što me ne ostaviš? ... Eto, imaš ženu, decu.

Idi, ako misliš dobra. Šta hoćeš ti? Ta ja sam žena! — Istina je — odgovori on meko. — Pa kad je istina, što dolaziš? Što me ne ostaviš? ... Eto, imaš ženu, decu. — Eh — odbi on rukom — ne spominji mi. — Da, ti imaš, a ja?

— Nemoj, Cveto — viknu on kad oseti kako joj na plač glas zadrhta. — Idem, evo odmah, sad. Istina što kažeš, ali ja. Znaš ti mene. Ja samo onako... dođoh da te vidim. A ti, eto, baš kad hoćeš, neću više, neću...

Od toga dana do svadbe Stojana nikako nije videla. I udade se. Pođe za ovim Jovanom, čovekom istina ne sirotim, ali udovcem, tvrdicom i prekim do zla Boga...

i pre po polju, selu, i tamo da ostaje duže i — što je najvažnije i najstrašnije za nju, Cvetu, on poče dolaziti k njoj. Istina, da je dolazio svakad s njenim mužem, ali je ipak ona znala, osećala, zašto on dolazi. Uvek je gledao da se nađu.

Ali sve uzalud. Istina, svakad, kad god dođe njoj, zaklinje se da više neće drugi put dolaziti, a opet dolazi, opet!... Ah, a od prošlih dana

I za njena bolovanja ni kapi pića ne okusi. Ali, čim se ona pridiže, ode i napi se kao zemlja. I stric je pio. Beše, istina, bogata kuća, izobilna svačim, ali nemaše sloge i ljubavi. Sirota strina!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Karadžića, str. 762 i 227) to se izričito i kaže, a za tim su se poveli i ostali. Istina, međutim, nešto drukčije stoji.

oreola u svetu, srpska narodna pripovetka nije mogla postati, u prvom redu baš zbog toga, ni dragocenost u svom domu. Istina, tražena je i čitana, ali ne i razglašavana.

— Dobro, ja ću za to doznati je li istina, — reče kralj. Odmah kralj dobavi Grbu i reče mu: — Ti si, Grbo, govorio da moreš mi dovesti živa kralja đavolskog.

Onda car sedne s njim na kola, i pođe na ono mesto da vidi je li istina, kad tamo, ali još samo jedan prut nađu. Car Trojan naredi da se načini svirala od onoga pruta da vidi kako će svirati.

Na to najmlađi rekne: — Tu kod tebe ima krštena duša! Kazuj, mati, je l istina? Mati odgovori: — Pogodio si. Ima. Tu je vaš pobratim.

Tu se zbiraju nečastivnici i samovile. — More nije to istina, — rekli su mu seljani. — Tebe varaju. Posadi ti onamo vinograd, pa ćeš da bereš grožđe, lepše od sviju nas.

to odgovori: — Brate, ako imaš taku zverku, daj je ovamo, ja ću ti napuniti galiju samoga srebra i zlata, samo ako je istina što kažeš.

Kad on to čuje, reče mu: — Ostani, brate, u nas. Eto, do našega krsnog imena nema tri dana, pa ako bude istina, da ti dam jabuku. On ostane onde do krsnog imena.

Car to posluša osobito da vidi da li je istina da će i gora poći da gleda đe car cara gubi. Pa onda sveže Solomuna i metne ga na jedna prosta kola, pa ga sa svojim

Car se tome vrlo začudi i uvjeri se da je istina što mu je Solomun kazao, pa zapovjedi te se zatrubi i treći put; u tom Solomunovi vojnici stignu na ono mjesto te

Da li ti nijesam rekao da više nijesi moja žena? Onda mu ona izvadivši onu kartu reče: — Istina je, čestiti care, da si mi to kazao, ali pogledaj što si na ovoj karti potpisao: što mi bude najmilije u tvojemu domu

Gospodar ne moga povjerovati, nego ode glavom sa svojim slugama da se i sam uvjeri je li istina što mu sluge ispričaše. Kad viđe vojnika živa, — prenerazi se od čuda, govoreći: — Zar si, bolan, živ?

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Ovde sam ja gospodar. JEVREM: Varaš se. U kućevnoj regimenti žena je polkovnik. General muž izdaje istina zapovesti, ali tek žena komandira, i ceo polk poznaje polkovnika za gospodara. MAKSIM: Zato mi tako i peva sreća.

Ah, zašto mene bog prokle, te udari na aspidu! NIKOLA: Ej, moj brate, moja je Maga dobra, to je istina; ali, pravo da ti kažem, smrdi joj trag, kud ide. MAKSIM: Bar joj nije do balova.

Ta ajde, za Boga! Jedva mi u zlo doba donese što. MAKSIM: Hej, hej, samo kad ne troši. NIKOLA: Ne troši, to je istina, osim što plaća za rad; jer ona da dospe da zašije, da prekrpi — bože sačuvaj.

KUM: Ne boj se, kume, opet sam naišao na jedan lek. MAKSIM: Već i tvoji lekovi — da Bog sačuva! KUM: Istina za tvoju, ne znam, oće li podneti. Ali za moju kao namenuto. Zaklinje mi se čovek, da je time jednu babu smirio.

SOFIJA: Jer žene obično ćute. MAKSIM: To je istina. SOFIJA: Zar nije? MAKSIM: To smo vidili na balu. Uzavrele kao čavke. SVETOZAR: Zbilja, kako ste zadovoljni s balom?

To dobro upamtite! (Zavjesa) DEJSTVO TREĆE 1. MAKSIM MAKSIM (sam): Svi me zovu džandrljivim, a ne znaju zašto. Istina, katkad i zabadava propsujem, ali zato se ne može kazati da ženu kinjim, kad ona ima uvek ponešto staroga duga.

SOFIJA: Eto vas trojica, pa ni jedan nije zadovoljan. Kako si ti, seko, s tvojim zadovoljna? MAGA: Moj Nika, istina, katkad psuje, ali je opet vrlo dobar.

srpske slovenosti, člena odbora Prosvještenija i knjižničara Čitališta beogradskog, u kom se nalazi ovo napečatano: „Istina, da je čovek čovekom samo čerez razumnu dušu, no kao što tjelo ranu potrebuje, da svoje tjelesne sile i moć pita,

DOKTOR: Zar je vama nepoznato da je razum i kod kuće sedeći iznašao pronađenje pečatnje. ŠALjIVAC: I to je istina. Najbolje se kod kuće misli rađaju. No vaše objavlenije nije dostatočno, tj.

DOKTOR: Izvinite, meni je dosta. ŠALjIVAC: Ali gdi se tiče vaše slave. DOKTOR: Kako? Govorite! ŠALjIVAC: Ja sam istina obećao ćutati. DOKTOR: Ako je djelo čisto kao moja slava, našto ćutanje?

No vi ćete voliti što čuti o Crnoj Gori. PUTNIK: To, to! DOKTOR: Podnebije je u Crnoj Gori istina oporo, ali je vozduh zdrav; vladjenije je duhovno-vojničko. PUTNIK: Duhovno-vojničko?

DOKTOR: To je istina. No opet mi je nužno da imam katkad razuma. Zato mislim da se taj magarac zakolje, pa da mi se izvadi razum.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Začudo kako se naša gospoja izmenila. Meni kaže dragi Stevo. PERSIDA: Meni kaže Perso dušo. TRIFIĆ: Je l’ to istina što vi govorite? STEVAN: Vi ćete se sami uveriti. TRIFIĆ (Persidi): Je li obućena? STEVAN: O, i izvezla se već.

TRIFIĆ: Oho, Stevane, čekaj da vidimo da se list ne prevrne! STEVAN: Istina, kažu ljudi, kurjak dlaku menja, a ćud nigda, a žena muža menja a narav retko.

TRIFIĆ: I ti možeš po duši kazati da je ovo tvoja žena? SRETA: Gospodine, ja sam, istina, pio, ali, fala Bogu, nisam jošt mozak popio. Što će Pela za ovo stradati, to ne želim nikom. (Zamanjuje rukom.

Lalić, Ivan V. - PISMO

A o bogovima, bogami, samo dobro: Istina tu je izlišna, sumnjiva, opasna čak. Zato i pevam to leto nejasnih bogova puno, Metaforama ga kitim i pozlatu mu

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Ti nisi naše dete! Mislim, moje i Simonino (de Buvoar). Istina, mi smo učinili sve što smo mogli za tebe, ali sada je vreme da ti otkrijemo tu strašnu tajnu“. Pa ko je onda moj otac?

— Posmatram te poslednjih dana,... kaže moj matori — i znaš... —Hajde, reci! Kako se ponašam? Kao svilena buba? — Istina, ti neprestano piljiš u te svoje udžbenike; ne može se reći da ne piljiš i ne mičeš se iz sobe, istina, ne može se reći

— Istina, ti neprestano piljiš u te svoje udžbenike; ne može se reći da ne piljiš i ne mičeš se iz sobe, istina, ne može se reći da se mičeš, ali taj prokleti radio!

Ali što jes, jes, mogli smo do mile volje da mažnjavamo tvrdo kuvana jaja, to je istina. Prvi dan nekako i prođe, ali drugi!

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

A kako bi, na primer, vas sovjest grizla kad bi brak dozvolili između srodstva. MARKO: Istina, srodstvo nije baš tako blizu; ali ja nemam nužde ni to činiti.

Ja bi držao da sam najsrećniji čovek kad bi takvog zeta dobio. I ako je istina da vam se moja kći dopada, ja vam je dragovoljno dajem za suprugu. MITA: (Ah!

MARKO: Ti si dete, ne umeš o tom da sudiš. No ja ću vam, gospodin baron, drugo što kazati. Nisam, istina, prebogat, ali opet toliko, fala bogu, imam da možete po vašem karakteru lepo živiti.

Gospodin baron... ALEKSA: Ne baron, sunce moje, nego „ti“, ja sam tvoj suprug. JELICA: To je cela istina. No ja sam u Beču slušala gdi mloge dame zovu svoje muževe „vi“. Nisam raspitala da l’ je to baš u modi.

ALEKSA: Zato da svršimo ove detinske stvari: Ova persona (za Mariju) uvredila me je, istina, no ja joj opraštam i želim da unapredak više predostorožnosti ima; ja pak s moje strane gledaću, kad joj se sreća

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

A svaka bajka, ma kako čudna, nije ni prazna ni uzaludna. Istina u njoj pupoljak vije, pod plaštom tajne brižno se krije, prosine samo poneki zračak, čak i u priči „Pijevac i mačak“.

Prevare nekog, uvodu svuku, nekog istuku . . . Najlepše tu sam proveo dane, ponekad, bogme, skoro nastradȏ, istina sve je o čemu pričam, svakom jamčim glavom i bradom. I još od Triše i drugih čiča kakvih se samo naslušah priča! .

BAKA, ON, ĐAK I SLON OGLASI „KUPUSNOG LISTA“ Evo novina „Kupusnog lista“, ovde se piše istina čista, istina crna, siva i bela.

BAKA, ON, ĐAK I SLON OGLASI „KUPUSNOG LISTA“ Evo novina „Kupusnog lista“, ovde se piše istina čista, istina crna, siva i bela.

Pitaš se, znam te, beše li meda, nosorog, Vujo il druga beda? Urednik Joca odgovor daje: sve je istina čista, ovo je dopis osnovca Paje, on je saradnik lista.

„Najbolji dečak ovoga sveta izgubljen — već je nedelja peta!“ Poruka takva po svetu šeta. Dao sam oglas — istina čista — u nekih tamo novina trista, sve čak do mudrog „Kupusnog lista“.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Objava istine i njeno uništenje, idu zajedno. Zašto je tako? Treba umreti u istini. Jer umiranje je istina. Ko je taj što govori neistinom? Da li je i on jedno Ja, nalik na moje?

Ponekad imamo nejasno osećanje istine. Ponekad imamo jasno osećanje ne-istine. Ali nikad nemamo jasno osećanje da je istina istinita. Niti imamo nejasno osećanje da nema neistine.

Niti imamo nejasno osećanje da nema neistine. Sve se mora dokazati: istina neizvesnom istinom, a neistina izvesnom neistinom. Ista je istina sa sobom.

Sve se mora dokazati: istina neizvesnom istinom, a neistina izvesnom neistinom. Ista je istina sa sobom. Istina ovoga sveta je da je istina moguća, i da verovatno postoji nešto različito od istine.

Sve se mora dokazati: istina neizvesnom istinom, a neistina izvesnom neistinom. Ista je istina sa sobom. Istina ovoga sveta je da je istina moguća, i da verovatno postoji nešto različito od istine.

Ista je istina sa sobom. Istina ovoga sveta je da je istina moguća, i da verovatno postoji nešto različito od istine. Istinita je i različitost od istine.

Istinita je i različitost od istine. Ali je istina u svojoj istovetnosti isto što i bog koji je isto sa svetom kome je teško da bude istinit.

te dobro razume zbor novih naraštaja koji rado protivreči i peva mimo uobičajenog licemerja sve je u hlebu istina ovog veka koju hvalim hleb koji se peče preko celog dana hleb koji se prostire preko državne granice njegova kora

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

a danas?... SIMKA: A danas, eto, održasmo mu sedmodnevni parastos. VIDA: Istina, kad već pomenu parastos, baš pravo da vam kažem, nije lepo što je danas samo jedan sveštenik služio.

AGATON (plane): To nije istina! Tako su pisale opozicione novine, a ne možeš ti tražiti od opozicionih novina da pišu kako sam ostavio mirišljavi trag

TRIFUN: Ni jednu tvoju paru nisam prokockao, Agatone. AGATON: Nisi, nisi, to je istina. Ne mislim ja da bi ti prokockao ni jednu paru iz pokojnikove imovine.

DANICA: A gde ćemo? TETKA: Pa, videćemo! DANICA: Ja bih tako volela da se vratimo u onaj stari stan. Bila je, istina, mala kuća, ali smo imali bašticu, a posle, ne znam, ali mi se tamo dopadalo, možda i zato što sam skoro celo

Rekoh, ako Agaton spazi ovaj servis... Znaš ga već kakav je, a ima pik na srebrne stvari. SARKA: To je istina! (Seti se.) Ju, pa on bi mogao i moj budilnik da skloni. GINA: A u kojoj je sobi taj budilnik? SARKA: Baš u njegovoj.

Nego, ne znam gde sam ostavila papuče. AGATON: Pa eto ih na nogama. SARKA (pogleda): Gle, istina! SIMKA: Pa istina, dabome, i ne znam samo, šta imaš u mojoj sobi da tražiš papuče?

Nego, ne znam gde sam ostavila papuče. AGATON: Pa eto ih na nogama. SARKA (pogleda): Gle, istina! SIMKA: Pa istina, dabome, i ne znam samo, šta imaš u mojoj sobi da tražiš papuče?

ADVOKAT: Primio bih vas vrlo rado. DANICA (radosno): Je l' istina? O, kako se radujem; a kako će se tek tetka obradovati! Verujte, ona je zbog te brige i bolesna.

O, kako se radujem; a kako će se tek tetka obradovati! Verujte, ona je zbog te brige i bolesna. Ona, istina, kaže da je bolesna od jeda zbog ovog čuda što se dešava po kući, ali ja mislim da je ona u stvari bolesna zbog brige

A po čemu nisam bila kadra? AGATON: Pa eto, imala si dva muža pa ništa. SARKA: Imala sam, to je istina, ali šta sam ja kriva što nisam imala kad? Šta sam poživela sa prvim mužem? Dve godine!...

Za to sam vešt, to je istina, al' to je drugo. Zatvori čovek dućan na vreme, a ti ga kazniš što je prekovremeno držao otvoren; pozoveš ga na neko

I ti si se nekad stidela. SIMKA: Zgodno ti, ovo, Agatone, što se napravismo rod. AGATON: Pa rod smo; istina, vanbračni rod, ali šta se to mene tiče. Zašto da ja okrećem glavu od devojke kad je nasledila toliko imanje?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Stigli smo u Lazarevac. Opet je nastalo ravnanje šatora, topova, zatezanje konjušnica. Istina, ljudi su se na to navikli. Izvršena je podela rada i posao se brzo svršavao.

sve nam se čini da je Trailo glavni organizator i kao neki intelektualni vođa svih krađa, razume se, izvan baterije. Istina, mnogo puta je on nahranio celu bateriju na taj način.

“ — Kome ti to: brat, drugarica, prijateljica... Ovam-te, onam-te, pa na krevet komandira Svete. „To nije istina. Treba da znaš, ja volim Batu i ja sam htela jutros da dođem, ali nisam znala put.“ — Ja, nije znala put!

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

»Šta oni govore o zlu kad je tako prijatno i zanimljivo provoditi vreme u radu sa malom decom!... pomisli ona. — Istina, nezgodna je ta večita borba sa kmetovima i odborom...

VI Protekoše još tri dana. Ljubica sve više ulazi u posao i sve se više oduševljava radom. Istina opa počinje ujedno i sama opažati, a to je i Gojko napomenuo, da joj deca počinju bivati sve više utegnuta i povučena,

ozbiljno i odlučno, pa videvši da se pisar sprema da izbaci neku pošalicu na Gojkov račun, prestiže ga i sama reče : istina, nije uglađen ni... doteran, kao što bi trebalo, ali je dobar čovek.

Na njemu lepo novo odelo, nov crn šešir, kosa ošišana, brada »štucovana«, pa ni nalik na pređašnjeg Gojka. Istina, i sad se jasno opaža njegova karakteristična nesrazmera, ali ko se već navikao gledati ga takvog, njemu on sad izgleda

Pa eto, dođe i taj dan! Istina, ona je sad neraspoložena zbog ovog Gojka, a možda i zbog drugog čega, ne zna ni sama...

Ko zna kad ćete nam opet doći. Gojko iđaše kao na šibu. Šta će on tamo, kad zna da neće umeti ni progovoriti. Istina, ovo su neki dobri ljudi, vidi se... ali tek... — Jeste li bogoslov ili preperand ?

Otvori se čitava debata, te čak i naše zaraćene strane moradoše popustiti i progovoriti po neku među sobom. Istina, Gojko pri tom bacaše iz očiju munje, a Ljubica se lukavo osmehivaše.

Samo joj jedna misao o tom dođe u glavu: valjda će se i sad umeti izvući... kako je do sad!.. Ona se istina raspoloži od te misli i poče raditi lepo, bez velikoga uzbuđenja, ali tek oko nje obletaše sav dosadašnji strah i zebnja,

Gojku opet zasija radost na licu. Seti se Velje sa zahvalnošću. Istina, srce mu opet zebe od kakve nove bede, koja ga može snaći, i on već pretura u glavi razne kombinacije, ali mu ne

A ćata se raspričao u veliko: — Istina, i Nikolče sinoć dođe iz Beograda; i on je obišao neke... i Kata imenova neke glavnije političke radnike.

— Istina jest, i po selu su se rastrčali, prihvati odbornik. — More, selo... šta selo !... Selu je svejedno: bio mu na vratu ja

Dobro joj... one ogrebotine još se istina crvene, ali to ne mari. Sinoć malo nesvestice, i to nije ništa... ženskaposla!.. I baš će jamačno doći!

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Vita jelo! istina je bila, Ja se dragom u njedra savila! U njedrima srma — džuzdan bila, Gdjeno stoje groši i dukati; A u jutru kafa u

“ Tad djevojka doru govoraše: “Da ja znadem da je to istina, Ja bih moje pavte raskovala, Pa bih tvoju uzdu okovala, U čisto bih srebro okovala, A đerdanom mojim pozlatila.

Braća ti se pokrivila, tebe ne bilo!“ “Čuješ li me, verna ljubo, šalom govorim!“ “Ol je šala, ol istina, i ja govorim!“ 236.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Ti si poludeo! BLAGOJE: Čula si čoveka šta kaže! GINA: Može on da kaže šta hoće, nije istina! SIMKA: Kao što nije istina ni to da sam ja imala nešto s njim! GINA: U to se ne bih zaklela!

BLAGOJE: Čula si čoveka šta kaže! GINA: Može on da kaže šta hoće, nije istina! SIMKA: Kao što nije istina ni to da sam ja imala nešto s njim! GINA: U to se ne bih zaklela!

GINA: Mene naziva majkom, a tebe ocem! Kad pogledam njega ludog, i tebe pijanog, ne bi me čudilo i da je istina! BLAGOJE (odlazeći prema reci): Naravno, ako nisam pijan, onda sam lud! A, ako nisam lud, onda sam pijan!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Čekao sam, noć sa punim mesecom, pa da otplovim do Senja, gde se, u kanalu Morlaka, osobito lepo lovi. Istina, do naših obala dolazili su tada i talijanski ribari, naročito oni iz Kjođe i ribari čak iz okoline Ankone, koji na

Bogdana Popovića, ta moja stvar jako je ljutila. Veli, ličnosti u toj Legendi ne odgovaraju onom što je istorijska istina. Ja sam tvrdio da odgovaraju onom što je napisao Brantom.

čulnosti i boje; ali ovaj je nemački jezik neizrecivo nov, gibak i sjajan, kao, nekad, šina pozajmljena gotika. Istina, tome ih je naučio Stefan George, učenik Francuza, ali je njihova najnovija lirika, na žalost, verujte, daleko nad

Zar vas to čudi? Nije istina da suviše jedu, ali je istina da je sve krcato puno robom, gvožđem, spravama, snagom. Da, istina je što novine donose

Zar vas to čudi? Nije istina da suviše jedu, ali je istina da je sve krcato puno robom, gvožđem, spravama, snagom. Da, istina je što novine donose – imaju nov tip topovske cevi,

Nije istina da suviše jedu, ali je istina da je sve krcato puno robom, gvožđem, spravama, snagom. Da, istina je što novine donose – imaju nov tip topovske cevi, i nov tip krilatice.

Pametni, mirni ljudi sede sa mnom. Ja ih pitam za vinograde na Rajni. Jesu li još puni sunca? Pitam ih je li istina da su Španiji ponudili lokomotive jevtinije nego iko.

Jesu li još puni sunca? Pitam ih je li istina da su Španiji ponudili lokomotive jevtinije nego iko. Pitam ih je li istina da su lekari rešili da, ponedeonikom, besplatno leče.

Sve što se komentarisalo, beše Brijanova izjava. Inače, ni ovdašnja štampa ne trpi da joj se kaže istina u lice. Ali poštuje onog ko joj kaže iza leđa. Katkad su ljupki, i smešni.

Ukus, scena, brzina radnje, savršeni su. Ali, to znate. Nekad je smetala svežina, irealnost, veselost, duboka istina, koja se krije u svakoj neprirodnosti, kad su glumci bili žive marionete; danas, dakle, imate na pozornici konje,

Ako mu ovogodišnja proslava ne pomogne! Grke igraju ne može biti gore. Istina, ne misle, kao Rajnhartovi Nemci, da je za grčkost dosta urlikanje, cirkus, i velika osvetljenja, ali nemaju ni stil

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Često vam, 7 iz nestašluka, činimo male dosade i pakosti, ali vam možemo i koristiti. Mi smo, istina, male i sićušne, ali baš zato smo kadre izvršiti dela za koja veliki nisu sposobni.

Ako je to istina, onda najposle niko neće ni dolaziti da kupuje od mene hleba... Baš mu ne dam!... — I ljutito okrete glavu od njega.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Taman on ode, a ja sedoh i zaronih glavu među ruke. Nikako ne mogu da verujem da je sve ovo istina što sam dosad video u ovoj zemlji, dok opet neko zakuca na vrata. — Napred!

— Razume se! — Ne razumem! — Prosta stvar... Narod je bar nekoliko meseci živeo u radosti i sreći! — To je istina! — rekoh postiđen što tako prostu stvar nisam mogao odmah protumačiti.

— Da se sporazumemo, braćo! — poče Kolb. — Mene su, istina, jahali često naši velikodostojnici još pre deset godina, i udarali bičem, pa nisam jaukao, ali opet može biti da ima

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— Kad je lepša, ti idi njoj. — Bi' ja, i vari i pomagaj, no se bojim Sandule Ciganina. Al' istina mi ćemo se menjati. E tu se Anđa baš istinski naljuti, al' devojke je brzo pripevaše za Jovana č'a Markovog, te je tako

samo ono, brate, što meću nekog đavola ostrag... šta im je ono, istina? — Sedlo. — Od sve šale, ono mi se ne dopada, veli č'a Marko. — More ćuti, grade se bez nužde nakarade.

Ama što gradi drukčije, no što ga je Sozdatelj načinio, po Bogu si brate?!.... — Istina, Cvejo, ti već znaš zašto se 'nako grade? — Pa, da budu lepše. — Ha, ha, ha, brate moj, jadno ti ga ljepše.

— More, pazio me komandir, ka' rođeno dijete, — hvali se on jednom prilikom pred seljanima. — Je l' istina, Ljubiša, slave ti? — pitaju oni Ljubišu. — Tss... tek onako...

»Šta li to može biti?« — pitaše se on, »da se baš tih imena ne sećam?« — Istina, cele mu godine istorija »ne iđaše od ruke«, i ako su najslabiji mu drugovi iz nje imali trojke i četvorke, ali ipak je

Ispiti su mu svagda išli »kao po loju«. Dosada nije znao šta je to pasti na ispitu. Istina, imao je i »sreće«: nekako se svakad dešavalo da bude pitan ono, što je ponajbolje ili bar vrlo dobro znao.

Ne znamo ko je prvi popločao naše ulice, ali ni naši dedovi, pa ni mi ne izmenismo ni jednog kamena na njima. Istina, jesmo se ponekad i šalili tim.

Zbog toga mi tih dana pravismo veoma žalostiva lica, a jesmo ga, vala, iskreno i žalili. Istina, malo nam je nezgodan bio u početku: sve hoće da menja, da popravlja, da ruši.

I mi se načetili, pa slušamo i ne dišemo. Istina, mnoge mu reči onde i ne razumemo, ali svi vidimo da nam kapetana zorli rezile; kad dođe kakva krupnija reč, učitelj

seoskim babama, koje je kapetan vezao, i još trista drugih čuda, — pa, bogme, da vi'š jesu mu dosta i naređali... Istina, tu ga sve rezile za njegov rad po selima, ali mi, brate, velimo: zašto je vlast, nego da selo zna za nju; — nama i ne

— Zar istina? — istrča neko s pitanjem. — Hm, da vidim... tek nek se i on uplaši. — E, valjano! Pa šta mu još kaza? — i tu Mitar

— Jest, ona je; to je moja škola. Ta poznajem ove korintske stubove i onaj natpis nad njima. Istina i ona mi mnogo drukčija izgleda, ali tek poznajem je. Uđoh unutra.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

(Pokazuje gestove rukama.) A on njoj sve ovako... Kao u pozorištu. PAVKA: Ju, ju, ju! (Krsti se.) Pa kažu onda: nije istina kad tako novine za poneku pišu.

JEVREM: Jest, to je istina, on je, kažu, vatra. SRETA: I kada ga nađeš, reci mu, boga ti, od svoje strane, neka me se okane.

Vi znate da bih ja vrlo rado ostao ovde što duže. PAVKA: Bolje bi bilo kad bi i tvoj otac gledao tako svoje poslove. Istina, zete, kad bi mu ti progovorio; diže čovek ruke od dućana pa neće više ni da naviri.

JEVREM (zadovoljno se smeje). SEKULIĆ: Je li to nasilje? Nije! Naprotiv, to je dobročinstvo. — A, istina, je li tvoj momak beležio ko sve dolazi kod Ivkovića? Jesi li mu rekao da beleži? JEVREM: Jest, rekao sam mu! Mladene!

IVKOVIĆ: A zašto ne bi istinu kazali javno? JEVREM: Ovaj... u politici se ne kaže samo istina javno, nego i neistina. IVKOVIĆ: A, to ne! JEVREM: Pa ne kažem ti, ali ima.

JEVREM: Pa ne kažem ti, ali ima. Ja za moga protivnika ne bih, na primer, nikad izneo tako nešto što nije istina, ali ima koji i to rade.

JEVREM: Eto, kako si prgav. Nek iznosi, brate, što hoće samo kad ti znaš da nije istina, što te se onda tiče! IVKOVIĆ: A što da se iznosi ono što nije istina?

IVKOVIĆ: A što da se iznosi ono što nije istina? JEVREM: E, pa politika, borba, partija, agitacija. A posle, kad npođy izbori, kaže se lepo: ovo i ovo je bila

JEVREM: E, pa politika, borba, partija, agitacija. A posle, kad npođy izbori, kaže se lepo: ovo i ovo je bila istina, a ovo i ovo nije bila istina.

A posle, kad npođy izbori, kaže se lepo: ovo i ovo je bila istina, a ovo i ovo nije bila istina. Eto, i vi ste meni u vašim novinama izneli kako sam, pre jedanaest godina, kad sam bio opštinski odbornik pojeo

JEVREM: A ovaj telegram u novinama? IVKOVIĆ: To je sušta istina. U telegramu stoji da si ti, gazda-Jevreme, govorio protivu vlade i ništa više. JEVREM: Govorio protivu vlade?

PAVKA: Jesu! XX DANICA, SPIRA, SPIRINICA, PREĐAŠNjI DANICA: Je l' istina što mi kaže teča? JEVREM: Jeste, vi ste propali! DANICA: Ko je propao? JEVREM: Vi, opozicija!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

« Spominje te ili već tako neke koje, istina, ni redaktori i saradnici, ni vi čitatelji, a ni ja s vama ne poznajemo, ali koje Sreta ne može više da gleda niti od

Malo je, istina, počađavela, ali je to opet bio dobar znak; znak da je uvek dobro posećena bila. A to je opet znak, što rekao ćir

Lepo ga je hranio i držao kod sebe, dok mu nije sve svršio, pa ga je onda isplatio časno i pošteno. Počeo je, istina, da mu onako kao poizdalje malo obagateliše moleraj, te na taj način da mu škontira nešto, ali se moler nije dao.

« i prolazi, radi svoj posao, a njega i ne poslužuje! On je istina redovan gost ove kafane, pije i nikad ne plaća; on samo pije, a drugi plaćaju.

Pa onda kad je odrasla, roditelji su je hteli da udadu za nekog bogatog arendatora, malo postarijeg, istina, ali je bio to pravi bogati Gavan. Imao banaka, pa sve naslagane kao ćeramide na ciglani.

Lepo je nadgledala radnju gazda-Đorđevu. Čak se i u mehani viđala, iako gazda Đorđe mišljaše da je to, istina, dobro i korisno za domazluk, — ali tek držaše da joj tu nije mesto.

Jer su žene, — koje, istina, malo pišu i malo čitaju, ali zato ipak mnogo znaju, jer znaju i što postoji a i što ne postoji — tvrdile da ćir Đorđe

Nije se tu rodio, ali je mnoge odatle ispratio na onaj svet, a i sam, će po svoj prilici, tu umreti. Došljak je, istina, ali tu plaća i porez i prirez.

Malo posle zahrka i on i zaspa kao okupan; zaspa snom pravednika. GLAVA DEVETA U kojoj je sve onako isto potpuna istina kao i ono u prethodnim glavama.

Jedno posluženje za džabe za gospodin-učitelj Sreta; poskoro, vrat da skršiš! — Eh, samo kad ti se dopada! Uostalom, istina se samo tiranima ne dopada. — E, iz dušu mi izvadi svako toj slovo.

A od sviju ovih, najmilije je bilo Žiki Šljiviću kad bi čitali koji njegov dopis, a on tu među njima. On je, istina, nepismen bio, ali je vazda rado pristajao da pozajmi svoje ime pod jedan takav dopis.

Nek ti je, vala, alal taj groš!« Umeo je i zube da vadi. I ovo poslednje s uspehom. Istina da je ponekad onome otekla posle toga glava kao polovače, ali uzrok zubobolje bio je napolju! I kakve je samo zube vadio!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Sramota me je da to priznam, ali tako je: puna istina nikad nije zanosna i slavna. Najzad, krajem avgusta 1953, odlučim da pobegnem u Beli Svet.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Kraba, na primer, podnosi pritisak od 800 atmosfera ako ne nastupe nagle promene tog pritiska. Ali je istina i to da u okeanu stvari se često dešavaju drugojače no u laboratoriji.

nije prošao, niti je mogao proći, od koga se, po mogućstvu, što dalje beži i koje, uvek mirno, vekovima čeka svoje, istina vrlož retke žrtve, kao što nepokretna paučina čeka insekte.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

U krv si se meni pretvorila! Istina je, ovo nije drugo do gomile kostih i mramorah na kojima mladež samovoljna pokazuje toržestvo užasa.

KNEZ ROGAN To ne može bit istina, Draško, nego su ti oči zamaštali. VOJVODA DRAŠKO Ne znam ništa, no sam ih gledao; i sam mislim da je maštanije.

Prosta sablja po sto putah turska, od Kosova koja nas siječe, pri zlu tome, ako je istina. Evo ima šest-sedam godinah kâ dohodi jedna proročica među nama. Iz Bara se kaže.

SVI IZ GLASA Vidite li kako ne zna ništa! Istina je sve što je kazala; ne bi sama sebe naružila da u taj lik nije obeštana.

BABA Istina je, moj mile, duše mi! A kako bih danas pridizala kada visim nogama u grobu? Nego sam se jednom pokajala; volija sam

Je l' istina ê ovo ovako, al' nas oči sopstvene varaju? Ište svijet neko djeistvije, dužnost rađa neko popečenje, obrana je s životo

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Sigurno je to bila ona, mati, jer zna on da, dok nije sina rodila, ona se živa nije čula. Istina, ni tada, sa sinom, nije smela da mu se na očigled protivi, ne izvrši što bi joj naredio, ali, osećao je on, kako je

Nije mogao da ga gleda, kako je govorio. A da i njega kao i druge bije, nije mogao, jer ga je i on mnogo voleo. Istina, to nikada nije kazao, čak, kada bi se ovaj i razboleo, starac nije hteo da siđe da ga vidi, ali ipak da i na njega,

Ona je bila bogata, sa grdnim imanjem, što joj je muž ostavio. I za nju bi se onda pričalo kako je, istina krišom, i ona tada kod njih bila i sa njima bančila i pila.

Niko od njih nije poneo duboke cipele ili čizme već uvek plitke, lakovane. Čakšire, istina, i njihne su bile široke, čohane koje su im ostrag u borama teško padale, ali nogavice nikad nisu bile dugačke, još

Uzeo devojku. I kao u neki inat, kao da se prvi put ženi, tako veliku i sjajnu svadbu pravio. Uzeo istina malo stariju, zaostalu, ali čuvenu sa svoje raskošne lepote.

Što je najgore, ona je svom mužu, Sofkinom dedi, padala kao neka rođaka, istina ne po krvi, po ocu i materi, ali ipak po nekom stricu. Grdan je novac morao da dâ dok se venčali.

Za sve je bio tuđin i stran, naročito za toliku rodbinu. Istina, govorio bi pokatkad i zdravio se s kojim od njih, ali više običaja radi nego što je hteo.

I on je ovo drugo izabrao. Sofkina mati je bila najmlađa od svih sestara, i kuća njena bila je istina nekad malo bogata, ali tada dosta oronula. Živeli su od kirije od nekoliko oronulih dućančića pri kraju varoši.

A opet uvek, čim bi mu se ukazala prva prilika, gledao je što pre da ode na kakav put, tobož po trgovinu. Istina, tada već nisu, i to zbog oskudice u novcu, trajala dugo ta njegova putovanja, ali ipak su bila česta.

Kroz nekoliko dana vraćali bi se kući. Otac istina kao umoren, kao povučen u sebe, ali zato mati presrećna. Ne bi mogla Sofke da se nagrli i da je se naljubi, jer eto

doći, kao što je znala da im još odavna, i pre oslobođenja, imanje a naročito čivluci i vodenice nisu kao što treba. Istina, jednako su se zvali njihovim, ali berićet se nije, kao nekada, dovlačio sav; već jedva nešto, ko zna koji deo.

Malo dugih, suvih ruku, sa istina suvim ali nežnim prstima i sa još nežnijim, više dlana oblim i punim člankom ruke, koji je pokazivao svu belinu njene

Pandurović, Sima - PESME

PLAMENOVI 53 SVUDA JESEN 60 VATRE SPASENjA 62 ILUZIJA DUGA SEĆANjA I NADE 64 ISTINA 66 STARI MOTIV 68 U IZNURENOM OSEĆANjU JEDNOM 70 TRAG VREMENA 73 NA PUČINI 75 ODBLESCI 77 PADA CVEĆE 79 U POLA

vedre jedan oblak beo; Umire snaga, ponos duše mlade; Znamo još samo da je život ceo Iluzija duga sećanja i nade. ISTINA Ja znam da stradah, da žuđah i padah U svom životu.

Granicu mraka i svetlosti? Tamo Gde plavi oblak bledi mesec vlaži? O, to je tajna, ta istina ljudi, Istina bića, zbog koje ne stoji Misao naša što za njome bludi, Kojoj je nose, jer ona postoji, Mirisni vetri,

Granicu mraka i svetlosti? Tamo Gde plavi oblak bledi mesec vlaži? O, to je tajna, ta istina ljudi, Istina bića, zbog koje ne stoji Misao naša što za njome bludi, Kojoj je nose, jer ona postoji, Mirisni vetri, ćudljivi i

istorijskih ména, Strašću sviju gordih, velikih i skromnih, I punim životom velikih vreména U prolazu ljudskih svih istina lomnih.

Tamo, gde istina svršava se krug, Naša stara ljubav biće nova draž, I velikih snova najverniji drug Na međi gde leži istina i laž.

gde istina svršava se krug, Naša stara ljubav biće nova draž, I velikih snova najverniji drug Na međi gde leži istina i laž.

On je bio dete svog Velikog veka. III Istina I onda kad mu vreme kose dirnu, A život lice borama izbrazda, On je svoju starost provodio mirnu S osmehom mudraca

— Mis’o bez sunca i umor bez vere; U svesti mojoj istina ne važi Svetlošću svoga bića. Tu se stere Široki pokrov snežnog zaborava, Crnina groba, gde sunce ne sija, Gde

Ima l' koga da još svoje snove zida, U sudbinske sate reč smelu da reče, Kad ga avet večnih istina zateče Pred redovima zlih karijatida? Ko nam stare rane još može da vida?

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ „Ne bogami i božijeg mi slova!“ zagrmi serdar, „to ne smije niko reći!“ „E ma čoče smije, kad je istina!“ reče brkonja blago, pa još blaže nastavi: „Ali, posad neće!

Ovo je potonje istina. Dalje, možda ćeš zamisliti kakvoga starca u dugim mantijama sa štakom u ruci. Niti je slika ni prilika takoga!

“ odgovori Janko tronut. „Nijesam ja amo uskočio da lastvujem, no da s vama dijelim vitešku nevolju. Istina je da me otuda nevolja poćerala a amo prihvatila, ali je ova, kao što prijed rekoh, viteška a ona...

“ „A inokosan je čovjek. Nema je ko zamjeniti“, odgovori stari. „To je, valaj, istina, no reći ću ti, bude li čekala zamjenicu, plešće sijede. Zar dok se mali oženi? A da što drugo?...

Đakon, pogledav na nebo, stade da govori, više kao za sebe: „Danas lijep dan... nema ni jednog oblaka na nebu... Istina đuvoli pomalo vjetra s Lovćena, ama ne smeta, samo nek ne bude oblačno, jer štono kažu sačuvaj Bože oblačna Đurđeva

“ rekoše brastvenici. „A što ću dalje pričati? Nemam šta! Ostadoh tunak kao prikovan. Vidjeh da je istina što ljudi kažu da krv priteže. Sjetih se, onako kroz nesvjesticu te bacih kapu kraj Ilije pa pobjegoh.

Oboje mučahu i gledahu preda se. Ona prva prekide, ali neumjede što drugo, no opet poče: „Malo ćeš pretrpijeti, istina, ali šta ćeš?... Pa... pa, Bog zna, s vremenom, mogao bi doći još jednom da... nas vidiš.“ Opet zamukoše.

„Uostalom“, nastavi zijehajući, „to je istina što si rekao, a rad bih znati u kome smislu da uzmem to tvoje: biće što mora biti. Šta će biti?

“ „Bih!“ odgovori ona i odlete kao košuta. „A kučko jedna!“ viknu joj mati, koja se bješe pritajila. Ona je, istina, spavala kad je domaćin zvao, ali se bješe prenula i taman ih zastala u potonjem, tako da je sve razumjela: „A kučko

“ Tako je letio glas po srpskim zemljama, na bijelim ili na crnim krilima, kako ga je ko prihvaćao. Istina, sirota istina, jali je dodila prenakićena tuđim perjem, jali operutana i goluždrava! A bilo je ovako.

“ Tako je letio glas po srpskim zemljama, na bijelim ili na crnim krilima, kako ga je ko prihvaćao. Istina, sirota istina, jali je dodila prenakićena tuđim perjem, jali operutana i goluždrava! A bilo je ovako.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Osnovna namena poslovica je poučno izricanje životnih istina i pravila. Poslovice i jesu vrsta umovanja na osnovu stečenih saznanja i iskustava, onako kako ih je narod shvatio i

— Ako laž i omrkne, ali ne osvane. — Uveče trista, ujutru ništa. — Što se govori a nije istina, raščini se kao maglina. — Ko ide s prevarom iz doma, vraća se kući sa štetom. — Ako koza laže, rog ne laže.

— Laž se bradom ne može pokriti. — Ko mnogo laže, mnogo se i kune. — Laž je debela, ali je kratka; istina je tanka, ali je duga. — Ko jedanput slaže, drugi put zaludu kaže. — Lašcu se istina ne vjeruje.

— Ko jedanput slaže, drugi put zaludu kaže. — Lašcu se istina ne vjeruje. — Laža udrobi jedanput i u mlijeko, a drugi put baš ni u surutku. — Ko (rado) laže, taj (rado) i krade.

O ISTINI — Daleko je od čuvenoga do viđenoga. — Slušaj što ti se veli, a vjeruj što ti se vidi. — Istina suncem sja. — Reci bobu: bob, a popu: pop! — Mnogo ašova treba dok se istina sahrani.

— Istina suncem sja. — Reci bobu: bob, a popu: pop! — Mnogo ašova treba dok se istina sahrani. — Bolje je vjerovati svojim očima, nego tuđim riječima. — Govori istinu, makar ni dan ne živio.

Kad ga oni kojima je kazivao zaokupe s dokazivanjem da to ne može biti istina, onda spusti na devet, pa na osam, i tako doćera do jednoga; a kad mu ni to ne ćednu vjerovati, nego mu stanu govoriti

Igraju se pečeni zecovi, Ćeraju ih odrti ’rtovi. Čudne laži... Jao majko moja! 4 Da vam pevam što istina nije: Guska vodu iz rešeta pije, Krmača se na slamu popela, A pilići krmaču sisaju.

(Glava, usta, zubi, jezik, nos, oči, čelo i kosa) 27 — Danju sam laža, a noću istina? (San) 28 — Dva lokvanja oko panja? (Uši) 29 — Dva niza bisera pozobaše sav rod iz sela?

— Aman, čestiti veziru, carski većilu! Valabila-talah nije istina što raja govori! Laže, naše mi glave a tvoje brade i tako nam svečeva indžila i božjeg dženeta a nebeskog sifata!

Sad svi jednogrlice zaviču: — Istina je, čestiti veziru! Ako ne bude istina, evo našijeh glava a tvoje sablje! Vezir sad poviče na momke: „Obojicu svežite

Sad svi jednogrlice zaviču: — Istina je, čestiti veziru! Ako ne bude istina, evo našijeh glava a tvoje sablje! Vezir sad poviče na momke: „Obojicu svežite i u surgum odvedite!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

I opet došao da je izvadiš! Ta ja sam u tu rupu upao prije toliko vremena, pa mi je iz najprije istina bilo teško; a poslije sam se bio kojekako navikao; ali kako ta prokleta žena dođe k meni, malo za ova nekolika dana ne

to odgovori: „Brate, ako imaš taku zverku, daj je ovamo, ja ću ti napuniti galiju samoga srebra i zlata, samo ako je istina što kažeš.

” Kad on to čuje, reče mu: „Ostani, brate, u nas, eto do našega krsnog imena nema tri dana; pa ako bude istina, da ti dam jabuku.” On ostane onde do krsnoga imena.

dali ti nijesam rekao da više nijesi moja žena?” Onda mu ona izvadivši onu kartu reče: „Istina | je, čestiti care, da si mi to kazao, ali pogledaj što si na ovoj karti potpisao: što mi bude najmilije u tvojemu

I opet došao da je izvadiš! Ta ja sam u tu jamu upao prije toliko vremena, pa mi je iz najprije istina bilo teško, a poslije sam se bio kojekako navikao; ali kako ta prokleta žena dođe k meni, malo za ova nekolika dana ne

Onda car sedne s njim na kola i pođe na ono mesto da vidi jeli istina, kad tamo, ali još samo jedan prut nađu. Car Trojan zapovedi da se načini svirala od onoga pruta da vidi kako će

” Car to posluša osobito da vidi da li je istina da će i gora poći da gleda đe car cara gubi. Pa onda sveže Solomuna i metne ga na jedna prosta kola, pa ga sa svojim

Car se tome vrlo začudi i uvjeri se da je istina što mu je Solomun kazao, pa zapovjedi te se zatrubi i treći put; u tom Solomunovi vojnici stignu na ono mjesto te

Mati ga za to vrlo iskara govoreći mu | da to nije istina. Poslije toga negđe Solomun materi svojoj nekako dokaže da je i sna kao i ostale žene.

“ Starac misleći da je istina, što jarac govori, pođe sam s njime; a jarac isto onako uradi i njemu. Tada se starac razljuti, i kako dođe kući, odmah

“ Kad žena njegova ugleda ministra, povikne od radosti svekru svome i svekrvi: „Jest istina, dragi oče, ovo je ministar oca moga, a moj nesuđeni zaručnik.“ Oni onda prodadu sve svoje imanje, i otisnu se ploviti.

“ „A koji je taj?“ zapita on, a ona odgovori: „Istina da je mali kao biberovo zrno, al' on bi mene izbavio.“ Biberče se nasmeje i reče joj da je Biberče sad veliki momak, i

Sveti Sava - SABRANA DELA

(Mt. 11, 29) Jer, šta je druga istina, javljena krotkim i smernim srcem, ako ne — hrabro podnositi svaku muku i sebi vazda narugati se.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

IKONIJA: Da to ne bude neki koštapler? JAGODA: On je visoko iznad toga! Istina, malo je stariji, farba brkove, al ne može se i jare i pare odjednom! Čovek treba da bude realan!

Otkad sam Radenka saranila, nisam! ANĐELKO: Kako sednu u voz, odma se izuju, pa pečeno pile u krilo! Istina, ima i cica! Čarape crne, prepune belih rupa! Prekupci, paprike, seljaci, svekrve, svašta!

pa Jagodina... pa Smederevska Palanka... Kad se na karti povuče linija, istina, ide malo u cik-cak, al konstantno vuče na sever, prema Beogradu... Al gde je tu Beograd?

Stanković, Borisav - JOVČA

NACA (dolazi s desna iza kuće, kroz voće, otrči pod stepenice): Tetko, je li istina da je bata došao? Otac bio u crkvi i tamo čuo, i poslao me da vidim...

ANĐA (poniknuta, ćuti). JOVČA (nestrpljivo): Govori. Nemam ja kada, i neću ja to. Je li istina? ANĐA Istina. JOVČA Sve? ANĐA Pa... JOVČA Istina da je vinograd prodao? ANĐA Jeste.

ANĐA (poniknuta, ćuti). JOVČA (nestrpljivo): Govori. Nemam ja kada, i neću ja to. Je li istina? ANĐA Istina. JOVČA Sve? ANĐA Pa... JOVČA Istina da je vinograd prodao? ANĐA Jeste. JOVČA I njivu već upola načeo?

Nemam ja kada, i neću ja to. Je li istina? ANĐA Istina. JOVČA Sve? ANĐA Pa... JOVČA Istina da je vinograd prodao? ANĐA Jeste. JOVČA I njivu već upola načeo? ANĐA Jeste.

Ja bar nisam željan, ne trpim, ne mučim se gledajući kao on. Ja ovamo kod snaška imam bar sve. Istina, ne uvek da me hoće kao čoveka, što sam im mio i drag; nego, kad se napiju, razvesele, a muževi, gazde, još pijaniji,

a one, već opijene, već raspaljene, već u postelji, pa onako, u noći, u mraku... I onda ja... Istina ne kao čovek. Sutra ni da me pogle da. Kao da ne zna da me je zvala, da sam kod nje bio. Ništa.

Izmiče se od žene, blaže): Jest, ubiću te, ubiću. Govori, kaži da si lagala, da nije istina. Kaži, pa da te ubijem. Govori da to nije istina ili, oh, sve ću da pobijem!

Govori, kaži da si lagala, da nije istina. Kaži, pa da te ubijem. Govori da to nije istina ili, oh, sve ću da pobijem! Govori brzo, brzo, jer evo već me duši (hvata se za prsi, vrat), steže, hvata...

Govori, kaži da možda, možda... (Izmiče se, prestravljen.) MARIJA Ubij! Ali kamo sreća da je »možda«, da nije istina! JOVČA Pa kamo je? Gde je? Da je vidim. Jer ti lažeš. Gde je, gde je, da je vidim! MARIJA Ne možeš da je vidiš.

STOJNA A, nije gazda! Ništa lošo sa tom Cigankom ne čini. Što kažu da tobož s njom živi, nije, nije istina. Ja sam tu i cele ih noći dvorim. Samo, ona ne liči na Vasku ali, da ima njene oči — ima!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Stara je basna, no dobra, da istina, budući naga i hoteći da i druge svlači, i da i[h] nage, takove kakvi su, pokazuje, videći da je zato ljudi dobrovoljno

A što napominješ za tvoje volove, kupovanje i prodavanje, istina, da i u tome dobrodeteljan čovek valja da pazi i ne prelazi meru i da po sovesti svojej postupa. No, što ćemo mi tome?

Ljudi čestokrat sami sebi protivoreče i protivuzakonovljavaju, jer su ljudi | podložni pogreškam; a duh božji, večna istina, bezgrešni i sovršeni, nikad ni u čemu niti može niti hoće sebi protivrečiti ni protivuzakonovljavati, niti u čem

„Ja sam svet sveta“, govori Spasitelj, „ko za mnom hodi, neće se naći u tami”. Svaka pravda i istina svet ljubi i svet ište.

” Arhim[andrit]: „Gospodine, na moju dušu, imate pravo; božja istina iz vaših usta besedi. Kamo sreća da svi arhijereji tako misle! Ja bi[h] se nama[h] oženio.

Pravda i istina može li pravoslaviju biti protivna? Vreme je već da narod pozna da su crkovni oci ljudi bili i da su | u mnogima

Bog je istina! Zato, o slovesni človeče, misli, sudi, rasuždavaj i poznaj. Sav svet da ti reče da si slep, ti, imajući oči i čisto

A svrh svega, bog preblagi i milostivi, koji je sam večna pravda i istina, da se smiluje na sve nas, da nam otvori oči uma da poznamo šta je polezno i potrebno našemu blagopolučiju vremenomu i

— pocrpsti počitajem — poštovan počitatelj — poštovalac počitovati — poštovati počti — gotovo, skoro pravda — istina, zaista praznosloviti — govoriti i ne reći ništa prebiti — probaviti previknuti, previći — priviknuti prevoshoditi

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Mogao bi ko, zbog tijeh nadimaka, pomisliti e su Jerkovići prezreni među svojim zemljacima, a to nije istina. Ne samo po župama sv.

Lipo! Ali ćeš čuti istinu, pa čini kako znaš. A istina je ovo: u Zvrljevu dosad nije bilo lupeža, palikuće, ubojice, ni drugog vražjega stvora, kâ što će biti ovaj Bakonja!

mu je samo na ovo drugo pitanje umio tačno odgovoriti: — Pirija se neće povampiriti, jer odavna nije puno grišija. Istina, da je sâm, večerom u kamari, pija malo više, ali jopet umra je naređen, koliko toliko.

Butre bi, istina, savjesno odzvonio budionicu i pospremio što treba u crkvi, ali bi se jutrenja (bože oprosti!) pregrizla; poslije

— Ma šta to može biti? — Ja mislim, da im se prikazuje vra-Pirija! — reče Dundak. — Muči, beštijo, da je to istina, zar se ne bi i tebika javija, ka i pokojni Škoranca — reći će Trtak, namigujući kovaču. — A ko zna bi li, brate?

— veli Dundak. Beljan se naljuti. — To je istina, to mi znamo, ali šta kažeš za Duvalinu, za Blitvara, za vra-Ćuka i mnoge ostale, koji pozajmljuju i po dvadeset posto?

duševan nami? Kinji li nas on, kâ šta je činio maniti Vrtirep ono dana kad je bija starišina. — To je istina! — rekoše svi. — Bog da živi vra-Brnu! — Znala bi nam duša da je onaj manitac ostâ za gvardijana — nastavi Beljan.

Bakonja se zamisli. Kako se brzo sve mijenja u svijetu! Udaje se Krivica za Oškopicu, koji je, istina, stariji od njega sedam godina, ali koga je on, više odjednom, kamenicama tjerao!

I maja je htjela da se on pita pristaje li da se Kriva dâ za Oškopicu. Sirota, dobra maja! To, istina, nije učinjeno, ali tek to pokazuje da ga ona ne gleda kao dijete, da nije više za „triske“.

Ko ti zna kakav gri oće da otkaje! Istina je, ne iđe u crkvu, ali je za to dobija dišpenšacijun i zato se moli u kamari dvojstruko više.

bogoslovske nauke, i kako se glasno moljaše bogu u svojoj ćeliji, tako da se ispred manastira moglo čuti, to osta kao istina.

On nije sad žalio za kojekakvim sitnicama, ali je tek žalio za slobodom, te zavidio Bujasu i Butri, koji, istina, imaju mnogo posla po crkvi, ali tek u tišmi nalaze promajne, a njemu se noge ukočanjiše stražeći iza vrata.

Ćosić, Dobrica - KORENI

U njenim šavovima ukleštena svest oseća samo bol u korenima očiju. Kasnije: ne, nije istina sve ono što je večeras izrekao ocu.

Želi da započne nov život, hoće Srbiju da uvodi u Evropu. Hoće li mu to biti sreća? Zar je istina da je poslednji put u očevoj kući? Nije moguće, nije istina... Vukašin se nasloni na zid pored peći.

Hoće li mu to biti sreća? Zar je istina da je poslednji put u očevoj kući? Nije moguće, nije istina... Vukašin se nasloni na zid pored peći.

I da ne pocrveni na srdžbu njegove ljubomore. A Tolu još više i glasnije da progoni. Boji se. Možda nije istina? Jeste. Nikad njoj nije toliko zadocnilo. Jeste! Vikala bi. Jeste. U njoj je. Oseća ga.

Kao da je Simka lepša od nje! „Prestani da se smeješ i idi gledaj svoj posao.“ „Je li istina, čiča, da ti kod kuće spavaš na parama?

ustaje. Brzo pođe kući, zato što je Simka ono rekla tako zamišljeno, ravnodušno, prekorno. Nije istina. Nije istina, jer se nije obradovala.

ustaje. Brzo pođe kući, zato što je Simka ono rekla tako zamišljeno, ravnodušno, prekorno. Nije istina. Nije istina, jer se nije obradovala. Nije istina jer mi je otela ibrik, u očima ponovo blesnu oštro sečivo rakije na suncu.

Nije istina. Nije istina, jer se nije obradovala. Nije istina jer mi je otela ibrik, u očima ponovo blesnu oštro sečivo rakije na suncu.

Nije istina jer mi je otela ibrik, u očima ponovo blesnu oštro sečivo rakije na suncu. Nije istina, jer ništa nije istina, ja nisam istina, a ako je istina, onda ću je ubiti! Ona, sigurno, zna da ću je ubiti.

Nije istina jer mi je otela ibrik, u očima ponovo blesnu oštro sečivo rakije na suncu. Nije istina, jer ništa nije istina, ja nisam istina, a ako je istina, onda ću je ubiti! Ona, sigurno, zna da ću je ubiti. Zašto mu je onda rekla?

Nije istina, jer ništa nije istina, ja nisam istina, a ako je istina, onda ću je ubiti! Ona, sigurno, zna da ću je ubiti. Zašto mu je onda rekla?

Nije istina, jer ništa nije istina, ja nisam istina, a ako je istina, onda ću je ubiti! Ona, sigurno, zna da ću je ubiti. Zašto mu je onda rekla?

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— krastača se s negodovanjem zagleda u tek rođenu žabicu. Glas joj je, istina, zvonak, oči bistre, rep se još vidi, nije strašno, ima vremena, otpašće! Ali kakva joj je to boja?

Šta sada? Mračniji od oluje, lupi se u čelo Ferfelin. Peletin, istina, ima zid viši od njegovoga, ali nema kule na zidu. Brža od munje, carska naredba obigra Ferfelinu.

Kojim su putem Peletini saznali za to takmičenje, stari letopisi ne govore. Samo se na jednom mestu, istina neodređeno, spominje Crnoglavka, te se pretpostavka da je ona donela vest čini verovatnom: Nevolja je jedino u tome što

Posla car izaslanika da vidi šta je u tome istina, a ovaj stiže baš kad su plodovi počeli opadati. Padali su celu noć blešteći na mesečini, a u zoru princ uze jedan i

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

a po kaldrmi Pozorišne ulice, kao i nekad, u vreme Kočine krajine po palisadu šanca, udarale su austrijske granate. Istina, ove iz 1914. kao da su bile nešto ubojitije od ovih iz 1790. godine, ali ni to nije sasvim sigurno.

Nije vredelo. Pamti svoje zadovoljstvo kada je Miloš Obrenović, knez Srbije (istina vazalne), postavio njega, Jevrema Obrenovića, generalmajora, za komandanta varoši Veograda sa ovlašćenjima koja su

Izgledalo je da više niko nije bio sklon da trpi samovlašće. Tako je mislio Vučić i sve je to mogla biti istina, ali da li baš sasvim cela?

da bombardovanje nije bilo baš naročito jako, jer su Turci i slabe nišandžije i slabo naoružani: bombe su praštale, istina u razmacima, ali ipak jedna za drugom (nije to još ni 1915, ni 1941, ni 1944.

Sva cpeća da je bilo, tada i kasnije, engleske i druge gospode koja je drukčije mislila pa je istina o njegovoj smrti, malko okrnjena, postala i istorijska. Sada, i to je bez značaja.

novembra. Istoričari bi, verovatno, mogli da kažu kako je nauka kojom se bave utvrdila da se neki datumi ponavljaju, istina bez naročitog reda. Vasi je u sećanju jedan drugi 29.

Ime njegovo, Stojan, obavezivalo je na opstanak. Istina, možda ga je sve htelo i stoga što on ništa nije baš hteo. (Bar u početku.

je bilo i sa begom Zumbulićem, i sa čuvenim Mehmed-kapetanom; tako je bilo i sa onim Mulom Sarajlijom koga je ubio, istina ne na megdanu nego u poteri, koliko metkom iz kubure toliko i silinom uprepašćenosti koju je u njemu izazvao.

ljudi udarali po sto batina onim uglednim Beograđanima koji su držali stranu protivnicima Crnog Đorđa u Sovjetu. Istina, Zerek je bio samo jedno od tri mesta na kojima su, istog dana i istim ljudima, udarane batine, ukupno tri puta po

Ali, na Prudinama ga je čekala samo šaka ljudi: istina, klicali su mu. Stojan odjaše i sakupi u sebi reči koje im valja uputiti.

Kao i nekada, Čukur-česma je i sada središte ovog kraja na padini prema Dunavu. Istina, voda više ne ističe, ni česme više nema, ali posetioci koje više niko ne može da primeti dolaze gotovo svakodnevno.

Ipak, dok je tonuo u tananu maglu, opomenuo se: otkud mu smelost da poveruje da će preživeti ovaj dan? Jedna istina mu je bila pod kožom, svetlucava, neka udara taj silnik, možda je to Hasanpaša koji će oslepeti, jeste, besni

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

I zaman hita naše slabo oko Kule tog mora da pozna i spazi; Istina mora da leži duboko Mi nad njom gremo po neznanoj stazi.

I snivaj samo! Biće manje suza I više sv'jetlih i spokojnih noći... Svikni na odmor pod teretom uza! Istina jedna i sama će doći! Zovi se Ljubav!

Vrata škrinuše... O duše! o mila seni! O majko moja! o blago meni! Mnogo je dana, mnogo godina, Mnogo je gorkih bilo istina; Mnogo mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše ljudi; Mnogo sam kaj'o, mnogo grešio, I hladnom smrću sebe

V. Ilić CXXIII 4 Istina, gdje je?... Idi svojom stazom... Al' poznaj sebe, pa da poznaš nju! Koračaj mirno po uskome putu, I budi skroman.

Idi svojom stazom... Al' poznaj sebe, pa da poznaš nju! Koračaj mirno po uskome putu, I budi skroman. - Istina je tu. Al' šta me goni, te se umom krećem Međ' sjajne zvezde, u pučine dno? Kakve me tamo očekuju tajne?

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

mi u dvor s vama nije doša drug vam činom jednaki, Satana, jer ste često skupa dolazili ka nebesni vojenačalnici. Istina je, svi besmrtni dusi da svobode prava uživaju, svašto rade što je njima drago po lakome i svetom pravilu.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Kad stigoh pred svoju kuću, razvedrih se. Ona je, istina, stradala, krov joj bio rastrešen, a prozorska okna porazbijana.

Dela svetske literature zastupljena su njenim prvoklasnim piscima. Istina, sva ta dela pročitao sam u toku godina, ali ona se mogu čitati i više puta.

Kada god uzmem tu knjigu u ruke, setim se njenog vaskrsenja iz groba. O njoj nisam imao više da brinem. Istina, trebalo je nekoliko meseci dok su oni oštećeni tabaci bili ponovo otštampani i svi tabaci dela povezani u knjige, a

Taj novi način obrade koji je, istina, iziskivao iscrpne istoriske i biografske studije, pokazao se kao vrlo dobar i u daljem toku moga rada na istom

Gledajući oko sebe, postade mu to jasno. Njegovo rodno mesto, Stagira, beše bedna jedna palanka u Makedoniji. On je, istina, proveo svoje detinjstvo na kraljevskom dvoru u Peli, gde njegov otac Nikomahos beše lični lekar makedonskog kralja Aminta

„Istina, ja sam poluvarvarin, no Ezop beše bedni rob pa posta besmrtnik. Ako me večni bogovi nadahnu svojim duhom, neće mi smrt

Ali u njegovim zrelijim godinama pokleknu to njegovo ubeđenje. Istina, Aristoteles beše nesumnjivo oštar posmatrač i dubok mislilac, ali osrednji geometar; na tom polju, nije zasluživao

Kad sam rastumačio šta je u mojoj priči o Aristarhu istina, a šta pesnička mašta, ostaje mi još da saopštim kakva je bila poznija sudbina Aristarhova učenja.

„Ne bejahu li to“, prekinuh ga ja, „uveličavanja i pričanja iz „Hiljade i jedne noći?“ „Ne. To je bila živa istina. Jer Arabljani su učinili sve da znanja Staroga veka, a naročito grčku nauku usišu u sebe; oni su prisvojili i znanja

“ „Popeo se na presto godine 813“. „Znači da je on bio savremenik Karla Velikog. Recite mi, molim vas, da li je istina, što sam čuo od mojih poznanika Arabljana, da Karlo Veliki nije bio pismen?

„Tako? - A da li je to baš istina? „Živa istina! - O tom sam se uverio kada sam prevodio delo arapskog astronoma Alferganija.

„Tako? - A da li je to baš istina? „Živa istina! - O tom sam se uverio kada sam prevodio delo arapskog astronoma Alferganija.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

„Mi još jedino živimo iz radoznalosti za sudbinu ovog nesrećnog naraštaja. To je nova haljina egoizma, istina, ali glavno je oni hoće da žive. Eto onu laž ja sam napao.

?“ Istina je, tako sam, uglavnom, rekao. Ali to je politika, veli on, a u vojsci to je ubijanje morala. i zaista, to će mi škoditi

Ali ko je taj nitkov što se usudio oklevetati jednu ženu kao što je moja snajka? Od onda se, istina, nismo videli. A divno je i neviđeno bilo onoga dana kad je on s pukom ulazio u Novi Sad.

Sedeo je vrlo kruto i izgledao veliki kicoš. Činio mi se, istina, mnogo stariji nego što mi je rekao da ima godina. A brkovi su mu bili masni, umazani i ušiljeni kao iglice.

Svima nam, istina, čini, sve nas pomaže, ima jakih prijatelja gore. Jednoga dana za vreme okupacije, ađutant Krajs-komande poslao vojnika

Verujte, tamo je kao što vam ja kažem. A vi znate, dakle, šta vam ja kažem. I sve što vam ja kažem istina je, očiju mi. Pa razjareno, jer slučajno pogledah studenta: — ... Nema, dakle, vrdanja, nema ustuka.

Operacije, istina, behu svršene, ali šta to mari, baš zato je on i poslan iz štaba, gde je bio navikao da služi na potpuno zadovoljstvo

— Maіs oui, Ѕaіnt Quentіn tchombé. N'eѕt-ce paѕ c'eѕt tchrèѕ bіen. — O nego šta, ako je to istina, c'eѕt très bien, c'eѕt trèѕ bіen. Pričajte nam, pričajte, golubice. Živeli!

— Je li, Milosave, Milosave? — Izvol’te? I smeje se idiotski i gleda oko sebe Milosav. — Pravo kaži: jesi li istina plakao juče kad si video šumadijske čarape, one vezene, kod potpukovnika u sanduku? — Ko, je l’ ja? — Pa ti, dabogme.

— Slušaj, ti samo tako govoriš, a tu otadžbinu ti voliš više nego i ja i mnogi drugi, to svi znamo. — Nije istina. Ja je ne volim kao ovi ovde oko nas. Ja je ne mogu voleti kao oni.

— Voliš je ti, voliš, znam ja, i dokazao si. — Ama nije istina, kažem ti. Ja je ne volim pošto-poto, po svaku cenu. Jer, otadžbina danas, to je prazna reč, apstrakcija.

Francuz je hrabar, osetljiv, čovečan, duhovit, štedljiv; istina, hvališa, brbljivac, razuzdan, blaziran, eksploatator i ogovordžija.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Često sam pomišljao da je još najrazumnije što bi takvi sojevi mogli da učine, to — da sami sebe zbrišu. Istina, za to se već brine sama priroda snabdijevajući ih slabom plodnošću, smislom za strasti koje krate i sagaraju život,

prevrtao, satkao sam njegov lik, pa mi je tako živ i stvaran da još i danas imam osjećaj da sam ga u životu poznavao. Istina, malko smo hladni u međusobnim odnosima (hladni no nimalo neprijatelji), ali se dobro, baš vrlo dobro poznamo.

Ali izgleda da je istina, ipak, bila naprosto to, da je, sasvim nezavisno od svojih grijeha, na pučini naglo obolio od zapleta crijeva — mal

A ako se ta jasna i nedvojbena istina sadržana u morskoj bolesti i u zubobolji rado ne priznaje, to je samo zbog poštede ljudskog dostojanstva.

kad bi za kakvo veliko slikarsko djelo zapitali da li, pored toga, ima pod okvirom montiranu napravicu koja svira. Istina, mnogo je ljudi koji ne osjećaju tako. Ali to su trivijalni duhovi.

” Istina, takve izuzetne fizičke ljepote veoma su rijetke. Kao što su inače rijetke velike nadarenosti. Lepota tek nešto malo niž

I moje sadašnje stanje ravno nadovezujem na doba detinjstva. Istina, ponekad nalaze da sam iz kušnje izišao opaljena perja. Ali ko ne izlazi takav iz kandža života?

I, na žalost, niukoliko opozvane proživljene patnje, niukoliko zbrisana haranja koja su one izvršile. Jedina sigurna istina je go čovjek koji strepi i strada, jedina prava stvarnost je stvarnost naše patnje.

I ja sam je sam gledao sa snebivanjem. Istina, ona ne zna što se dogodilo. Ali to što se dogodilo — to je stvarnost. (Tad sam još pred veličanstvom „stvarnosti”,

slijedi samo po sebi da mu moraju biti svojstvene, ponjatne i bliske mnoge i razne, pa i sasvim oprečne filozofije. Istina, mislioci su ponajvećma jednostrani, ljuto ekskluzivni. Ali to i jest njihov glavni nedostatak.

Pa još dalje, dalje, sve do danas, sve do sutra. Istina, u ponekim od tih bašta rastu i trpke, šture voćke, oskudna opora soka, drvenasta ukusa; ribizla, čičimak, oskoruša.

A za to je već kasno. Xoćy da napomenem još i to da je džin-stablo nadživjelo moj odlazak iz mjesta. Istina, bilo je već dobrano načeto; raskvašeno od kiša, razlijepljeno, oronulo u svome dostojanstvu, ali je još stajalo tu,

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

On se, istina, obradova medenici i dočepa je sa velikom žurbom, bojeći se da kmet opet ne izjavi protest; ali ono unutrašnje mučenje

I ovu poharu izvršio je po planu i nagovoru Vujovu, ali nije ni sanjao da će ovakve posledice nastupiti. Istina, dok se odlučivao, on je pomišljao na sve, pa i na gore, ali je sve to drukčije izgledalo onda, dok se pomišljalo.

— Ene de, odkud ti to?.. E jesi majstor!... Ko bi se toga setio... — Kažem ja tebi da kod čiče ima svake zgode. Istina, ovo je manje od one tvoje apsane, ali će se tu naći lepših stvari no u apsani. Hajde, provlači se.

Pre dve nedelje su zajedno na mobi kopali, i ništa; on — kâ i svaki seljak — kopa dobro, igra u kolu... samo se, istina, manje šali od ostalih. Ali opet.... — Kako to hajduk ?... Zašto su ga tako načinili, kad nije još nikoga ubio ?

opazi da mu je autoritet među seljanima veoma uzdignut, pa stade da gleda na svoj položaj kao na običan zanat, koji je, istina opasan, ali nosi sobom neku vrstu poštovanja, respekta i u opšte nečega, što se Đurici veoma dopadalo.

— Kazaše ljudi što dođoše iz opštine. Vele da si vezao kmeta, pa ga posle pustio; je l’ istina? — Ko to kaže? — Grujica... malo pre dođe ozgo. — More laže. A jesam ga ’nako rezilio i drugo koješta...

— »On me dovede pa ode, a sad može naići vlast, pa učiniti sto čuda od mene. Istina, on reče da me kmet mora čuvati, ali ako dočuje vlast pa grune pravo ovde, i ne javljajući kmetu!...

I u toj zloslutnoj sumornosti, ona se predade crnim mislima o sebi i svojoj budućnosti, koja, istina, beše sakrivena od očiju joj, ali prvi znaci behu tako nepovoljni, da joj se samo srce steže od te slutnje.

Može biti da ti mogu pomoći savetom, i ako znam da imaš mudroga savetnika... Istina, ja i zaboravih da te pitam: zna li Vujo da si ovamo otišao? — Ne zna. To ću mu posle kazati. Hteo sam...

misao o budućnosti, jer joj nije ni bilo mesta: jedan kuršum iza trna pokvario bi i odneo sobom sve planove i želje... Istina nije on baš bio bez ikakvih planova, ali je sve to bilo tako nejasno i neodređeno, da ni sam nije bio na čisto sa

Ja sam te krstio i jednako si mi pred očima rastao, pa sam baš mislio i radovao se kaka ćeš biti valjan momak. Istina, otac te, Bog do ga prosti, nije nikakvom dobru učio...

Šta li je tamo, kako li se živi?... Kud li ću ja... a, istina jest: kud li ću ja? Jamačno u pakao, neću valjad’ u raj, kad sam tolika čuda činio. Ala li će da peku, bre! ...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Petar mu na to odgovori: — Ja vidim, ali šta mi možemo za to, kad je tako božja volja. Onda mu otac reče: — To je istina, ali može biti da ima gdegod u svetu mesta gde bi se čovek i spasti mogao.

Starac mu na to odgovori: — To je istina, ali kuda si ti naumio da pobegneš kada će pomor po celom svetu preći? Kad, je Petar čuo šta starac veli, on mu onda

Tu se zbiraju nečastivnici i samovile. — More, nije to istina, — rekli su mu seljani. — Tebe varaju. Posadi ti onamo vinograd, pa ćeš da bereš grožđe lepše od sviju nas.

Kad car viđe da je to sve istina, prepade se, te skupi veliki sobet, šta će, kako li će činiti. Ali se carska kćer dosjeti da će to biti vezirović, te

Onda car sedne s njim na kola, i pođe na ono mesto da vidi je li istina, kad tamo, ali još samo jedan prut nađu. Car Trojan zapovedi da se načini svirala od onoga pruta da vidi kako će

I opet došao da je izvadiš! Ta ja sam u tu jamu upao prije toliko vremena, pa mi je iznajprije, istina, bilo teško, a poslije sam se bio kojekako navikao; ali kako ta prokleta žena dođe k meni, malo za ova nekolika dana

— Dobro, ja ću za to doznat je li istina, — reče kralj. Odmah kralj dobavi Grbu i reče mu: — Ti si, Grbo, govorio da moreš dovesti živa kralja đavolskog.

Kad on to čuje, reče mu: — Ostani, brate, u nas, eto do našega krsnog imena nema tri dana; pa ako bude istina, da ti dam jabuku. On ostane onde do krsnoga imena.

— Ti nijesi fukara pa da ti treba prositi, — rekne mu kraljica. — Istina je to, kraljice, — odgovori sadrazan — ali evo uzroka.

Starac, misleći da je istina što jarac govori, pođe sam s njime; a jarac isto onako uradi i njemu. Tada se starac ražljuti, i kako dođe kući, odmah

Car to posluša, osobito da vidi da li je istina da će i gora poći da gleda đe car cara gubi. Pa onda sveže Solomuna i metne ga na jedna prosta kola, pa ga sa svojim

Car se tome vrlo začudi i uvjeri da je istina što mu je Solomun kazao, pa zapovjedi te se zatrubi i treći put. U tom Solomunovi vojnici stignu na ovo mjesto, te

Petković, Vladislav Dis - PESME

Ja ne poznajem sad ni ona doba Kad ustajahu duhovi iz groba. Istina, ja znam da sve suve grane Proleće nekad grlilo je holo; Istina, ja znam i za one dane Kad sam se nad'o, osećao,

Istina, ja znam da sve suve grane Proleće nekad grlilo je holo; Istina, ja znam i za one dane Kad sam se nad'o, osećao, vol'o U pomrčini, na dolini jada, Pod bledom zvezdom koje nema sada.

Sad zalazi moj život i vidik obmana, A istina mirno, kobno, kao zvona jek, Oglašava huk pada radosti i rana. Saranio sam ljubav i ponosa vek.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

A ono što je istina za jednu osobu, to važi manje-više za sve ljude. Svedok toga je, na primer, prohibicija. Drastična, ako ne i protivustavn

obazrivi prema večitoj izopačenosti čovečanstva kome je mnogo draže indiferentno laissez-faire od prisilnog sputavanja. Istina je da su nam potrebni stimulusi da bismo najbolje radili pod sadašnjim životnim uslovima, kao i to da moramo da budemo

Interferencija ne može da se suzbije nijednom od predloženih metoda. Istina je sledeća. U vazduhu se potencijal povećava oko 50 volti po stopi u vertikalnom pravcu, zbog čega nastaje naponska

Da je istina da smetnje u radiju izazivaju šumove, bilo bi lako osloboditi ih se, ukoliko je prijem bez antene. Ali, u stvari, žica

Ali, dok naučnici ovu teoriju prihvataju jednostavno kao i bilo koju drugu koja je priznata, za mene je to istina koju iz časa u čas iskazujem u svemu što činim i u svakoj svojoj misli.

U tom času, bio sam siguran, ne znam kako, da je moja majka umrla baš tada. I to je bila istina. Nisam bio u stanju da pojmim ogromnu težinu bolnog saznanja koje sam unapred osetio i napisao sam pismo ser Viljemu

Ali je takođe istina, možda čak i veća, da određena oštećenja mozga koja manje ili više slabe vitalne kvalitete automata ubrzavaju njegovu

Ova istina se potvrdila na stotinama primera i ja pozivam ostale prirodnjake da posvete pažnju ovom predmetu, verujući da će se zaje

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Meni je to trebalo i po tome sam zaključio da su oni ipak izgledali činovnicima kao poželjniji i traženiji. “Istina je,” - govorio sam u sebi, ”da oni imaju neke zanate, da imaju verovatno nešto novaca i da, sudeći po odeći, izgledaju

- Da, to je istina - rekao sam - najjači i najsposobniji muškarci Evrope provode dobar deo svog života na bojnim poljima, ili na

Moj metod je bio uspešan. On mi istina nije doneo veću zaradu, ali je moja kirija za sobu uvek bila isplaćena na vreme i nisam nikad gladovao.

Za njega je to bila sušta istina, a za mladića kao što sam bio ja, koji je učio da su države spomenici kraljevima i kneževima, kao i njihovoj

znao sam i to da je najveći značaj njihovog rada bio u tome što su otkrili deo onoga što je moja majka nazivala ”večna istina”.

odanost dužnosti bez koje se ne može baviti naučnim radom... vera da su istina i plemenitost nerazdvojivi. Duboko poštovanje za naučna dostignuća, ukazivanje na visoka priznanja koja su namenjena

mogu shvatiti pravi tok nauke i dalje prenositi njene ideje onima koji nisu sami dolazili u direktan dodir sa prirodom. Istina, sasvim je moguće da nam i predavanja sposobnih ljudi, koji su svoje znanje primili iz druge ruke, budu poučna i dobra,

“Večna istina” je prema mom tadašnjem shvatanju, sveta pozadina Tindalove vere u nauku, a radovi velikih pronalazača u nauci, njihovi

otkrije novi pojam te vrste, konstatuje da se mnogo teže otkriva zašto ga ljudi ne shvataju nego što se otkrije ta nova istina.

vreme, na najblaži mogući način, napomenuo sam, da po mom skromnom mišljenju, ta razlika ide u korist engleske škole. Istina je da nisam dovoljno poznavao materiju da bih dao takvo mišljenje, ali sam tako postupio jer sam se smatrao izazvanim.

To je njegov odgovor na pitanje: ”Šta je svetlost?” O tome sam, istina, dosta uopšteno, saznao od Helmholca, ali mi je ipak sve to bilo potpuno razumljivo.

odanost dužnosti bez koje se ne može baviti naučnim radom... vera da su istina i plemenitost nerazdvojivi.” Hercovi eksperimenti izazvali su pravu pometnju u istraživačkom programu Instituta za

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Cvijeta na prvi mah ne može da se snađe. Istina, nadala se i željela je da se tako svrši, ali mišljaše neće tako brzo, a dokle se bude zavlačilo, dobiće vremena da

Znala je da se iza bolesti od ospica podosta promijenila; istina, nagrđeno lice postupce punila je mladost, ali ipak uviđaše razliku i osjećaše se skromnijom u svojoj ljepoti.

—Naš čovek, rodio se na čkolju ka i mi... —I bija od težačke ruke. —To je sve istina, — potvrdi dum Andre. Ma nije oni stari kip pravi sveti Spiridion... Ono je samo... —Da ča je oni vaš mladi?

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Ni hiljadugodišnje zabrane nisu mogle potpuno da istisnu ovu kulturu kao nepresušan izvor raznih „sujeverja“. Istina prikriveno, ona i danas vlada jednim delom ljudskog ponašanja.

A nije to pogotovu ona veoma profinjena starovaroška kultura iz GazdaMladena, Nečiste krvi ili „Pokojnikove žene“. Istina je, naprotiv, da nijedan srpski pisac do Stankovića nije u radnju svojih romana i novela uključio tako visoko

Kod Stankovića ona izgleda ovako: „I uselivši se tu, ona, tamo, istina nakraj varoši ali u svojoj kući, kao da odahnu.

Ali se zato valja osvrnuti na prirodu slika iz Otkrivenja, koje su prešle u narodnu liriku. Novi zavet se, istina, kao što je pomenuto, čitao u crkvi.

Autor nam, istina, daje jedno kratko ali važno objašnjenje, od kog bismo mogli poći: „Vuk je čovek u borbi sa božanstvom.

Književna dela prožima književna istorija, koja je sastavni deo istorije nacionalne kulture. Istina, kod nas se prećutkuje ili odbacuje samo ime avangarde u značenju u kome se ovde upotrebljava. A šta nam se nudi?

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Bog te ubio, da te ne ubije, opet ti! RAKA: Nije istina! Ja sam uzeo samo kutiju da napravim aeroplan, a cilinder sam ostavio. ŽIVKA: Pa gde si ga ostavio? RAKA: Ne znam!

Glas (broji u sebi) kuća... brzo... novac s večeri. (Govori.) Znam, to će tetka Savka da mi donese...Cela istina... krevet! (Skupi dva donja reda i počne pokrivati karte.) DARA: A što pokrivaš sebe?

A to ste vi smislili? ŽIVKA: Ja, dabome! Tebe da najurimo, a Daru da udamo kao što joj priliči. ČEDA: Divan plan! Istina, račun je napravljen bez krčmara, ali svejedno.

DARA: Dogod se ne uverim, ne verujem, pa eto ti! ŽIVKA: E pa uverićeš se! DARA (udari u plač): To nije istina, to vi samo tako kažete! ŽIVKA: Gle sad, a što plačeš? DARA: Nije – nego da se smejem posle ovakvog razgovora.

ŽIVKA: Pa to vi kao da hoćete da kažete, kad činovnik ima malu platu, mora da bude veran muž. E, to nije istina! PERA: Pa ne kažem mora, ima ih dabome i sa malom platom pa se opet nekako spomognu. ŽIVKA: Kako se spomognu?

Eto, i ti si za mene pre rekla da sam kafanski klupoder i lopuža, al' vidiš – ja to nisam primio k srcu. Nisam ti, istina, zbog toga dolazio u kuću, ali čim si postala ministarka, ja sam prvi dojurio da ti čestitam.

D'in manier bjen sempl!1 Vi morate uložiti sav svoj trud kod moga ministra da mi da klasu, da mi što pre da klasu. Istina, moj ministar će vam kazati: pa on je dobio klasu pre dva meseca, ali vi mu recite: to je bilo pod starom vladom a

NINKOVIĆ: Da, ali da ste juče umrli, vi ne bi danas bili gospođa ministarka. ŽIVKA: I to je istina! (Posle razmišljanja.) Pa dobro, kako vi to mislite? NINKOVIĆ: Bože moj, stvar je vrlo prosta. Se sempl kom tu!

ČEDA: Pa jest što kažete.. .U vašim godinama. VASA: More, dok sam bio mlađi, još manje mi je trebala. ČEDA: I to je istina. VASA: Pa dabome da je istina i zato, vidiš, pitam ja tebe kao pametnog čoveka: šta će tebi žena?

VASA: More, dok sam bio mlađi, još manje mi je trebala. ČEDA: I to je istina. VASA: Pa dabome da je istina i zato, vidiš, pitam ja tebe kao pametnog čoveka: šta će tebi žena? ČEDA: Sasvim, sasvim, nije mi potrebna.

RAKA: I on je meni! ŽIVKA: Nije istina, ne ume on to, on je vaspitano dete. RAKA: Opsovao mi je. Ja mu lepo kažem: „Skloni mi se s puta ili ću da te

” a „olrajt”, to znači na engleskom jeziku da mi psuje oca. ŽIVKA: Nije istina. RAKA: Jeste, ja sam to učio u lekciji. ŽIVKA: Pa kad je on tebi kazao „olrajt”, što nisi i ti njemu kazao „olrajt”?

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Tako se desilo, sasvim nehotično, da oba puta po jedno poglavlje - i to baš drugo! - bude posvećeno sintaksi. Istina, sintaksa Borisava Stankovića i, znatno više, sintaksa Miloša Crnjanskog prirodno su se zbog svoje osobenosti nametnule

Ali u romanu, premda se taj Todorin govor doista daje, daje se kao da je odvojen od nje i spolja viđen. Kao što mi, istina, vidimo svoje lice u ogledalu, ali ga vidimo kao da je odvojeno od nas, pomalo čak i kao tuđe, pri čemu promena mesta

i zato izuzetno jakog iznenađenja (prevarenog očekivanja), Stanković je iskoristio da trenutak kad se junakinji saopštava istina prikaže kao njenu tako duboku psihičku potresenost da prelazi u doživljaj egzistencijalnog ponora - tada je tepsije kao

uporedo, osim svega ostalog, i sa preuređivanjem kućnog, sobnog prostora: „Kuća joj postade topla, i to sasvim topla. Istina, bila je sniska, bez patosa, sa nabijenim podom, ali joj se nije više činila hladna, onako razgrađena.

„I onda, počne da čisti sobu, paja je, namešta i ututkava tako da, kad uđete u nju, smestite se na meke ćilime, koji, istina, zaudaraju na staro i čađ, ali ipak ne jako; zavalite se u ćošak, ispod kandila [...

tako strašno ali i sa takom nasladom kao da se sada, posle ovoga, on nečega oslobađao, skidao sa sebe nešto što mu je, istina, bilo tako drago, milo, ali koje je njemu ipak nekako strano, tuđe, uvek se, pored sve naslade, sreće, ipak ne osećao

Ono to, istina, jeste kad su u pitanju preci i potomci, ali zato nije neposredno, nego posredno vezano za radnju. Jer preci postoje

Mladen se, istina, lišava ljubavi prema određenoj osobi, Jovanki. Samo što, pri odbijanju Jovanke, on nasvagda u sebi prigušuje osećanja,

U kritici se na ove pojave gledalo kao na izraz junakinjine preterane čulnosti ili pprevelike senzualnosti. Istina je da je ona do rabludnosti čulna, ali je podjednako istina i da je do samouništenja moralna - ona koja se gotovo

Istina je da je ona do rabludnosti čulna, ali je podjednako istina i da je do samouništenja moralna - ona koja se gotovo nerazumno povinuje višoj, očevoj i porodičnoj volji.

Jer je u Đurđevdanu i Uveloj ruži ta ljubav istina u sećanju, ali na javi - oličena u devojčici iz susedstva, koja živi s majkom, a zove se jednom Pasa, drugi put Stana.

Sofki, istina, u tom trenutku nije dato kao junaku Večitog poljupca da oseća kako joj na usta naviru stihovi. Ali je zato sama rečeni

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Čista istina nije mogla da se utvrdi, tim pre što se ne pamti da je koga o Božiću posetio, dok je međutim svake slave kod Trifuna

Ali su i ti prosti seljaci koji ovako naivno mišljahu brzo svojim očima uverili se da je istina što su ludi na trgu pričali.

I vide da je svemu kraj. Priđe i još jednom pogleda muža. Toga trenutka joj postade jasna stara istina da se s ovaka puta teško kad ko vraća. Saže se i uze sina. Uvi ga u svoju šarenicu i iznese podalje van kuće.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Vi, zvezdice - osmejkuše, Recite mi pravo tudi, Je l’ istina što o vama Pišu knjige, zbore ljudi: Da vi niste tako sitne Već ogromna neka tela, I od jedne pa do druge Prostire

“ A kralj siđe, umetniku priđe, Potapša ga rukama obema. „Razumem te — i nagradiću te Tvoje delo istina je živa Lepa žena anđô nam je pravi, Lepa žena i đavo nam biva.“ »Orao« 1891.

Koprenu mi dajte da pokrijem njome Sve što nije bratsko u narodu tome, A istina stara da s’ pokaže jača: U nevolji znaćeš koji su ti braća.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

(Zabeleži.) Jošt vam jedan sat treba. FEMA: O, imam, Ančicema, ostalo mije od pokojnog dva sata. (Izvadi.) Istina, srebrn je, no ja ću ga dati pozlatiti. ANČA: To je vrlo veliki sat. FEMA: Ništa, ja ne žalim platiti.

EVICA: Ah, i on mi ne da da za tebe pođem. VASILIJE: To ne može biti! EVICA: Cela istina što ti kažem, a svu ti manu nalazi što si siroma. (Plače).

RUŽIČIĆ: Troja pada, no Hekuba živi, Da kao sova unučad preživi. SARA: Ja imam jedan lep plan; istina, ja sam slaba žena, nemam toliko razuma, toliko pameti kao vi, ali sam vaša tetka, mon frer, a tetke, znate, svuda se

Ovo je prezident što vam nosim Istina, moglo bi i drugo biti nego burmutica i sat, ali on će pokazati koliko puti kuca srce kad oće da bude venčanje.

Blago onom koj je od nature na nobles stvoren. Eto mi je rođena kći, pak kakva razlika od mene? SARA: Cela istina. Ali apropo, madam de Ružičić, kakve ćemo aljine za venčanje?

SARA: Amazon-klajder, šarmant! FEMA: Moj je osobiti pasion, znate, jašiti. Istina, ovde se takovo što i ne vidi, ali ovde i nema pravi noblesa. SARA: Ma šer, to je u Parizu samo u modi.

MITAR: Poklonila, nesrećo, a jesi li stekla? Šta traže ove stvari kod mene za deset forinti? FEMA: To nije istina. MITAR: Nije istina? (Viče.) Jovane, Jovane! POZORIJE 10.

Šta traže ove stvari kod mene za deset forinti? FEMA: To nije istina. MITAR: Nije istina? (Viče.) Jovane, Jovane! POZORIJE 10. JOVAN, PREĐAŠNjI MITAR: Govori otkuda ti ovaj sat i burmutica?

Miljković, Branko - PESME

te u moju zimu Večito proleće zaleđena zoro Sunce je tvoj neprijatelj U ime pravde u ime pustinje Sunce se okreće istina menja mesto Onima koji ostaju verni ostaje samo laž Al na istinitom mestu je hladno Na istinitom mestu niko ne diže

što se kreće jer sve što se kreće Kreće se po zakonima mirovanja i smrti Volim sve istine koje nisu obavezne Jer prava istina je stidljiva kao miris Ja volim jučerašnje nežnosti Da kažem svome telu „dosta“ i da sanjam bilje Prste oči sluh

samo pesnicima dostupne tajne Biće proglašene svojinom naroda POEZIJU ĆE SVI PISATI San je davna i zaboravljena istina koju više niko ne ume da proveri sada tuđina peva ko more i zabrinutost istok je zapadno od zapada lažno kretanje je

gde je bilo srce stajaće sunce i neće biti u ljudskom govoru takvih reči kojih će se pesma odreći poeziju će svi pisati istina će prisustvovati u svim rečima na mestima gde je pesma najlepša onaj koji je prvi zapevao povući će se prepuštajući

Promeni svoju pesmu! Rad trgovanja duha strašnog moreplovca: Hoćete li da vam prodam svoju noć? Dolazi istina, biće mnogo mrtvih, Nova pobožnost već je izmišljena.

za svetlosti danje Jedemo sve što leti nismo pali Sve smo bogatiji što imamo manje Nepravda ima pesničkoga dara Istina je lepa al dok ne ostari Pesme nam nemaju pameti al imaju žara Ptica ko dosetka nad njima krstari Pogrešno uzeta reč

Krakov, Stanislav - KRILA

Izveštaji o mrtvim i nestalim neprestano su dolazili. Istina docnije su mnogi mrtvi oživeli, a nestali se povratili. Često je to starešinska radost, kad mogu mnoge gubitke da

Petrović, Rastko - AFRIKA

Rekli su mi da su mnogi mladići pomrli za vreme iskušenja. Istina, treba znati da mnogi mladići za koje se misli da su pomrli u stvari su samo krišom prevedeni na drugu planinu.

Tamo je bolje! Tamo je bogato, tamo košta četiri franka, istina, ali tamo je maločas baš video jednu koja mu se sviđa. Tamo je bolje! Tamo ima jedna što je vrlo lepa!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Morave od Supovca pa na Tešicu i dalje niz, Moravu, ne bi imali da savlađuju tako velike smetnje, kao na decnoj obali. Istina, kod Tešice podignuti su još u mirno doba za vreme logorovanja neki šančevi, ali to je samo jedna linija i kad bi ona

Eto kako izgleda sad naš položaj, o kome đeneral veli, da »nikad nije bio povoljniji«. Ono istina naše stanje nije baš očajno, ali nije ni svetlo.

— i tera dalje. Za desetak koraka točak izleti i vozar se zakoprca na kaldrmi: — Gle, istina se prebila! Ao levču ti materinu, gde me osramoti! Al' dok se vratim kući, svu ću je u gvožđe okovati.

Dok je Bajloni ovo pričao dobrovoljci su, istina ređe, ali tek još pucali. Kad se pucnjava jednom otvori, teško ju je zaustaviti.

Zar u vojsci nije puno primera, gde su prosti nestručni ljudi često poštogod mnogo bolje pogađali no stručnjaci. Ono istina, ja se ne razumem u vojničkim stvarima, ali ja ne znam zašto Turci ne bi smeli zauzeti onu kosu, i što to ne bi bilo

Sve se ovo desilo u trenutku, tako iznenadno, tako neočekivano, da se gotovo niko nije umeo naći y ovoj zbrci. Istina, kuršumi lete u šanac, ali gde je neprijatelj što ih šalje? Zašto ćuti turska artiljerija?

Ono istina Volter veli na jednom mestu qu'on peut aller au bordel ѕanѕ y gagner la chaud-pіѕѕe, ali ja opet zato ne dolazim u glav

— Ta znam ja da si ti kesaroš, otkad te je. — A ti si imao posla s kesom pre no što te je i bilo na ovom svetu. — Istina, bre, Simo, koliko si batina izvukao po vašarima za sečenje keca? — Dve manje nego ti, Trbo. — 'Ajde, bre!

— Ama, zbilja, oče M., pripričaj mi što god iz tih vaših tajnih sednica. — Molim te, nemoj mi to tražiti. Istina, rat je sad tu već i nema se šta više kriti, ali rečeno je da bude tajno, pa neka tako i ostane.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Pogledao sam svoju nogu i počeh da se pipam. Rekoh ordonansu kakav sam san usnio. — Eh, san je laža, a Bog istina — teši me on. Ali mene je obuzelo neko neraspoloženje.

— zapita moj drug artiljerac. — Oni sami. Prekaljeni su to borci. A spavaju kao zečevi. Istina, pucanj pušaka ih ne budi. Ali na najmanji dodir ruke ili noge, skaču odmah.

Panika retko kada nastupa po danu. Ali redovno noću, po mraku. Četnici su, istina, disciplinovani. Ali pored svih opomena da se smire i ne pucaju, puške su neprekidno praštale.

U mojoj svesti je naš komandant odreda bio veliki čovek. Vredno je bilo poginuti za toga čoveka. To, istina, kažem sada.

Kada se heruvim vratio, saopštio je: — Obišao sam celu zemlju skroz i unakrst. Nigde nisam video šajkače. Istina, naiđoh na jednu vojsku tamo negde oko Sredozemnog mora.

u rovu sa vojnicima, odvikli su se od raznih smicalica pozadine, prilazili su ljudima naivno, i verovali da je sve istina što im se govori. A potporučnik „Kica“ objašnjavao im je.

To može i sad da nas snađe — setih se, ali ne rekoh ništa komandiru. — Ono, istina — govorio je komandir, kao da hoće mene da umiri — ne pogađa svako.

I zato ja smatram da je pogrešno mišljenje mnogih, koji veruju da smo mi po rođenju ratnički narod. Ne!... Nije istina! Oni izvršavaju samo svesno i savesno primljenu obavezu da brane svoju zajednicu, svoju otadžbinu.

Ali on je bio dugo vremena borac i znao je kolika je to prijatnost kada se siđe sa položaja i naiđe na usrdan doček. Istina, njegovu dobrotu su često zloupotrebljavali. Napijali su se. Imao je posle muke da ih isprati na položaj.

Beše li pre jedno... petnaest dana neka Engleskinja kod vas u rovu? — Jest! — Slušao sam, ne znam da li je istina, da si joj izašao na raport... — Jest... Zbuni me ženska, Gospoda joj njenog... — Nije moguće!

Vojnik pogleda unezvereno kapetana Radoslava, onda u veterinara, kao da ih očima pita: je li to istina. — Nemamo vina, nemamo! Ala ste čudni ljudi! — pre-duhitri vojnika Radoslav.

I tako sam morao preći celu Albaniju. Jednom sam je prešao uzduž, a sad i popreko. Istina, ovom prilikom na automobilu. Ali ne znam šta je crnje i gore.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

ogledalo sviju dobro Ta; sablazan, dragi moj, nig:di ti ne seješ; nit pak, Da za mir na svetu ti ne mariš; jest istina!

Jedva da je teže zamisliti lepšu, ali i teže izvodljiviju želju od te. Istina je u sledećem: Danas je još nemoguće valjano izraditi pregled razvoja srpske poezije u tome periodu.

Našto mi je snaša kad ja veće sjedim, Zašto tako tužim i ot tuge bledim? I ovoj je istina, lepoto devojko! No kad bi ti znala kakav ti je Gojko, Kako ti je mladostan mladoženja stari, Kako ljubov kipi i

Sad ti klanjam se do zemlje, priznajem ti divnu krasotu, I pred svetom, evo, skidam ti, bane, kapu. Istina, volje svoje si, i po svom ćefu koračaš, Sad si duži, a sad s’ šake se javljaš kraći; Sad razmahneš nogom k’o rodski

Čudo, al’ istina; mlado ne da se ljubovi srce: Prva ljubov uvek mora da skrha mladost. Ali i nema ništa ni slađe ni milije nego

vrlo malo (ili upravo reći, nije ni malo) obzirao na naše narodne pesme (kojije istina onda još nije ni bilo naštampani); a može biti da bi najbolje i najpriličnije bilo, da se one postave za temelj n za

nov. 1816) između ostaloga: „Ja bi želio da vas jošt koja bjeda napadne kao ona 4ga septembra: Istina da su nama prijatelji mili i dragi, ali su nam neprijatelji mnogo puta polezniji od njih.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

ŠULOVIĆ: Moli, gospođo! Kaži slobodno, Glasića svoga slašću medenom Zasladi gorke zbilje opore, Koje na sebi nosi istina; Poslušaće te, kaži sve: Da nije prava imô goniti Stoleća tužnog sedu starinu, Koji je svojih grudi izvorom U

KRAJIŠNIK: Gospodaru! KNEZ ĐURĐE: Pogled ti je, istina, užasan, Nesreću mi nekakvu glasi — Al’ govori — sve neka je prosto!...

KRAJIŠNIK: Šest tisuć’ vojske, sve Anadolije, udrilo je jutros zorom na granice naše. Vojvoda Topuzović istina ih je srpski dočekâ, ali je do sada valjda poginuo? KNEZ ĐURĐE: Ti nisi Crnogorac!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— Što? — Ne znaš ti, kažem ti, još kakav je to stvor! Možemo i nastradati. Istina, on mene ne mrzi kao oca, ali... Što se više približujemo, Stevica sve nemirniji, sve se više mijenja u licu i

Vrvi Krajišnik kô da iz zemlje izniče! Stali mi, pa brojimo... Ljudi, nećete mi vjerovati, a ovo je cijela cjelcata istina: sedamdeset i tri li, i dvije li — sad ću vam, boj se, slagati — 'iljade sve sama Krajišnika nabrojismo!

— Uli-de jednu, Mićane! — Još sunce i ne misli ogranuti... Ljudi, nećete mi vjerovati, a ovo je cijela cjelcata istina: kad se ogleda' na šjenu — ni uzmi, ni podaj — prava pravcata švapska gerenalina!

Osveta, osveta! Kakva milost! Ono, istina, jevanđelje i sveto pismo... ama, čojek je čojek. „Turk pezevenk, bre!“ — zakrpati na muktara kad iziđe preda me.

“ Ne dovrši. Zviznu sablja! Ljudi moji, nećete mi, more biti, vjerovati, a ovo je živa živcata istina: sat li, podrug li, stajô je trup usprav, a glava se otkotrlja, pa govori: — „Kaurine, veli, pri'vatio si Bosnu, ama,

— Utoči, Mićane, uzgred i meni jednu — pruži mu i otac Sopronija čašu. — Istina, oče Sopronija, to se čini čojeku žalostivno, ali to je jedna žalobitna pripovjest, kô jedno, što veli Simeun,

u ognjevitom oduševljenju, kad riječi živo pršte kao varnice, a slike se nižu neizmjernom lakoćom, kad laž postaje istina u koju se tvrdom, kamenom vjerom vjeruje i kad se običan lažovčina pretvara u čudnovato, zagonetno stvorenje.

Osloni se na zid, pa malo pričekaj. (Jazavcu) A Ti, lopove jedak, došô si đe treba! Istina Bog, 'vođe nema kuruza, ali ima nešto drugo, jazo. Ima paligrapa, dupli', kabasti' paligrapa, jazo!

Znam ja današnji red, znam. Istina Bog, mlogo sam se i promučio, dok sam to sve u glavi uredio i, rećemo kaz'ti, sredio...

Pa kažem vam, oko te je njivice carska šuma, te gruntovnik veli: „Istina, Davide, ti si je iskrčio, ali to je carska šuma. Pošto si iskrčio carsku šumu, ostala je carska zemlja.

Što nam je slavni sud ostavio, to je mirno, ćudevno, pametno; istina, malo mršavo i slabo, ali za nas; blentave Bošnjake, i nije drugo!... Pisarčić: E, ta ti je, Davide, na mjestu.

Sudac (u sebi): Šta će ovo sada da bude?... Istina je to sve, Davide, pa šta onda? David: A znate li vi čiji se sinovi još u toj vašoj školi, terezijanska što joj se

Bojić, Milutin - PESME

A svetlost kamo da iz magle crne Vodi nas Bogu? Boga, Boga kamo? Istina vaša i nauka nova Večito groblje umova je samo, A nad njim sjakte Vavilonska slova.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Ako baš hoće nanovo službu, sačekaće dok padne vlada, pa će ga posle druga sa klasom u službu. ANĐA: Ama, zar istina taj čovek ima toliko para? JEROTIJE: Ima, nego! I ima dosta, bome.

MARICA: Pa tako. Sad devojke zakazuju sastanke u kafani, a u tvoje vreme su na tavanu. ANĐA: To nije istina. A i da je istina, opet je to drugo. MARICA: Ne znam po čemu?

Sad devojke zakazuju sastanke u kafani, a u tvoje vreme su na tavanu. ANĐA: To nije istina. A i da je istina, opet je to drugo. MARICA: Ne znam po čemu?

Jakšić, Đura - PESME

O, duše! O, mila seni! O, majko moja! O, blago meni! Mnogo je dana, mnogo godina, Mnogo je gorkih bilo istina; Mnogo mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše ljudi; Mnogo sam kajô, mnogo grešio I hladnom smrću sebe tešio;

Nastasijević, Momčilo - PESME

VII Puti za svilu. Blud bludu svilom u netrag to, truleži trulež na nesatrulimu vlat. I zaturajući, gle, istina bude, o začnu plod. Jer i u podrumu memli bleda se gljiva, čedo nasmeši.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Stepenice koje su vodile na gornji boj, istina, bile su stare, ali od svakodnevnog ribanja žutele su se i mirisale, kao što je i od gornjeg sprata dolazio miris

od svakodnevnog ribanja žutele su se i mirisale, kao što je i od gornjeg sprata dolazio miris opranosti, izvetrenosti. Istina, Mladen nije sasvim znao taj gornji sprat, jer nikada nisu smeli da se tamo penju, jedino o slavi, Uskrsu, Božiću.

Sin, otac Mladenov, koji je bio već dorastao, naplaćivao, prodavao. Uveče on babi donosio novac, davao joj računa. Istina, sve to izvan njih samih, izvan kuće, u maali, čaršiji i među svetom se nije znalo, nije smelo da se opazi i oseti.

Sve je bilo drukčije. Poznavalo se to po čašama vinskim, u kojima je, istina, bilo najbolje vino, ali nikad ne napunjene do vrha, da se preliva, već čiste, sa po dva prsta koliko treba prazne; po

Tako i po samim sobama, odajama. Istina da su kao i pre bile otvorene, osvetljene, nameštene kao što treba, ali ne onako toplo jako ugrejane, ututkane.

I što se približavalo kraju večere, vreme dizanju, odlaženju, one bi sobe, cela kuća čisto bile sve hladnije. Istina se i dalje ložilo i dalje posluživalo, nudilo, tek...

A naročito je to mnogo značilo za mater i njene, njihnu kuću, koja gore, oko sahat-kule, istina je bila dosta imućna, ali one odavno ostale bez matere, ona i sestre joj, i cela kuća bez domaćice bila kao

Da može rahat, raskomoćeno, bez brige da leži i da se odmara. A drugo, što, istina, niko drugi nije znao i što je Mladen tek docnije kada je sasvim porastao doznao, shvatio, bilo je to: što otac, mada

Zaboravljao se. Pokatkad, zapio bi se. Istina, i to retko, krišom. Onda, ne znajući od stida, muke, bola, šta će, po tri dana bi ležao.

I zaista docnije, dalje, već je baba bila, istina uvek onako zabrinuta, sa poprečnom prugom preko nabrana čela i skupljenih, stisnutih usta, ali nekako drukčija, mekša.

Sada bi već, pojavivši se iz ulice, istina, onako polako, pogureno i uvek noseći kantiče, tobož gasa da uzme, išla pravo ovamo.

Voda sa česme da sveže, slobodno žubori, pa da je baba sprovodi po bašti, da baba švrlja po dvorištu sa mirnim, istina strogim, ali spokojnim licem...

Ćipiko, Ivo - Pauci

Nju je ponajviše u snu milovao, a na javi u gonjanju, najjače mu se opirala. Istina, s nategom savladao bi je i rukom dohvatao do gola tijela , ali cura „ u najljepšu osjetivši na sebi njegov muški bijes,

ponajviše su žagorile žene, pa njihov žagor stiže i do Petrovih ušiju, a na prelu, između ljudi, izbi kao bjelodana istina.

— Neka je na meni— odgovori on zamišljen. — Pa se okrete prama njoj: — Boga ti, kaži mi, je li istina što vele da pop Vrane pristaje za tobom? —Je i — nije. —Kaži čisto!

Putem Rade razmišlja o dugu: — Sila ga se božja nakupila, nećeš nigda kraju! Istina, primaklo se sa imanjem; zemljom najživlji je u selu; izašlo je na očevu ali koja vajda? Pa kako da obradi svu zemlju?

Ali što ga ima s njime? Maša rijetko kada mu i treba”. Pogdjekad, istina, ponese ga um za njom, zanese se; ali, ako mu nije na dohvatu, prođe mu...

Kad bi vidio svoga župnika, dočekao bi stojećke, skinuo kapu i ljubio iz počitanja u ruku. Istina, bilo je i tada i lupeža i hajduka, ali što ćeš? Kralo jedno drugome, i klali se među sobom!

Tako se pomalo prilagodi domaćemu životu. Svakidanje šetnje uz živo more donašahu mu sigurne utjehe. Istina, pogdjekad, iznebuha sinuli bi mu pameću događaji iz pošljednjih dana; trznuo bi se i osjetio u dnu duše pečal

življe: — Vi svi znate ča bi davala ona golina, kad bi se obradila, pa zašto je pustiti onako bez ikakve koristi. Istina, dalo se je po koji komad na težake, ma i to je bilo na njihovu štetu; dalo se je na polovicu, pa su se težaci izdrli,

Prekjuče sam je srila na putu, pa sam je pitala je li istina ča se govori. „Ča ću ja bidna!“ odgovorila mi je i otišla od mene. Majka se fali da će im Amerikanac platiti sve duge.

— reče on, osjetivši da ga je pošljednja njena riječ žicnula. — Nisam rđava koliko vi mislite! — opazi djevojka. — Istina, ne mogu nikako živiti bez ljubavi! Nikako! — ponovi jače i prikupi se uz Ivu.

A kad je dan osvojio i sunce ga u sobi pozdravilo, bi mu lakše; i on je, istina, s tugom u duši, ali i s očitom voljom da se nanovo podade životu koji sve liječi, izišao iz kuće napolje.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Dodao je da to na žalost nije istina, jer bi se valjda bilo čega u vezi s tim sećao. Vila se potrudila da izbriše sva sećanja na sebe i na tu noć.

učitelj, kao kad bi kazali: vatra je vruća, ili: voda je mokra, sa takvom komocijom kao da je to jedna od onih prostih istina koje su svima uočljive. Bogdan je glup. Tako počinju i tako se završavaju razgovori o meni.

Moraću to da prećutim. Pre ili kasnije neko će ga drugi videti. Ako se istina ne može zabašuriti, ako je već ne mogu sprečiti da dođe razjapljenih čeljusti po još jednog čoveka, neću biti barem ja

Objašnjavaju mi da je nečastivi naveo moje telo na grešnu blud sa tom devojkom. Ne znam da li je to bilo istina. Ne verujem.

Dobro je ono što je korisno. Udobnost i komocija nikako ne smeju biti narušene. Kome je istina potrebna? Kome je potrebna čistota vere?

Uzalud. Ono što sam saznao bilo je sve drugo samo ne cela, prava istina o boju. Lauševi ljudi pričaju kako su u cik zore grunuli među razbojnike, razjurili ih i sasekli.

Ilić, Vojislav J. - PESME

IV Istina gde je?... Idi svojom stazom, Al' poznaj sebe, pa da poznaš nju; Koračaj mirno po uskome putu, I budi skroman - istina

Idi svojom stazom, Al' poznaj sebe, pa da poznaš nju; Koračaj mirno po uskome putu, I budi skroman - istina je tu. Al' šta me goni, te se umom krećem Međ sjajne zvezde, u pučine dno? Kakve me tamo očekuju tajne?

da se javi s neba Kolesnica zračnog Feba; Gde pastir, okićen vencem, s pastirkom iđaše sretno U grad i polje cvetno; Istina božanska leži u drevnoj prošlosti tvojoj, Kad duh slobodan beše.

Pred tom večnom tajnom mi stojimo nemo, Kô saiski mudrac pred Istine likom; Veo s lica njenog dići ne umemo, Jer Istina cela ne daje se nikom.

I slutiće večno. Učenik Na ovome polju Nek sloboda moja sahranjena spava, Jer Istina tvoja potčini mi volju, A dušu mi, evo, strahom ispunjava.

i časti, i poštenja, Slepčević, čuveni pesnik, celo je zborio veče, I najzad, promuklim glasom, sa suznim očima reče: „Istina to je jasna, kô sunce s vedroga neba, Da mladom narodu našem ozbiljno pomoći treba.

Nesrećna ljubav beše svemu vesnik! Istina, otad dade mi se zgoda, Te političar postadoh i pesnik, Veliki pesnik svoga malog roda; Sad blagostanju ne nadam se

Dvoumeć, on putem stade I tiho počeša glavu. I dugo stojeći tamo, „San je, mišljaše, laža, a Bog je istina samo.“ I kmet se naježi čisto. Zar sve što čovek sniva Mora se na javi zbiti, da bude istina živa? Ne, to ne mora biti.

“ I kmet se naježi čisto. Zar sve što čovek sniva Mora se na javi zbiti, da bude istina živa? Ne, to ne mora biti. I mučno dođe mu tada. Kome se i zašto sveti? I gde se krenuo sada?

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

OTSEK ISTORIJE NAUKE 62 XVI OČINSKI DOM, PRISTUPNO PREDAVANjE GALILEJA, NjEGOVA OTKRIĆA I SUDBINA 68 XVII ISTINA O PROPASTI ALEKSANDRISKE BIBLIOTEKE, BAŠTENSKI PLANETARIJUM 78 XVIII DUBROVNIK I PRAG GODINE 1601, NA HRADŠINU U

No ona je, jel’te, u poslednje vreme došla opet u modu, i mnogi veruju u nju.“ - „Moda! Zakonik žene! Istina je, astrologija stoji u visokoj konjunkturi, svet je preplavljen prospektima astrologa.

kuće, pa do samog Dunava, pruža se, nekad lepo uređen, a sada zapušten park i vrt, koji nije više ni jedno ni drugo. Istina, njegova stara stabla, - lipe, divlji kestenovi, borovi i jele, - sada su još veća i lepša nego što su nekad bila, ali u

Blaga mesečina obliva moj stari vrt, a u njegovu jorgovanu pevaju slavuji. XVII ISTINA O PROPASTI ALEKSANDRISKE BIBLIOTEKE, BAŠTENSKI PLANETARIJUM Dalj Dunav i dani teku i ne zamaraju se nikada, a ja

U tome stavu genijalnih ljudi zateče me vaš poklon i zauze svoj položaj u mojoj mreži. Istina, spočetka sam se malo snebivao.

“ Tiho je nezadovoljan ovim intermecom. On baci prekoran pogled svom asistentu, pa nastavi: „Istina je. Kažu: svako je svoje sreće kovač. Svako ima svoju vlastitu glavu i svoju slobodnu volju.

Ne znadoh jedamput jedan na izust, nego moradoh uvek malo da promislim, pa da dam svoj odgovor koji je, istina, uvek bio tačan.

Oni su mi, prema tome, stajali na raspoloženju. Istina, neki od njih nisu bili dovoljno čitljivi, a neki su bili nepouzdani, tako da je valjalo prvo kritično ih ispitati i

Od svih nebeskih tela kojima mogosmo sagledati površine, Mars je najsličniji našoj Zemlji. On je, istina, manji od Zemlje, pa je prečnik njegova ekvatora, sa svojih 6900 kilometara, samo dobra polovina prečnika Zemljina

stvar da to ne treba naročito ni nagrađivati; to ima smisla učiniti tek onda kada dođe druga koja planeta na red. Istina, bilo je ljudi, mahom stručnih naučnika, koji su bili skeptičniji.

je sedamnaest gradi ispod nule, preko trideset gradi niža nego što je srednja godišnja temperatura Zemljine površine. Istina, u letnjim danima, Marsovo tle, pa i donji slojevi njegove atmosfere, mogu se mestimično zagrejati do iznad deset gradi

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Ja sam pogrešio, cela je istina, U tvojoj sam vlasti, možeš me ubiti; Al' kakvu ćeš slavu time zadobiti? No, pusti me živa, oprosti mi sada, A ja

Stanković, Borisav - TAŠANA

(Prilazi Tašani): Tašana, zvala si me. Istina, zvala si me više puta; ali ja nikako nisam imao vremena. I sada, evo, jedva što dođoh. TAŠANA Ako, dedo. Hvala!

« — »Slobodno, slobodno, Saroše«, odgovaram ja, »uvek, u svako doba. Istina domaćin, pokojnik nije živ, nije tu, ali je tu njegova domaćica, deca, i za prijatelje je njegova kuća otvorena«.

I to, po nekada više pijem nego što treba, pa onda, Boga mi, i zapevam. Istina u noć, u mrak, jer deca da me ne čuju i da mi se ne smeju... Ali zapevam. Sunca mi, zapevam. I zašto da ne?

(Hoće da prekine): Ali, šta ja to tebi govorim? TAŠANA Ama, zašto, dedo? Nastavi! Govori! Istina, ako ja to sve ne mogu da razumem, kao ti, što si toliko učio, mogu bar da to osetim.

A najmanje ti! Ti to ne smeš tako o meni... TAŠANA (besno, ulivajući sav bol, jad): Smem! I hoću! I istina je! Jer ja sam po tebi mogla da presvisnem, da skončam, da sama sebi glave dođem. I ti nikad da priviriš.

) SAROŠ (držeći se za glavu). Imaš pravo, imaš pravo. Da, istina je. Ja sam kriv! (Spazi njenu golu ruku): Pokri to! Može ko ući i videti te takvu. TAŠANA (u prkos): Neću.

SVI BEGOVI Tako je! JUSUF BEG (sedajući do Saroša): Saroše, bre, još od kad ti glas i pesmu nisam čuo! Ono, istina i ja pokatkad zapevam. SVI BEGOVI Poj bre, Saroše, poj! SAROŠ (dosta smrknuto): Sada, ovde, ne.

Vi ste skorotečnici, jer ste skoro iz sela došli i slučajno postali gazde. Istina, jeste pošteni i vredni, ali niste hadžijski, od starina, kao mi.

Tata kaže da ćemo onda i šedrvan odavde uzeti. Istina, dosta je star, zarđao, ali ćemo ga obojiti novom bojom, pa će tada tako lepo biti kod nas. (Odlazi na kapidžik.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

zašto sugrađani ne prihvataju siromašnu sposobnu decu, ili siročad bez matera?... zašto je sve to gola istina, a ne šarena priča?

Šor je virio kroz svih pet prozora. „Svuda joj se nešto cakli; trebala se Sandžakuša udati za klomfera.” Istina je bilo i to da su deca dosta galame i nestašluka izvodila. Nekako je nečega na pretek bilo u svakome od njih.

Iz crkve idem, brajko, i prozirem te kao staklo! Istinu! Ne vrdaj, ne laži!“ I istina se govorila, i sve se razjašnjavalo... Jedne nedelje, tuži se momak iz mlina baš na samu gospa Nolu.

Malo-pomalo, od šala bi istina krupna: Nola posta redak čovek, istakoše se jasno vanredne crte karaktera: istinoljubivost, pravost, ozbiljnost,

Tako do ženidbe. Posle ženidbe, imao je gos-Toša svaki čas i neki svoj originalni predlog. Istina, donese ga, ali ga svagda ne provede.

Ali da već vidi devojačke noge, to gospa Nola nije znala. Zamislila se. — Istina je, moja Julica hoda kao vila. Kad se obuče, lutka... Mora to videti svako živ, ako samo pogleda...

vreme vidim na njoj neku promenu, neki mali prkos; usići se, ne odgovara ili izvlači reči kao ćudljiv konj vlaće sena... Istina, od one nesreće joj je ostala mana, i što je starija to joj sve više smeta...

Eh, Bože! mislim što ne mislim. Nisam to ja. Ali je istina da sam izgubila strpljenje, a to je kao da čovek i pamet izgubi. Za sve treba strpljenja. Valjda će mi opet i doći.

— Nano, evo vidite da nije istina da se ljutite. — Gospa Nola ga pomilova po sagnutoj glavi, i namesti razdeljak. — A šta je bilo s kartanjem, Srbo?

Sve je bilo istina. Posle ručka, gospa Nola prekine odjedared pasians, skupi naglo karte, i zapali. Pušila je samo u svojoj kući, i samo

A deda Isak, idi kod njega da vidiš koliko je knjiga tamo, i slika, i razgovaraj malo s njim, pa ćeš čuti da nije istina, kako ti kažeš: da je Austrija u Beču.

E, gospodo, moral one priče je u tome, da je cela istina ono što je Pavle naš rekao o štednji, i da je to istina koju svaki zvrndov ne može izmisliti.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

To bi po našem mneniju najbolje bilo taki spočetka pero ostaviti.« Vi ste vrlo strogi, gospodo moja. Ja, istina, zanat spisatelja vodim od sedam godina i trudim se doznati što se god doznati može, ali o muzama ne znam ništa

je vaše zaktevanje pravedno, ali ja vašoj želji udovletvoriti ne mogu, iz mlogi pričina: prvo, što ne znam ništa o tom. Istina, mlogi pišu i govore o onom o čemu ni ponjatija nemaju, ali to su samo učeni ljudi, ili nazovi filosofi, od koji ništa

— Ne bojte se, ljubezni čitatelji, sad mi baš pade jedan stari rukopis od vremena Muse Kesedžije. Istina, više od polak su ga moljci i miševi izgrizli, ali šta marimo mi zato, kad on detinstvo i sav život našeg viteza

se uznemirivati, gospoja Predićka, ja znam šta vi oćete, i odobravam, ali šta možete zaktevati od jedne paorke? Istina, ona koja rodi, a ne doji, kao što Stojković veli, jest samo polak mati, no moda je najveća gospođa, vi znate i ja

On se, istina, u svom predsloviju izvinjava što je primetio da ponajviše ćaci, koji u školu idu da što nauče, knjige pišu i za narodne

Oružije, kakvo je to za njega pobuždenije! On, istina, nigda nije vidio vojnika, ali samo iz opisanija, koje mu je njegov poočim davao, tako strašnu sklonost (jamačno po

i počeo begati, celi svet uverenjem tresući: Dulce et decorum est pro patrіa morі (Slatko je za otečestvo umreti). Istina, i Demosten se u detinstvu u oružiju obučavao, i posle se za kupinu držao, ali Roman kao Roman, jest (jedanput za

Roman je, istina, i novije knjige čitao kao što je Rajtaruša ili Ritna Detelina, kao što je (ja molim čitatelje za oproštenje što ne mogu

— O, pogledajte, pogledajte, frajlice, kako je krasan, kako je lep sad Roman, sasvim u romantičeskom vidu. Istina, ja se ne opominjem, i vi se nećete opomenuti da je iko ružan bio koji glavnu personu u romanma predstavlja; ali ja ne

« Ispovedam da me je ova predika zbunila. Istina, ja znam da knjiga nije čizma da se mora po kalupu praviti, znam i to da ništa nije lakše praviti nego romane kako moja

Najposle mu padne žitije Tezeja na pamet, koji je takođe svoju blagodetelnicu napustio. Istina, on se svojoj dragoj zaverio, ali koliko ima načina da se toga oprosti!

izbavljena, odio je sa svojom Rozinantom tiho, duboko u misli udubljen kud je pošao i koje je opredelenije puta njegovog. Istina, malo se kasno setio razmišljavati o namereniju i pretprijatiju putovanja svoga; ali kad mlogi ceo život svoj bez

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Ono se smejalo istini kao i zabludi, jer istina je često puta nepostojanija od zablude. Ono se smejalo ljubavi kao i mržnji, jer ljubav je često puta sebičnija od mržnje.

Ono se smejalo slobodi kao i tiraniji, jer sloboda je često fraza, a tiranija uvek istina. Ono se smejalo znanju kao i neznanju, jer znanje ima granica, dok neznanje ih nema.

Tako se još jednom potvrdila ona istorijska istina da često mali uzroci nose velike posledice. Razume se, naš se poraz nije samo na ovome završio.

Beograd: Kafana „Ruski car“. Postrestante. Karta je bila njena i ona mu je pisala: „Dragi Čiča, ono što si video nije istina“ itd.

— Kako si mogao tako što napisati! — uzvikivale su sve tri tetke u jedan glas. — Što da ne napišem, kad je istina? — branio sam se ja. — Iju, a otkud ti znaš da je to istina? — Pa vi ste to govorili.

— Što da ne napišem, kad je istina? — branio sam se ja. — Iju, a otkud ti znaš da je to istina? — Pa vi ste to govorili. — Ali zaboga, dete, ono što mi govorimo ne mora biti istina! — brani se srednja tetka.

— Pa vi ste to govorili. — Ali zaboga, dete, ono što mi govorimo ne mora biti istina! — brani se srednja tetka. — Iju, iju! Sad će još izaći da smo mu mi kazali da napiše pesmu!

— A zatim — dodaje gnevno direktor nije ni istina, niti je uopšte bilo takvih stihova na zidu, no ste ih vi sami izmislili.

I za njima još mnogi, još vrlo mnogi; rodoljublje, licemerstvo, sebičnost, vrlina, porok, laž i istina, i svi drugi, svi koji izbliza, kada si među njima, niti izgledaju tako odeveni, niti su takvoga ponašanja kakvo se kroz

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— veli ljutito veterinar. — Pazi ga sad: „Gospodin sveštenik!“ — šapnu nam Luka. — I verovao sam da je istina — dodaje blagajnik. — A što ste zbijali šalu sa sveštenim licem... Ko vas je na to naveo?... Nego, da se dogovorimo.

“ — Ovo stavio pod znakom navoda... ... Verovao sam da je istina. Znajući pravednost komandanta puka... — Pazi, stoka jedna, ala podvaljuje! ...

Iako će nam sve to zadati više posla, ipak bismo želeli da se jednoga dana osetimo kao prava vojska. Istina, naša skorašnja prošlost je toliko bolna i mučna da nam više i ne pada na pamet da ćemo pod borbom ulaziti u svoju

— Vidim da je nešto ogromno. Ali ne mogu da mu uhvatim početak i kraj — govorio je poručnik Mišić. — Ono, istina, i ja se teško snalazim, jer smo došli po noći, a preko dana bila je magla.

Petrović, Rastko - PESME

pučinom poslednja mi praznina, Pošto me izgube iz vida neće shvatiti ćutanje; Smrt, smrt, smrt, svetljenje, o pa ako ... istina; O pa ako moram umreti, jer prestaje mi disanje I prestaje, u prostor, mog tela sporo zidanje.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

U srećnom Carstvu srećnog Cara sada su postojali klasovi tako puni da su im glave zemlju doticale. Život se nastavljao. Istina, nešto sporiji i setniji no u drugim manje srećnim zemljama. Čemu hitnja?

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Ako, ako, bre Asane, veni, tuguj za njuma, jer od karasevdah pogolem boles nema. Istina, lice ti je cigansko, ama oči bolne imaš. (Koštani): Poj bre, Koštan!

MITKA (mračno): E s’g me s’s tuj pesmu s’svim izede i dokrajisa. (Sam sebi): A jest, istina je... (Gorko, siteći se sam sebi): Istina je. Istina je, Mito, crni Mitke, da si bekrija. I toj asli, dibiduz-bekrija.

(Sam sebi): A jest, istina je... (Gorko, siteći se sam sebi): Istina je. Istina je, Mito, crni Mitke, da si bekrija. I toj asli, dibiduz-bekrija.

(Sam sebi): A jest, istina je... (Gorko, siteći se sam sebi): Istina je. Istina je, Mito, crni Mitke, da si bekrija. I toj asli, dibiduz-bekrija. Samo se po mejane lunjaš, samo puške, sablje, žene.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

To mišljenje, naravno, nije tačno. Istina, u mnogim slučajevima epski pesnici — ne samo oni koji su stvarali epopeje nego i oni koji su pevali kraće epske pesme

), a neki su se vrlo osamostalili. To je jedina istorijska istina koja je sačuvana u pesmama o Urošu, sve ostalo tamo je legenda (smrt Uroševa od Vukašinove ruke itd.).

Jedni govore da je on u tu Pećinu pobjegao kad je prvi put vidio pušku i pošavši da je ogleda (da li je istina da je onaka kao što se pripovijeda) probio iz nje sam sebi dlan, pa onda rekao: „Sad ne pomaže junaštvo, jer najgora

Marko Kraljević i Mina od Kostura, Marko Kraljević i Musa Kesedžija, Marko pije uz ramazan vino — sačuvana je istorijska istina da je Marko priznavao vlast turskog cara i da je ratovao za njegov račun.

otide u hajduke i bez nevolje, da se nanosi haljina i oružja po svojoj volji, ili kome da se osveti, ali je i to cijela istina da što je god vlada turska bolja i čovječnija, to je i hajduka u zemlji manje, a što je gora i nepravednija, to ih je

Ali ta opšta istina ovde je rđavo upotrebljena. Ovo je — čini nam se — vreme kad je domaća vojna aristokratija već pokojna.

Al' istina, što Momčilo kaže, Jabučilo krila popuštio, popuštio krila do kopita. Tada ona krila namazala, namaza ih lojem i katran

Veli njemu ljuba Vidosava: „Ne boj mi se, mili gospodaru! Dobar junak dobar san usnio; san je laža, a bog je istina.“ Opremi se vojvoda Momčilo, pa on siđe niz bijelu kulu; dočeka ga devet mile braće i dvanaest prvobratučeda i

Kad to začu slavni knez Lazare, tad Milošu bio govorio: „Vala tebe, vojvoda Milošu! Vala tebe na tvojoj besjedi, istina je kako što govoriš“. 7 MILOŠ U LATINIMA Bože mili, čuda velikoga!

Veli njemu sluga Golubane: „A ne boj se, Kraljeviću Marko! dobar junak dobar san usnio; san je laža, a bog je istina“. Kad dođoše gradu Carigradu, diže care silovitu vojsku, otidoše preko mora sinjeg na arapsku ljutu pokrajinu, te uzimlju

Moj sestriću, Jovan-kapetane, san je laža, a bog je istina; ružno si se glavom naslonio, a mučno si nešto pomislio. Znaš, sestriću, ne znali te ljudi!

se otvori kapija, a navali i muško i žensko, no da sretu u polju svatove, da učine seir od svatova, i da vide je l̓ istina tako, da poznaju zeta duždevoga, — je l̓ istina, kako ljudi kažu, da m̓ ljepote u daleko nema, u svatove ni pak u Latine.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Ovaj na izgled običan „razgovor“kukavica ne bi prevario nekog pažljivijeg slušaoca. Glas ovih „kukavica“bio je, istina, melodičan, iako malo tvrd i previše glasan, ali otkud sad, pod samu jesen, da se kukavice toliko razviču?!

— Ne, ne, to nije istina! Stric je čvrsto zažmurio očekujući da novi učitelj iščezne kao priviđenje, ali kad je ponovo otvorio oči, umjesto

! Kad bi sad kazali da se Sivac pravdao i kleo kako nije ni takao šešira, to ne bi bilo istina, nit bi nam ko vjerovao.

Ono, istina, američki kauboji jašu konje, a Stric je obično jahao magarca, pa je zato i bio red da nosi običan slamni šešir, jer ni

to bi, kazano na psećem jeziku, bila priča puna tihog cviljenja i čežnjivog zavijanja, priča više tužna nego strašna. Istina, promicale su oko logora mnoge sjajne oči i očice, buljile su, gorjele, žižile, svjetlucale, palucale i krijesile se

Neki ljutit glas dreknu visoko iz krošnje drveta, na desetak metara ispred njih: — Ako to bude istina, oderaću živa Lazara Mačka! — Opet nešto po mojim leđima! — prepade se Mačak. — Šta je ovo jutros, ljudi moji?!

U potragu za odbjeglim dječacima on je, istina, pošao po kneževom naređenju, ali mu je, kao pravom djetetu, više bilo stalo do toga da napipa i otkrije gdje li se to

(Našao sam, pronašao!) — Ama je li to istina, stara skitnico? — povika knez Valjuško i skoči na noge. — Živa živcata istina baš kao i to da ćeš me ti sada častiti

(Našao sam, pronašao!) — Ama je li to istina, stara skitnico? — povika knez Valjuško i skoči na noge. — Živa živcata istina baš kao i to da ćeš me ti sada častiti rakijom.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

I kade taj glas začu car, on mnede da je to prava istina kako su mu kazali i poradova se o tomu, te na hitro ode, odbroji jošte k tomu poviše blaga i posla tamo u Efes k

I na to svi mu ljudi poverovaše, te udundar svi jednak postrkaše se na beden gradski. A međer to je istina bila što im je on od šale rekao bojeći se srebru, tek isto da se raziđu od crkve.

Plačku skraćanje života i nesreća u porodu. Ne može se sunce zalepiti s blatom, ni istina se videla pokriti s lažom. Ko seje kukolj, on će mu i roditi, a ne što bolje. Vrlo laža cveta, ali roda ne iznosi.

Pogled i hod svakoga čoveka ukazuje kakve je sobom ćudi. Gde je dosada, onde je i psovka. Istina nikakva ne čuva se u čijoj besedi. K čemu pamet ne služi, ono se ni dočuti ne može.

Kade je gde neki posao bolji od besede a s inatom se sniža i raskida s nevaljalim ukazivanjem i neveštim, u tome se prava istina smanjuje. Što prhaš k nebu leteći s komarčevim krilma težak s telesinom?

Razliko je životovanje, ali jedna je istina, mnogi duvarovi, ama jedan je temelj i fundament. Mnoga drveta i cveće, ali jedna je bašča.

A što li je to u čuvenju? To jest u pravom verovanju. Zašto vera je ono što se pravo čuje i razbere se da je istina. Što li je pak u verovanju, to nije u naslađivanju ni rukom prihvaćeno, nego li je u svakom vrlom prokušivanju.

MILOST I ISTINA Siđe odzgor s Amperejskoga neba dole na promahu nebesnu, kudno ptice preletaju, te proliva svoju molitvu pred gospodin

I sretoše se međ sobom milost i istina. NADGLEDNIK BAŠTINE Ti opremi lađu sa svim opravnu, a mene uredi da joj budem dumendžija.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

avliji nekoliko koševa, peć za hleb, štale za konje i velika šupa, a u šupi dvoja obična kola, pa čak i jedan „pajton“, istina staroga fazona, nalik na one faraonove „kolesnice“ iz biblijskih slika, koje su s njim zajedno propale onoga fatalnoga

— „Eh crna Jevdo, što rodi sina čapkuna!... Mlađe ga, istina, nisu mogle i smele ljubiti, ali su ga utoliko čežnjivije krišom gledale, naročito nedeljom, kad igra oro na ćošku

ako što nesi muško... GLAVA PETA Ona je upravo kao neka epizoda. Kao epizoda uzeta, ona je, istina, malo poduža, ali uzeta kao roman, ona je ipak kratka; jer ona i nije upravo ništa drugo nego jedan kratak senzacioni

Iako je pakosno i zajedljivo to bilo, bilo je, na žalost, istina. Pan Franćišek ne komponuje više ništa; čak ne komponuje ni to, ni vino sa sodom, nego pije vino onako „klot“, kako ga

“, ali se tu sada Zona umešala, pa ne da. Smeje se, istina, ali ga ipak brani, zaustavlja ih i veli im: „Mori, ćoravi li ste, što li, ćorče nijedne? Mori, neje to Žućko!...

Ama ona si neće da ćuti, veće ide poza mene i zbori sal da čuje čaršija. „Ako neje istina za današnji sokak-laf, pa će bidne!“ reče Doka. „Ako danas neje, će bidne jutre. I jošte gori rezilak će dočekate!

Posmatrala ga je i dahnula je dušom jer joj se učinilo da joj domaćin još ništa ne zna. Bio je, istina, ljut, ali on je obično uvek ljut i kad ide na čifluk i kad se s čifluka vraća.

Prošla čitava godina od onog kobnog večera, a stvar još jednako stoji da ne može biti gore. Manje se, istina, govori, ali kad se već govori o tom, samo se onako govori kako se prvih dana govorilo.

zborim si... za teb’ neće da valja!... Zašto ti si jošte adžamija, prajiš si keif s usta, a drugi sluša, pa misli, istina je... Slušaju čiraci, pa neje red za esnaf-čoveka. Iskačaju loši reči!... Ne činiš ništo lošo, amo — neje red!...

Jevda je čula, istina, da se nešto priča o Zoni, o nekom bekstvu, o nekoj otmici, ali Manino ime nije čula tom prilikom, a celoj stvari nije

I tu joj se izjada. Iznese sve šta je i kako je bilo. Plačnim glasom pričaše joj Zona da je ona, istina, kriva, jer ga je volela i htela za njega, pa tetke pokvariše, ali da ipak nije zaslužila da tako prođe, i da je Mane

kada Zona spomenu Dokino ime, — da je i ona tu umešana bila Jevdi je onda sve jasno bilo, sve je verovala da je sušta istina. I ona obeća Zoni da će učiniti sve kod sina i da se nada da će je Mane poslušati i da ona neće dugo plakati...