Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Otale mi Iva ispratiše i na more vodu naturiše, iz ćemija njega isturiše, ode Ivan zdravo i veselo. Ja kad bio pod bijeli Žabljak, viđe Ivan svoje b’jele dvore: bijeli se u visinu kula, na
Darivaše, polju ispratiše, na đemije vodi naturiše, iz đemija zdravo isturiše; otidoše zdravo i veselo. Ja kad biše polju pod Žabljaka, đeno su se braća sastanula, đeno će se s jadom rastanuti, no
krvca uzavrela, pa se staše darivati darom, a njinijem darom nemilijem: iz pušaka crnijeh krušaka, doke duge puške isturiše, dok to polje magla pritisnula od hitroga praha i olova; tad s̓ u tami mači povadiše, te se njine majke ojadiše, a