Radičević, Branko - PESME
Ovako zatim zbori: Ovamo meni ruke dajte, I zbogom jako mi ostajte. O ite kupte znanja plode, I rodu lepe pravte gode, Za njega bud' vam život vas, Za mene samo dikoj' čas; Maleni časak
Noć je svuda, po gori je tavno, Ali bure nestalo je davno, Oblačići ka svojima ite, A nebesa zvezdama se kite; Još se mesec na nebesi javlja I čuje se po gorici slavlja, Peva slavulj sa dubove grane,
Konjanici pa i pešadija Sukću putem kao kakva zmija — Zmija, brate, crna, duga, ljuta, Da što osta Turaka proguta. Ite Srbi, ječi gora tavna, Al' su drugi prošli tud odavna, St(r)anputicom kraj grada udrili, Ukraj vode pute dovatili,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ona dete pusti i pošto odmakne, jednako okrenuta varoši, stane, čeka. Dete ode do Ite, poljubi ga u ruku, a ovaj vadi kesu, jedva nađe marjaš i daje mu.
Ali, što je najčudnije, kad god je mislila o tome: sve to uvek kao da se skupljalo, vrzlo oko toga Ite. Zato bi ona tada odmah, crveneći, brzo prestajala da misli o tome.
Pri toj pomisli on joj dođe još više ljut, krut, te se ona u strahu poče jače privijati oko braće, Ite, koji su usled svirke, svežine letnje večeri i blede, iza mrkih oblaka, mesečine čudno izgledali: govorili mnogo,
Krv joj jurnu. Htede da ustane, viče, ali nije mogla. Jedva se digla i odmakla od Ite. — Snajka — poče on, kajući se i ne gledajući u nju. — Kuda? Zar se bojiš?... — Ne, brate...
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Neka se potašte i po[h]ite dovesti u svoj rod zlatno i blagopolučno vreme kad će srpske kćeri i supruge čitati Pamelu, Telemaha, povesti