Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
godine). U isto vreme bili su spremili Nemci dve pune lađe vojnika, da udare na donji grad i da uđu na Su-kapiju. Pre toga ugovori s njima Jovan Čardaklija, i Đikić, i Vlajko [Stojković] Beograci, da im kapije otvore.
Oni su bili mloge gradske topove ekserima zatvorili, ključeve druge od kapije načinili i Su-kapiju celu noć uoči Vovedenija otvorenu držali i na vojsku ćesarovu čekali; no vojska ne dođe, ali zaista bili su se navezli
držali i na vojsku ćesarovu čekali; no vojska ne dođe, ali zaista bili su se navezli u Zemunu, no ne izvezu se na Su-kapiju nego pored grada niz Dunav odu i iziđu na Borču, izgovarajući se posle da nisu mogli od magle pogoditi Su-kapiju, ali
na Su-kapiju nego pored grada niz Dunav odu i iziđu na Borču, izgovarajući se posle da nisu mogli od magle pogoditi Su-kapiju, ali po svoj prilici oni su se bojali kakve prevare i nisu smeli.
” Odu Birčanin i Grbović u Grabovac, uzmu vojsku, na Paležu sednu u lađe i noću dođu na Su-kapiju u donji grad. Kad se malo poodmore, razrede se: spa̓ije na Vidin-kapiju, vezirova tevabija na Stambol-kapiju, moj otac
Kad se malo poodmore, razrede se: spa̓ije na Vidin-kapiju, vezirova tevabija na Stambol-kapiju, moj otac s valjevskom vojskom na kapiju uza Savu (onda nije bilo pokraj Save
Kad se malo poodmore, razrede se: spa̓ije na Vidin-kapiju, vezirova tevabija na Stambol-kapiju, moj otac s valjevskom vojskom na kapiju uza Savu (onda nije bilo pokraj Save kuća), i u jedan ma̓ juriše i Vidinlije
poodmore, razrede se: spa̓ije na Vidin-kapiju, vezirova tevabija na Stambol-kapiju, moj otac s valjevskom vojskom na kapiju uza Savu (onda nije bilo pokraj Save kuća), i u jedan ma̓ juriše i Vidinlije isteraju iz varoši.
Na Stambol-kapiji poviče straža ,ko ste?̓ na koje odgovaramo: ,Mi smo kiridžije, otvorite kapiju̓. Kako se kapija otvori, bacimo seno s konja, ščepamo oružje, a oni koji su s nama u varoši u dogovoru bili, dočekaju
vrata, sve kako koji izađe, valjajući se uđe u džamiju, a kad se napuni džamija, a oni prospu puške u pašine saraje, kapiju otvore, i tako Hadži-Musta-pašu živa u̓vate, i kažu mu: „Mi znamo da tvoj sin ide ozdo s vojskom od Vidina, a Aleksa
bejaše oko 50-60 turski̓ kuća i jedna džamija; a kad se Turci ne smedoše u one kuće ustaviti, no svi pobegoše i u Varoš-kapiju uđoše, onda ja i pop Luka s vojskom uđemo u one kuće, a veće je bio blizu mrak.
No izdaleka vojska putujući, jedva po snegu u samu zoru pred kapiju šabačku dođu. Kapija bila otvorena. Pođu unutra ulaziti prvi, a drugi jošt izdaleka idu.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Izviruju i gosti, a pop im veli: — Samo dok vidite kako je to! Vrati se crkvenjak. Čim on na kapiju, a pop upita: — Kamo? — Ne dâ! — odgovori crkvenjak. — Ko ne dâ? — upita pop čisto ne verujući. — Ne dâ učitelj!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I krenuše se. Uz put je Miloš pričao sve do sitnica šta je kod subaše bilo. Kad stigoše na kapiju, popa viknu. Jedna snaha izide, te im otvori kapiju i pozva ih u kuću. Vedro je sjalo čelo Aleksino.
Kad stigoše na kapiju, popa viknu. Jedna snaha izide, te im otvori kapiju i pozva ih u kuću. Vedro je sjalo čelo Aleksino. Bacio čibuk, opleo perčin, pa se smeška nekim nebesnim osmehom.
Stanko neprestano pogledaše na kapiju. Očekivao je nekoliko svojih starih drugova sa Parašnice da pomognu oko posla i peciva. — Nema ih još? — pita Aleksa.
— Gotovo! — odgovoriše mu. — Polazi! Opremi se kita i svatovi. Preko četrdeset konjanika pojuri na kapiju i stade pred svatove. — Eh, u ime boga! — reče starojko. I krete se sve... 6.
Napraviše kapiju, udariše oštro kolje da bi zaustavili konjicu tursku. Nijednu sitnicu ne propustiše, kao ono dobar domaćin kad zimnicu
— upita ga. — Otkad ja na to pomišljam!... — reče Stanko i trže belokorac. Zeka viknu družinu i otvori kapiju na šancu. Poleteše kao sivi sokoli. Za čas ih nestade u redovima turskim. I dotle se lila krv, ali se sad proli.
Kad se to načini, Deva pogleda u Zeku pa reče: — Sad možeš otvoriti kapiju... — To i hoću!... Nego, braćo, da se još jedanput alalimo! — reče Zeka. I izljubiše se kao da će u svatove.
— Ja govorim braći i junacima... Hoćemo li da izginemo? — Do jednog! — povikaše. — Onda — evo!... I otvori kapiju, pa jurnuše s golim noževima među Turke... I izgubiše se u turskim redovima... Čulo se samo dovikivanje: — Ha!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Sve je to lepo, ali gde je on sad?... Pa ako ga još ne nađem? Čisto sam se dao u brigu. Ali čim ja iz kuće, a on na kapiju. S malim ga nisam zagrlio!
Kad iziđem u avliju, vruć, jak vetar duhnu i otvori kapiju. Ja iziđoh na ulicu. I kao da u daljini videh peševe od Đorđevog kaputa kako ih nosi vetar, i još kao da čuh dva-triput
Pa kako je letela, onako u avliju! A kola zakače; pa stražnji točkovi ostanu pred kapijom, a majstor u kapiju, a sanduk njega po glavi, a prednji točkovi kod orâ, a kobila pred kuću, a mi da umremo od... od...
Žene, jedna po jedna, njega u ruku pa kao guske jedna za drugom na kapiju. I mlađi svijet ode. Ikonija sama osta u sobi s djetetom.
Kočijaš se ispeo na kola, pa nogom poturuje sijeno pod sjedišta. Pop iziđe na kapiju; u selu je još sve bilo mirno, samo gdjegdje što škripne đeram, ili lupne kapak od prozora, Kokoši vade glavu ispod
— Imate li ključ sa sobom? Ja otključah kapiju. Ona uđe tromo. Pod stepenicama otresaše noge na asuri, i to činjaše nekako tromo. Bila je veoma bleda.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pešaci ulaze na vrata, a kola na braun-kapiju sa dugačkim i čestim ekserima sa vrhovima gore poređanima zbog lopova, a još više zbog Mađarice sluškinje.
Ona mu nešto govori, a sve gleda ovamo na našu kapiju — baš lepo sam vidila kroz izbijen čvor na kapiji — a on se samo smeši.
pa se tek oseti kako se prosipa i razleva miris od mirišljava sapuna i pomade, pa tek zatutnji kakva bosonoga na kapiju, i nađe baš onda da zove komšinicu iz prekoputa, samo da mu dâ na znanje da je tu, i da ga prati očima.
trŷd, pali lulu i psuje Čivutina što mu je dao sitnu trafiku; a posle grdi nekog gazdu što drži zla garova koji grize kapiju kad god on prođe i laje na vlast.
— Erža, o Erža! — viknu gđa Persa kad ču da stadoše kola pred kapiju — ostavi to pile, ja ću ga očupati, pa strči i otvori kapiju, eto nam milostivog gospodina s puta.
— viknu gđa Persa kad ču da stadoše kola pred kapiju — ostavi to pile, ja ću ga očupati, pa strči i otvori kapiju, eto nam milostivog gospodina s puta.
Zatutnjila Erža onako bosonoga, i otvori kapiju kroz koja ulaze kola, a u njima pop Ćira, sav prašan, u nekom starom šeširu koji je još đakom kupio. — Dobro došli!
— No, pa šta je dakle? — Kod svoje rođene kuće, pa da ne smeš ni nos da promoliš kroz kapiju. Eto tako smo vreme, Ćiro, doživeli i dočekali. K’o da smo poslednji u selu!
sredu, tako oko deset sahati, baš kad se gospodin nataroš kretao u amt, otvorila se širom kapija Pere Tocilova, a na kapiju izađoše kola i konji; na kolima lepi arnjevi, a pod arnjevima sedi pera Tocilov.
se još jedared onako mahinalno, videći gđu Sidu kako se krsti na vratima, pa se krenu pop-Ćirinoj kući i stade pred kapiju. »I brkove i bradu,« čulo se još iz avlije, »sve, sve obrijaj, sve skini šalašaru jednom paorskom, sve, sve!
Ako dođe Lorenc Čifutin, kaži mu da ću u subotu ovde biti, pa nek me pričeka dotle. A vi zatvarajte rano kapiju, i odma’ puštajte Trezora s lanca, pa pazite da se kakvi vandrokaši ne ušunjaju u kuću. — Teraj već jedared!
se kola obrnuše i uputiše popinoj kapiji, ulete k’o bez duše u avliju, i razdera se koliko ga grlo donosi: — Otvor’te kapiju, evo gostiju! — Šta se dereš k’o magarac!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ali ono odmah počne da pada i da se gubi u onoj opštoj tišmi od sveta i plača. Na kapiju grobljansku ne može da se uđe.
Pa kad bi on prestrašen, pobesneo od toga počeo da baca sa sebe odelo, da beži natrag kući, uleće u kapiju i da juri po dvorištu, bašti, jednako bacajući sa sebe odelo i drečeći besno da se čak i sluge sklanjale od njega...
Takve jedne noći, kad se, sem te kiše i gustog mraka, ništa nije videlo zakucaše na našu kapiju noćni čuvari. Umro koji od tih prosjaka, božjaka.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— O, slatki gospodar-Ljubo, dobro došli! Otvarajte kapiju! — viče ushićena gospođa Jelka. Dakle, naš Ljuba je bio u tim kolima, pa sišavši pozdravi: — Dobar dan, jeste l’ radi
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Kad je Jurišić stigao pred kapiju i zastao, on se zagleda u osvetljene prozore one male, duboko u dvorištu uvučene kuće pred kojima se povijalo, kao da
Afrika
Vođe–derani pokazaše mi na jednu odškrinutu kapiju i ponudiše me da uđem: „Burdelj!“ Najpre je tu jedna velika prostorija sa tezgama punim flaša i tambura obloženih
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nije prošlo više od nekoliko minuta, a čelo puka izbi pred kapiju. Na čelu formacije, jahao je major Trifun Isakovič, gologlav, sa ranom na glavi, na kojoj se krv bila usirila, ali se
Kada je Varvara saznala da će Pavla da vode u Osek, da mu sude, a saznala i na koju kapiju će izići, i u koji sat, Petar je odmah pristao da iziđu do prvog forposta, da se Pavle isprati.
Ugurali su je u sobu, kao što se tele gura kroz kapiju. U brzini, bili su zaboravili vrata da zatvore, za njom, pa je Pavle tako spazi u svetlosti jeseni, zbunjenu,
Laka, crna, putnička kola Garsulijeva izišla su, posle svega toga, kroz kapiju princa Evgenija Savojskoga, pa su, zatim, nestala, sa sitnom igrom konjskih nogu, i pratećim kirasirima, čije je oružje
Pevušila mu je, dok ga ne uspava. Siromah Trifun bio je to jutro izišao u kapiju, da izljubi svoju decu, pa ih je mazio i uveravao da će i on poći, za njima, u drugim kolima.
Da bi se prikrila sramota. Diže se zato, gegajući se, i siđe u kapiju. Njegova žena bila je već u kolima. Sedela je na visokom sicu od žutog kordovana, sva u plavim taftama i belim
Morao je, međutim, da iziđe, najzad, pred kapiju Trandafila, sa svojim prtljagom, pa da čeka. Stajao je tako, izgubljen, ispod lipa, kraj fenjera, koji je bio spustio
Retko je koja bila okrečena, a samo je gospodin Trandafil imao kapiju, sa dva stuba, pri ulazu. A nad kapijom fenjer, plemenitaški, kakve u Budimu papežnici imaju.
Stigli su bili i gori, pre njega. Nestrpljiv, očekujući Božičeva kola, Isakovič je bio stao u kapiju Trandafilovu, naslonjen na svoju sablju, sa svojom abom prebačenom preko ramena, nalevo, pa je mrmljao samom sebi nešto,
to vreme, bila je jedna mala, barokna, palata, u Leopoldštatu, sa velikom baštom, platana, a imala je svečanu, veliku, kapiju, kroz koju je dvoje kola moglo, naporedo, proći.
Čestnjejši Isakovič se nećkao, ali nije imao kud, nego sede u ekipaž sekund‑sekretara, koji je, Švajcar, bio u kapiju doveo. Volkov ga je, na rastanku, zagrlio oko pasa i ponovio njegovo: „Ne grustjite po prošlomu!
Oficir ga je pozdravio. Zatim je prošao, kao neki Garsuli, kroz kapiju Rotenturm i kroz ulice koje su vodile Flajšmarktu.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Za tri sekunde svi će biti na nogama! - ugurala me je u kapiju susedne kuće i opet prošaputala da će za tri sekunde svi biti na nogama. I bili su, tako mi Boga!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Gotovo svaki dan je išao u pozorište, i to najviše u „Fenіce”, i to kroz „vodenu” kapiju. Zabeležio je sve kako se dame nose, od gore do najmanje sitnarije. Imaće šta kod kuće pripovedati.
Već je tri četvrti na pet. Sad će doći Šamika. Čeka, svaki minut godina. Udara pet sati. Kako otkucne, a neko kapiju otvara. Ona misli da je njena verna baba, kojoj je ključ predala. Nije, to je njen brat.
Brat kad vidi da nema ključa u bravi, ode u sobu i skoči kroz pendžer. U taj isti mah došla baba da otvori kapiju i Jucu da poveze. Kad vidi brata, nazove dobro jutro. Brat je i ne gleda, već brzo dalje ide. Bratu je neko tajnu izdao.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Skloniv se pod jednu kapiju, nad čijim je svodom bio ispupčen prozor, ukrašen velikim plavim petlom od drveta, stajaše tako između života i smrti,
To uzeće Caberna razbi kapiju Elzasa, ali ostade poslednja bitka puka na tom pohodu. Posle šest dana Karlo Lotarinški krete u masama na Rajnu,
Kad su kola ušla kroz kapiju, na široku ledinu sa crkvicom i velikom kućom, pod stare hrastove, pred Aranđela Isakoviča izišao je stari iguman,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Kus pijetao — pile dovijeka... – gunđa moja tetka i zatvara kapiju, da joj guske ne pobegnu napolje. POTOP ZADOVOLjSTVA Na njivama mojih predaka uspevaju dobro jedino duvan i kornjače.
Dva puta su ga legitimisali te noći. Sklupčan uz kapiju Tvrđave dočekao je promrzao jutro, uzeo taksi, pokupio kofer na stanici i odvezao se na aerodrom.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
BEG PINTOROVIĆ: Valjda ja bolje znam! To je kadija. MAJKA PINTOROVIĆA: Ni konje, ni alku o kapiju... Valjda smo se zapričali... Odjednom nešto zaladilo... BEG PINTOROVIĆ: Idem da ga dočekam i da razgovaram.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
motiku, u desnu ruku uze dete, a u levu neki sud, čini mi se s jelom, i uputi se meni, prolazom, da iziđeš na našu kapiju.
Ali ja bejah dosta snažan, te izdržah taj pogled. — Ah! ... — uzdahnu ona i diže testije, pa jedva iziđe na kapiju. Eto, to je bilo što sam sada ćutao i tako se činio još ljut, srdit.
Eto, zato su me, kad je nastala noć, silom sa svadbe doveli kući, zatvorili kapiju, a otac i majka otišli na svadbu, a mene i Nušku ostavili da spavamo. Zato sam i bio ljut na Nušku.
Otac, kao uvek, povuče se u sobu da rano spava. Samo majka s njima ostane, a one, pošto dobro pritvore kapiju, zapuše rupe na njoj, počnu da igraju i pevaju. Šta ti ne rade!
Ona ga isprati čak do kapije. Red je da ga ja ispratim, ali ona ne dâ, jer zna da bih, čim bih izišao na kapiju i video ulicu — onaj niz velikih starih portâ, ispucane zidove, na nekim mestima srozane i polomljene crepove, pa još
Samo kod nas! Eh! ... Odavno smo ručali i to većinom jučerašnja jela, što su nam ostala. Posle ručka izišao sam na kapiju, da slušam svirku, pesmu i gledam gde se ludi Menko pijan valja po ulici, raspasuje i baca sa sebe odelo.
Zato, valjda, majci igra težak osmeh, i oči je počele da svrbe gledajući kroz kapiju na ulicu, po kojoj svet vrvi, promiče ispred naše širom otvorene kapije, a niko u nju ne ulazi, te nam dvorište i kuća
ko zna šta je tamo? — za sebe on govoraše. I brzo, samoga sebe goneći, iziđe bez kape, šinjela, gologlav, ali ne na kapiju, u čaršiju, već iza kuće. Iziđoh i ja za njim. Napolju svuda duboka, mrtva noć. Iz čaršije, sa česme pada voda.
ONI Čim sam ušao na kapiju, predusrete me žena mu Marika. Bila je iza kapije, kod drvljanika i cepala drva. Kako beše zamahnula sekirom, tako i
I zaista, kuća im je za kratko vreme u svoj mahali bila najlepša, najčistija i opet puna svačega. Čim se uđe na kapiju kaldrmisanom putanjom, ispod svoda vinovih loza, ulazilo se u kuću sa čistim, kamenim stepenicama.
odgovarala bi materi ona i odmah se saginje, pruža joj ključ od katanca, pošto ona od tepsije na glavi ne može da otvara kapiju. Majka bi otvorila i, jednako krijući onu bošču, prva bi ušla i žurno otišla u kuću.
Posle opet, kao do tada, ona sedi sama u kući i nikuda ne izlazi. Čak ni na kapiju. Jedino, kad sinčića pošle za štogod u čaršiju, samo na kapiju sme za njim da promoli glavu, ali čim vidi da ko ulicom
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda čoban pođe sa zmijom kroz šumu i najposle dođe na jednu kapiju koja je bila od samih zmija. Kad dođe tu, zmija na vratu čobanovu zvizne, a zmije se sve odmah raspletu.
Uzdahnu i ode, držeći da su mu novci zauvijek propali. Plačući ode iz grada da legne pred kapiju te da umre od gladi. Ležeći tako pred kapijom opazi da mu se neko približio, pridignu glavu i ugleda kraj sebe onoga
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
hoda ulicom; čoveče, on jednostavno udahne vazduh, evo ovako, i izdrži tako jedno dvesta metara, a onda utrči u prvu kapiju i izdahne ga. Tu se malčice izduva, pa opet — punjenje grudnog koša!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Hvala, stari prijatelju. I uputih se lagano niz obalu. Iza sebe čujem kako starac zatvara kapiju. Sve što je bilo ljudsko na jezeru, spavalo je. III U blizini sam mola. Osvrćem se lagano.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
U njegovoj ruci što je gore diže, S upaljena luča rujni plamen liže. Dim se vije, mota — i koluti jure U kapiju tvrdu i zidine sure. Ko je ovo momče? Koji jad ga slama? I šta traži noćas od Božijeg hrama?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
sikću još guje u kostima i neisplakani znojevi pod kožom peku jače no biser u školjci, o noći otvori nam tajnu kapiju grada.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Škola! reče momče kao čudeći se što ovakav putnik pita za školu. Evo je, brate... pravo na ovu kapiju. Putnik ga ne sasluša dalje, no okrete pravo vratnicama i otvorivši ih uđe u školsko dvorište.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Gledam kako sujeverne domaćice u Komoranu istrčavaju na kapiju, i prosipaju iz lavora vodu u kojoj je mrtvac oprao noge.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Idi mi zovi Danicu... Nemoj... Ja ću je zvati... Idi napolje pred kapiju, pa kad vidiš građanstvo — je l' znaš šta je građanstvo? — kad vidiš građanstvo da ide ovamo, a ti da mi javiš.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Na prstima nastupa, stopu po stopu. Žunja je bio u bioskopu. Sinoć se umio, vrat isprao I na kapiju se malu iskrao: Pa pošto sa brzinom ne kuburi U tri skoka nađe se na Čuburi Gde se, kao što dobro znate, Pleše i
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sazidao je kapiju na svod i jaku kao grad. Gornji sprat kuće podigao, okrečio ga i išarao rezbarijama. Sobe | je raskošno iskitio
Čak nije dala momku, koji je kao uvek naoružan iza kapije spavao, da kapiju otvori, već odbijajući ga od kapije, rekla: — Nemoj ti.
“ — od tada je mati ne pusti samu. Od tada kapija nije smela da ostaje po vazdan otvorena. Sofka sama ni na kapiju, ni kroz kapidžik u komšiluk, pa ni među same ženske, nije smela da ode, a da je mati ne pregleda, ne vidi kako je
Mogla je, kad god hoće, da izlazi na kapiju i tamo stoji. Svakoga muškarca, mladića, gledala bi pravo u oči. Čak sama ulicom, i po komšiluku, kad god je htela,
Sofka otvori kapiju i stade iščekujući da uđe taj koji lupa. Na kapiji se pojavi visok, obrijane glave Arnautin. Sofka se osmenu, jer
| — Je li ovo efendi-Mitina kuća? — poče Arnautin glasno da viče ulazeći i kao dvoumeći i još jednom zagledajući kapiju, da nije slučajno pogrešio. Sofka mu glavom potvrdi da je to.
Ali ona vide kako se mati, pošto otprati Arnautina i za njim zatvori kapiju, vraća polako i čisto teško dođe do bunara i Tu ostade dugo, dugo. Posle skrenu i uputi se podrumu.
Znaš ti one naše bačve? — Kako da ne, snaške? Pamtim još kad su pravljene! Morali smo kapiju da porušujemo i razvaljujemo dok ih unesmo! Kako da ih ne znam! — E, pa one, te...
I to ne ode na kapiju ulicom, već kroz kapidžike, bašte, kuće, kako bi se sa celim komšilukom videla, sa svakim zdravila, i onda prekim putem
I kad za njom i Magdom zatvori kapiju, ona se brzo, gotovo trčeći, ispe gore i kroz prozor otpoče ih odgledati. Vide kako mati joj ide čisto ponosna i
I kao uvek, i tada se Sofka najviše bojala i plašila. Zato, ma da je znala da je kapiju zatvorila, ipak bacivši šamiju na kosu i na prsa, siđe dole.
a ono Magda, koja je kao uvek bila ušla odozgo kroz komšiluk, da bi prekim putem pre matere došla i otvorila joj kapiju, već stiže, i, ostavivši korpu u kujni, preteče Sofku na kapiji. — Neka, Sofke, ja ću!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Na te njegove riječi, otisnu se iz gomile dvoje momčadi, jedna djevojka i nevjesta jedna, te iziđoše kroz kapiju; ostali šljedovaše njihovu primjeru; od njihovijeh koraka stade topot po drvenome mostu, a sijavica udari s brda.
Oko zida avlije duboki opkop; preko opkopa most koji vođaše na glavnu kapiju. On pređe most i stani se pred kapijom, gledajući put trijema.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Onda čoban pođe sa zmijom kroz šumu i najposle dođe na jednu kapiju koja je bila od samih zmija. Kad dođu tu, zmija na vratu | čobanovu zvizne, a zmije se sve odmah raspletu.
Stanković, Borisav - JOVČA
NACA (otrči iza kuće desno). SLUGA (dolazi s leva i staje pod doksat): Da otvorim kapiju? Konje i kola da izvodim? MARIJA Ne, ne smeš, ne smeš. Dok se on ne digne, on ne obuče, i ode — ne smeš ništa.
(Otvara kapiju.) Na kapiji se ukazuje napred Jovča, na konju, za njim još tri prijatelja, u bogatom prizrenskom odelu, na konjima.
) NEKI SLUGA (izvodi konja pred biljektaš do stepenica; drži uzengiju, i čim Jovča uzjaše, trči i otvara kapiju, koju odmah i zatvara za Jovčom.
Ćosić, Dobrica - KORENI
ranije, seća se, pa toliko puta je mislio o tome, baš tamo kod onog zabrana na kosi, sada, naravno ne liči na nebesku kapiju, kao onda, gledan na mesečini od Morave. Šta je čitao na tom raspustu?
“ Samo je to rekla sanjiva Milunka. „Napolje! Marš napolje!“ Trza dizgine, Mijat trči da otvori kapiju, konji se stresaju od zime, žele u kasu da se zagreju, sanke zašripaše. „Simka da me ne čeka u kući!
nije postalo veliko, čudno oko, koje mirno gleda u nju. Bez poziva, kaluđer im je stvorio kapiju: on ih je, po dogovoru s Milunkom, čekao.
Od njega će ostati jedan kamen i jedan Trn, tamo na kraju sela, ispod drena. Đorđe otvara kapiju. Jasenovi se okitili vrevom čavki. On polako i nesigurno korača. Pijan? posmatra ga i pita se Aćim.
Nema kud, mora, i Aćim potera kobilu kroz odškrinutu kapiju, iako zna da se s konjem ne ulazi tamo. Jedino tim može sad da pokaže da se prema kaluđerima i starešini Metodiju nije
od žalosti i zanosa što čuje da plače to muško u kome mora da teče njegova krv, hteo da jurne, polomi gvozdenu kapiju, porazbija crvene i plave kugle pored popločane staze koja vodi do visokih stepenica velike kuće, da upadne unutra,
Gvožđe tanko jauče. U mrak, mračnija senka Aćimova iziđe. Raka apsandžija mu bez reči otvori kapiju i on prvi put pođe pešice u Prerovo, da ga ne vide ludi i više nikad ova čaršija. Suze teku u bradu.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Neprijemčiv za užas koji je nosila sobom, palisad je nije propuštao. Morala je u grad na glavna vrata, kroz Stambol-kapiju i, obično skrivena među vreće žita, ulazila je pravo u gladna usta.
kako u jutra nepromočiva od bleska, pljuska lice ovde, na Sakačesmi, korak od raskrsnice, a onda prolazi kroz malu kapiju, sasvim sličnu onoj pod crepovima, ulazi u Dositejevu Veliku školu, a prepodneva traju, naizgled ista kao ovo, a
Na slici Đure Jakšića Bakljada prolazi kroz Stambol-kapiju prvo što se opaža, kroz dim baklji, to su pobednička lica Srba koji nastupaju između Turaka pritajenih pod svodovima
Ponekad bi mu se učinilo da mu pogled dopire do samih gradskih zidina i da jasno vidi baš Stambol-kapiju. Opaka i ravnodušna pod turskim stražama, netaknuta vremenima što su odmakla, Stambol-kapija kao da je bila sazdana od
koliko i ratnik, zaverio se sinoć Karađorđu da će se, ako bude živ, kad ustanici, u tišini, osvoje Sava – i Varoš-kapiju, koje je trebalo prve da padnu, ispeti na gradske zidine tu, gde je sada kafana „Zagreb“ (nekada „Ruski car“), da će
Njegova će pesma biti znak za napad na Stambol- i Vidin-kapiju. Baca je čekao taj znak, a trajalo je, bedemi Stambol-kapije dugo su bili spokojni, onda se ogromna noć odjednom, sva,
Polako je odlazio iz sebe a svuda je bila svetlost. Opet je lebdeo i kao da je, negde ispod, video kapiju jednog grada. Ocećao je da je tu kapiju, nekad, poznavao i osećao je da mu je, nekad, značila.
Opet je lebdeo i kao da je, negde ispod, video kapiju jednog grada. Ocećao je da je tu kapiju, nekad, poznavao i osećao je da mu je, nekad, značila. Još je video tu kapiju, samo nju, ali joj nije znao imena.
Ocećao je da je tu kapiju, nekad, poznavao i osećao je da mu je, nekad, značila. Još je video tu kapiju, samo nju, ali joj nije znao imena. Ničijeg imena više nije bilo, u toj svetlosti.
su, i kamile i kamilari, ispred Mehmedovog dućana, utabanim carigradskim drumom koji je vodio od tvrđave kroz Stambol-kapiju, i dalje (docnije, to će biti Stambolkapijska pa Vasina ulica) i išli, bezbedno, pored turskih stražara.
oporavio, utekne onako kako je i smišljao: između pašinih kamila i kamilara, prašnjav i poguren, promakne kroz Stambol-kapiju. To mu je bilo prvo prolaženje tim putem. Ali, guranje među kamilama zauvek je zapamtio, a još više svoju pogurenost.
Bimbaša Konda trebalo je da, sa svojih devedeset odabranih bećara,1 osvoji, u tišini, u zoru 30. novembra, Sava-kapiju. Sa njim je bio i Uzun Mirko.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
U svojim nedrima nosio sam pismo koje je trebalo da mi otvori kapiju mojih želja. Napisao ga je moj poslednji gospodar, geometar, svom stricu Rehmozisu, svešteniku hrama Amonovog koji je
„Beskonačno duga mi je izgledala ta ulica dok naposletku ne stigoh, sav zaduvan, pred jednu ogromnu kapiju. Tu predadoh vrataru pismo koje sam sa sobom nosio. Zatim moradoh čekati dok me ne puste unutra.
Zatim moradoh čekati dok me ne puste unutra. Dotle imadoh vremena da izbliza posmotrim tu kapiju i da se obazrem oko sebe. „Kapija, nazvana pilon, bila je sagrađena u vidu dveju kamenih kula pravougaone osnovice.
Sunce se približavalo već uveliko zenitu, a senka držalja zastava suzila se u kratku tamnu mrlju kad me propustiše kroz kapiju i izvedoše pred Rehmozisa. „On me dočeka prijateljski, a kad me upozna izbliže, prihvati me oberučke.
Aristoteles slušaše netremice, a Nikija pričaše. „Kad izađeš iz varoši kroz njenu severnu kapiju, opazićeš pored spoljnjeg Kerameikona, groblja poginulih boraca, lep jedan gaj koji se po atenskom heroju zove Akademov
Zakucam onde. Vratar, natmureni kaluđer, otvara mi kapiju. Krstim se i ulazim. Na samom ulazu, pored zida, stoji tas za priloge manastiru.
okovanom kapijom, ličila na mali gradić, zastade Mardohaj, obazre se na sve strane, izvuče iz džepa velik ključ, otključa kapiju, dade mi znak da uđem, pa zatvori kapiju, ispitujući pažljivo da li je dobro zabravljena.
zastade Mardohaj, obazre se na sve strane, izvuče iz džepa velik ključ, otključa kapiju, dade mi znak da uđem, pa zatvori kapiju, ispitujući pažljivo da li je dobro zabravljena. Iz predsoblja uđosmo u glavnu sobu kuće.
oprosti se mladi naučnik sa svojim domaćinom, obeća mu da će ga posećivati s vremena na vreme, pa se kroz gradsku kapiju Svetoga Pavla, pred kojom je ležao manastir, uputi peške u večnu varoš.
Kopernik zastade pred tim kolosom, sagrađenim od ogromnih tesanika travertinskog kamena, pa prođe kroz triumfalnu kapiju Konstantinovu, okićenu tuđim perjem, reljefima starijih zgrada, i pope se na brežuljak Palatina.
što ga je na tom mestu potisnuo natrag, morade se okrenuti i protiv neprijatelja koji je počeo da nadire kroz visoku kapiju. Tu pogibe junački Falkenberg, a ista sudbina dostiže i komandanta puka.
Kroz otvorenu kapiju jurnu neprijatelj u varoš, ali naiđe na očajnički otpor. Tu je, usprkos opšte zabune, kapetan Šmit prikupio hrabru četu
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja zastadoh, a on produži klateći se, pipajući i držeći se zida bez čije bi se pomoći srušio. Zatim uđe na kapiju pa se malo posle začu njegov promukli i pijani glas i isprekidani, prestravljeni šapat žene.
izgleda, u dubokoj crnini, sa velovima oko glave i cvećem i svećama u ruci, žurile su žene da se, pošto promaknu kroz kapiju sa srednjim velikim ulazom i krstom na sredini, razmile, pa zastanu oko nejednakih spomenika od crnog i belog mramora,
Grozni su doktori. Lupaju čekićem po lobanji kao zvekirom u kapiju... I jedan po jedan, odlaze rekonvalescenti na večeru zamišljeni. ...Pa se posle večere paviljon sprema na spavanje.
Kad sam se podigao, ugledah: kako se ona gomila zverski sruči na nešto što se nalazilo uz Veliku kapiju džamije i kako otpoče neka bezumna borba oko nečega, neko kidanje, cepanje, stenjanje rastrzanje i škrgutanje.
Ja ludački uleteh među zaostale prilike što su se tiskale, kad uz samu kapiju džamije spazih go, beo leš kako se cinički kezi na nas.
Bilo je Vazdan muke oko toga da kola izađu na kapiju, pa je i to okupilo mnogo radoznalih prolaznika, koji glavnu pažnju upravljahu na onaj napor mašine da se iz tesnaca
“ Tako je ona rekla čim su lekari zamakli za kapiju, pa je, kad se oni udaljiše, najpre snuždeno poćutala. Onda je, posle toga, otpratila Mitra u varoš da se rastrči i da
Pa u toj smelosti, napeto i netremice, gledao je on u kapiju, tamo, dakle, gde se morala pojaviti žena čija je sudbina, kao i njegova, još danas imala da se prelomi.
I tek tada, grozno, kao razjareni bik, zamumlao je, zavrištao, pa se kao strela preteći sjurio u kapiju i nestao... Napolju se orio piskavi kikot, kad se ponovo našao pred ogledalom.
spavala plašljivim i nervoznim, toliko puta, izneveravanim, snom nade, starac je vrlo lagano, pritvarajući podmazanu kapiju, osluškivao noć.
A da one ponova navru, bilo je dosta samo to da se u mislima povratim na kapiju moje kuće i da sebi predstavim kako se moji razilaze pošto sam se ja od njih odvojio.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onda čoban pođe sa zmijom kroz šumu i najposle dođe na jednu kapiju koja je bila od samih zmija. Kad dođu tu, zmija na vratu čobanovu zvizne, a zmije se sve odmah raspletu.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
ušao u njujorški zaliv, onog vedrog i sunčanog dana u martu, kada sam prvi put prošao kroz Kasl Garden, kroz veliku kapiju Amerike.
Odjedanput neko je zakucao na dvorišnu kapiju i moj zet juje otvorio. Pred njima je stajao jahač, koji je jednom rukom držao zapenušenog konja, a u drugoj ruci je
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Posle opet luta pored starih, narezanih zidova i posrnulih kula. Prođe kroz neku golemu kapiju, pa se spet nađe u muslimanskom kvartu.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Takve se dve mape međusobno upoređuju, ogledaju i prožimaju u sledećim Popinim stihovima: Podižemo kapiju Od svojih rascvetalih kostiju Na ulazu u nebo Prostiremo pola duše Uz jednu padinu neba Smišljamo trpezu Od
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Pripovetka Oni počinje tako što pripovedač Mile neočekivano ulazi na kapiju smrtno bolesnog prijatelja Mite, ugleda njegovu ženu Mariku kako cepa drva, i: „Kako beše zamahnula sekirom, tako i
Otprativši oca, Sofka je učinila simbolički gest: nije zatvorila, nego je ostavila otvorenu kapiju, i to noću. Metnuta na početak pasusa, rečenica i samom svojom organizacijom izdvaja detalj koji se nalazi među
i, što je takođe zanimljivo, on nije motivisan ničim konkretnim, dakle po sebi je značajan: „Sofka, ostavivši otvorenu kapiju, vraća se.
Pa i kad je kapiju otvorila, jednim krajičkom gleda na došljaka a drugim i dalje na majku. U drugom delu opisa, koji je naveden, to se ne
sa osetne udaljenosti ako računamo - a moramo tako računati - od Sofke, koja se u tom času nalazi uza samu dvorišnu kapiju, a Todora „poče se tamo, ispred kujne, unezvereno da vrpolji”.
ali se zato do u tančine opisuje kako se kreće od dvorišne kapije do svoje sobe: „Pa onda, kad Mladen zatvori kapiju, ono njegovo dolaženje, približavanje česmi, kući. A mrak, sumrak.
Sofka ga nije samo videla, nego ju je on pri izlasku kroz kapiju dodirnuo po kosi i licu (u narodnim verovanjima, svim, naročito dodir lošeg znamenja može biti koban); i nije tek
Izlazeći na kapiju, oseti samo kako joj lice i kosu dodirnu onaj venac od šimšira i drugog cveća, već osušenog, gotovo sparuškanog od
ulasku u mladoženjinu kuću odnose na opažanje srazmera: prvo kapija, „velika, teška i jaka kao grad”, a odatle, „kroz kapiju”, ona kuću tek „nazire onamo, u kraju, i preko onolikog dugačkog dvorišta”.
U VI glavi vidimo ih, na primer, kako na uskršnji dan ne dolaze kroz kapiju, kao ostali svet, nego „otuda iz bašte”, gde su svoje konje ostavili; zatim, kad se popnu gore na sprat da Todori
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Odi, bre stari pes!... Krajem leta nakon dve godine posle ovoga spuštaše se niz Vardar kroz Demir-Kapiju karavan sa prizrenskim trgovcima.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Vođe–derani pokazaše mi na jednu odškrinutu kapiju i ponudiše me da uđem: „Burdelj!“ Najpre je tu jedna velika prostorija sa tezgama punim flaša i tambura obloženih
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
VUK: Dva, tri li sata beše po ponoći; kiša i mrak, samo što munje svetlucaju... Već nam stražari i kapiju otvoriše, a baba iskrsnu, bog je ubio!... „Hajduci!“ viknu, a glas joj po noći krešti kao u buljine...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
na frontu su pravi sinovi. A u pozadini su kurve, kukavice, zabušanti. Kad se budemo vraćali u zemlju, podići ćemo kapiju... — Radoslav mu zapuši usta. Bora se otrže i još jače razvika: — Igline uši, sunce im njino.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Uzimala bi ili pletivo ili oprano rublje da šije, krpi i gleda kroz prozor na dvorište, baštu, kapiju, ulicu. I onda bi nastao onaj posle ručka kućni, tih mir. Čudan i čisto nem mir.
Kad se iz Čaršije ulazilo u ulicu, odmah bi se nailazilo na njihnu kapiju. Ona se isticala kako svojom veličinom tako i zidom uličnim, koji je bio od ostalih viši i uvek pokriven zdravim,
Ne. Već mirno, sigurno se spava, odmara. Pa onda, kad Mladen zatvori kapiju, ono njegovo dolaženje, približavanje česmi, kući. A mrak, sumrak.
Baba se povuče u svoje sopče nad podrumom, među sanduke stajaćih haljina, pošto još jednom obiđe dvorište, kapiju, da vidi da li je sve u redu, zatvoreno, pošto i majka tamo u kujni sredi sudove, zatrpa vatru i legne, ugasivši sveću.
Svakog časa ona, odupirući se rukama o kapiju, isturajući ramena, prsa, saginjući se nad ocem, izviruje otuda i gleda ulicom dole-gore.
Ali, kad neće on sam, onda sigurno: pisano je, sudbina je takva. Mladen, čim je došao, ulazeći na kapiju, silazeći ka kući, videći babu ispred kuće kako, tobož u poslu, zasukanih rukava, radi, po njenom ukočenom brižnom
da ne bi dao babi da posumnja da i posle toga možda on misli na nju, teško mu je kada je vidi, pravo bi se k njima na kapiju upućivao. Muž joj, instinktivno dizao bi se i stojeći ga dočekivao. — Kako? — nasmejano, srećno pitao bi ih on.
stideći se, kao da je on svemu tome kriv, čineći se da ne vidi Mladena, ubrza i pre njega savi u ulicu i izgubi se u kapiju. Na samoj kapiji njihovoj Mladen, kao uvek, zateče muža joj.
Uđe na kapiju njihovu. Ljutitim korakom pojavi se u dvorištu. Ona je sedela na kamenu u sredini. Prekrštenih ruku, povezana dugom
— Tate, mi odosmo! — veli mu snaha i prilazi ruci. Brat mu, njen muž, on iz svoje nove kuće pravo s majkom odlazi na kapiju. Kao da im je neugodno da ih on vidi tako zadovoljne, srećne, što će da se provode, šetaju. Stid ih od njega.
Zna on to, ali tek njegova je dužnost da kaže, posavetuje. Oni odu, zatvore kapiju. On ostaje sam. Sedi do prozora u sobi.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
i Karadžić, 4, 1903, 166); u šabačkom okrugu zadene se za kapiju, pa ako se nagne napolje, devojka će se udati (ŽSS, 119). Uoči Mladenaca (9. mart st. k.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Prohor Kad su njih dvojica, Dorotej i Dimitrije, ušli na manastirsku kapiju bio je već uveliko suton. Naspram zadnjeg treperenja zapadne svetlosti video sam samo njihove senke.
Prohor Čim sam video Doroteja kako ulazi na kapiju, znao sam da će se nešto promeniti u našem životu. Nisam mogao tačno naslutiti u kom smeru će se pomeriti tok naših
Huda velikaška taština. Hoće da diše čist vazduh iznad zadaha sebara. Ulazimo kroz tešku kapiju od debele hrastovine okovane gvozdenim pločama, kroz vrevu i komešanje ljudskih i konjskih telesina iz kojih bazdi teški
Penjemo se ste penicama iznad štala i skladišta i ulazimo kroz drugu kapiju u malo okruglo dvorište oko kojeg su teskobno poređane odaje Lauševih vojnika i posluge.
Opet se penjemo stepenicama, opet ulazimo kroz kapiju u još manje dvorište gde nas sačekuju Lauševa žena Jelena i njegovi doglavnici: Miloš Jevtović zvani Dadara i Isidor
se, zevnuo, širokim dlanom obrisao žvalava usta i promumlao jedva razgovetno da je Dorotej u svitanje izašao na kapiju i pošao prema dolini.
Gledao sam ih dok poslušno sedlaju konje, pripasuju oružje, uzjahuju i izlaze na kapiju. Prisećao sam se svih bitaka u kojima smo bili zajedno i grlo se stezalo pri pomisli da ih žive nikada više neću
Koliko ih je, kako su naoružani? Hoće li iznenada otvoriti kapiju i pokuljati otud na nas? Ja volim da ta neizvesnost muči njih, a ne mene.
Neki su počeli otvoreno govoriti kako bi najbolje bilo da otvore kapiju Kule i da nas pošalju Brzanu na izdržavanje i brigu, zajedno sa našim molitvama koje ionako ničemu ne služe.
Hoće da sačuva konjički odred. Zar se, zaboga, na ovom kršu može upotrebiti konjica? Zar može u galopu ispasti kroz kapiju i načiniti juriš na razbojnike? Zar po ovoj uskoj strmoj stazi? Ta sirova vojničina! Ne mari on za našu sudbinu.
Onda su nas isterali na kapiju. Bežeći preko čistine prema belim kočevima na koje su još u toku dana ostavili odeću, obuću i torbe, osvrnuo sam se,
Dok su oko njih obigravali pomahnitali i omamljeni kaluđeri, ja sam se iskrao kroz kapiju, prešao livadu i okačio torbe na kočeve.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Optočena šarenim pocakljenim ciglama, sa teškom dvokrilnom kapijom od medi. Kucamo na kapiju, dajemo straži dobar bakšiš, koji je i u starom zavetu priznavan kao pasoš „važeći za sve države“ i ulazimo nesmetano
U njihovom hladu se drže i predavanja; ova su, izgleda, baš dovršena, jer kroz glavnu kapiju Muzeuma, koja gleda u Kanopsku ulicu, izlaze studenti. Nastupio je podnevni odmor, i dvorišta se ispraznila.
Svakoga dana, kada ugledam onu kapiju na kojoj je bio obešen Gligorije V, ja se sećam usplahirenog pogleda patrijarhovog i razumevam sve bolje čudni sjaj
Tu je četu pojačavalo, bolje reći predvodilo, pedesetak turskih policajaca. Otvorivši nasilno kapiju i obijajući sva vrata, koja je posluga na brzu ruku pozaključavala, pokulja ta rulja preko glavnih stepenica, rušeći,
U tom obliku dođosmo u novo sazidanu biblioteku pergamonsku. „Na putu onamo, videsmo celu varoš. Kroz glavnu kapiju stigosmo prvo u njen donji deo, a odatle, pored ogromne zgrade gimnazije, podignute na trima terasama brega, u
S one strane ulice, vidite ulaznu kapiju varoškog parka, kroz koju sam skoro svakodnevno prolazio, zato sam se i ovim delom ringa, kojim koračamo, nebrojeno
mojih prijatelja, moga dragog profesora Čubera i moćna reč mađarskog ministra-pretsednika, grofa Tise, otvoriše tešku kapiju nežiderske kasarne, gde sam se onda bio zatekao, promenuvši pre toga još nekoliko dobro posećenih apsana.
naročito ispitivanja prošloga stoleća, porušila njegove granice i, u vremenskoj pozadini njegovoj, otvorila široku kapiju, kroz koju ćemo da prođemo na našem putovanju u prošlost. Pođimo, dakle, na taj put!
Stanković, Borisav - TAŠANA
Luda! Ja sam luda! (Viče): Stano! Stano! Ulazi Stana. TAŠANA (pokazujući Stani na varoš, ulicu, kapiju): Stano, zatvaraj! Zatvaraj kapiju da ko ne uđe!... Zatvaraj sve, i ne puštaj nikoga.
(Viče): Stano! Stano! Ulazi Stana. TAŠANA (pokazujući Stani na varoš, ulicu, kapiju): Stano, zatvaraj! Zatvaraj kapiju da ko ne uđe!... Zatvaraj sve, i ne puštaj nikoga. STANA (dosetivši se, sa osmehom): E ako, ako, snaške. Nije nego!
Nije nego! Ne živi se da... TAŠANA (uplašena, unezverena, sa strahom gledajući na kapiju): Zatvaraj, Stano! Ne puštaj, Stano! da ko ne dođe, ne uđe i ne vidi me ovakvu? I decu mi dovedi, decu...
Ulazi momak Dimitrije i uplašeno staje pred Mladena. MLADEN (mračno): Zatvorite kapidžike, kapiju, i nikoga ne puštajte iz kuće, niti u kuću, dok ja ne dođem. Glavom mi jamčiš!
Pa ću ja posle da navratim i od tebe da uzmem. (U poverenju, moleći je): I znaš šta još? Molim te (pokazuje na kapiju) ne zatvaraj noću kapiju, ako se noću zadocnim, pa naša (pokazuje na kapidžik) bude zatvorena, da mogu ovde da uđem i
(U poverenju, moleći je): I znaš šta još? Molim te (pokazuje na kapiju) ne zatvaraj noću kapiju, ako se noću zadocnim, pa naša (pokazuje na kapidžik) bude zatvorena, da mogu ovde da uđem i kroz kapidžik odem kući, da
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
I to ima sedamnaest godina, i sedi u mojoj kući godinu dana, a svako jutro me ispraća na zelenu kapiju na koju baš i navali jutarnje sunce. O, Bože, oprosti i meni matoroj greh. Hranim telo, a ne pitam za dušu.
Padaju imena, cifre, anegdote. Stigoše međutim do gospa Noline kuće i pred čuvenu stražnju zelenu kapiju za kolski prolaz. Tu otpoče i šala i smeh. — Šta radi, Bože, onaj žuti štajervagn?
Uletim u ambar, pa preko klipova gore u tavanče. Bik razvali avlijsku kapiju, sav se raskrvavi, i onako krvav poteže drumom, i svali se naposletku u kukuruze. Tu se zaglavio.
Svako veče, šlajfer se premesti pred otvorenu kapiju župništva, i tamo radi. Okreće svoj mokri točak i prevrće na kamenu oštrice. Sav zanesen.
Jova je prešao na neki čudan posrednički posao, iz kapije u kapiju. Nije nosio mustre, ili kakav katalog, nego je uglavnom priskakao u pomoć u onim tragičnim ili tragikomičnim momentima
— Ne možeš onu ljuticu Rozu nigde sagledati, pa da imaš oči sokolove. Zaključala kapiju, na svima prozorima zatvorene šalukatre, izvolte, ko sme!
Palanka bi našarala „novom” doktoru na kapiju onaj znak koji šara matorim udavačama. — Kaže mi gospodin Joksim da vas nagovara da počnete istoriski roman.
I sve ostaje kako je bilo. Ako nekoga od umrlih žitelja pronesu kroz zapadnu grobljansku kapiju, pogreb mora da prođe kraj Vlaovića, koji su tu došli sa sela, i tek od inata, ali doneli nešto što palanka nema.
s mušterijama, kad će gospa-Jelka poći, „gore”, proći kroz celu radnju — pred njom momak s ključem da odmah otključa kapiju — i ona sa ulične strane uđe u kuću.
— Eno, eno, bruji čika-Mita! — skakala je na noge Soka da ona strči i otvori gostu kapiju. Dolazak istinski dragoga gosta na sprat i na ručak ispadao je pomalo kao neka uvežbana scena u pozorištu.
Domaćin se i po treći put vraća da vidi je li kapiju zaključao, jer se „žene boje”. — „Ugasi tu sveću, čkilji kao na groblju.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Pa on tako, kad se pocepa, pa niko ne umre, zađe od kuću do kuću, lupa u kapiju i pita: „Ima li, more kogod skoro za umiranje?
“ E, tako, vidiš, i ovaj Nušić, ide od kapiju do kapiju i sve nas posahrani i to nije da kažeš jednu, nego sahrani nekoliko generacija, celu novu književnost.
“ E, tako, vidiš, i ovaj Nušić, ide od kapiju do kapiju i sve nas posahrani i to nije da kažeš jednu, nego sahrani nekoliko generacija, celu novu književnost.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Jedna šalupa razvrati izvestan broj, i mi prođosmo kao kroz kapiju. Za nama se mreža opet zatvori. Sada smo tek sigurni, i ljudi odahnuše. Nalazili smo se pred Solunom.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Njegova ruka je rada da se igra s Turcima, a sablja mu je žedna turske krvi. Na đogatu on izleće na gornju kapiju lozničku i seče Turke oko grada.
„A kad đogat pod njime sustane, on se onda ev' u grad povrati, đoga sjaše, dorata uzjaše, pa izgoni dora na kapiju, sve jednako Miloš s'ječe Turke.
“ Velimir je na noge skočio, pa uzima trista katanije, on usjede vranca pomamnoga i iziđe gradu na kapiju, skoli Marka sa četiri strane.
“ Pa on drmnu na gradu topove, tri hiljade sastavi katana, pa posjede svoju bedeviju, i iziđe gradu na kapiju. On naredi niz polje katane, opkoliše sa četiri strane, a to ništa i ne vidi Marko, al' pripazi Šarac od mejdana, pa
carice Milice, kada sjutra bijel dan osvane, dan osvane i ograne sunce, i vrata se otvore na gradu, ti išetaj gradu na kapiju; tud će proći vojska na alaje: sve konjici pod bojnim kopljima, pred njima je Boško Jugoviću, i on nosi krstaša
On ne smjede poći u Kosovo za krst časni krvcu proljevati i za svoju vjeru umrijeti“. Pak poćera konja na kapiju. Al' eto ti starog Jug-Bogdana i za njime sedam Jugovića; sve je sedam ustavljala redom, al' nijedan ni gledati neće.
Idem, sejo, u Kosovo ravno za krst časni krvcu proljevati i za vjeru s braćom umrijeti“. Pak proćera konja na kapiju. Kad to viđe carica Milica, ona pade na kamen studeni, ona pade, pak se obeznani.
Onda skoči vojvoda Prijezda, te na gradu otvori kapiju, pa na Turke juriš učiniše, te se biše i sekoše s Turci, dok pogibe šezdeset vojvoda, nji šezdeset, iljada Turaka.
Tad se vrati vojvoda Prijezda, pa za sobom zatvori kapiju, pa potrže sablju navaliju, ždralu konju odsiječe glavu: „Jao ždrale, moje dobro drago! Ta neka te turski car ne jaše!
Bre, sluškinje, brišite avlije! A đe mi je dijete Maksime? Nu pohitaj pred kapiju našu, eto, sine, mila baba tvoga, baba tvoga, gospodara moga, jaše konja sjetno i veselo, čini mi se snahu j’ isprosio“.
Svatovi se na broj iskupiše u šarenu kamenu avliju. Zatvorena vrata na kapiju, zatvorena i pak zaklopljena, na kapiji četiri dželata: dva Arapa i dva Latinina, — krvave im ruke do ramena i ostrice
Ja kad tako zeta darivaše, na kapij̓ se otvoriše vrata, pa stadoše sluge i sluškinje na kapiju svate darivati: o konjima vezene jagluke, junacima tanke boščaluke.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Eto ti, jednom dobi videše Persi gde jedna vrla gospođa kroz kapiju gradsku izađe u njihov tabor s mnogima hubavo odenuti fracimerki i s mladi ičoglani carevi.
im na ruku da gledaju seir, dosta put i sam bi noćom podranio; ode u planine, te do zore bi dojurio pred carogradsku kapiju svakojaku razliku zverad, te bi onde čuvao dokle rano otvore gradsku kapiju. Onda bi ih sterao u carev dvor.
te do zore bi dojurio pred carogradsku kapiju svakojaku razliku zverad, te bi onde čuvao dokle rano otvore gradsku kapiju. Onda bi ih sterao u carev dvor. I nitko za njega i ne maraše, ni ga ko čuvaše, kud bi hodio, da bi hodio.
Nego kako da je golema neka vojištanska straža uređena bila kapiju čuvati i svakoga ne dopuštati im unutra, tako i meni neka božija sila zabranjaše. Opet se čak otragu nađoh.
Čuvajući ovaj crkovni zid, božjega doma kapiju, nazirući što i kakvi ljudi ulaze, propitivati što ištu, što li kod Gospodina hoće činiti, i na to jedne mi valja unutra
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Nije više onako bezbrižna, ne ide sokakom pa da je se ništa ne tiče, ne skakuće više s noge na nogu; a kad ulazi na kapiju, ona uvek, pre no što uđe, okrene i levo i desno u sokak i gleda... Pa i ukućani primetiše na derištetu neku promenu.
I kad uđoše i zamandališe visoku kapiju, još se iz čorbadžijske avlije čuo kikot i smeh, i slušao ga Mane koji je, kao skamenjen, još jednako stojao na istom