Kostić, Laza - PESME
čije čujem glase? oh, blagi bože, preblagi spase! da li me kušaš, da li me karaš, što preda mnom senku najmiliju stvaraš, sahranjenu davno, u srećnijem dobu, u grudi mojih ledenom grobu?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: Kako može lepo da stoji što je ružno? LjUBA: Prođi se, majka, boga ti, ti misliš svakoga možeš da karaš kao mene. PIJADA: E, zasto, nije zlo kad stariji malo i psuju. LjUBA: Šta ćeš posle podne, Pijada?
NEŠA: E, što ćeš, takav je sad svet. STANIJA: Ama, što ne biješ, što se ne karaš? NEŠA: Gde ću ja da karam ceo svet. STANIJA: Idem sama Gospodaru, da mu kažem što se čini, i neka gleda što će.
STANIJA: Bolje uzmi neku knjigu, te čitaj. LjUBA: da me opet karaš. STANIJA: Za dobro se ne kara. LjUBA (uzme knjigu): Sad čitam Robove. STANIJA: Lepo, lepo. LjUBA: Oćeš i ti da slušaš?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Zakazuješ ne krasti, a sam kradeš. Karaš pijanice, sam se opijaš. Hudiš kurvaše, a i ti sotim birtluješ. Idola se groziš, a crkvu kradeš.