Sremac, Stevan - PROZA
— »A gde vam je gospođa Kajo, Jova?« pitaju Jovinu ženu druge žene. — Eno ga gde sedi — veli gđa Kaja — pa radi u sobi. Posl’o me od kuće da mu ne smetam. Piše, samo sedi pa piše! Piše, piše, bože, pa jednako piše!
Živo se radi u Jovanovoj kući. Radi i on i žena mu, svako u svome fahu, jer gospoja Kaja nije trpela da se Jova pača u ženske goslove, iako je to Jova voleo i pokušavao da svugde zabode svoj nos.
»Sad ću te ošuriti!« podpodvikne mu tek gospoja Kaja, pa dohvati lonac s vrućom vodom, a Jova bež’ iz kujne. »Nisam ja tvoja šefovica!
Tu je još neko vreme pomagao domaćici: nadevao sarme s njom zajedno i zametao šale koje gospoja Kaja nije ni slušala, a posle posvršavanih poslova legao je i dugo u krevetu razmišljao: kako je to slavno biti Srbin.
— A vide li, Kajo, onu životinju, kako se navadila na našu pečenicu? ’Oće krkanluka! — Koju? — zapita Kaja, koja je umorna od rada celoga dana već gotovo zaspala bila. — Pa onoga mačora!
Ne znam samo čiji je, a ja bi’ lako s njim. Da l’ nisi ti otkud doznala? — ’Ajde, ćuti tu pa spavaj! — obrecnu se Kaja, i Jova ućuta.
lepo, ostaje ipak lepo, kao što su, što rekao neko, klasične građevine i u razvalinama lepe; tako je i Jovina gospoja Kaja još dosta draži zadržala i spasla od »sverazoravajućeg zuba vremena«.
Jova ne da nipošto, hoće on. Diže se užasna vika. Jova veli da je to domaćinov posao, a Kaja opet njemu da on neće to znati, da je njegov alat pero, a ne veliki kujnski nož.
« — To verujem — veli Kaja — ali da koju dobru rekne za tebe, to neće! — More, šali se, šali čovek. Dobar čovek, voli me što sam šaldžija.
Šta si mu uz’o sad tu vazdan pričati o sebi? Valjda je on došao samo tebe da sluša? — prekida ga gospoja Kaja — koja je imala mnogo zanimljiviji razgovor s gospodinom Pajom, jer je opazila da je Jovi već otišla mašlija na rame, a
Paja uze čašu i kucnu se s domaćicom i domaćinom, i svi ispiše. — Ženo! — viknu ozbiljno Jovan, da se gospoja Kaja trže, pa izvrnu čašu i stade je razgledati prema prozoru — a kakva si mi ti žalosna domaćica, a što ti nisi ove čaše
— Kako nisam, oprala sam ih! — brani se gospoja Kaja. — Nisi, kad ti kažem — dreknu Jova — eto su od zejtina. Gledaj, i ne poznaje se da je bilo vina u njima! Gledaj!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Jedini spomen dvaespetogodišnjeg bračnog života njegovog i snaša Julinog beše im jedinica njihova osamnaestogodišnja Kaja. Lepotom svojom nadmašila je sve a...ke devojke, koje su joj za to mnogo zavidele, a ona je se time gordila.
Č’a Gliša je se u svakoj neprilici umeo vešto izvući i oni doista živeše bolje no mnoge ćifte a...ke. Njihova Kaja beše obučena kao prve trgovačke kćeri, pa kad prođe kroz varoš, kalfe da se polome, a ona bogme ni glave da okrene na
Vi sigurno i ne znate zašto to. Ta svi A...ni znadu da je se Kaja zarekla da mora biti kapetanica i to ne onako nepametno kao što se mnoge zariču: biću to pa makar odmah crkla; ili
za načelnika okruga.....« a u takom slučaju Kaja se nada da će na njegovo mesto doći neki mlad, neoženjen pravnik, i onda već sigurno je kao dva i dva četiri, da bi ona
— Hvala ti, nano, koja me učiš kao svoje dete, Bog ti dao, no šta da radim kad mi još i ne mislimo na to. Kaja nema ni jedne košulje nove.
Dođe i Kaja kući, a u veče eto ti i č’a Gliše. Kad mu Jula sve ispriča šta je razgovarala s baba Sokom i šta joj je ona odgovorila,
na sva usta i grditi ih, reče im da će on ići baba Soki i reći joj da pristaje; reče im kako su one budale, kako će Kaja zbog te ludosti postati usedelica i plesti sede kose devojačke i tako dalje, i tako dalje, — no kad ti se snaša Jula
Posle Bogojavljenja isprosi jednu trgovačku ćerku i naskoro zatim bude i venčanje. Na svadbi bila je i Kaja s majkom. Baš kad je igra bila u najvećem jeku prođe poštar pored njih.
No Kaja i Jula?... Ta vi i sami znate, dragi čitaoci, šta su one osećale. Kao mornari, koje su nekoliko meseci bacali vali po
Došlo je dakle vreme da se ostvare davno sanjani sanci... Kaja kao da je već postala kapetanica, pa ti se uze pućiti i dizati nos, a Jula se samo širi.
primetiše na se stadoše gurkati i smejati, pa najzad i glasno hohotati, pa počeše i rečima peckati; najzad se Jula i Kaja oprostiše s mladencima i odoše kući celim putem gunđajući.
U sreskoj kući žurno se sprema, jutros dođoše jedna kola sa stvarima novog kapetana. Tamo su Jula i Kaja kao domaćice. Nameštaju dva kreveta, stolice i astal, jer samo to beše došlo na jednim kolima.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ah, Serbije bjedna, Pomošči lišena Ot drugih i sosjed! I sopstvena čada Už rasvirjepjeli (Kaja mnje otrada), V upornost prispjeli; Utrobu terzajut Moju, raskidajut, Sami už smjateni.
„Učenije utverždaja. carja milost pretvorjaja. tjem mja proslavljajet.“ Preslavna Serbije, kaja ž’ jemu dari vozdasi s boljari, otvješčaj na sije? „Vikentij Joanovič, za toliki tvoja trudi mnoga ljeta budi!
moralizatorskom člančiću O zloj ženje, gde ju je opisao ovako: „Bog blagočestivago muža sohranit da ne vozmet ženu kaja sebe vsegda ukrašajet i lepaja, kladkaja slovesa davati i s svojimi rječmi laskati znajet.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
MILISAV (popeo se na sto te ostavlja fascikulu na svoje mesto): Da ne bude Kaja Janković? ŽIKA (zagleda): Boga mi, tako će biti... jest, tako je, Kaja Janković. Jeste!
ŽIKA (zagleda): Boga mi, tako će biti... jest, tako je, Kaja Janković. Jeste! Ali, brate, ovo K i ne liči na slovo nego na đeram, ili na veslo, ili na opštinski fenjer...
VIII MILADIN, PREĐAŠNjI ŽIKA (počne da radi, ia tresne akta): Neka ide dođavola i ova Kaja! Šta me se tiču tuđa deca! I onako mi pršte glava! MILADIN (unosi isceđenu krpu): Evo, gospodin-Žiko!