Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
On mudrošću, u stvari, pobeđuje i džina Latinina, pa i samog Musu Kesedžiju. U Latinima, koji su u narodnoj pesmi ocenjeni kao stare varalice, Marko je kadar da napravi čudo od junaštva, ali je
Stade care mejdandžije tražit, obećava nebrojeno blago, tko pogubi Musu Kesedžiju. Kako koji tamo odlazaše, već Stambolu on ne dolazaše.
ljuto zabrinuo; al' mu veli hodža Ćupriliću: „Gospodine, care od Stambola, da je sada Kraljeviću Marko, zgubio bi Musu Kesedžiju“. Pogleda ga care poprijeko, pa on proli suze od očiju: „Prođi me se, hodža Ćupriliću! Jer pominješ Kraljevića Marka?
Musa počinio; pa on pita Kraljevića Marka: „Možeš li se, Marko, pouzdati da otideš u primorje ravno, da pogubiš Musu Kesedžiju? Daću blaga koliko ti drago“. Veli njemu Kraljeviću Marko: „Aja, bogme, care gospodine!
“ Glednu Musa brdu i oblaku, otkud ono vila progovara; mače Marko nože iz potaje, te raspori Musu Kesedžiju od učkura do bijela grla; mrtav Musa pritisnuo Marka, i jedva se iskopao Marko.
će mu u krv ogreznuti, boga mi ću njega objesiti baš o vratim’ bijela Prilipa: davno mi je brata pogubio, pogubio Musu Kesedžiju“. Pa okrenu konja doratasta, osta jadan Marko gledajući.
caru, ali što sve ustavlja sebi i što od njega pišti „ljuta sirotinja“, — to ga prikazuje kao razuzdanog feudalca, kao kesedžiju, razbojnika. No valja uzeti u obzir i one stihove u kojima sam Musa naglašava suprotnost svoga i Markovog porekla.
Obećava nebrojeno blago, tko pogubi Musu Kesedžiju, tj. obećava nebrojeno blago onome koji pogubi Musu. Ćuprilić (v. Rečnik) je iz XVII veka.