Dučić, Jovan - PESME
Njeni je ljubavnici posipaju mirisima iz Jafe, i kite perjem iz Bruse, i vešaju joj đerdane iz Samare, i zalivaju je vinom sa Kipra.
Afrika
“ One pripadaju eliti pokrštenih crnaca koji čitaju propagandističke brošure, te se radosno i raskošno kite blještavim rečima bez smisla, kao krupnim bisernim đerdanima od morske pene.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Da im daju zastave, da ih kite perjem i da ih prebrojavaju, žive i mrtve, kao konje i fišeke. Da izmeću njihovog tumaranja po ratištima i života onih na
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Resavi se, pored pogače, soli i pića stave i tri kite cveća, a pored deteta cele noći „dežura“ babica.¹³⁹ Ukoliko su suđenice zadovoljnije ovim dočekom, utoliko će biti
Te večeri mlad sveg pije, peva, šali se, a posle večere devojke kite „perjanice“ za svatove. Tada momci pevaju svom „pajtašu“, đuvegiji „pesmu rastanka“ od momačkog života.
Radičević, Branko - PESME
30. „Ala sreće straovite, Pa ne mogu, oh, pomoći!“ Sa se dere zlatne kite, U obraz i baca zloći: „Naj to tebi, vraži kote! A doći će đavo po te!“ 31.
De iz dvora šeće svoga, Pravo ide na 'no mesto De ga vide tako često, Na kraj stene strmenite, Dva rastića koju kite, A pod njima od kamena Stoji klupa načinjena. Valja strmen pod njom more.
Noć je svuda, po gori je tavno, Ali bure nestalo je davno, Oblačići ka svojima ite, A nebesa zvezdama se kite; Još se mesec na nebesi javlja I čuje se po gorici slavlja, Peva slavulj sa dubove grane, Peva pesmu, ta nema joj
misli da je šala, Baš u glavu Turčin Srbu zgađa, Zgađa dobro, no loše pogađa: Opali mu tu divnu kićenku I prosu mu kite po zelenku, Ni ranice Srbinj ne dopade.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Metnula je „ona“. — Eh?! — i nagoh se jače k njima. — Jes’, jes’! — povikaše one, — znamo čak i kakve su! Njene su kite vezane crvenom vrpcom i u svakoj ima po jedna lala. — A vaše? — E, ti to ne treba da znaš. Nego hajde probudi tetu.
Posle donesoše ono „ćupče“, pokriše velom jednu devojčicu i dadoše joj ogledalo, te poče vaditi iz „ćupčeta“ kite. Tek što da počnu, dođe i „ona“. Visoka, puna. Crna joj kosa u dugim kurjucima pada niz leđa.
Do zore piju rakiju, kite je i oblažu novcem, svoje žene biju i teraju iz kuće radi nje.) Učas se sve promenilo. A i u vazduhu kao da struji neka
U uglovima tavana visile su kite, torbice, uvezano u krpama semenje od povrća. Pa čak i skupo semenje, kao od praziluka, duvana.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Uči, dragi moj, pak ćeš postignuti, u kojoj zemlji vataju kite, gdi su lavi, sloni, risi. Vidićeš kakvi ima vulkana na grbini brega; poznaćeš jugoobrtne zemlje; znaćeš gdi je ostrovo
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Putuje mlinar bez brige, straha, kite ga velom srebrna praha nemirne krupne zvijezde. A kad u klanac, u šumu zađe, u mraku gustom Ćosa se nađe, pred
Zelenim ruhom kite se puti, a Ćosa ide, ništa ne sluti. Išao Ćosa po mrkloj tami čitave noći i nije stao, i s praznom torbom, u
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali one mogu i sada naići. Svukoše me s konja. Narod me grli, žene kite moga konja peškirima, pa i meni vezuju marame oko naramenica. Uvedoše me svečano u kafanu.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ — “Junaci su u badnjake, ne mogu doći; Stare babe maslo vare, opržiće te; Nevjestice kuću kite, okitiće te; Djevojčice pjevačice, pripjevaće te“. — “Pošljite mi malu djecu da me prevezu.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
razvale carstva junačkoga zasja sveta Miloševa pravda, okruni se slava vjekovječno Miloševa oba pobratima i lijepe kite Jugovićah. Srpskoj kapi svud ime pogibe.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ženske su imale samo da se što lepše nose, kite, i da znaju što više stranih jela da gotove, i što teže, zapletenije vezove da vezu.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Čim on stiže na nebo, služitelji njegovi prosuše bijele kite na zemlju. „To biva ugod, nekad pred dolaskom a nekad po odlasku njegovu“, reći ćete.
se listak po stablima; pobrđem, bijeli cvijet okitio granje, pa čak i po planinama, četinjasta gora trunjaše uvehle kite da ih zamijeni svježima. Ali se ršum dizaše na mahove, jer zimnji zduhači nepopuštahu lako proljetnijema.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Obučen je što smješnije, ponajviše u kakvo staro odijelo, i pripaše kakvu staru kusturu (sablju), i mjesto kite, na sablju objesi malu čuturicu medene rakije. Za klobuk dobije zamašnu perjanicu pietlova perja.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Samo su sitne ptice šarene. Gavrani su crni. Ni orlovi se ne kite. — Gazda sve može. — Može li dukat da baci u sneg? — Može. — A sina? — Tola se iz dubine nasmeja.
obale i jedne i druge Morave, stešnjen vrzinama, provlači se kroz pola i šumarice, u jesen krupna rosa, čavke i vrapci kite trnje i drveće, put se propinje kroz retka sela i ređe buljuke dućana i mehana, put nedeljama traje do Zemuna, mesecima do
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i stadoše mahati lično baš Jaćimu Medenici svojim punačkim i rumenim čehoslovačkim rukama, u kojima neke nošahu kite lipovoga cveta, a neke opet polutke od limunova, predostrožno pripremljene za usisavanja protivu opasne julske sunčanice.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
iz saopštenja prelazi u specifično kićenje, kad se reči ulančavaju po glasovnoj srodnosti, pa se pisma ne pišu, nego se kite; iz umiljatog jezičkog dodvoravanja promeće se u ljutito odsecanje itd.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Nabavio sebi martinku, naoružao selo i kraj i kliknuo sve na otpor. Kupio sebi konja dobra, udario mu kite i rese, ispravio se i osilio. Od nevolje, ne iz nekoga pustoga junaštva... Pa se otpočelo.
Petrović, Rastko - AFRIKA
“ One pripadaju eliti pokrštenih crnaca koji čitaju propagandističke brošure, te se radosno i raskošno kite blještavim rečima bez smisla, kao krupnim bisernim đerdanima od morske pene.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Već smo zaboravili kako to izgleda kad maršujemo kroz varoš i kite nas cvećem jada se Brana „Maher“. — Kako?... Zar nisi video gospodina kapetana, pre nekoliko večeri? — veli Pera.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Cvetaj, dični poljski cvete, i ukrasi proletije, Da se s tobom srećni kite. ako za me i nije. Ja se tešim s potočići u koje mi suze kaplju, Vas dan s njima uzdišući, mnogo krati i noću.
Cvetaj, dični poljski cvete, I ukrasi proleće, Da se sretni s tobom kite, Ako za me i nije. Ja se tešim s potočići Ki mi suze primaju, Vavek s njima uzdišući, Koji brege haraju.
Bojić, Milutin - PESME
Kolutave oči svetle, nikad site, A uvela usta grizu tela vruća... ''Dosta! Gasi luče, sprži cveća kite! Svežine mi dajte i svečanost mraka! Smrdi krv i ulje i svilene rite! Mira, večna mira, bez životna znaka!
(1917) NERANDžIN CVET O, nerandžin cvete mirisni i beli, I mi smo ženici stigli iz daleka. Carske tvoje kite sudba nam dodeli, Jer nevesta žudno na žalu nas čeka. O, nerandžin cvete, okiti nam čela!
I dok moju glavu sveže ruže kite, Za te, odevenu u podsmeh i rite, To bolno saznanje osmeh neba biće. (1917) XXXVIII Oproštaj će doći i za te, no
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
izeđu dva zavežljaja u kojima ima b. l. (Begović, 120). U okolini Đevđelije na Veliki četvrtak 6. l. kite lese sa svilenim bubama (»da ih ne ureknu«, SEZ, 40, 58). Njime se opasuje vedrica o Đurđevdanu (SEZ, 14, 63).
tako i sud sa vodicom za znamenje (SEZ, 16, 167) i sa bogojavljenskom vodicom (ŽSS, 1799; SEZ, 40, 1927, 25); njime se kite i domaće i crkvene ikone (v. npr. Brastvo, 9—10, 442).
Upor. takvu rakiju o zadušnicama!) o svadbi (іb., 168). Isto tako, b. se kite ili bodu žrtveni kolači o svadbi (іb., 159), zadušnicama (іb.
, 41); o Duhovima kite se krstovi po grobovima (GEM, 7, 1932, 74, okolina Velesa); i inače njime se kite grobovi (Brastvo, 9—10, 442).
, 41); o Duhovima kite se krstovi po grobovima (GEM, 7, 1932, 74, okolina Velesa); i inače njime se kite grobovi (Brastvo, 9—10, 442). O zadušnicama meće se u reku, za mrtvoga (SEZ, 19, 254; upor. i b.
— B. je takođe cvet koji izaziva ili održava ljubav i to je jedan od razloga što se devojke i mlade žene njime kite i nose ga uza se (upor.
meće se on u dečje kolevke (ZNŽOJS, 7, 1902, 293; 388), naročito o Đurđevdanu (ZNŽOJS, 22, 311) a na Badnji dan njime se kite vrata i prozori na kući (ZNŽOJS, 1, 212).
U Hercegovini i Primorju kite bršljanom badnjake (GZM, 6, 1894, 379; Schneeweіѕ, 19 — kao u Risnu lovorikom, Vuk, Rječi., ѕ. v.
Devojke meću b. u đurđevdanske vence (SEZ, 19, 53). Njime se kite svatovi (SEZ, 16, 204; 19, 143; ZNŽOJS, 11, 114; 117). U Hercegovini se ponegde o Božiću kite kuće b. (ZNŽOJS, 6, 302).
Njime se kite svatovi (SEZ, 16, 204; 19, 143; ZNŽOJS, 11, 114; 117). U Hercegovini se ponegde o Božiću kite kuće b. (ZNŽOJS, 6, 302). Na Cveti nosi se b. u crkvu na blagoslov, pa se posle da stoci da ga pojede (ZNŽOJS, 18, 73).
Na Spasovdan, u Crnoj Gori, prekrštaju svako žito zelenom bukovom granom (ako nema leskove), i kite bukovim granama tor i kuću (SEZ, 17, 181; u okolini Niša na Đurđevdan pre svanuća donosi se u kuću b.
V. i Šulek i ZNŽOJS, 14, 77. Biljka sa spasonosnom magičnom snagom. Njome se kite dodole (SEZ, 17, 183; Karadžić, 3, 1901, 203 id), i njene grančice potapaju u vodu, pa kad uđu u kuću, prskaju njima
Ćipiko, Ivo - Pauci
Jovica— tako su gazdu tada zvali i mnogi se toga svaju u uskim gaćama na kaiš i s crvenom kapom na glavi, čije duge kite po ušima ga bile; primio ga u dućansku službu gazda Stjepan, bogat trgovac.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sve slavi proleća dan. I mračni kite se luzi, I vetrić šumori nemo i život pozdravlja mlad Podmlađen zove nas svet, sa pesmom kliknimo druzi: Da živi nad!
Stanković, Borisav - TAŠANA
Njihovo je cveće tamo kod njih. Deca ga uzela. TAŠANA odlazi i vraća se vodeći dva dečka koji nose kite cveća. Tašana ih dovodi do korpi. TAŠANA (pokazujući deci gde će cveće metnuti): Tu, metnite tu.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
I mesto aplauza i kite cveća, što je sopranistkinju očekivalo na koncertu, kompozitorova je žena, na glavnoj probi, razbila o njenu glavu nov
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Oko ikona kite suvog bosiljaka od škropenja svetom, krštenom vodom, i venčići od duhovskih crkvenih trava. Pod je zastrt velikim
Šantić, Aleksa - PESME
i baštu komšije Muktara, I isti kapidžik, i pčelinjak ceo; Pod orahom, gde je neko na panj seo, Jošte česma prska kite đulbehara.
Kitu mi čempresa pružaš, Reč jednu šapćeš mi ti'o. Prenem se, kite nema, Nit' pamtim tvoj šapat mio. 57 Noć huji, dažda leva, Jesenji vetar veje; Gde je sad moje sirotno, Plašljivo
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
plavetnu, a povrh svega kupovni gunj; na glavi ili ćelepoše ili fesove ili svilene kape kićenke, od kojijeh su svilene kite visile s jedne strane niz prsi, i koje je osim njih slabo ko nosio; vrlo su rado nosili na prsima srebrne toke, a koji
Ravijojlu, čistim ću te srebrom potkovati, čistim srebrom i žeženim zlatom; pokriću te svilom do kolena, od kolena kite do kopita; grivu ću ti izmešati zlatom, a potkitit sitnijem biserom.
barjak poklopio, pobratime, do konja alata; na barjaku od zlata jabuka, iz jabuke od zlata krstovi, od krstova zlatne kite vise, te kuckaju Boška po plećima.
Za njim Iva napusti dorata; koliko se dorat umorio, brzo dorat vranca sastigao, na sali mu glavu naslonio, agi kida kite na pojasu. Al’ besedi aga od Ribnika: „Bože mili, gdi ću poginuti!
mu poklonio vranca, vrana konja, brate, bez biljege, a na vrancu čultan do koljena: čisti skerlet zlatom izvezeni, zlatne kite biju po kopitim’; bojno sedlo od šimšir-drveta, šimšir-sedlo srebrom okovano, na oblučju kamen sija dragi, o oblučju
kalpak, sedam čelenaka; pa osedla konja debeloga, osedla ga sedlom srebrnijem, pa ga pokri čohom do koljena, od koljena kite do kopita, prigrnu ga surom međedinom, zauzda ga đemom od čelika, o vratu mu biser objesila, sitan biser i kamenje
oružje u zlato oblito, u rukama puške jednolike — jednog arča, od dvanaest drama; na glavi im kape kadiflije, zlatne kite biju po pojasu. Jadnoj majci, svi ti su jednaci!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
SESOTRISOVA ZAPREGA Gospoda ovosvetska kada koju tafru svoju provode, kite svoj okrut, konje, hintove, sebe sa srebrom, zlatom i s dragim kamenjem.