Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
I moja sestra to isto učini, a posle diže i mene i Đokicu, te i mi celivasmo. Onda mati uze suhu kitu bosioka što je stajala za ikonom, i staklence s bogojavljenskom vodicom što je visilo pod ikonom, pokvasi onom vodom
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pod levim ramenom beše natakla kitu cveća. Vrat joj je bio sav naboran, a na levoj strani razgolićenih grudi, videla joj se duga, modra, tanka, krivudava
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
neko iz kuće (najčešće muž) uzme u desnu ruku sud (bocu ili zemljanu testiju), napuni ga vodom, obavezno stavi u grlić kitu bosiljka, pa odnese popu da sveti vodicu. On tada kaže: „Našlo se djetence...
Ona se obično priređuje praznikom, nedeljom ili o slavi (isključivo po mraku). Povojničari donose kitu cveća zavezanu crvenim koncem, pogaču i glavicu crnog luka. Za dete se donosi: kapica, platno za košuljicu i čarapice.
² U Lici, kada dečak od četrnaest godina počne nositi ćemer, kitu na kapi, prepletene opanke i lepšu odeću, tada se broji i u mladiće.
Radičević, Branko - PESME
O Hajkuna, ruža tek razvita, Pa u kitu sa ljiljanom svita, Tako ti je rumena i bela, Ko je vide, srce mu ponela. Ama slabo očiju bejaše Što divotu ovu
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Četu, pravu četu, jakako, moj rođo, samo da mi je odakle namaknuti jednu kitu starih ličkih noćnika i delija. Osokoljen, Sava prijateljski protrlja svoj čekinjast obraz o svečevo lice i smekšano
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Oh dođi, dođi i javi mi se!“ ... Devojčica, pokrivena velom, zavuče ruku u ćupče, promeša i izvadi jednu kitu. Sve se nagnuše da vide čija je. Zaplamtelih obraza, pognute glave, pruži jednu ruku i uze kitu. — A čekaj...!
Sve se nagnuše da vide čija je. Zaplamtelih obraza, pognute glave, pruži jednu ruku i uze kitu. — A čekaj...! — poviče jedna starija žena i poče je peckati: — To li ti svako veče, kad se vraćaš s njive kući,
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
BOŽIĆNE PESME 18. Božić, Božić bata Na oboja vrata, Nosi kitu zlata, Da pozlati vrata I oboja poboja. 19. Granu sunce iza brda, Veselo, veselo!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Godine 1893. nađeni su takvi ostaci u jednome kitu, ulovljenom u blizini Azorskih ostrva. Prvu značkom obeleženu jegulju, od onih što iz severnih krajeva Evrope hitaju ka
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
O njima se u opšte mala briga vodila. Na Pavlov dan, toga ljeta, djeca kriomice saviše po kitu cvijeća, pa pođoše ranije no obično k učitelju.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
„šuplje“ kolo, u čijoj sredini otpočne da igra lakim potskocima vešta i spretna igračica, koja u desnoj ruci drži kitu karanfila.
čupavu po kojoj su bili isprišivani kojekaki repovi, a najviše lisičji, na licu obrazinu, a u ruci zelenu grančicu ili kitu cvijeća.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
84. Podiže se peteljeva vojska, te mi oćera po ledu goveda, kad mi bješe u kitu všenica. 85. Podigle se rogoljače, susrete i rendesilo, oćaše i rendesati, neda bendeš ni gledati. 86.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Potom, kako je Isus sakrušija bogoljubnu zmiju, tako je u svoja grka justa metnuja kitu cveća, a prokleti sotona prosuja otrov!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I kao kitu bosioka smerna Što s pobožnošću meće za ikonu Duša pobožna, odana, i verna, Pred slikom tvojom padoh na kolena, Od
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Kad sam u djetinjstvu čitao priču o zadrijemalom kitu na morskoj površini na čijem su hrptu brodolomci naložili vatru da se ogriju, zamišljao sam se o razmjerima smrti u toj
Umrla je potkraj proljeća. Na grudi sam joj položio medaljon s majčinom slikom i kitu mokrih ruža. Ispratile su je i žene iz mjesta. Pokopali smo je u rano popodne.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A on se zaturio u kolima, nakrenuo se u stranu i naslonio leđa na Mitra, podigao jednu ruku, u kojoj drži kitu cveća i voštanicu, pa gleda u gomile naroda besmisleno, pijano...
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Doći će da zahite studene vode nakićene gledanice i baciće kitu tek iščupana bosiljka na svoje srećne izabranike. Jer tako poturčeni Gorani čuvaju stare običaje, kaogod i staru nošnju
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ništa ne htede reći, i ništa učiniti mlada, Razma da mene boli, razma uprkos meni. Veza kitu od cveća i dade, namenjenu meni, Na oči moje drugoj, samo da mene peče.
Nastasijević, Momčilo - PESME
3 I kitu kad nabere, plavetli vrvcom je veže, pomiriše je snena i nameni je meni. U tihu sobicu moju đurđevak unese neko.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(Danica, 7, 1866, 399). Stari Srbi i Srpkinje, kad idu u crkvu, i danas nose kitu b. (»stegla kao strina b.«, s. n. posl; v. i GEM, 5, 1930, 40), što je svakako staroverski običaj, upor. npr. Soph.
Ako mlada želi da ima dece, treba, kad ide na venčanje, da u nedrima ponese kitu b. (SEZ, 19, 84; 151); b. koji je sa mladencima bio na venčanju, ušiva se posle u jastuk (ŽSS, 216).
(Sofrić, 34); »ovca razbludnica« bila je jednom kod Boga na večeri, i tu joj je Bog dao zlatnu jabuku, a Bogorodica kitu b. (u pesme, BV, 17, 1902, 14). Sveti Aranđeo vadi duše pravednika b. (upor. i poslovicu: »Duša mu na b. miriše.
Kad je Bogorodica htela da okumi svetog Jovana, ona je uzela kitu i. c., i otišla svetom Jovanu, poklonila mu se »krotko i smerno«, i zamolila ga da primi kumstvo (Vrčević, Pomanje, 44
KOVILjE Pfrіemengraѕ (ѕtіpa pennata). Kovilje (madona; stara baba, Šulek). U Nevesinju vežu za prut kitu k. i zabodu u lesu od tora, i onda vuk neće moći u tor (GZM, 6, 1894, 373). KONOPLjA Hanf (cannabіѕ ѕatіva).
koren (ZNŽOJS, 7, 1902, 191). U narodnim pesmama spominje se kako nevesta donosi svome mužu kitu miloduha, da bi se milovali (Vrčević, Pomanje, 31; TRĐ, NNŽ, 3, 118. Etimološka magija!). S.
A da mu one oproste, treba da načini kitu od bosiljka i cveća i da iznese rastvorena meda ili šećera pa da pomoću te kite od cveća prska slatki rastvor po onom
Mak. U narodnoj pesmi (Vuk, Pjesme, 1, 534), u kletvi: »Treću kitu maka bijeloga — Da se smakne s ovoga svijeta!« (etimološka magija). Maslina.
U Orebićima, nekoliko dana posle zaruka, svekrva, uz ostale darove, nosi svojoj budućoj snasi prsten nanizan na kitu masline, koji joj, kad prestupi njen prag, natakne na prst ljubeći je i govoreći joj: »Bilo ti srićno i berićetno!
283), a na dan svadbe (koja je uvek u nedelju kao i drugde), kad majka otvori vrata i izvede devojku, »diver joj pruža kitu masline« (ibіd., 285). Nana i konjski bosiljak. K. b.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nakon velike mise, Jure časom ode k svojoj vjerenici. Zateče je u kući. Držala je u ruci kitu podzimna cvijeća. Kad ga je ugledala, okrete se nastranu, a on se jedva uzdrža da ne zaplače.
Šantić, Aleksa - PESME
Ti bolno gledaš na me I setno mašeš glavom; I kaplje bisernih suza U oku sinu ti plavom. Kitu mi čempresa pružaš, Reč jednu šapćeš mi ti'o. Prenem se, kite nema, Nit' pamtim tvoj šapat mio.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Sjede Arap svadbu ugovarat: „Do petnaest bijelijeh dana, dok otidem u primorje ravno i sakupim kitu i svatove“. Pak posjede tanku bedeviju i otide u primorje ravno da on kupi kićene svatove.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— reče ženica i predade mu kitu belih hrizantema — Jošte te je pozdravila da gu prošćavaš, zašto je prolet damno minulo, jesen došla, — zimske ruže su
Bilo cveće — bilo i Zone!... — završi dršćućim i zagušenim glasom mlada ženica i obrisa krišom suze, pa mu pruži kitu zimskih bledih ruža. — Eh, — uzdahnu Mane bolno i dodade jetko, primajući i mirišući ruže.
— Evo ti ovoj! — reče Mane. — Zima ide, — sas zimske ruže da se zakitiš! — reče i dade joj onu kitu hrizantema. — Toj ti je poslednje od men’, Ajšo, za igre što mi igraše, za pesne što mi poješe... za spominjuvanje...