Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Zbog poslednjega su se u Bosni razvili filigranski zanati: puške i sablje su kićene i impregnirane srebrom i zlatom, a sarački je zanat na glasu.
Radičević, Branko - PESME
Bar Mileta misli da je tako. Srce njemu opeta je lako, Opet misli misli umiljate, Misli junak na kićene svate, I na Cvetu i njino venčanje, I na divno s njome živovanje, Te mu srce igra od radosti...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Božić zove svrh planine one visoke: “Vesel’te se, Srblji braćo! vrijeme vi je. Priprav’te mi sve badnjake svilom kićene, A odaje i pendžere lovoričicom, A ikone i stolove masliničicom, Prostrite šenic’ slamu mjesto trpeze, A po njojzi
Je l’ ti žao, žalosna ti majka? Kad ti sjutra ispred dvora prođem, I provedem kićene svatove, Na tvom konju i na tvom kavadu, I pod tvojim zlaćenim prstenom, — Ti ćeš, dragi, stati pa gledati.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pod vencem i ti, mlada, Dočeka danas sve, Ali ne kao neva Svate kićene. A svaki suze roni. Na kakav ideš put Kad s’ zvona glasi roje I majka bije grud?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ja ga znadem i on me poznaje. Kralj ga rani sedam godin' dana da rašćera kićene svatove i da otme Roksandu đevojku: sad će njega za nama poslati.
Pak posjede tanku bedeviju i otide u primorje ravno da on kupi kićene svatove. Kad to začu careva đevojka, cvili jadna kako ljuta guja: „Jaoh mene do boga miloga! Za koga sam lice odgajila?
Ne da Marko zatvoriti vrata, već on stade da vidi Arapa i njegove kićene svatove. Stade jeka bijela Stambola, al' eto ti crna Arapina na kobili tankoj bedeviji, i za njime pet stotina
k sebe jazidžiju, pa dovati jedan tabak knjige, iskidaše knjigu na komate, pa pustiše po knjizi jaziju, te pozivlje kićene svatove.
Kad sakupiš kićene svatove, ti, sestriću, da si pod Žabljaka, pod Žabljaka u polje široko“. Treću Ivan sitnu knjigu piše lomnu Kuču i
rođaka glavnoga junaka, na sokola Kujundžića Bura: „Ti, sokole, Buro Kujundžiću, viđi knjigu, ne počasi časa, no ti kupi kićene svatove, skupi braću sve Podgoričane, pa ođeni konje i junake: udri konjma sedla osmanlije, i zlaćene rate do kopita, a
je jednoj zemlji starješina, po imenu Jovan kapetane, što bijaše đever uz đevojku; podranio, polje ostavio, i u polju kićene svatove, a došao gradu na bedene.
na gradu topove, pregleduje svoju gospoštinu, pregleduje, brate, carevinu; najviše se oči otimahu na kićene u polju svatove: nije šala, nije šurkulija, od Žabljaka do Cetinje vode udaren je čador do čadora, konj do konja, junak do
Što s’, sestriću, jutros uranio? Što s’ u polju čador ostavio, i u polju kićene svatove? Što li si se, sine, namrdio? U obraz si sjetno, neveselo: kaž’ ujaku jutros na uranku?
odmaknu konje od obale, od studene od vode Cetinje, e se mogu konji pokidati, u Cetinju vodu poskakati, braću našu kićene svatove izubaha vatiti groznica; nu objavi i svoj braći kaži đe će pući trideset topova, hoće pući Krnjo i Zelenko.
Tada bere Starina Novače, bere Novak kićene svatove, sve svatove iz gore Hajduke: kuma kumi Boroja hajduka, starosvati Sredoja hajduka, a đeveri deli-Radivoja.
Sve svatove redom pokupio, pa otide u klisuru tvrdu, u klisuru tvrda Kačanika, kud će proći Grčiću Manojlo i provesti kićene svatove.