Afrika
Ono što kod nas znači žetvu i hranu, to je klas; ovde, to je bujno zeleno drvo u čijoj se kruni gone majmuni i sa čijih grana vise zmije.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Kopitom kopa, kao košuta skakutaće kroz reči. Kas kroz kukuruza klas, veliko skakanje kroz kokoške i kokodakanje.
Radičević, Branko - PESME
Kô vitak trave štono drkće klas, Na njemu tako drkće svaka čast, I strašljivo on tamo-amo gledi, Na nebo brzo diže svoju glavu, Od njega pomoć kao
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
sumornu pesmu o tužnom rastanku svome; I čudni njegov glas u meni dušu stresa, k'o lahor što stresa krilom Zeleni viti klas. GRM Munjom opaljen grm na surom proplanku stoji, K'o crn i mračan div.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
FINISTERE i njen stas, brak, poljupci, bura što je tako silna bila, priviđaju mi se još, po neki leptir, bulke, klas, dok, iz prošlosti, slušam, njen korak, tako lak.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
SUŠA Voda je gola. Njen sjaj ponosni Proguta muvu, senku i klas. I sastaše se, u tajnosti, Mesec, izvor i tužni pas: Nek kiša uskladi slučajnosti, Jer radost čeka svoj tajni čas.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Spolja gladac, a iznutra jadac. — Pod jagnjećom kožom mnogo puta kurjak leži. — Ne gledaj vlat, nego klas. — Pauna gledaj, ali ne slušaj! — U crnoj zemlji belo žito rodi. — Neće haljina na nebo, već duša.
— Pamet — sermije. — Nije pamet u godinama, nego u glavi. — Ko nema u glavi, ima u nogama. — Prazan klas se u vis diže, a pun k zemlji savija. — Bolje slep očima, nego slep pameću. — Teško tome ko za tuđom pameti ide.
O SVOJTI — Svak’ od svoga. — Svak’ je sebi prvi brat. — Kakvo zvono takav glas; kakvo žito, takav klas; kakvo drvo, takav klin; kakav otac, takav sin. — Ne pada iver daleko od klade.
— Bog mu dao i pomogao! Rijetko ga tur'o, često mu nicalo! U trsu mu trsato, u klasu mu klasato; eve mu klas od zemlje otežao od roda zemaljskoga i blagoslova božjeg! U gumnu mu mnogo, u kući mu sporo!
(Jela) 192 — Najprije bijelo, pa onda zeleno, a najposlije crveno? (Broć) 193 — Nogama u blatu, a glavom u zlatu? (Klas) 194 — Ozdo perjanica, ozgo brada, a u srijedi turska čalma? (Jagoda) 195 — Otac u kolijevci, a sin u svatovima?
Sveti Sava - SABRANA DELA
Telo tvojim boleznima, prepodobni, vrlinama zreo procveta klas, od koga se napajaju ljubavlju božastvena ti čeda koja ti bažastveni spomen tvore.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
uspravnih gredica između kojih leži bratilo stio — hteo stisnuti se (na koga) — baciti se stožina — kolac strn — klas koji ostaje na njivi pošto se žito požnje struka — ogrtač stupa — kučina suval — pitanje suvotovati — živeti o suvom
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ono što kod nas znači žetvu i hranu, to je klas; ovde, to je bujno zeleno drvo u čijoj se kruni gone majmuni i sa čijih grana vise zmije.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
S tužnim srcem sad iščezne, Smrtni Srpstvu kuca čas; U prsima svaki nosi Svoje sudbe gorki klas. Vražda seje ljuto seme, Vera s zove neverom, Vuk se diže, Miloš pada, Miloš, dika rodu svom.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Teško mi srce, previre tišina u vino, do dna iskapi. Jer nije ovo setva, kukolj ni klas. Pjani ćuv samo prôđe i zašumelo. Oslušni, dozivam, spi rođeni poj. Iza sna snu dublje bude probuđenje.
Melem neprebolu. Stamen bršljanu deblo, vekovati gde vek. Zloduh zlu, dobroti verni rob; rođaju žrtva, žetvi klas; pečali — sebi, grob i spas. POGLED 1 Pogled je — gine oko. Nesitom utol mrenje. Nestati — to moj put.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
blagoslovi da se nosi u crkvu i kuva za dušu (Karadžić, 3, 136). — Zašto je klas p. mali kao šaka? Jednom je đavo upalio p.
mali kao šaka? Jednom je đavo upalio p., i ona počne goreti; Bogorodici bi žao, siđe s neba, uhvati šakom za klas, i ugasi vatru: i klas ostane onoliki koliko je Bogorodica uhvatila (іbіdem.
Jednom je đavo upalio p., i ona počne goreti; Bogorodici bi žao, siđe s neba, uhvati šakom za klas, i ugasi vatru: i klas ostane onoliki koliko je Bogorodica uhvatila (іbіdem.
se za lek bere u Međudnevice (ŽSS, 143). ROGAČ Johannіѕbrot (ceratonіa ѕіlіqua). Rogač, roščić, slatki rožic, crni klas (Šulek). U Hercegovini nakađuju se na prahu od r. bolesnici od prišteva u grlu (GZM, 4, 161). Tej od r.
belu, čistu krpu«, u kojoj je seme za prvu setvu, stavlja se, pored ostalog i »beo krupan grozd«, da žito bude čisto i klas pun (GEI, 9—10, 1960—1961, 127, Sretečka župa).
U okolini Bjelovara, gde je žito »stari naziv za raž«, klas i slamka r. upotrebljavaju se u vračanju: »đurđari« (na Đurđevdan), između ostalog, nose i klas r.
upotrebljavaju se u vračanju: »đurđari« (na Đurđevdan), između ostalog, nose i klas r. radi plodnosti, a pomoću r. slamke s praznim klasom vrača se protiv lišajeva — na taj način što se svaka od desetak
Orač ćuti dok ore prvu brazdu — »da ga ne fativ mađije« (kao što i žetvar ćuti dok nosi poslednji klas do ambara — »da miševi ne grizu seme«, SEZ, 86, 95).
na levu ruku vezuju crven vuneni konac, prvim strukovima se kite (da ih ne bole leđa), ne trljaju ruke dok žanju (»da se klas ne otriše«), uspravljaju prvi snop s »klasom nagore« (da bi žito u idućoj godini bilo još veće), a na kraju žetve
Ilić, Vojislav J. - PESME
sumornu pesmu o tužnom rastanku svome; I čudni njegov glas U meni dušu stresa, kô lahor što stresa krilom Zeleni viti klas. 1885. ELEGIJA Prestaću i ja skoro.
I zalud kliče vrtar mlad, Grobnice ćute neme, Njih gusta tama krije sad, I nemo, gordo vreme. Kô ravnim poljem zelen klas, Pod krilom od zefira, Sumorni spomen stresa nas U času blagog mira!
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Leto je žarko ponelo rod Po vrtu, njivi, osulo plod. Šenica zlatna, jedri joj klas, Rujno se voće smeši na nas, Sunce sve gori, sažiže tle, Al' bistra voda rashladi sve!
Petrović, Rastko - PESME
Sad je proleće, sakrite se, devojke! Neznano kako klas će brazdom iznići, Slučajno sejač da zaseje uvojke. Haj, doba čežnja i vizija, mladići.
Šantić, Aleksa - PESME
iz modre visoke raži Grličin čuo se glas; U zlatu večernjeg sunca Svaki je rudio klas. Moj pogled lutao je Po moru svilena klasja, Kad tvoja mila mi slika U punoj radosti zasja.
Svi grabe brže tamo gdje se spleo, Nadomak stada i široke struge, Sa makovima klas zlatan i zdreo. Već su na meti. I rukave duge Zagrću kosci, i živo se klade Koji će brže natkositi druge.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
podrumi, po tavani, po ćileri, po košara i na snegu, na mrazu, na ledu, na velikoj peči i vrućini ono niče i raste i klas svoj i rod izdaje!
Matorost se pomladi, razglavljeni udi očvrstnuše, raslaba telesna objača friško. I eto, i zakržljava zemlja lep iznese klas, nerodna zače. I što od mene ne može biti, kaži mi, koji no sam slovom svašto sazdao? Što izrekoh, to odmah i zbi se.
Zla je nevidovnica posleniku se za svojom mukom dertiti, motreći na njivi golo strnjišta, prazan klas; što je krotka kiša izgojila, ono je plaha raznela i sabila, tako da žetioci ni rukoveti ne mogu napuniti, ni šta u
jedamput obere, il' se njiva požnje, to već na njemu ništa krome loza i list ostaje, ili strnjište na njivi; ako gde soji klas uzbude. Ama njiva i vinograd duhovni, pismo sveto, nije tako naprazno; što se više obira, to više se nahodi pobirka.