Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Poterana, posle toga, ona krenu mirno do polovine mosta, a tu, na samom vrhu luka, najedanput zastade i odmah kleknu prednjim nogama koje se okliznuše. U tom trenutku hiljadu besmislenih uzvika zaori se oko mosta.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Nije nosila grudnjak. Jedan od njih kleknu i otkopča joj pantalone. Svlačio ih je grubo zajedno sa hulahopkama i gaćicama.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I pošto njoj poljubi ruku, priđe k meni. — A kako si mi ti? — upita me rukujući se. I zatim, idući natraške, sede, kleknu uz zid po svom običaju i uze da zapitkuje mater za neko platno koje misli da tka za tebe.
Gleda me zamagljenim i upola zatvorenim očima. Čak joj brada rumena i svetla. — Hajde da beremo! — šanu i kleknu do mene. — Ne mogu korpe da nosim. Teške su — branim se ja. — Neka. Ti samo beri, a ja ću da nosim.
Tetka svekrvi ne može da odreče, zameri se, već saže glavu. Kleknu do svoga brata čiča-Tome, nasloni se na njegovo koleno i gledajući stidljivo u svoj kut, čupkajući bošču, zapeva milo,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Uzdignutih ramena, kao da očekuju udarac, unezvereno su pogledali oko sebe, gotovi da i pred malim detetom kleknu i mole za milost. A sprovodili su ih starci iz trećeg poziva, u gunjevima i iscepanim opancima. — Jesu li se predali?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Gojko joj priđe, onako mokar, kleknu pred njom na zemlju i nasloni svoje uzdrhtale ruke na njena kolena. Ona kao da ne oseti ništa, gledaše i dalje onako isto
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Da nam ponude raj, sve zvezde sa neba skinu. Da nas zagrle koji nas more, i njina zemlja sva izgore, i kleknu pred nas u prašinu. da nam svi ruke ljube, i kliču i krune meću, i opet zatrube trube, cveće i čast i sreću.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kad vezir sasluša svačiju davu, potegne nekoliko puta uz čibuk a poprijeko gleda na kadiju i mudira, a oni obojica kleknu pred vezira pak se mole za milost. — Aman, čestiti veziru, carski većilu! Valabila-talah nije istina što raja govori!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Iskoče svi na put, i tek što im delija pomoz Bog nazove, svi poskidaju kape i pred kolima na gola koljena kleknu, i jedan od njih poče mu govoriti: „Blago nama, gospodine, kad smo te dočekali i da možemo odvratiti jedan dio od onoga
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Pivalica baci kapu na stolicu, izvuče jatagan stavi vrhu kape, pa kleknu i sklopi ruke. — Daklen, kršćanine, kad si se ispovidija poslidnji put? — poče ispovjednik.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Sine! Čuješ li me? Bio sam lud kad sam te mučio. To nisam bio ja. Nije bio tvoj otac, govori glasno. Onda kleknu na pod, staklo razbijene lampe krcnu pod kolenima. Nemo se moli Bogu i zaklinje...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Mlogo me je, kažem ti — uđe u kuću, kleknu na koljena i poče raspirivati vatru. — Mlogo me je, kažem ti, Džibo — diže se i pođe u sobu.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Prvi Doglavnik i za to nađe lek: zašto bi podanici pred Carem stajali? Neka kleknu. Još bolje: neka puze! Srećni su i zadovoljni, zašto bi morali biti i uspravni? Tako Car steče mir. A Carstvo?