Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
U klisarnici stanovao je klisar i klisarica. Upravo klisarica bila je pravi klisar, a muž njen, neki miran, slabunjav čovek, samo je kopao grobove a
U klisarnici stanovao je klisar i klisarica. Upravo klisarica bila je pravi klisar, a muž njen, neki miran, slabunjav čovek, samo je kopao grobove a ostalo, što je najteže: otvaranje, zatvaranje, čišćenje
za sanduk, krst, vidi da li je grob na groblju već iskopan, gotov... I da, opet, kad iz crkve pođu pop, klisar, čiraci i ripide, on opet ispred sviju, kao odvajajući se, ide pokazujući tobož maalu, kuću u kojoj je mrtvac...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
MLADEN: Tako... u pameti. SEKULIĆ: E, 'ajd' govori! MLADEN: Prvo i prvo, dolazio je juče posle podne Pera klisar, doneo neku cedulju, pa onda... (seća se) dolazila je i naša gospođica Danica... JEVREM: To ostavi...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
kao prst žile na vratu od silna duvanja, a gočobija da provali bubanj od radosti što je Don Pedro skiknuo; Makevija klisar pali prangije mesto Makse famulusa, koji je i sam postao zamenik u odboru za limunaciju; deca se džaveljaju, jure po
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Na donja uska vrata do pevnice iziđe klisar noseći nalonj i venčane, iskićene, srebrne krune. Na to se ču žagor svatova, koji sigurno nagrnuše tamo oko postavljenog
Ilić, Vojislav J. - PESME
A klisarica, opet, zavara ženskinje vešto, I pošto otide narod, dugo su šuškali nešto. Klisar je još jutros zorom otišô do bliskog grada, A namiguša žena sama je ostala sada, I sad provodi šalu.
„Tamo nekoga ima!“ jauknu sa pritvornom stravom, „No nije nikako klisar, al tu je klisarka glavom.“ I kmet je, najposle, čovek; pa tako i samog njega Ljubopitljivost strašna ovaj put obuzme
U duši grizô se time: Otkuda kmet da dozna, a još se tukao s njime! Pa klisar kad čuje samo, a čuće sramotu celu, Jer ono podmuklo dete javiće celome selu, I onda eto ti bruke...
Težak, zagušljiv vazduh prohladne nijahu struje, Kao vesnici strašni plamena i oluje. A klisar, da oluj spreči, kad zemlju obavi tama Pope se, preplašen strašno, na zvonik staroga hrama.
U tome istome času Odzva se strašniji udar u susret ovome glasu. I klisar nad veđe svoje podiže široku šaku, Al' polja šuštahu dole u mrtvom, dubokom mraku. I strašan vihar se diže.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Tašaninog pokojnog muža PARAPUTA, prosjak, blesast, polulud, tako zvani »Božji čovek« MANE, Grk, kafedžija ARSENIJE, klisar Mironov BEKČE, otmeniji prosjak-pijanica JUSUF-BEG REŠID-BEG DžAFER-BEG AHMED-BEG } Drugovi Saroševi I i II BRATSTVENIK
Znaš li? STANA Znam... oh, Bog da ga prosti! HADžI RISTA (već naljućen): Pa kad znaš, šta onda? Ulazi klisar crkveni.
oh, Bog da ga prosti! HADžI RISTA (već naljućen): Pa kad znaš, šta onda? Ulazi klisar crkveni. ARSENIJE KLISAR (Tašani): Gazdarice, poslao me deda-popa, i veli: ako je toliko prešno on će odmah, čim svrši večernju, doći; ali, ako
U veče, u mojoj ćeliji, sâm ja, preda mnom tvoje jelo, čaša tvoga najboljeg vina. Moj sluga, klisar, pred vratima, uzdisao bi željno i zavidno, što on nema toliko jelo i piće, dok ja ovamo od svega toga ne bih smeo
HADžIJE Blagodarni smo, dedo! Ulaze Arsenije klisar i Paraputa. ARSENIJE (vodi Paraputu): Dedo, evo dovedoh Paraputu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A onoga praha, što su sa sobom doneli, polak u crkvu ga dadoše na ostavu, a polovicu caru na osveštenje poslaše. 7. Klisar crkve svetoga Dimitrija I opet u jedno dobi svelukavi vrag, kojino je uvek zlurad, a na dobro mrzi, prokusi se i na