Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Dodirnuo sam ih. Podrhtavale su, dok su vozovi odnosili kloparanje u daljinu. Sve ostalo je bilo tiho. Đavolski tiho. poželeh da sam na nekom stodesetom mestu Zatim shvatih da nema m no
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali odmah zadremaju i, taman glava klone na grudi, a iz daljine dopire komanda, vozari uzjahuju i jednolično kloparanje, kao udari kostiju, provlači se kroz noć. Pred zoru naiđe neka magla i zahladne. Seljanke i deca istrčavaju na put.
Izgubiše se iza vrha. — U strelce! — komandovali su komandiri četa. Kao kad prhne jato, rasu se ona gomila, uz kloparanje fišeklija, i zaustaviše se ispod vrha. Pogledaju vojnici levo i desno. Odmeravaju rastojanje.
Pešaci se naslonili na puške i dremaju, a artiljerci posedali na lafet ili prednjak i čekaju. Začu se najzad kloparanje i, po noći, čitava reka ljudi krete u jednome pravcu. Od raskrsnice skretosmo desno...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ali sudbina je spremala nešto drugo. Otud, od grobljanskog sokaka, začu se kloparanje kola, koje se sve brže primicalo. On nije na to obratio pažnju.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Veliki oganj, kao svršivši svoj posao, sve više je trnuo i pepelom se pokrivao. Jedino što se čuje hod po kujni, kloparanje papuča aščike i njen tihi šapat sa svekrvom. A baš taj šapat njega, Marka, toliko prenerazi. — Sviri!
Iz komšiluka čuli su se udarci sekira, škripa đermova, kloparanje nanula po kaldrmisanim avlijama, a iz čaršije, gde je velika kapija i kafana, na mahove poče dopirati otegnuto
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— rekao sam im. — Rastojanje da bude koliko da se dodirnete raširenim rukama. A sada, u strelce! Masa se rasturi uz kloparanje fišeklija i zveckanje ašovčića. Krajevi se izgubiše u noći. — Kreći! Polazi! Napred! — čuli se prigušeni gla-sovi.
Nešto je pištalo oko mojih ušiju, i ja se najzad sapletoh. Pao sam u neku rupu. Čujem šum, kloparanje, zveckanje, žagor, nešto se slomata levo i desno... „Polako bre, kud ste zapeli? — začuh nečiji glas.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Kakvo roblje! — zgranu se Gruja. — Ma žene. Žensku čeljad nazivaju roblje. Čujemo neko kloparanje, tumaranje uz drvene stepenice, i onda se sve utiša. Tada uđosmo. Vojnici ostadoše u dvorištu.
Navikli su vojnici na topovski poredak sa šestornim zapregama, te im je neobično što ne čuju ono večito kloparanje topova i kara.