Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Gospodinu ministru udariše suze od radosti. Stade skakati po sali — i s noge na nogu, i u kovitlac, i u propac. Zapljeska radosno rukama i stade uzvikivati? — Ura, ura! Sva zanimanja u rukama vlasti! Divno! Ura!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Nane, slatka nane, Turci! — cvilela bi ona tako po čitave sate bežeći i vrteći se u kovitlac od straha. Pa, samo da bi je Taja k sebi pustio, da ne bi sama napolju noćevala, ona ga je slušala, dvorila...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sa mutnim, umornim, vodenim, očima. Trifun, međutim, ne reče ni reči, duhnu kovitlac dima, i poče da čačka svoj čibuk, kao neki čibukdžija. Bila mu je dosadila. Trifun pomisli: kako se ta žena promenila!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
A oko mlina, u ludom huku, mećava burno kovitlac vije. U tihom gnezdu, pod strehom samom, vrabac se vrapcu pod krilo krije.“ Vatra se gasi.
“ Majmunski kavez, to ti je hajka: kovitlac tela, repovi, lica, tuča i dreka, ratova trista, nemirne oči, vrtoglavica!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Pod nemirnim krilom razigrane bure I pena i talas u kovitlac jure... I sumorni brodar, prekrstivši ruke, Mirno sluša holuj i njegove zvuke.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
jer se oni kolebaju... ne, ne, novi pridolaze... Brže, gađajte, ubijte ih, to nisu ljudi... Eno ga gde pade, onaj se u kovitlac okreće. Ali zašto oni naši leže mirno... mrtvi, mrtvi. Oh... rinu razorna u gomilu... Ala padaju...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” I naglo, u kovitlac, Spusti se kao hitac Na padinu travnog predela (A zmija je, nad njim, lebdela.) Skačući po travi, sve kao Da
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
koji dotle ležaše pod krevetom, začuđen, valjda, što nasta ta neobična tišina, izmilje, pogleda po čeljadi, obrnu se u kovitlac dva-tri puta, pa odjednom đipi na krevet, na noge Jankove.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
se da pregledaju prvi oltar nadesno, ali u taj mah utrča Balegan sa raširenijem rukama, pa se obrnu tri-četiri puta u kovitlac, pa poteče ka velikim vratima, vičući: — Umra je! Umra je! — pa sta zvoniti, odskačući lakat od zemlje.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
sklupčane glasove koji su dopirali sa Velike pijace (gde je tada bila Velika pijaca sada je Studentski park), taj meki kovitlac koji mu se nametao i izazivao ga da izdvaja pojedinačne zvuke i traži im poreklo.
Popa, Vasko - KORA
zev Usred zubate plime I sanjive oseke Prezrivi porculanski zev U zlatnom krugu dosade Strpljivo očekuje Neminovni kovitlac HARTIJE Aurelu Gavrilovu Duž plodnih pločnika Gađenje skuplja Preživele osmehe Silovanih predmeta Na blagim padinama
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Onda vitlo, podmazano katranom, zaškripi. Sa obadva kraja razmahnu nečije snažne ruke, i, za tren oka, kovitlac, užas. Poneko, napregnutih očiju, čvrsto stisnutih usana, gleda, pusti krik.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Sklapam ponovo oči, i gle, kao da to nije roj mladih mušica što oko moje glave igra tjeran u kovitlac daškom vjetra koji po tek prosušenoj zemlji šara male virove prašine, već da to oko mene šume moja minula proljeća.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
kad sustopice prati Tomču i - kako je ranije već isticano - u njegovoj mimici i pokretima otkriva unutarnji, duševni kovitlac, no stvar i jeste u tome što je Sofka dobila Miletovo mesto, i što upravo ona i prati, osmatra majku Todoru.
Duševni kovitlac, misli i osećanja što iznutra raspinju junakinju prenose se, dakle, na njena uznemirena čula, i na njenu kroz čin venčanja
Miljković, Branko - PESME
Samo je budnost pesma, i teskoba, Beščulno mesto prevareno maštom. Izmišljanje slepog u kovitlac oka, O saplitanje kroz izmišljen vrt!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sapletoh se o nečije telo. Neko opali iz puške, čini mi se baš uz moju glavu, te sam se okrenuo u kovitlac. „Čitav sam, čitav!“ — senu mi kroz glavu. — Jeste li vi to, gospodin poručnik? — pita me neko zadihano.
Vojnici su padali kao pokošena trava. Neki su trčali žicama, razmahivali sekirama i, okrećući se u kovitlac, padali. A pred žicama je ležao bedem od mrtvih i ranjenih.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
kobnog dana — dobro se on sjeća — nenadno se digoše vrući planinski vjetrovi, pognaše i zavitlaše mlaku prašinu u kovitlac, rasipljući je po torovima, stajama i njivama njegovim.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Bio je ogroman i nepomičan. Onda je dunuo kovitlac, oblak se istegao preko neba, smračilo se. Potom je linulo, bože, kako je samo linulo.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Jednog dana poljar je dojurio kneževoj kući bučno kao južni vjetar. Sve je za njim letjela prašina, perje i kovitlac opala lišća. — Našao sam, našao! Kriju se u Prokinu gaju!