Upotreba reči kola u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Katkada je po sedam-osam stotina kola zastalo da se u kakvome ritu ili šumi odmore. Izgledaše kao četa divljih Avara, s tom jednom razlikom što u našoj

Madžari! Sad je tek nastala prava zabuna. Kola se lomiše, a pod točkovima kola lomiše se kosti. Mati je tražila svoje dete, a jadno dete izgubljenu majku...

Madžari! Sad je tek nastala prava zabuna. Kola se lomiše, a pod točkovima kola lomiše se kosti. Mati je tražila svoje dete, a jadno dete izgubljenu majku...

Ja sam ga poljubio. I on me je razumeo. — I tako, sine, ja ću poslati kola po njih; pa ako se privole, za dva dana mogu doći — a, međutim, ti ćeš raspremiti tvoju radionicu i sve ćeš preneti u

Te jeseni digosmo na tavan nekoliko merova pšenice i dvoja-troja kola kukuruza: to beše sve!... Godina šeset druga beše mršava prethodnica strahovitoj šeset trećoj godini...

Već su se mnogi, oznojeni i umorni, pustili iz kola, samo još poneki momak i devojka igraju, ali usiljeno; samo Čukurova Stana što je visoko digla glavu, pa se lukavo

„Lepa žena!“ — mišljaše u sebi: — „ali šta će on sa ženom? Zar nema devojaka?“ Tako ona stoji pored kola i misli se... pa najedanput preblede kao listak hartije: — Oh, sad znam! Sad znam sve!... Eno, one zlatne belenzuke!

To već nije bilo u redu, i uvređeni Đoša pustio se iz kola, pa je izdaleka pratio pakosnim pogledom svako micanje strančevo...

— Oteše mi te, grlice moja! — I opet sam tvoja! — protepa Stojna i brzo se pusti iz kola, bojeći se da ne posrne. Đoša nije čuo njihove reči, ali je sve razumeo i, škripeći zubma, smišljao je najgroznije

Obradović, Dositej - BASNE

To jošte govoreći, kad eto ti kola prođu tyda, pogaze je i satru. Naravoučenije Mi smo ljudi podobni pticama, koje se sve u jednakim mrežama hvataju i

Za takove učene lepo priličestvuje ona naša poslovica: „Gdi su kola mudrosti, tu su dvoja ludosti”, i baš je tako u onome koji je tobož učen a lukav i zao.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Kako su ćutljivi Česi i Tirolci! Mirni Prusi neće ni mrava da zgaze! Razvaljena kola, bačve, protivkolci, pun konjske i ljudske mokraće i gaze zavičaj; i plamte još ambari puni žita i miševa; nekošena

Opet smrt sa mnom u mom odelu pod istom kulom na visu! Opet se ranjeno sunce povlači, bez kola, bez konja, bez brodova, i bukva šinjel oblači, i hrast cokule obuva.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

je med bio; na kazan 2 groša; najedio matoro krme 6 para — i koji je spa’ija blizu svoji’ sela, doteraju mu po koja kola drva, i to je bio sav danak spa’ijama.

Ja dobro pamtim kad su natovarili sve na kola, zaokupili stoku, pa smo se onda svi krenuli i dođemo u selo Skelu prema Kupinovu, i tu u kačari Jovana Zazića

Krilatica, i da se onde svagda brala za Turaka skupština od nepozvati̓ vremena, a i za Nemca, kada su hoteli robijaše, kola, profuntu i druge robije, sve su se onde kmetovi skupljali i dogovore i razreze činili, a i mi smo za Karađorđa.

” — On kaže: „Kuda ste i došli”. — Na to mu odgovorim, da ja ne smem na čunu pokraj Beograda, „no dajte vi meni kola da idem preko, i na Boljevce da pređem”...

Dok major dođe i polako nam reče: „No, ćutite tu, dok Turci iz parlatorije odu; dobićete kola, obršter odobrio”. Odoše Turci, a oni nama kontromanska kola, te ti mi u kola, na golim daskama, od Zemuna u Boljevce:

Odoše Turci, a oni nama kontromanska kola, te ti mi u kola, na golim daskama, od Zemuna u Boljevce: a odande u Zabrežje pređemo 18. februara.

Odoše Turci, a oni nama kontromanska kola, te ti mi u kola, na golim daskama, od Zemuna u Boljevce: a odande u Zabrežje pređemo 18. februara.

Dođu nam kontromanska kola; sedne Crni Đorđe, Katić Janko i ja, i momak Karađorđev Antonije Pljakić. I dođemo u Zemun, u đeneralovu baštu.

— Tako opet mi na kola sednemo i odemo; pređemo u Ostružnicu, i tu se dogovorimo da ide Crni Đorđe i Janko Katić da kupe vojsku, a ja u ovaj

Ostaše naša kola i bogažja, a mi sami u čamcu pređemo u Mogiljev u karantin. Tek mi izlazimo iz čamca, a dotrča pet moldovanski̓ momaka

Izađemo iz kontromanca, i tek što pođemo u Kamenec Podolski Konstantinu careviću, a kola nam se polome. Činovnici nađu nam majstore, raskopaju kola i poprave što je falilo.

Činovnici nađu nam majstore, raskopaju kola i poprave što je falilo. Natovarimo opet našu bogažnju i dođemo u Kamenec Podolski.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Ta nije to, nego ove jastuke — reče Radan i pokaza mu rukom prednji i stražnji jastuk u kola. — A je li to staro, brale? — upita gospodin.

— Dve rublje. Izvadi gospodin odmah dve rublje iz špaga pa Radanu u ruke, i primi svrdo. Zaviri u kola, pa videv torbu sa stvarima, upita: — A šta ti je brale ovo? — Eto torba?

Neko pije vino, neko rakiju; neko pogađa »popa«, a neko »u kaiš«. Dok stadoše kola pred mehanom. Vrata se otvoriše i uđe Radan. — Dobar veče vam, braćo! — nazva svima skupa. — Bog ti pomog̓o, Radane!

« upita ga Radan. »Izgubio sam koze, pa ne smem kući.« — »A čiji si ti?« Ono plače, ne htede kazati. — »Odi na kola«, reče mu Radan. Ono odmah, ječeći, skoči na kola. Radan sedi na prednjem jastuku i natera volove na vodu.

« — »A čiji si ti?« Ono plače, ne htede kazati. — »Odi na kola«, reče mu Radan. Ono odmah, ječeći, skoči na kola. Radan sedi na prednjem jastuku i natera volove na vodu.

Mrdne malo da se strese, aja — još gore priteže! — Volovi zapeli, jedva pomiču kola. Da mu je barem na obalu izići. Ošinu ih što igda može — te jedva izvukoše kola na obalu...

— Volovi zapeli, jedva pomiču kola. Da mu je barem na obalu izići. Ošinu ih što igda može — te jedva izvukoše kola na obalu... Siđe Radan polako s kola, da bar volovima olakša. Kad, ali — hoće ono da ga obori.

Da mu je barem na obalu izići. Ošinu ih što igda može — te jedva izvukoše kola na obalu... Siđe Radan polako s kola, da bar volovima olakša. Kad, ali — hoće ono da ga obori. Omane da strese — ne možeš maći. Priteže, kosti mu pucaju.

Kad, ali — hoće ono da ga obori. Omane da strese — ne možeš maći. Priteže, kosti mu pucaju. Popne se na kola, ne mogu volovi gotovo da maknu. Puca onaj jastuk pod njim, kao da je natovaren vodenični točak.

— odgovori pandur smahnuv levom rukom fes s kićankom do ramena za vrat. — I ti ćeš sa mnom... Reci nek okrenu kola. — Kola se okrenuše i kapetan usede, pa mahnu rukom na Đuku: — Haj̓d, penji se! — Đuko se posadi u kola prema kapetanu.

— I ti ćeš sa mnom... Reci nek okrenu kola. — Kola se okrenuše i kapetan usede, pa mahnu rukom na Đuku: — Haj̓d, penji se! — Đuko se posadi u kola prema kapetanu.

— Kola se okrenuše i kapetan usede, pa mahnu rukom na Đuku: — Haj̓d, penji se! — Đuko se posadi u kola prema kapetanu.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Znao je svakog Crpobarca po imenu; znao je svakog mladića, išao je kućama seljačkim, dolazio u kola gde mladež igra, pa se tu razgovarao i šalio... Jednom reči: hteo je pošto-poto da se saživi sa Crnobarcima.

Dva momka a jedna devojka! Baš nije pravo!... Morao se tu neki vrag izleći!... Bilo u kolu, bilo da iz kola idu, Stanko, i Lazar su uz Jelicu. Ona ih gleda obojicu. Oba iz dobrih domova, oba dobri momci...

Ako iko, on će prvi od nas u goru. Kuća mu kraj druma, pa kao ono drvo ukraj puta: koja god kola prođu, ona se o njega očešu. Onomadne odem u Prnjavor, te s nađem s njim, pa mi reče: „E, dovde dođe!

Laku noć!... I stadoše se pozdravljati... Kum i starojko narediše da im se kola spreme. — Zar nećete noćiti? — pitaju Aleksa i Petra. — Neka, nećemo!... — veli Jova.

Dučić, Jovan - PESME

Dok iz suhe stene bije nova voda, I plavi cvetovi iz staroga panja, I sijaju kao u sâm dan postanja Sva zvezdana kola sa velikog svoda.

Tvoj luč sevnu da se uždi oreola; I nosiš, do juče nepoznata nikom, Sve sunčane mreže i zvezdana kola; I vriš pod ognjištem i pod žrtvenikom.

Bela para iz njihovih usta i sa tela dizala se u jednom zajedničkom pramenu magle. Kola su naporno odmicala napred. Oni su išli mirno, pognuti i zaduvani.

— A ti ćeš odgovoriti zvezdama i zorama: „Iz moje ljubavi se rađaju mlečni putevi i nebeska kola, i mirna svitanja na planini. Jer vaša večnost i vaša svetlost nisu drugo nego atributi ljubavi.

I kaplju rose rađaš u žednoj latici. I sav je svod nebeski u tvome koritu, I sva zvezdana kola na tvojoj matici. A danas sva rumena od krvi detinje, Tečeš u more pesme i mit o carima: Zajedno streljahu ovde ljude

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Čim iziđosmo iz bolnice, sretosmo našeg druga Mišu na fijakeru. On stade, potrpa i nas u kola i odvuče na Savu, gde smo se pošteno iskupali. Kupanje oživi čoveka i opet ga njiha i uspavljuje.

Đorđe je došao da se oprosti. Odlazak je tu, sve je već spremno. I zapregnuta kola već ih ne znam gde čekaju, i ne znam gde će još večeras na konak, pa će sutra rano da grabe dalje da ne znam gde opet

Ona tužno sleže ramenima i poslušno pokaza očima na oca. — I sad odmah sedate na kola, sad odmah putujete? Odmah? — Odmah! Ne znam kako smo se oprostili. Ništa nisam video.

Sutra mu kupio nove amove: vise remeni do niže kolena i biju ga rojte po vilicama. Upregao ga u kola, a stolicu turio na dućanska vrata, pa kroz varoš rrrrrr!, da sve izleće kaldrma ispod nogu.

Trgovci zaviruju u vreće i pipaju jagnjad. Novak pandur dere se i određuje gde će ko da pritera kola. Deca kradu trešnje. Sreten ćata ide s dobošarem po varoši i čita da se zabranjuje puštati svinje po ulicama.

Ni žena Marinka magazacije ne htede sesti u kola, već pođe sa svojim malenim društvom pešice, okrećući čas po leđa onima s kojima je govorila i to ne iz

— Ala mi je i to lađa! Sanćim onda ide brže od kola! Da je čovek seo na kaku mu drago mrcinu — gde bi bio dosada! Piha! Šta velite, na dobrom konju?

— A ovo je već koje doba! da sam ja samo znao!... Nego ne bih ga, opet, smeo tovariti na kola. Istina, njegov drug Jole kaže: lako je ranjen, sasvim lako; ali opet, znate, rana je, a ja bih njega na kola!

Istina, njegov drug Jole kaže: lako je ranjen, sasvim lako; ali opet, znate, rana je, a ja bih njega na kola! Eh, kaka je bila u mog majstora kobila!... Ej ti, slepi mišu! donesi još rakije... Kobila kao srna!

A ja u plot, pa kad lupi glavom, ja mislim ode dođavola i ona, i ja, i kola, i sve! A ono ništa! Pa posle još ide mirno kao buba! Ali niko drugi nije umeo s njom kao ja.

— Vidak ispusti uzde, pa legne u kola, a ona sve preko čagrća, pa po jendecima, pa trči, pa trči, pa trči... Zvoni! Jelte da zvoni? Da platim!

A ona: đem na zub, pa ovako! Pa kako je letela, onako u avliju! A kola zakače; pa stražnji točkovi ostanu pred kapijom, a majstor u kapiju, a sanduk njega po glavi, a prednji točkovi kod orâ,

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

prve godine, kao mlad popa, zaboravivši svoj nemešag, pa čak i čin, umešao među onu gomilu koja obično saleta kumova kola, pa se dere: »Kume, izgore ti kesa!

Bila je subota posle podne. Baš je zvonilo na večernje kad prođoše Velikim sokakom jedna kola i u njima jedan mlad čovek.

da je neženjen, jer póšu oko vrata nosi baš iroški; jedan mu kraj sve lepeće preko levog ramena k’o barjak na damšifu. Kola stadoše pred Velikom birtijom, tamo gde samo gospoda i Žide svraćaju, a od ovih iz sela odlazi tamo samo gospodin

Pred tu su, dakle, kafanu stala kola i kočijaš skin’o dva sanduka; jedan veći a drugi manji, oba vrlo smešna izgleda, a videlo se po njima da su oba mnogo

Sve je to skinuto s kola u prisustvu putnika i uneto u kafanu. Čim se umio i očetkao, zapita putnik birtaša Švabu gde je pop-Spirina kuća.

— Jeste, očekivali smo vas željno, — veli Arkadija. — Čim koja kola prođu, a mi mislimo: eto ga! A kad ono niste vi nego kakav Žida što dolazi za perje, žito ili kukuruz.

Pet prozora sa sokaka, a prozori puni cveća, a među cvećem dva kaveza sa kanarinkama. Pešaci ulaze na vrata, a kola na braun-kapiju sa dugačkim i čestim ekserima sa vrhovima gore poređanima zbog lopova, a još više zbog Mađarice

Davno su prošla i poslednja kola popinim sokakom, i prašina koja se bila digla visoko iznad kuća, spuštala se polako i slagala mirno dva pedlja debelo,

Niko živi ne ide više sokakom. Izumire polako i bahat ljudi i topot konja i tandrk kola i torokanje žena. Jedna po jedna klupa ispred kuća pod bagrenjem ostaje prazna.

— Erža, o Erža! — viknu gđa Persa kad ču da stadoše kola pred kapiju — ostavi to pile, ja ću ga očupati, pa strči i otvori kapiju, eto nam milostivog gospodina s puta.

Zatutnjila Erža onako bosonoga, i otvori kapiju kroz koja ulaze kola, a u njima pop Ćira, sav prašan, u nekom starom šeširu koji je još đakom kupio. — Dobro došli!

— Dobro došli! — Bolje vas naš’o — reče pop Ćira, skidajući se s kola. Ja sam se malo poduže zadrž’o na putu. He, al’ šta mu znaš; te ’ajd’ ovo, ’ajd’ ono...

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

III U selu H. mlada dućandžinica izgleda na dućanskim vratima. Na kraju sokaka jako je zaprašeno. Idu neka kola arnjevima pokrivena. Kočijaš besno tera. Kada dođu do dućana, gosa zapovedi da stane, pa promoli glavu ispod arnjeva.

Gosti odu. Čekmedžijiću dugo čekati, pa treći dan sedne na kola i ode u selo Ž. da se sam sa popom razgovara. Kada dođe u selo Ž., a Savkin tata lepo ga primi kao gosta, časti ga.

U selu S. ima lepa devojka u jednog grka, koja ima preko dve hiljade. Ljuba dâ opraviti kola i arnjeve, pa ide u S. Kad onamo stigne, dočeka ga lepo grk Sima Redić.

Mladoj gospođi Persi otac je tutor. — Kola sa arnjevima već su u pripravnosti, i posle jednog sata već su prosioci na putu. Kada stignu u selo J., traže bircauz.

Ljubinog kuma otac tutor je te devojke. Ljuba se nije dugo mislio. Kola s arnjevima već su gotova. Sa čika-Gavrom ide u selo P., najpre kumovom ocu, pa onda devojci.

Prođu dve tri nedelje, mati ga goni, čantra. Naposletku, Ljuba se reši i pripravi na put, hoće bogatu devojku da uzme. Kola sa arnjevima gotova su, Ljuba tek da se krene, al’ eto ti pismonoše — nosi pismo Ljubi. Ljuba čita pismo.

Uđe u dućan, sedne na tezgu, uzme pero i hartiju, pa ovakav račun pravi: „Radi ženidbe kupio sam kola sa arnjevima; da se nisam ženio, ne bi mi trebala — koštaju me četiri stotine forinti.

Milivoj se obuče što lepše može, pogleda se na ogledalu, zakovrči brkove, pa hajd’ napolje te se ubaci u kola Alkina. Kočijaš juri. Milivoj ponosno sedi, jednu nogu nonšalantno na vratanca bacio.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Poznajem ga lično i poznajem njegova kola, svako je prošao pored mene. Baš glavom baron Gizel, gospodo Boga mi, časti mi!

— Dakle mobilizacija, rat! — Nek je sa srećom! Ali kako u tom momentu naiđoše odnekud ona teška gvozdena kola za polivanje, vučena ogromnim meklenburškim konjima, koji su tromo i glomazno gazili sredinom ulice, ono zaglušujuće

U onom poluosvetljenom hodniku, u kome su bili sasvim sami, njeno bogato, dražeće i toplo telo, pri truskanju onih kola, primicalo se, odmicalo i dodirivalo ga, i dok se njegove zbunjene reči gubile u onoj ritmičnoj lupi točkova, ona sa

I sve se u kalamburu neke krvave magle zbrka oko njega. Onda, u crnom okviru kola, iza zamagljenog stakla, iščeze njegova bela silueta.

Onda, u crnom okviru kola, iza zamagljenog stakla, iščeze njegova bela silueta. I dok su kola munjevito klizala po smrzlom snegu, sve se još čarobno blistalo na zracima mesečine. H.

Afrika

Noću se za brodom vukla fosforna reka, svako veče, što smo bili dalje na jugu, sve svetlija. Čitava zvezdana kola odskakala su od broda, i gubila se u vodi.

Ostavljasmo sa strane nevidljiva Kanarska ostrva. Velika Kola bila su sve bliže na horizontu; sa druge strane, pojavljivao se Južni Krst. To beše sasvim drugo nebo.

Vuijea sustižem u momentu kada se sprema da se utovari na kola. Sedam kraj njega, i gladan i žedan; počinjem odmah svoju priču o Komoi i šalupi.

Zatim se moja kola udaljuju; Vuije gleda za njima i vrlo dugo ostaje na drumu mašući mi. Ne obzirujući se na crnce, na boja, na kuvara, na

Zato su oni i iskoristili da organizuju dva razna tam–tama. Ovde se žene, koje iskaču iz kola da bi igrale u sredini, dohvataju upaljenih grana i raznose ih po ivici kruga.

Iako žuri — jer ko zna gde ćemo biti primorani da noćimo — on zaustavlja kola čim mu se učini da bih ja nešto da pogledam ili slikam.

Mej je otišao svojim putem. U pravcu kojim mi produžavamo, kroz gustu savanu, ne mogu se probijati nijedna kola. Nikakav put tu nije obeležen, niti je ikada ijedan belac tuda prolazio.

Predstavništvo vodi sa svojim crnim slugama jedan jedini belac. Otišao sam prvo njemu, da mu zahvalim na upotrebi kola i bez njegove dozvole.

već renoom Fontenovim, koji će nas za nekoliko sati prebaciti u Sikaso, na dvesta pedeset kilometara od Boboa. Kola su tako mala da jedva mogu stati sve moje stvari na njih, i pre no što pođem treba da se oprostim sa svojim crnim

Fonten uviđa šta se dogodilo i, isto tako, da jedino što može to je da me ohrabri. Pre no što će sesti u kola on hoće lično da vidi nekoga crnca, koga zovu Konjušar i koji treba da me služi dok sam u Sikasou.

Predeo je bio beskrajan, a naša kola na njemu: mala pokvarena igračka. Šofer je radio na rasklopljenoj mašini a svi naši crnci bili su oko njega.

) Šofer izvodi; on vrlo Dobro zna da je krivica do njega, a da bi komedija bila što veća, on čak kao zaustavi kola, čim se jarebica nađe pred njima. U svakom slučaju Libanca je sasvim prošla volja za lovom.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Kad si nosio putunja, puko kajšu i prosulo si toliku kljuk, pet forinta... Slomio si točku na kola, opet pet forinta... Sad si mi proso sirkjetu, tri akov po deset forinta, trideset forinta.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

“ Eto, kraj te Mahale, i Temišvara, prošla su bila, jednog dana, u proleće godine 1752, crna, putnička kola i ušla u grad, kroz kapije, koje su čuvale tobdžije.

Bila su to mala, brza, crna, putnička kola, tako reći samo jedan sanduk, postavljen crnim, svilenim velurom. Sanduk, koji je visio sa četiri velika točka.

On je ugledao polk na utrini, čim su kola izišla pod svodom kapije princa Evgenija Savojskoga. I sve dok nije stigao do parade, nije više nikom dao mira.

Hteo je i sada da izazove kod husara i kirasira, koji su pratili kola, što više smeha. Kad su, međutim, kola komandanta stigla bliže ispršenim redovima podunavske milicije, Garsuli spusti

Hteo je i sada da izazove kod husara i kirasira, koji su pratili kola, što više smeha. Kad su, međutim, kola komandanta stigla bliže ispršenim redovima podunavske milicije, Garsuli spusti svoj durbin i dohvati se svog lornjona.

kolona je za to vreme počela da se leluja i maršuje bliže paviljonu, koji je bio podignut kraj novog druma, na kom su kola stala. Polk je udarao nogama, kao da se zemlja tresla, i savijao se oko paviljona kao neka, džinovska, skazaljka.

Procedio je kroz zube zapovest da mu se pripreme kola. Stajao je zagledan u tu gomilu, koja se, ispod paviljona, sad, gurala kao pijana, u kojoj se videlo kako neke vezuju i

Poplašeni konji počeli su da jure po utrini. Kad su počeli da prevrću i kola, neki husari počeše da pucaju, iz pištolja. U vazduh. Od straha.

Za njim se orilo, kao zavijanje vukova: „Nećemo da budemo pavori!“ Kad su njegova kola htela da krenu, neki su se bili bacili na uzde, i hteli da svuku kočijaša sa kola, ali on im se ote i u njihovim rukama

“ Kad su njegova kola htela da krenu, neki su se bili bacili na uzde, i hteli da svuku kočijaša sa kola, ali on im se ote i u njihovim rukama osta samo njegova, napudrovana, perika.

Međutim, kad je kočijaš ošinuo konje i kad su konji, propevši se, povukli teška kola, gomila je samo vikala za njima, ali ih je propustila. Niko nije potrčao za kolima.

Kad je video da ga niko ne dira, da ga niko ne ubija, Garsuli je iskočio iz kola i osvrnuo se da vidi, šta bi sa ostalima. Svi su već bili stigli do njega.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Tek su 1914. godine Srbi podigli drum kroz Radiku, na koji izlaze putanje što se spuštaju iz mijačke oblasti. Kola, pa čak i dvokolice bili su tamo potpuno nepoznati. Prenosilo se samo na konjima i magarcima.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

“ PRVA GLAVA Tajanstvena kola, još tajanstveniji džak i vrlo tajanstveno micanje u džaku — Da li jedžak gospodin, svinja ili razbojnik?

Noge na sebi nose čitavo jedno magare. Magare za sobom vuče mala kola, a kola voze jednog srditog čiču i jedan zavezan džak. Svaki čas čiča se okreće i nešto ljutito razgovara sa džakom.

Noge na sebi nose čitavo jedno magare. Magare za sobom vuče mala kola, a kola voze jednog srditog čiču i jedan zavezan džak. Svaki čas čiča se okreće i nešto ljutito razgovara sa džakom.

A taj Neko sigurno misli: — Znam i ja da mi se smrklo, jer se u džaku ništa ne vidi. Pored kola promiče red starih vrba. Kola, znači, putuju kraj neke rijeke. — Sad ćeš ti meni u vodu, svinjo jedna!

Pored kola promiče red starih vrba. Kola, znači, putuju kraj neke rijeke. — Sad ćeš ti meni u vodu, svinjo jedna! — gunđa čiča i opet se okreće.

Svinja džak samo se strese kao da se uplašio, ali ništa ne odgovara. Čiča svaki čas silazi s kola i svojim zelenim očima bulji u modre virove rijeke, ali mu se nijedan od njih ne dopada.

Tako ću, najzad, stići i do kraja rijeke, a posao neće biti gotov. Zabrinuti čiča opet skače u kola i vozi dalje, a kad ponovo naiđe na dubok vir, on se okrene svom džaku, žalostivo klimne glavom i veli: — Vidiš, ni

Kud li me ovo vozi moj čiča?“ TREĆA GLAVA Mlin kod koga ne dolazi podne — Od pileće do slonovske džigerice — Puna kola lopovluka — Mirisi iz nepoznate krčme — O, baš moram da umlatim ovoga svoga kradljivca, ovoga ljenčinu, ovoga

imaš toliko teških krađa, krupnih lopovluka, grdnih podvala i masnih prevara da to jedva može stati u jedna dobra kola. Još sam te male grijehe ostavio kod kuće da magaretu koje nas vozi ne bude previše teško.

— I prve i zadnje noge u trk! — njaknu magarac... — I moj džak ukorak! — frknu mačak. Kola sa čičom i džakom u oblaku prašine zamakoše iza drumske okuke.

Auf, sad sam baš zaboravio, ne znam ko koga treba da baci. Teturajući, čiča dođe do kola, uprti džak na leđa i spusti se na obalu, pa se tužno razvika: — Hajde, džače, baci me u vodu!

PETA GLAVA Traženje — Šta kaže som — Puna kola punih džakova — Dvije kile prosa za tri carevine — Kiša od rakije — Mudri oglas i proglas Ujutru, kad se dobro

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

tu maramu belu Šta da se lažemo 3 Neđu te uprtiti na krkače Neću te odneti kud mi kažeš Neću ni zlatom potkovan Ni u kola vetra na tri točka upregnut Ni duginom uzdom zauzdan Nemoj da me kupuješ Neću ni s nogama u džepu Ni udenut u iglu ni

posoljen Neću ni u snu Nemoj da se zavaravaš Ništa ne pali neću 4 Napolje iz moga zazidanog beskraja Iz zvezdanog kola oko moga srca Iz moga zalogaja sunca Napolje iz smešnog mora moje krvi Iz moje plime iz moje oseke Napolje iz mog

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

KAD UVEČE DOTERA KOLA U GARAŽU KOLEGE O NjEMU PRIČAJU SVE NAJ, NAJ, ALI MU JE NAJDRAŽE KADA KAŽU: — E DANAS SI VOZIO KAO PRAVI ZMAJ!

Nušić, Branislav - POKOJNIK

SPASOJE: Ne, još ne. Molio bih vas još za jednu uslugu. Moja su kola dole, sedite u njih i idite hitno na stanicu, jer nema pet-šest minuta do voza.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

najstarijeg brata koga je Sulejman vukao prema Tisi, a onda i druga direktora, mog očuha, koji mi je sedajući u kola samo rekao da ćemo još večeras raspravljati o svemu, a onda ubacio u treću brzinu ostavljajući oblake prašine za sobom.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— I to je dobro, — reče Krečar. — Za sve to trebamo troja jaka kola sa arnjevi; u svaka upregnuti po tri jaka konja. — I to će biti.

— I to će biti. — Dalje, treba četvrta kola, putešestvena, na kojima ćemo sedeti mi sa kočijašem. U ova kola spremićemo ranu i piće za put.

— I to će biti. — Dalje, treba četvrta kola, putešestvena, na kojima ćemo sedeti mi sa kočijašem. U ova kola spremićemo ranu i piće za put. — To se razume, i ta kola moraju biti sa arnjevi, — odgovori Krečar.

U ova kola spremićemo ranu i piće za put. — To se razume, i ta kola moraju biti sa arnjevi, — odgovori Krečar. — No, da se putni trošak isplati, to će ovako biti.

Gospodar Sofra imao je toliko svojih konja, da je mogao u sva troja kola svoje upregnuti, no on će dati od svojih jačih konja dva u prva kola, u kojima će se njih trojica voziti, a jednog će

je toliko svojih konja, da je mogao u sva troja kola svoje upregnuti, no on će dati od svojih jačih konja dva u prva kola, u kojima će se njih trojica voziti, a jednog će dodati Krečar, i još će kupiti tri jaka konja, za treća daće opet

Sutradan ujutro sva četvora kola su već u avliji kod gospodar-Sofre, pa evo dolaze i Krečar i Čamča. — Dobro jutro, Sofro, jesmo l’ gotovi?

I kod gospodara Sofre u prvim kolima puno je sve, sav „provijant”: kanda će preko okeana putovati. Sva kola sa arnjevima. — Sedite, još da doručkujemo, i mi i kočijaši. Za sve je pripravljeno jelo i piće. Sednu i jedu.

A ’de je „auspruh”? — U prvi koli, de ćemo mi sedeti, nije dobro; mora doći u veliki sanduk u druga kola;, u sanduk nek’ se metne seno. Je l’ u dva bureta? — Jeste.

će stati u jedan sanduk, jer u prvi koli ne sme ništa biti osim onog što svaki čas potrebujemo, a ostalo sve u druga kola, jer dugačak je put, da možemo u prvi koli komotno i ležati i spavati. Jesi l’ poveo stive lule? — Jesam tri.

— A kako je sa oružjem? — Jedna puška, dva pištolja i nadžak. — Dobro je. Sad je sve u redu. Samo neka se iz prvi’ kola premesti sve što onde ne treba da bude u drugi’ koli. Gospodar Sofra naloži Peri, i za tili čas sve je u redu.

Sad već sedaju. Sve valjani, jaki kočijaši. Kola tako izvatirana sa bundama, da prema tim kolima na „ajslibanu” salonski kupe nije ništa.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

I zaista, tek što se vratio sa polaska vojnika, uspevši se, teško, uzbrdo, ukazaše se, sa druge strane, velika, šarena kola, koja odmah opkoliše sluge. Bilo je već sasvim vidno. Kiša je bila prestala.

Pola u nesvesti, opuštena, ona je grčevito ponavljala: „Umreću, umreću.“ Dotle je njegov brat izišao iz kola, suv, žut, u dugačkom ćurku od kurjačine, sa brojanicama od ćilibara u ruci, kao krupnim, zrelim grožđem.

Naredio je da okrenu kola, rasterao ljubazno svet, darivajući skoro svakoga ko mu je prišao ruci. Rekavši još nekoliko reči slugama, kir Aranđel

U kućerku u kom su inače stanovali, zimi, pastiri. Sluga je bio obučen da, čim stariji iziđe iz kuće i uskoči u kola, ošine konje I, tako, sve se zbi za trenut.

Poljubiše se brzo, i, stariji uskoči u kola, prosuvši mlađem brojanice po blatu. Kad ču jurnjavu konja i viku sveta, ona, dotle ne sluteći ništa, potrča na vrata i

Kad ču jurnjavu konja i viku sveta, ona, dotle ne sluteći ništa, potrča na vrata i vide kola kako nestaju u žbunju, iza dudova, već na drugoj strani utrine.

Tada, podviknuvši slugama i stiskajući dete na grudi, opipa oružje, gunjeve i čizme na dnu kola, nove novcate amove, srebrom okovane, i dukate i nož i sat, okrugao kao jaje, u pasu. Ništa nije bio zaboravio.

Nad ritinama i vrbacima počelo je da se vedri i kraj kola začuše se prve ševe. Vidik je bio pun jata vrana i sve više svetao od bezmernih, ravnih poplava i bara.

Putem, uz obalu, uz brda, koja su opet padala i spuštala se u mokre travuljine, kola su brzo stigla tri velika, crna čamca, što su dole, na reci, lagano odmicala.

Zadrža zato kola kod jednog reda visokih jablanova. Izljubivši zaspalo dete, ostavi ga u kolima, i sluge ga opet popeše na konja.

Ujahavši u neko nisko žbunje, on je mirno dočekao da pretovare stvari, iz kola na konje, uklonio se da mogu da okrenu kola i, otpustivši bratovljeve sluge, dugo je stajao tako i gledao za kolima što

Ujahavši u neko nisko žbunje, on je mirno dočekao da pretovare stvari, iz kola na konje, uklonio se da mogu da okrenu kola i, otpustivši bratovljeve sluge, dugo je stajao tako i gledao za kolima što su se vraćala natrag, kroz gustu travuljinu,

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

U Prizrenu, navodi Tihomir R. Đorđević, „kad svatovi s mladom sretnu volujska kola, onaj čija su treba da ispregne jednog vola dok svatovi prođu“.

¹⁰⁶ Kada ženi u Homolju umiru deca, ona sledeće dete, čim se rodi, provuče kroz obruč ili točak od kola. Smisao provlačenja jeste u tome da se detetu na magijski način indukuje snaga, kako bi se održalo u životu.

U Homolju, kada babica dete provuče kroz obruč ili točak od kola i zanjiše ga tri puta prema istoku, onda ona tri puta, stojeći na pragu, upita porodilju: „Voliš li sunce, ja li mesec?

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Za čoveka koji na grob prijatelja ne posadi trešnje ni breze, koji sa kola i sedlenika u rodnom kraju nikada ne siđe da postoji na grobu pređa.

je u ratu zadobio sedam rana bez prebola, da ima na prsima ožiljaka više nego u grudobrana, da mu još telom metak kola. Za vojnika koga kad borba prođe bace kao slomljenu pušku u staro gvožđe.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Onako, kao kroz izvrnut dvogled, naopačke. Vratimo se tako do njihovih kola, kad tamo ukrali brisače! Još i to. Da mi je samo znati ko ih je zdipio, bio bih u stanju da ga zadavim na licu mesta.

Slavio nečije rođendane. Pevao bez sluha. Mumlao na onim mestima pesme gde ne znam reči. Vozio polako kraj slupanih kola iz kojih su odnosili mrtve. Kupovao potkovice na stočnim vašarima, za sreću.

Ponekad bi uspeo da zavergla mašinu, ali uglavnom je ispuštao neki krkljav zvuk koji kao da izdiše, pa smo kola svake noći parkirali na nizbrdici kako bismo izjutra uspeli nekako da krenemo otpuštajući ručnu kočnicu, ubacujući

Nikada niste mogli biti sigurni da ćete nastaviti put, mada je akumulator na izdisaju ponekad uspevao da pokrene kola otprve, što je takvo jutro pretvaralo u pravu malu svečanost.

Satima sam gurao ta stara olupana kola sve dok sam sebi ne počeh da ličim na nekog automobilskog Sizifa. Poznanici koji su me viđali kako guram automobil u

u najrazličitijim gradovima po Obali, mislili su da je u pitanju neka nova društvena igra ili opklada tipa »gurajući kola kroz Jugoslaviju«!

Jedan ljubazan čovek, koji se razumevao u automobile, podiže poklopac na stražnjem delu kola i ja tako najzad doznadoh da se motor nalazi pozadi, a ne napred kao što sam pretpostavljao.

je dve dugačke žice iz svog akumulatora i upalio nam motor, a onda nam reče da do Beograda više ne smemo gasiti kola, ma šta se uz put dešavalo. Vozite bez zaustavljanja, kazao je, ako želite da uopšte stignete kući!

planinski potoci okreću ražnjeve, dodavali su nam pečenu jagnjetinu, a na Ivan-planini seoska deca su nam trčeći uz bok kola prodavala šljive u malim korpama od hrastove kore.

Stara nezaustavljiva kola sa crknutim akumulatorom nose me sada sredinom nostalgične matice sarajevske jeseni 1953, kada je Sead zarađivao za

Mogao sam izići iz kola i dodirnuti neki zid, neku travku, neki kamen, neku ruku, lice, a nisam — jer da to učinim više ne bih mogao nastaviti

U vazduhu su nepokretno lebdeli milioni vodenih kapi iz polivačkih kola i nekoliko minuta prašina im nije mogla ništa.

Matavulj, Simo - USKOK

— Mnogo, mnogo — reče Janko, gradeći se da računa, a pomišljajući da im je do šale. Njeko ga zovnu iz kola. Začu se više glasova: — Uskok!... Janko!... Uskok! Knez ga uhvati za ramena i reče: — Da i ti poigraš.

Zarobismo jednog đenerala, preko četrdeset oficira i hiljadu tri stotine soldata. Uzesmo pedeset topova i silesiju kola s hranom i džebanom! Eto tako prođe slavni Marmon. — Zamrmonja, bogme! — reče Stijepo.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

jednom zauvek, i sada kroz sklopljene trepavice: Ispred njega treperi zlatan i tih jesenji dan, drumom se kotrljaju kola i prolaze ljudi, ali starac ih skoro ne vidi, čuje samo razgovor i škripu kola, i to mu je dosta.

i tih jesenji dan, drumom se kotrljaju kola i prolaze ljudi, ali starac ih skoro ne vidi, čuje samo razgovor i škripu kola, i to mu je dosta. Znači, još se živi, radi i putuje po svijetu.

ruke, slabašna učiteljica Antonija, ne uspevajući da pomogne čak ni jednom jedinom nesrećniku čija su se volovska kola zaglibila u blatu.

Blistavi deveterac, gibak, tečan, drhtav, sa uzletima i posrnućima narodnog kola, tako srećno ozvučen celom dužinom fraze, u drugom delu knjige najednom stane da šepa. Da ne duljim.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ZELENIĆKA: Šta, najveći rodoljupci — konji? LEPRŠIĆ: Eto, tako nam stvari stoje. Volio je sići s kola i ući peške u varoš nego da ga sjajno vuku. ZELENIĆKA: Je li to sve istina zaboga? LEPRŠIĆ: Prava, cela istina.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

(Od Ostrovskog: Zla svekrva /Groza/, 1881, i Kola mudrosti, dvoja ludosti /Na vsяkago mudreca dovolьno prostotы/, 1882; od Dančenka Nov posao /Novoe dѣlo/, 1892; od

Selo, idilično selo, selo prela, séla, kola, prosidbe, svadbe, selo ašikovanja, to će biti njegov omiljeni predmet. On će to selo videti samo sa najlepše strane, kao

Milićević, Vuk - Bespuće

On se pope u kola i stajaše na prozoru. Iz čekaonice treće klase pojuri jedno raznoliko mnoštvo: seljaci i seljakinje, s košarama i

su ih tištali, s puškama, sa savijenim kabanicama preko grudi, putujući na određeno mjesto; dostojanstveno se penjala u kola dva žandarma, s bajonetima na puškama, praveći nekome društvo.

Oni projuriše pored njega, sa pjesmom, grajom i galamom, nadvikivajući lupnjavu željezničkih kola. Sa prozora mu mahnu rukom onaj s kojim je progovorio nekoliko riječi. Gavre Đaković se silom osmjehnu i mahnu rukom.

Vazda, kad je otvarao oči, vidio je, u drugom, najudaljenijem ćošku kola, u prljavoj svjetlosti napola zastrte svjetiljke, jednog čovječuljka, mršavog i kržljavog, s malim, neurednim,

I Gavre Đaković strpljivo silažaše s kola kad su konji išli uza stranu, primao pozdrave od seljaka, sklanjao se kolima koja su jurila niz brdo, uzvitlavajući gustu

Zaustavljao se po osamljenim brdskim krčmama pred kojima zakrčivala cestu visoko natovarena kola sa robom, sanducima i buradima; sijeno i trava prostrta ispred konja koji odmahuju glavama sa nataknutim zobnicama, dok

u glavi kas konja i zveckala sjeckajući zveka bronza; još neprestano kao da odskaču točkovi od kamenja, uz truckanje kola i pucketanje biča. Spustio se s kola, osjećajući sloj prašine koji se bio nahvatao i nalijepio po njemu.

Spustio se s kola, osjećajući sloj prašine koji se bio nahvatao i nalijepio po njemu. I u jednom trenutku zastrijepio je od nečega.

punu nestrpljivosti i iščekivanja, iz koje vječito izviruje mati koju varaju uši, koja od svakog šuma čuje zvrjanje kola i topot konja, — kuću koje se ne tiče spoljašnji svijet, gdje sve samo njega čeka, gdje se mjesec dana misli i govori o

A vjetar snaša namete i zasipa snježnom prašinom u lice. Kola i putnici rijetki; tek što, pokadgod, jato gavranova zacrni snijeg, jedini život što se javlja.

Staju, silaze s kola, kočijaš tare sijenom zadahtale konje, dok bura hoće da strga s ramena i da odnese šubu; oni traže put, podupiru

Sirotinja je bila jača. Mati ga nije čula, kad, pred podne, stadoše njegova kola pred kućom. Samo što se pomoli jedna uplakana baba, neka njegova rođaka, povezana crnim rupcem, i pozdravi ga.

Radičević, Branko - PESME

I vi drugi duž Dunava, I vi drugi de je Drava, I svi drugi tamo, amo, Amo da se poigramo! Vatite se kola toga, Od višnjeg je ono Boga: Rukom drži bratac brata, Blizu srca njega vata.

Te ti onda započe misliti Kako li će ponajbolje biti: Kola nemam, nemam ni paripa, A pešice rđavo se đipa, Po ravni će biti dosta lako, I po brdi ajde kojekako, Ali kako da

O, tako su divna braća bila, Šta će bez nji ovdje seja mila? Murto-bego, đavo te izlegô, Pa u kola svoja te upregô, Nećeš videt divotne hurije Da o vratu pusta se savije; Ti zagazi u krvavi brčak, Bićeš đavlu

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Grom ga ubio i Veselicu! Putuje se, putuje, ponekad i juri uz klepet i zvrjanje kola, a ipak ...ipak ti je glupava poruga stalno ispred samog nosa, nikud od nje pobjeći.

To je već bio jasan znak da je država pala na najniže grane. — E, moj dorate, dok je spalo na to da ti kola izvlačiš iz blata, ne valja nam rabota — uzdisao je djed Rade, opraštajući se od konja suznih očiju kao da ispraća na

Krstario kalajdžija najprije kroz ona sela bliže varoši, pa čim napuni kola, on se vrati u „Otpad“, preda robu i opet u selo.

Pred Rožljikinom kućom je nekakav neuobičajen nered. Kaca izvaljena ispod nadstrešnice, neki alat na gomili, troja kola u avliji. — Šta je, kume, da nećeš našim ciganskim putem, u čergarenje? — Pa tako nešto, Otpadniče — selim.

kao da traži izlaza, a poplašeni Uragan, ostavši nekim čudom živ, pokaskao je nekih desetak metara niz drum, prevrnuo kola i ostao strpljivo da čeka kad će neko po njega doći. Što da se više sikira.

Drumom, već izdaleka, čuje se zvrjanje kola. Pantelija zateže bluzu i kreće na rampu. — Vi, momci, budite spremni — opominje on svoju naoružanu bratiju povaljanu

Seljak se zagleda u Panteliju, iznenađeno gakne i skače iz kola. — Ma jesi li ti to, Panto, jabuko moja, kumiću moj rođeni?! Otkuda baš ti ovdje?

Šuškao je tamo nešto sa ženama, pa onda svi siđoše s kola i s legitimacijama u rukama priđoše rampi. Prednjačio je kum kočijaš. — Evo, kad nije druge, tu su legitimacije.

Prolaze i kola s materijalom, gore se podiže tribina. Sprema se proslava dvadesetogodišnjice čuvene bitke u kojoj je do nogu potučena

— Stanider malo, evo našeg Steve. Pridošlica izlazi iz kola i veselo pozdravlja: — Zdravo, Stevo, sokole, kako si mi? — Kako? Pa nešto bolje neg oni gore, veselnici, na brdu.

Šta ćemo s tobom? — Gledaj ti druge, a za mene je lako. Sjedaj bez brige u ta tvoja kola, pa svršavaj poslove. — E, Stevo, nevoljo moja, u ratu mi je lako s tobom bilo. Samo mi kažu: tamo je Stevo, ne brini.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

budaci, crepovi i krečane, svi nadzornici, dunđeri, crnotravci, zemljomeri, tesari i ciglari, i kamenoresci, sva kola i svi volovi, sve kiridžije, skeledžije, sakadžije, rabadžije, kuvari, i ponajbolja zemlja! Ali ni jedno žensko!

Čovek veruje da je sav savcit od čelika, a ono ispadne da je taj čelik vosak između nečijeg palca i kažiprsta. Kola nose i nevidljivi točkovi... Ali daj bože da si ti u pravu...

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Trebalo ga je samo videti, kad nešto podiže ili vuče kakva natovarena kola, a na licu mu se ne vidi ni traga od kakvog napregnuća, umora ili neugodnosti.

I sve bi dobro bilo, da ga popa utorak ne pozva i naredi mu da preže kola. — Kola, Dimitrijo! — reče popa kad ga ovaj začuđeno pogleda. — Zar ne znaš da Toda treba da ide u selo?

I sve bi dobro bilo, da ga popa utorak ne pozva i naredi mu da preže kola. — Kola, Dimitrijo! — reče popa kad ga ovaj začuđeno pogleda. — Zar ne znaš da Toda treba da ide u selo? — Hajd, spremi!

Odjednom ču kako kola stadoše pred kapijom, pa onda kako svi iziđoše, pa popin drhtav blagoslov, jecanje Todino, plakanje i ugušeno ridanje

i... i... — kola odzvrjaše! Dimitrija se strese, stisnu glavu i skoči pa polete za kolima na ulicu. — Dimitrijo! — viknuše svi

— Dimitrijo! — viknuše svi preneraženo kad ga videše onako krvava. Ali on samo manu rukom i istrča... Vide kola na koju stranu odoše pa se pusti za njima. I nastade trka.

U čistom, suvom vazduhu osećaše se ona svežina i draž što vlada u letnje dane pre žege. Kola su išla polako, Dimitrija je za njima trčao da ih stigne. Ali, da li strah, uzneverenost, zabezeknutost ili nešto drugo?

po nozi i sapliće; čakšire mu se smakle, mintani razlelujali te se viđahu crvene, kosmate, nikad ne oprane, grudi. Kola su išla. On im se poče približavati.

Odjednom kola počeše brzo silaziti niz put, Dimitrija se strese, polete za njima, ali mu se noge ukočiše, i on se poče besno izdizati,

Htede da viče, ali ga glas izdade. Kola se odmicahu i umalo da se izgube. Dimitrija napreže svu svoju snagu i kriknu: — Auuu!... — Krik beše užasan.

— Krik beše užasan. Toda ga ču, osvrnu se, pozna ga i zaustavi kola. I padajući, valjajući se, dođe do njih. Sav uprljan, razdrljan, krvav, silno dahćući, nasloni se na kola, i drhćući

I padajući, valjajući se, dođe do njih. Sav uprljan, razdrljan, krvav, silno dahćući, nasloni se na kola, i drhćući celom snagom, ubezeknut nadnese se, zinu i upre u Todu širok, blesast pogled.

Kostić, Laza - PESME

Il' je kaplja svetog znoja, što je s kola kanula, pa kô krvca usred boja na pupoljak panula? Il' je suza od milina, led samoće rastopljen, što je vidô sa

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Onda car sedne s njim na kola, i pođe na ono mesto da vidi je li istina, kad tamo, ali još samo jedan prut nađu. Car Trojan naredi da se načini

Čoban kad čuje to otide svome gospodaru te mu kaže, a gospodar dotera kola, pa otkopaju vrata od podruma i krenu blago kući.

— Pomoz' bog stari! — Bog pomaže. — A što, stari, na leđima nosiš ta drva, zar nemaš svojih kola? — Nemam, bogme, jer sam siromah, pa ne mogu da kupim konja i kola.

— Nemam, bogme, jer sam siromah, pa ne mogu da kupim konja i kola. — Evo ti trideset forinata, pa kupi sebi jednog konja i kola — reče Nesreća.

— Evo ti trideset forinata, pa kupi sebi jednog konja i kola — reče Nesreća. — Hvala ti na daru i bog te blagoslovio — reče starac, zatim primi novce, spusti ih sebi u nedra i

— No stari, — pita ga Nesreća — gde su ti kola? Zar opet ideš pešice u drva? Kaže joj starac po duši kako je prošao sa onim novcem.

Uzme starac novce i odnese ih kući, pa ih zapreće u brašnari u brašno, pa ode da gleda da kupi kakva kola i konja. Malo vreme zatim postojalo a dođu slepci starčevoj kući.

He, ko će sad sa starcem! Odmah kupi konja i kola, opravi svoju kućicu, pa počne bolje životariti. Idući jednom u drva na svojim kolima, sukobe ga Sreća i Nesreća, pa ga

Idući jednom u drva na svojim kolima, sukobe ga Sreća i Nesreća, pa ga upitaju otkud mu konj i kola. A on im sve pripovedi. — Vidiš Nesrećo, — reče Sreća — da ti ne možeš usrećiti ako nema sreće!

Pa onda sveže Solomuna i metne ga na jedna prosta kola, pa ga sa svojim momcima n dvoranima povede na polje da pogubi.

Kad su tako išli, Solomun se kroz kola bio zagledao u prednje točkove, pak se ujedanput nasmije. Car koji je pored njega jahao na konju zapita ga što se smije,

Kad je došlo vreme da se vinogradi beru, vidi čovek gde svi ljudi odoše u berbu, te i on natovari kacu na kola, pa ode u vinograd da bere.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

LjUBA: Načini se naokolo kao obruč tvrdo, da se ne može ugnuti. STANIJA: Pa kad oćeš da se popneš na kola, ili da sedneš? LjUBA: Onda moram rukama da udurisavam. STANIJA: Vidiš kako je pokvaren svet.

STANIJA: Ta to je, moja kjerko. Kako dojde Neša, taki da mi traži kola, neću da umrem u ovom vilajetu. (Čuje se tutanj od karuca.) Što se to trese kuća? LjUBA: Karuce, majka, prolaze.

(Čuje se tutanj od karuca.) Što se to trese kuća? LjUBA: Karuce, majka, prolaze. STANIJA: Što je to karuce? LjUBA: Kola lepa od kože. STANIJA: Pa što tako trče? LjUBA: Tako se ide na karucama. STANIJA: Da ti se istrese duša.

) STANIJA (dugo ga gledi, pa onda Ljubi): Ajde kod Neša. LjUBA: Sad Že on doći. STANIJA: Jok, jok, ajde da mi traži kola, da idem. LjUBA: A što, majka? STANIJA (žalostivo): Da idem, da idem. LjUBA: Šta ti se opet ne dopada?

NEŠA: Ama nemoj da mi gradiš bruku. STANIJA: Ja vidim, kod vas je sve bruka, pa dobro. Ajde da mi tražiš kola. NEŠA: Nemoj, pobogu, što ću reći kad me zapitaju ljudi?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

a uz to tako otmenu damu, s pelcom od lisice koja je upravo menjala dlaku jer je bio februar, izašao je iz svojih kola i poklonio bakuti hemijsku olovku od lažnog zlata, na kojoj je pisalo Richard Nikson.

a uz to tako otmenu damu, s pelcom od lisice koja je upravo menjala dlaku jer je bio februar, izašao je iz svojih kola i poklonio bakuti hemijsku olovku od lažnog zlata, na kojoj je pisalo Richard Nikson.

Dve porcije pet hiljada lira! Stigao sam do Beograda za osam sati mojim „roverom“. Nema šta, sjajna su to kola, mada koštaju devet miliona! I zamisli šta mi se dogodi!

mogu da predvidim čitav zaplet unapred, čak i to kako taj blesavko pored mene na kauču počinje nedeljom da pere svoja kola u dvorištu, a to je više nego mogu da podnesem. To kad se nedeljom peru kola, mislim!

To kad se nedeljom peru kola, mislim! Maman opet tvrdi da nisam kao ostali svet i da jednostavno nemam prava da govorim na taj način o celom

ključevima od podruma, a ja bih, kao, zapitala Mišelina (tako da kelneri čuju) da li se seća gde smo parkirali naša kola. Nije bio zaboravan kao drugi. Parkirali smo ih u Fordovom izlogu na kraju Vasine ulice.

Volela sam ga zbog toga što ste nekako bili sigurni da neće zaboraviti mesto na kojem je parkirao svoja kola, ma o čemu se uzbudljivom pričalo pre toga. E, pa jedne noći izađosmo tako iz Golfijane.

trčala kroz travu, da ću jednog dana obavezno vraćati klince i klinceze bez veze iz stare Golfijane, ako nemaju svoja kola. Uparkiraću se lepo negde sa strane, u polumraku, i posmatrati ko sve sedi unutra.

kuvar obožavati i terati da neprestano izlazim kroz njihovu kujnu; izaći ću, dakle, pre njih i upaliti motor svojih kola, kao baš tada i ja idem u grad, mislim, da se ne bi uvredili, da ne bi pomislili da se pravim važna ili nešto slično.

Kao, znam ja da i oni imaju svoja kola, ali zašto da ih troše kad su moja već upaljena, kao, čine mi uslugu, u stvari, na časnu reč, voziću ih posle sve do

Kazala sam: Tenk juri veliku mačku i pošla levo! Najzanimljivije je to što su Englezi uglavnom vozili svoja kola baš tom, levom stranom strita. (A kod njih neverovatno, sve ulice se zovu street!

Jedanput je po noći vozio od Slavije do Terazija u rikverc! Nekako mu se učinilo da mu kola imaju samo rikverc, pa je furao samo unatraške.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Žar-krilima dusi biju o planinsku misteriju: prosipaju diljem dola živog žara troja kola. Od sijanja širom gore božji kuti zažubore.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Žurim se kući, baš mi se drijema, a mama za me večeru sprema.“ Tako se Sunce pozdravi s drugom, u kola skoči, zavi se dugom, za goru krenu četiri hata, rumena magla za njim se hvata.

Kad bi nam toga kazala pola, bila bi puna četvora kola. Negde, na primer, na starom gazu zaglibi turski top, a nakon toga, stoleća drugog, upade pijan pop.

Glasaću zato za nešto slično: dedicu ja ću pojesti lično!“ Premudri lisac u tom se javi ispred zverinjeg kola: „Nek bude pravo lavu i vuku, svakom dedice pola!“ Istom ti mečka zabrunda neka: „Navali, sude, starina čeka!

Čudan je konjic u tate moga, klizi, ne ide kasom, za sobom vuče stotinu kola i zviždi snažnim glasom. Vijori za njim dimljiva griva, bela, crna i siva, brže od vetra po svetu juri

“ „Evo je, momče, na leđima!“ „Zar to vam kuća? Prevara gola! Pa to su kola.“ „Ovo je kuća, prava, bez greške, ona se vozi, ja idem peške.

Poznaje deda i stara kola i njihov motor, dva spora vola, ti su ga vukli, kune se brkom, puževim trkom. Kad fenjer-mesec obasja svod i zemlja

Odžak se dimi, pištaljka svira, a babe viču: „Evo ga, Ćira!“ Znate li dedu? Hrabar je on, auto pozna, kamion. Kola bez konja! Đavolja sprava! Tu ti je večno u torbi glava.

Sama, pusta, zavijena mukom, maše mala pocrnjelom rukom. Zvrje kola, promiču ljeskari, traka puta u beskraj se vije, idem, kažu, na velike škole, u čudesni košmar gimnazije.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

On sisa vlagu iz vode, kroz vlagu projektuje mesec, duguljasto izdužen. Zemlja je crna, i zvezdana kola, kroz ogromne prostore oko nje, i putuju ne narušavajući nepojmljive zavisnosti u bezmernim perspektivama.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Po kašto zaškripe selom volujska drvena kola, I gavran nad njima grakne. Za tim se razgovor čuje. To se komšija Panta sigurno iz gore vraća, Pa žurno ispreže stoku

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

tako se eto na svakom narodu slomiju kola i po više puta te počnu liturgije Sotoni zaista značenja nisu prenesena pssst!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

A ovako, idem u nepoznato mesto, među tuđ svet. Seljaci su pristizali u masama. Popisana kola zakrčila ulice. Na uglovima se okupili đaci i veselo razgovaraju, a trgovci zadovoljno trljaju ruke. Na stanici žagor.

Na stanici žagor. Dugačka kompozicija, puna municije, kreće... Na rampi utovaruju kola i konje. Ispred perona postrojena četa inženjeraca, u punoj ratnoj spremi, čeka da se popne u voz...

Zastadosmo... Negde je zagušilo. Čujemo kako treba propustiti seljačka kola, sa izbeglicama. Vočići mile, škripe kola, i čuje se detinji plač.

Zastadosmo... Negde je zagušilo. Čujemo kako treba propustiti seljačka kola, sa izbeglicama. Vočići mile, škripe kola, i čuje se detinji plač. Tek kada se razdanilo uočili smo koliko su ispijena lica u ljudi.

Ni njemu nije lako. U blizini Koceljeva sretosmo dugačku po vorku volovskih kola, na kojima su ležali ranjenici... Bleda lica, potamnelih očiju, gledali su oni bolno nekud daleko, i, zauzeti svojim

Setih se onoga mrtvoga vojnika, čije su noge slobodno klimale izvan kola... — Potporučnik Aleksandar! — čusmo odsečan glas komandantov, koji nam je odnekuda zaišao iza leđa.

Seljaci se pribili sa strane puta i čekaju da vozovi prođu. Žene i starci stoje ispred vočića, a dečica, puna ih kola, naslonila se na lotre i mašu ručicama.

Nailazimo na bivake raznih slagališta i municionih kola. Komordžije su jako zabrinute zbog blizine neprijatelja. Ne mare oni za sebe, bože sačuvaj, nego im je stalo do

Išli smo lagano. Gledao sam neprekidno u planinu pred nama, ali se ništa nije videlo. Sretosmo kola sa ranjenicima. — Bre, druže, da ti čovek pozavidi! — obrati se jedan od poslužioca nekom ranjeniku.

Put je bio slobodan. Kao neke ogromne, crne i zgrčene ptičurine u noći, promicala su kola natovarena čamcima. Vojnici suvozemne vojske, nenaviknuti na ovakve prizore, načetili se pored puta i posmatraju

Zakrvavljenih očiju i izbezumljena lica, uz strahovitu dernjavu i zapomaganje, ljudi su se gazili, tukli za prelaz, kola su se u zaokretu prevrtala, ljudske grudi i noge životinja su prskale, uz očajan jauk i vrisku...

— Muzika, muzika! — vikao je jedan oficir. — Sviraj, sviraj! — govorio je mlatarajući rukama. Neka kola naleteše iza nas na jedno drvo i s treskom se polomiše. Ljudi jauču...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Baš tada uđoše u dvorište kola sa učiteljevim stvarima. Učiteljica zastade u nedoumici: valjalo je prozboriti još koju reč sa novim drugom, ali se on

Čiča Stojan, školski poslužitelj, skidajući stvari s kola, objašnjavaše nešto učitelju: — Nemoj ti njima, bratiću, niz dlaku: oni će tebe oma’ zubima.

kolo, a u sredini stoji Gojko sasvim drukčiji, dostojanstveniji, pa pokazuje nešto jednom dečku, koji je seo u sredini kola. »Bog ga video, kad ih pre nauči pesmi! pomisli Ljubica.

i Ljubica veselo priželjkuju u toploj sobi, šapućući jedno drugomu o ljubavi i sreći, a u to vreme dojuriše sokakom jedna kola i zaustaviše se daleko od školskih vratnica. Iziđe iz njih jedna slabunjava, suha žena u varoškom odelu, otvori.

I mladenci i časnici — cela svadba — posedaše svi u jedna kola i odoše na ručak Ljubičinu ocu, a pred veče se svi vratiše, da bi se sutra rano mogao nastaviti redovan posao...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

tebe kor’jen raste, Vjetar puna, grane ti podvija; Svrh tebe se grad Budva viđaše, U Budvu se mlad Jovo ženjaše, Iz kola mu vila klikovaše; U taj danak, u koji s’ ženjaše, Tanka ga knjiga dopade, Da ide duždu na vojsku, Ona mu mlada

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Taj Nenad, moj praded, bio je toliko težak, da su seljaci pritezali levče kad bi se peo u kola. Pop Mita, moj ded, po ocu, na starim fotografijama liči na nekog seoskog Tolstoja. Bio je riđ, plah, strog.

Sa tog brdašca malo se naših u šume iza nas vratilo. To veče, ranjenici su odvezeni tako da su noge i ruke visile iz kola, kao kad telad voze na klanicu. Bio sam se grdno prepao. Video sam da ću poginuti.

Pijem u slavu puka Banaćana, koji behu verne sluge Bečkog ćesara. U slavu kola Banaćana, što se tu igralo oko stolova na koje su ih bacali i sekli.

Pijem u slavu kola Banaćana. Nek se u mom vinu, što ga evo prosipam pijan, na vaš beo čaršav, zatrese sila očajne radosti, i stida,

A ni internacionalistima, jer nije ličila na Rembrantovu mater. Ja pijem u slavu njihovog kola večernjeg, nedeljom. Svetiljke su bile prašnjave i male.

U slavu kola Banaćana koje je tako rado igrao. U slavu poruke njegove! Poručio nam je da se, na povratku sa streljanja, otpeva banaćans

Nek moja zdravica prospe ovo vino što ne može da utoli žeđ. Nek moje vino zarumeni u slavu kola Banaćana, punog bećaraca, što se igralo besno, bez jauka, u jednoj veneričnoj bolnici dične habzburške dinastije.

Iz Švajcarske izveštavaju, austrijski špijuni. Major mi kaže, sutradan, da se spremim. Došla su kola po mene, koja će me odvesti na položaj.

Već idućeg dana, po podne, zovu me u ađutanturu i kažu mi da se spremim, vraćam se u San Vito. Kola me čekaju. Dali su mi vele, pečenu gusku, i flašu šampanjca. Mogu večerati na putu.

Vidim na brdašcu i padinu dedinog vinograda. Mati ga je prodali. Kola mi prolaze i kraj siromašnih, zavejanih kuća mojih napoličara i rođaka. Mnogi među njima neće se vratiti više, nikada.

Sa njega se diže mokra para i pada u kola, u maglu oko fenjera. Tri sata već batrgamo se od hotela do hotela. On mi ređa samo imena i mirno dodaje da je sve

Ipak su odrpani. Jednako prelazimo preko mostova. Težak i ogroman mrak Arsenala zadržava kola i konji polaze u korak. Dole, u dubini magle, osećam vodu. Sve je mokro. On mi se međutim jednako jada. Mirnim glasom.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Onaj sede sa mnom i odvede me nekud, a sa sviju strana juri za kolima svetina. Kola se zaustaviše pred jednom prostranom, oniskom, a zapuštenom kućom. — Gde smo sad ovo?

— Gde smo sad ovo? — upitam onoga kmeta (bar ja ga tako zovem), što je nabavio kola, a i on sa mnom seo unutra. — To je naša Policija.

— To je naša Policija. Kad iziđem iz kola, vidim dvojicu gde se tuku pred samim vratima Policije. Panduri okolo stoje i posmatraju borbu, a i šef policije i svi

naroda da pozdrave velikog stranca, a već još u zoru pred kuću ministra predsednika dokrckaše lagano teško natovarena kola raznih odlikovanja za vrlog stranca.

opasnosti, i sve to nabraja, gunđajući za svoj račun, lutita, u strahu i brizi: „Huuu, vrdne konj u stranu, pa odoše kola u jarugu!... Neće da paze, no će tako negde da istrešte oči u jaruzi.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Budi te škripanje kola i vika dece, koja skaču od tebe i trče pred kola, na kojima je košar pun kukuruza. Dižeš se i ti, pa zajedno sa kolima

Budi te škripanje kola i vika dece, koja skaču od tebe i trče pred kola, na kojima je košar pun kukuruza. Dižeš se i ti, pa zajedno sa kolima i celom gungulom ulaziš u avliju, a tamo, pod

teoci prsnuše kud koji, a ždrebak okupi kuražnog vočića, pa trepte preko čajira ka' zvezde... Kola stadoše, rabadžija otvara vratnice, oko kojih su se načetila goveda: čekaju čobana, pa da idu na pašu.

Sivonja ga gleda i mrda levim uvom, a time mu kazuje, da se potpuno slaže sa njim, baš k'o naš kmet sa kapetanom... Kola prolaze, a za njima i goveda jure u potes.

Goveda zamakoše, a za njima i čoban, sa tojagom i nedopletenom kotaricom. Kola se već spustila u osoje; evo šumarice, evo tri divljake, evo brdašca i — pred tobom se stvara prostrano polje...

Evo nas u njivi. Kola stadoše pod veliki brest. Čak sa dna njive čuje se pesma, smej, govor, šala, a sve to začinjava često pucanje korenja...

Šušti pleva i slama, poduzeta silnim vetrom od kola, poleti u vis, savije se u kolut, pa se otpušti i pada, kao prah, čak na drugi kraj gumna...

A vatra pucka i greje, zvoni jednačit glas pripovedača, a tamo sa druma čuje se krčanje punih kola i sumorno izvijanje setnih »dvojenica«.... Sunce se smirilo. Obran poslednji red kukuruza i natovaren na kola.

Sunce se smirilo. Obran poslednji red kukuruza i natovaren na kola. Skupljaju se radnici pod brest. Sreten mi vodi sitog »Sultana«, prebacuje preko njega gunjac i kolani ga tkanicama.

Redara kupi sudove i meće na kola, pa, uzgred, baci i po neku suvu grančicu da sa njom vari mleko. Pevačice utanjiše i društvo se krenu.

Kad besmo na »Bačkom brdu«, sasvim se smrači. I mi se ućutali, pored nas krče puna dvoja kola; siti vočići pregli pa grabe da pre stignu. Taman mi hoćemo na osoje, a pred nas iskrsnu konjanik. —— Dobro vi veče!

On odmah proba sa koliko »ćutaka« može da zagreje sobu, izračuna: koliko mu kola treba za celu zimu, a koliko dnevno. Preko toga računa nije se smeo utrošiti ni jedan ćutak.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

I mi ćemo odatle, baš od njegova dolaska, i početi našu pripovetku. Čim je stigao u selo, skinuo stvari s kola i ušao u školsku zgradu, odmah je imao puno uzroka da se ljuti.

Ko je bliže vratima, taj umakne i bez kape u obližnju kafanu, a ko ne mogne, nego ostane, na tome se slome kola. Oseća svet da je kriv pa bega kud zna, jer od deset poslatih dopisa tek jedan i dva ako se štampaju.

Uz butinu spusti na dugačkom kaišu krivu britvicu otprilike od one sorte kakvih je Afis paša poneo nekoliko kola da njima zameni noževe i jatagane Sretinih dedova, pa se onako lepo proveo na Ivankovcu.

— Dobro veče — veli ćir Đorđe, a gleda ga čkiljeći očima, a zatim odmah pohita vratima da vidi gde su kola. — Dad’ mi jednu rakiju — reče Sreta sedajući, — čašu sveže vode i sve novine od poslednjih dana. — Sag, sag! Odma’.

Gleda ga poizdalje. Izmakavši se podalje, ćir Đorđe vide da je putnik, ali mu čudno što nit’ vidi pred mehanom kola, nit’ opet uz putnika torbu ili kufer. — A kude ostaviste, na priliku, kuferče? — Kod kuće — veli učitelj.

Eto tako je Sreta malo pomalo ali postojano razglavljivao — da se poslužim figurom — opštinska kola i kljucao svojim kritičarskim keserom staru i trošnu opštinsku zgradu, dok nije postigao ono što je hteo. I zaista!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

VATROGASCI POSLE POŽARA Posmatrao sam vatrogasna kola Kad se, pokunjena, sa požara vraćaju: To nisu kola, to su kola bola, Klonula i bezvoljna ko dani kad kraćaju.

VATROGASCI POSLE POŽARA Posmatrao sam vatrogasna kola Kad se, pokunjena, sa požara vraćaju: To nisu kola, to su kola bola, Klonula i bezvoljna ko dani kad kraćaju. A kako su maločas zavijale sirene!

POSLE POŽARA Posmatrao sam vatrogasna kola Kad se, pokunjena, sa požara vraćaju: To nisu kola, to su kola bola, Klonula i bezvoljna ko dani kad kraćaju. A kako su maločas zavijale sirene!

Jure kola u hiljadu smerova, Automobili brži su od kerova, Pa zbog toga, u ovome stoleću, Psi pod auta neprestano podleću.

Rakić, Milan - PESME

A magla pada, tiho krije Močarne njive, polja gola, Studena kiša stalno lije I rabadžijska škripe kola. Telo se trese, škripe zubi, Osećam mrak u mojoj duši. Ko plesniv skelet da me ljubi I koštunjavom rukom guši.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

DANILO Bože dragi, koji sve upravljaš, koji sjediš na prestol nebesni te mogućim zažižeš pogledom sva svijetla kola u prostoru; ti, koji si razvijâ prašinu ispod tvoga trona svijetloga i nazvâ je tvojim mirovima, te si prašak svaki

U ćitapu ne piše jednako za dva brata jednoimenjaka². Pred Bečom je Burak posrnuo, obrnuše kola niza stranu. Ne trebuje carstvo neljudima, nâko da se pred svijetom ruže.

bolje nego igda, prostrta je slama ispred ognja, prekršćeni na ognju badnjaci; puške puču, vrte se peciva, gusle gude, a kola pjevaju, s unučađu đedovi igraju, po tri pâsa vrte se u kolo, — sve bi rekâ jednogodišnici, sve radošću divnom

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

oči, one njene čuvene, krupne oči sa izvedenim obrvama i vrelim jagodicama, tako bi joj se sjale a usta srećno igrala. Kola bi silazila naniže.

Magda preplašena ustrča uz basamake, da gornji boj osvetli. Uskoro pred njihnu kapiju stadoše kola i Sofka ču već gotovo stran joj ali ipak davno poznat glas: — Otvarajte!

| Na otvorenoj kapiji ispod sveća, zaista ugledaše kako iz kola silazi on. Lice mu ne videše, ali po odelu ga poznaše.

Sigurno je to bio kupac kuće. I pošto isplatiše svirača, grnetara, i kočijaša, a privezanog ostrag za kola, lepog osedlanog alata uvedoše unutra i privezaše za šamdud (sigurno je to bio konj onoga kupca na kome će on posle

da se odmori, dok mi spremimo druge volove — jer na konjskim kolima nismo smeli da ga vozimo, konji idu brzo, i kola se truckaju... a ko je znao da hoće to da učini!

Ali, kad se dockan u noć otvori šitom i osvetli kapija, i na njoj se ukazaše glomazna rabadžijska kola, koja su vukli dva jaka, stara i crna bivola, a kola su bila puna sveže i meke slame i povrh nje, u sredi, crneo se

šitom i osvetli kapija, i na njoj se ukazaše glomazna rabadžijska kola, koja su vukli dva jaka, stara i crna bivola, a kola su bila puna sveže i meke slame i povrh nje, u sredi, crneo se Marko mrtav, ispružen, ukočen i pokriven širokom gunjom,

nje, u sredi, crneo se Marko mrtav, ispružen, ukočen i pokriven širokom gunjom, onda Arsa ne dade da ga iko drugi s kola skida.

Pandurović, Sima - PESME

Jesen... Svuda jesen! VATRE SPASENjA Vatre spasenja u daljini bukte U svesti mojoj. Kroz noć crnu lete Gvozdena kola. Zadihano hukte. Promiču brzo mutne siluete. Prejurili smo polja, vijadukte, Šume n reke.

– Kroz tamnozelene zavese. Nečiji konjic na ulici rže... Sunčane zrake u magli dâve se. Jovane! kola, za stanicu – brže!

Ja ipak vidim iz mrtvačkih kola Nevine ljude, i kraj zlobe njine; Osećam snagu celog svetskog bola, Znam da su deca zemlje i prašine.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Najzad raskovaše ga i povedoše k nekim starim, babastim vojničkim starješinama. Otuda s njime u kola te pravo u onaj veliki dvor, pod visokijem brdima. Ovaj put jedva se pope uza stube, tako iznemogao bješe.

Tu probaviše Jan i Elvira oko dva sata, pa nakljukani slatkišima i iscmokokani, sjedoše na kola koja je grof naredio da se upregnu. Cijeloga ljeta, u dugim podnevnim časovima, kako užinaj, djeca odleti u šumu.

Mnogi ne znadijahu ništa o tome, što sad prvi put čuše. Svi obrnuše glave put kola, pa tražahu očima Stanu, a, znamo, da im nije trebalo mnogo tražiti. „Šta ti veliš na to, serdaru?

„E, fala ti!“ reče ona, poljubivši mu ruku. Stana, u taj čas, taman dođe iz kola. „Jesi li se naigrala?“ zapita je otac, pa je zagrli i pritište k srcu, dirnut, jako dirnut.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Zabadati trn u zdravu nogu. Zidati kule po oblaku. Zmiju u njedrima nositi. Izvlačiti za drugog kola iz blata. Izuvati se pre vode. Ići s grlom u jagode. Ići s rešetom na vodu.

— Svađa bratstva — iskop manastiru. — Bolje s mirom nego s čirom. — Prkos kola lomi. — Od inata nema gorega zanata. O ŠTEDNjI — Štednja je prva dobit. — Štednja vredi koliko i radnja.

Ali rob ne mareći ništa za to, odgovori mu: „I to će proći“. Na nesrećnom se uvek kola lome. — Išli putem dva čoveka: srećan i nesrećan, a prema njima u silovitom trku naglo izbiju upregnuti konji u kola,

— Išli putem dva čoveka: srećan i nesrećan, a prema njima u silovitom trku naglo izbiju upregnuti konji u kola, koji su se bili otrgli iz vozarevih dizgina.

Ali, kad kola dođoše tik do njega, konji se kao preplašeni ustaviše i, propeti uvis, skretoše s kolima u jarak, gde se bio sklonio

Ostala su mi lagala u selu, nego daj mi kola i volove da ih donesem, pa ću ti onda lagati koliko ti drago (pripovijedaju da je nekakav laža odgovorio caru, kad mu

— I zdrav si mi, brate! Za zdravlje našega kola i polja! Da bog da da nam kolo vodi, a polje rodi, polje nam rodilo vinom i pšenicom, naše kolo muškom dječicom, planine

(Kukuruz) 9 — Jas ti kažem, jas ti pokazujem? (Jaz) 10 — Koja sen može se rukom uhvatiti i puna ih kola natovariti, pa čak i peć njima naložiti? (Jasen) 11 — Ko je lijep i svakom drag? Ako ne pogodio, ljubio te crni vrag?

Za sve to vreme kolo peva, a igračica mu na pesmu odgovara pesmom, čineći pred svakim igračem i igračicom iz kola graciozna uvijanja i previjanja telom, uz vragolast pogled i ljubak smešak.

proskura psoglavi — natprirodna bića, ljudskog oblika a pseće glave pura — ćurka puto — gvozden lanac, sastavni deo kola do lotre; negve, bukagije pušćenica — raspuštenica razrashatleisati se — slobodno se provesti zabavljajući se,

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

86. Čovek s guvna poručuje ženi za vreću, kad se naoblači, 87. Čovek poručuje ženi iz vodenice, da mu pošlje kola da nosi brašno. 88. Vodenica. 89. Ždralovi. 90. Vid očinji. 91. Zubi. 92. Svijeća. 93. Zvijezde. 94.

125. Igla. 126. Svinjče i žirka. 127. Kad se noktima utuče bua, ili uš. 128. Crv u zubu. 129. Pera, ili spice u kola. 130. Jaje. 131. Kuća i čeljad. 132. Vodenica i valjalica. 133. Vinova loza. 134. Pendžeri na sobi. 135. Bijeli luk.

Dok su oni još to govorili, a to se pomole kola i konji i mazge i magarci s ručkom. Kad se ručah donese, Međedović reče da će on to sve sam pojesti.

” Čoban kad čuje to, otide svome gospodaru te mu kaže, a gospodar dotera kola pa otkopaju vrata od podruma i krenu blago kući.

Onda car sedne s njim na kola i pođe na ono mesto da vidi jeli istina, kad tamo, ali još samo jedan prut nađu. Car Trojan zapovedi da se načini

Pa onda sveže Solomuna i metne ga na jedna prosta kola, pa ga sa svojim momcima i dvora | nima povede na polje da pogubi.

Kad su tako išli Solomun se kroz kola bio zagledao u prednje točkove, pak, se u jedan put nasmije. Car koji je pored njega jahao na konju zapita ga što se

Malo za tijem udari onuda jedan čoek s kolima, i našavši lisicu na putu digne je i baci u kola misleći kad dođe kući da je odere. Ovaj | je čoek imao u kolima u torbi tri sirca.

Onu istu večer zatisne se okno od jaže i zaustave se kola od mlina brašnenoga, a mlinar istrči da vidi šta je, kad nađe oni kovčežić, i otvorivši ga vidi jadnu đečicu, ali kad

dio od onoga velikoga dobra što je bio nama tvoj pokojni otac učinio, ali ne znamo drugoga načina, nego ćemo svi tvoja kola i tebe u njima vući.“ I tako odriješi jedan od njih dva konja, a oni se podupregnu u kola i stanu ga vući.

“ I tako odriješi jedan od njih dva konja, a oni se podupregnu u kola i stanu ga vući. Začuđen mladić od take i tolike počasti, a i onako dičan, pušti se da ga vuku.

Kad doma dođe, upita ga mater: „Kamo ti kola i konji?“ A on joj odgovori: „Teško svuda bez prijatelja, moja majko! ostavio sam ih prijateljima tvoga muža i moga

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Umetrena drva, okrečen jabučar! Ili napraviš recimo kola! A točkovi još mirišu na hrastove! Izađeš prètkuću, što si uradio tu je, vidi se, raste, znaš čemu služi!

A šta ako drži kvartir za oficire? A šta ako je u vezi s našom komandom? TANASKO: Možda je neka iz Kola srpskih sestara. Možda je žena baš neka patriotkinja... MANOJLO: Patrioti su nas i udesili!

Stanković, Borisav - JOVČA

NACA (otrči iza kuće desno). SLUGA (dolazi s leva i staje pod doksat): Da otvorim kapiju? Konje i kola da izvodim? MARIJA Ne, ne smeš, ne smeš. Dok se on ne digne, on ne obuče, i ode — ne smeš ništa.

Dok se on ne digne, on ne obuče, i ode — ne smeš ništa. Nemoj da kapija počne da škripi, konji i kola da lupaju i da se zbog toga on probudi, pa znaš posle... SLUGA E pa kako ću? (Pokazuje na sunce.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Drugo, ko je u kolesi, ako će biti pra[ha] da se zaguši, on mora onim putem ići kud ostala kola idu, ako mu se i neće.

im se ne samo oči, uši i [h]aljine pra[h]om, nego i nosovi i usta, zašto moraju disati i odisati; pak ako najpređna kola stadoše, sva za njima, ako će i[h] [h]iljada biti, tu valja da stoje gdi su se našla, i ne znajući ni zašto ni za koliko

— ćelija kir — gospodin knjigonošnji — poštanski knjigopečatnja — štamparija ko — k, ka kol — koliko kolesa — kola koliko krat — koliko puta kolmi — koliko kolonel — pukovnik kombost — vrsta jela od kupusa i belog luka komodan —

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Kad u njekoj prodolini htjedoše prijeći cestu, dva konja letijahu put njih, upregnuta u gospodska kola. Fratar ih pričeka, pa i kola stadoše pored njega.

Fratar ih pričeka, pa i kola stadoše pored njega. Na prednjem mjestu sjedijaše čovjek sa fesom na glavi, koji lijepo pozdravi: „Valjen Isus!

Ali je Velika oštarija znatna bila što bješe na sredokraći između dviju varošica i što se pred njom poštanska kola mijenjahu. Pred krčmom bješe golemi orah i njekoliko jasenova. Pod orahom odmaralo se njekoliko putnika.

Ćosić, Dobrica - KORENI

linija ćeramida pod snegom primače mu se do trepavica, i on, po kaldrmi i balezi, s mukom stiže do kolone volovskih kola.

Nad njim, po asuri, šušti zrnasti sneg, škripe i krcaju kola trzana izduženim volovskim vratovima, sudaraju se rogovi u pomrčini.

dukati žulje i peku. Boli njihova težina u nedrima. Sići će s kola i ići peške. Vratiće se u Palanku. Sačekaće dan. Htede strah da poveri Toli, ču njegovo zviždukanje, pa glasno reče: —

Krckanje asure i škripa kola nepodnošljivo tutnje u bubnim opnama, naraslim, velikim kao naduvene gajde; volovski papci topću mu po trbuhu.

Samo će u njegovom krevetu drugi s njom da spava. Druge šake gnječiće njene slabine. Vukašin će pojesti imanje. Da skoči s kola, slomi pušku o točak, zavitla u Vrzinu kesu iz nedara i pođe pešice po prtini? Da zapeva u inat svima?

— Ne laži. Mene ni otac ne žali. Pred drumskom mehanom volovi naglo stadoše, hukćući u sitno krckanje kola. Đorđu se ne svraća: pri svetlosti SVI će mu videti lice. Rabadžije se gomilaju pred mehanom, a sneg obleće oko fenjera.

Posle, mladić se na putu, uz teško roktanje svinja i škripu kola, pretvorio u ćutljivog i strogog gazdu, koji je mladića dobro pamtio i o njemu, pod mesečinom, oblacima i zvezdama, po

Đorđe siđe s kola, stade i zagleda se u gust drvored jasenova zariven u tamu. Kao kroz san čuje: — Obliznila ti se žena, Tole!

„Dve njive i livadu.“ Nema razgovora. „I zabran odozgo, i vinograd odozgo!“ Jok. „I krave, kola, plug, i kuću da ti napravim.“ Jok. „Celo imanje i sve zlato u gotovini.“ Malo je to, gazda-Đorđe, za njega.

I iz kuće. Ne bi se opirao, niti bi bio uvređen. Na poljskom putu leži tako neka slomljena grana i gaze je svačija kola i opanci. ...

staje i grdio Mijata što galami na telad, ljutila ga vika seljaka po sokacima, vraćali su se s njiva, ljutilo ga tandrkanje kola, psi, svaki glas, šum; za vreme večere poslao je Milunku da opomene nadničare da ne lupaju kašikama i hteo da zaustavi

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Ima tri ulaza: jedan na sredini, veliki, za kola, i po jedan manji, sa svake strane, za pešake. Kapija kije samo kapija: to je tvrđavica, sa okovanim dverima, sa

Sa manje od trideset godina konstruisao je laki pešadijski top i prva borna kola na Balkanu. I jedno i drugo se, sa uspehom, koristilo još i u Prvom svetskom ratu.

Taj deda mu se ponekad javlja u snu i traži od njega da bude naučnik a ne vojnik. Kad je završio i projekat bornih kola, dotada zdrav kao dren, kapetan se razboleo od sušice. Putovao je po Evropi i tražio leka.

se kako Filip Višnjić, slepi guclar, starac, jednom godišnje, u avgustu, kad se zvezde otvaraju, sam istera svoja kola i konje u noć, pod nebesku pustinju, i onda peva tužbalicu koju niko nikada neće zabeležiti. DODATAK.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

i vi drugi duž Dunava, i vi drugi gde je Drava, i svi drugi, tamo, amo, Amo da se poigramo! Hvatite se kola toga, od višnjeg je ono Boga! ........................... ........................... Br.

Tutun puši, ambru pravu, Dim se diže, dim se muti, Stvaraju se, šaraju se, Silna kola i koluti. A iz svakog viri lice Lica divna, lica sjajna, Milostiva, žalostiva, Ponosita, setna, bajna; Pa se smeše

mene; Dok iz suhe stene bije nova voda, I plavi cvetovi iz staroga panja, I sijaju kao u sam dan postanja Sva zvezdana kola sa velikog svoda!

Po kašto zaškripe selom volujska drvena kola, I gavran nad njima grakne. Za tim se razgovor čuje. To se komšija Panta sigurno iz gore vraća, Pa žurno ispreže stoku

Tu, čekajući na dolazak kola, U suhoj travi ćutasmo nas dvoje: On - žilav, snažan; ja - slab i pun bola. Svaki u misli utonuo svoje.

Samo sam uzda'n'o, K'o da me strela kroz prsa probola! Ležah k'o mrtav... A zatim, lagano, S još dva čuvara, uđosmo u kola. I tad k'o dusi juriti uzesmo, Preko mostova, brda, i dolina, U divljem trku...

k'o carica neka, Svesna svoje moći, ponosna i hola, K'o dočaran sanak vremena daleka, Stala je po sredi našeg tmurnog kola.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Na prostore kitnijeh livadah vrste su se nepregledne sadah u pravilne rasule redove i na divna kola izuvile; tu se gorde kedri i jablani i porode neizbrojne drvah, sve porode samo nebu slične, vrhove im jedva

Nad visokim prestolom prestolah u vozduh se sjajno kolo kreće, ka i druga što se kola kreću nad prestolma prvijeh angelah; ma je ono milione putah od svakoga veće i sjajnije; mirijade sjajnijeh

Iznad tihe nebesne ravnine milioni lećahu šarovah na uredna kola i redove, kolik' luna na teleskop vidna, a lunina cv'jeta i svjetlosti; na njih bješe besamrtna ruka različite

i umnožim kolah u najveći stepen sčislenija što besmrtno tvoje tvorenije voobrazit svojim umom može), nasijata kola sa suncima; svako sunce predvodi mirove kolika si kome obredio, a mir svaki svoju sferu ima.

Među kola mećem rastojanje, radi slave božeskoga vkusa: kola dalja bliža obuzimlju, ka šar veći što obuzme manji; stoga kolo što

Među kola mećem rastojanje, radi slave božeskoga vkusa: kola dalja bliža obuzimlju, ka šar veći što obuzme manji; stoga kolo što je koje dalje jeste više, su više šarovah.

sve njih u grdne komate razdrobio, u bezdne zajmio, pa bih druge iznova svjetove iz mračnoga lona voskresnuo i na kola okrunio njina.

Sva nebesna kola mirodržna, i dvižima i nepodvižima, praznovaće sjutra u horima udar strašni moguće desnice. Grdne bezdne, mračne i

vode zauzeo, koja kipi s užasnom ljutošću, pružajući blijede plamove, smrtne strave i vida punane, s plamovima kola dima smradna, te miješa mrake sa bljednošću.

Od Gospodnje strijele udara potrese se osv'jetljeno biće: nepregledna sva nebesna kola; mirijade sv'jetlijeh mirovah tajnom sudbom i strašnijem stresom iz svojijeh kolah iskočiše, srojiše se tvorcu oko

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

zvijezde sve po nebesima prosute cjelim, Snažnog Orijona, Plejade i k tome Hijade, Medvjeda, kog još zovu i Kola, koji se vrti Na mjestu istome sveđ, Orijona neprestano motri, On u Okeanu od svih zvijezda se ne kupa nikad“.

„Postepeno ću vas upoznati sa svim tim zvezdama, a danas ću vam rastumačiti zvezdano jato nebeskih kola“. Pošto je svoje mlade učenike upoznao sa ovim zvezdanim jatom, odvojio ih je u dve podjednake polovine, jednoj od

Svi pogledaše onamo, a Pitagora nastavi: „Tu zvezdu možete lako pronaći na nebu pomoću jata Kola, koje je svake vedre noći jasno vidljivo na nebu.

Produžite, u mislima, duž ograničenu stražnjim točkovima tih kola za petostruku njenu dužinu, pa će vam oko zapeti na tu zvezdu.

njihovi odgovori zadovoljili, on im reče: „Pogledajte sada na onu svetlu zvezdu što leži na kraju rude velikih nebeskih kola, spojite je u mislima sa polarnom zvezdom, pa propratite pogledom putanju te zvezde koju bismo dobili kad bismo jedan

bismo dobili kad bismo jedan krak ogromnog jednog šestara zabili u polarnu zvezdu, a drugi u tu krajnju zvezdu nebeskih kola, pa tim šestarom opisali krug oko polarne zvezde.

Ne čini li vam se da će, krećući se po toj kružnoj putanji, ta zvezda nebeskih kola promaći taman iznad površine mora, ne zaronivši se u nju.

Svakog od njih praćahu njihova ubojna kola, upravljana Nikom, odnosno Amfitritom, a iza ovih njihova ostala pratnja, na strani Atene: Hermes, Kekrops i njegova deca,

Kada se svi okupiše oko stola da ručaju, ču se topot konja i tandrkanje kola. Oni oslušnuše. Kola se zaustaviše pred kapijom dvorišta, a pas objavi svojim lajanjem da su stigli neki stranci.

Kada se svi okupiše oko stola da ručaju, ču se topot konja i tandrkanje kola. Oni oslušnuše. Kola se zaustaviše pred kapijom dvorišta, a pas objavi svojim lajanjem da su stigli neki stranci.

On se srdačno oprosti sa svima, obeća da će opet skoro doći, sede na svoja kola i krenu u Ulzdorp. Predeo kojim je terao svoja kola viđao je do sada nebrojeno puta i uvek ga posmatrao ravnodušno.

Predeo kojim je terao svoja kola viđao je do sada nebrojeno puta i uvek ga posmatrao ravnodušno. No ovog puta izgledaše mu kao izmenjen i daleko lepši

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

ni sam ne znajući šta činim, pa sam svojeručno dohvatio njene stvari teške kao olovo, natovario na leđa i nosio od kola do kola. Kum bukvalno nije znao gde mu je glava.

sam ne znajući šta činim, pa sam svojeručno dohvatio njene stvari teške kao olovo, natovario na leđa i nosio od kola do kola. Kum bukvalno nije znao gde mu je glava.

spao, ali on ga nije tražio, već je pitao mene da li je poneo još jedan, rezervni i da li znam gde mu je, peo se na kola i skidao dok su mu kupusare ispadale iz džepova.

A ona se smejala, rekla nam da smo divni, da će nas voleti kao što nas voli Nikola, pa nam je, posle, kad se kola krenuše putem u selo, pričala o tome kako je sinoć vešto i lako umakla iz kuće.

pun strasti dah zore proleća, kad je vazduh sav od mirisa i od cvrkuta, zujanja osa, veselih uzvika, zvona, škripe kola, odjeka motike što cepa mirisnu zemlju; svu slast onog điv-điv nestašnih vrabaca, čija neumorna i strasna prepirka, uz

Noć tiha. Po belom, od mesečeve svetlosti i prašine, putu, vočići odmiču sami, kola škripe, ciče, veliki Mesec zalazi za dubravu, i bruje bandere i Morava šumi, a on ispružen, na senu, gleda u nebo puno

Jedno predveče sprema se komandant za varoš i čekaju ga žuta zaplenjena kola na putu, kad mu priđe jedna postarija seljanka. — Dobar veče, gospodine. — Bog ti pomog'o. Koje dobro, snaja?

da se vrati u fabriku i protestuje zbog bezrazložnog otpusta pred nadzornikom, ona škripa i treskanje natovarenih kola starom gvožđurijom i ono svojstveno, oštro strujanje i lomnjava u organizmu fabričkog kolosa, pomutilo ga je, pa se, ne

Jednog samo trenutka urezala mu se u mozak napregnuta neka radoznalost prolaznika što su zastajali, skakali brzo s kola ili pritrčavali s raznih strana, ali ne s kakvim zaprepašćenjem ili užasom nego prosto da vide u čemu je stvar, ili

odigao uvis od zemlje, nad kojom se ona očajno koprcala, sve dokle je drugim, opet izvežbanim pokretom ne ubaci u kola sa rešetkama okružena drekom dečurlije.

Svilar se unezverenim, nespretnim i smešnim skokovima sa opasnošću provlačio između mnogih karuca, konja, tramvajskih kola što su se tu ukrštala i kad jedva stiže na trotoar stade trčati uz kikot radoznalih žena i dece što kuljahu iz nekog

Pa se vraćamo kući leti o raspustu i srca bi nam cvetala od sreće da nije one strave. Žurno silazimo s kola, strepimo, ne vidimo ga na velikoj kapiji gde nas ostali čekaju. Premiremo, bez daha smo, ulazimo.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

I u njihovom se čavrljanju, svakako, bar desetak puta navraćala riječ „kola”, „naša kola“, u raznim spregama , kao kod vježba u padežima.

I u njihovom se čavrljanju, svakako, bar desetak puta navraćala riječ „kola”, „naša kola“, u raznim spregama , kao kod vježba u padežima.

Doduše, put nije najbolji, ali kola su nova, imaju dobre amortizere, pa hvala bogu! vozit ćemo nešto polaganije! I tako, posjedali su u kola, Viktor je

vozit ćemo nešto polaganije! I tako, posjedali su u kola, Viktor je sjeo za volan, pripalio cigaru, i cigara nije još ni dogorjela, a već su bili tu... Ali gdje je Zvonko?

Ali gdje je Zvonko? Uvijek on nekud šmugne! No, sigurno je dolje, kod kola... Samo, zaboga, da ne bi što taknuo!... Ali neće, bez brige, razuman je on u tim stvarima...

s našim kolima, to znači svega par minuta razlike, a to ne igra nikakvu ulogu, nema zaista nikakva smisla štrapacirati kola. Uostalom, donji put kojim su došli ipak je uglavnom pristojan, i zašto bi sad riskirali...

Ni njemu, ni njemu, on je očekivao gore, mnogo gore... Smještaju se u kola. Viktor sjeda za volan, pripaljuje novu cigaru, namješta zeleni šeširić, zeleni šeširić s runolistom, uvlači u kola i

Viktor sjeda za volan, pripaljuje novu cigaru, namješta zeleni šeširić, zeleni šeširić s runolistom, uvlači u kola i posljednju nogu. Zvonko sjeda pored njega. Pleuritično kašljucnu zalupnuta vrata — i kola kreću.

Zvonko sjeda pored njega. Pleuritično kašljucnu zalupnuta vrata — i kola kreću. Vjerovatno donjim, starim putem. XXXV Jutros sam listao ove bilješke i opet se nasmijao nad samim sobom.

i pedeset santima svako može da ima svoj stalle de coté na velikoj operi, pa i da dade izvikivati svoje ime za najamna kola koja ga čekaju.

— Zar nećemo pješice? — Ne, odvest ćemo se kolima. — Kolima, veliš? — Tebi je, izgleda, nešto smiješna ta riječ „kola”? — Tako .... Pobuđuje mi infantilne asocijacije.

Za prvi mah, to će biti najbolje. Naručimo najamnu kočiju, pošaljemo Katu da kupi nešto jela za put, pa se potrpamo u kola i krenemo, pred vjerovnički razočaranim očima gledalaca.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Sunce udaraše gotovo horizontalno u kapke na prozoru, na ulici se narod živo kretaše, zvrjanje kola i topot konjskih nogu čuo se svakoga trenutka, a on neprestano seđaše u svom kutu nepomičan, ukočen, sav udubljen u

— Od muke, moj starče, nije od zaludnice. A, vala, da si video, što sam ja danas gledao, ne bi te mogla ni kola dovući. — Hajde ne drobi tu, no pričaj šta je bilo. — Kažem ti, more, šta je bilo.

— Nađi, starče, i kola. Kad je svadba, nek bar bude svatovski... Ih, pôs mu njegov, ko se nadao da ću večeras u svatove!...

Ih, pôs mu njegov, ko se nadao da ću večeras u svatove!... Vujo ode da nađe ljude i kola, jer behu nastupili zaranci. ... Tri časa već putuju neobični svatovi na dvojim kolima.

Mladić, koji je silazio s kola i raspitivao u mehanama, namesti se na prednje sedište, ošinu bičem i kola pojuriše. Trebalo je na svaki način da

Mladić, koji je silazio s kola i raspitivao u mehanama, namesti se na prednje sedište, ošinu bičem i kola pojuriše. Trebalo je na svaki način da stignu kaluđera, jer kad se za njim zatvore manastirska vrata, onda im je sav

to se otac Simeon slobodi kroz klisuru, kojom se dolazi do manastira. Kad ga stigoše, Pantovac skoči s kola i pođe pešice pored starca, a kola odjuriše napred i za nekoliko minuta stadoše blizu manastirskih vrata.

Kad ga stigoše, Pantovac skoči s kola i pođe pešice pored starca, a kola odjuriše napred i za nekoliko minuta stadoše blizu manastirskih vrata. Zamalo stiže i Pantovac sa Simeonom.

Hajduci poskakaše u kola i odjuriše kroz klanac brzim kasom... A starac Simeon zatvori se u ćeliju, pa, ne skidajući se, stade da piše dva

I više se ničega nije sećao... A varoš vri od nestrpljenja... Kapetan je naposletku dobio tačno izvešće. Kola sa mrtvim Pantovcem očekuju se svakoga časa, a pojedinosti napada poznate su, većim delom, svima.

Ipak se nestrpljivo očekuje pisar Mita, koji će sav događaj ispričati onako, kako je u istini bilo. Po podne stigoše kola sa sprovodnicima, pisarom i doktorom.

Veliku muku imađaše sreska posluga, dok uvede kola u sresko dvorište. Žandarmi odmah skidoše Pantovca i prostreše ga po zelenoj ledini. Narod se okupi uokolo.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Čoban, kad je čuo to, otide svome gospodaru te mu kaže, a gospodar dotera kola, pa otkopaju vrata od podruma i krenu blago kući.

Onda car sedne s njim na kola, i pođe na ono mesto da vidi je li istina, kad tamo, ali još samo jedan prut nađu. Car Trojan zapovedi da se načini

Nasusret mu je išao jedan čovek koji je zavezao dvanaest natovarenih kola za pojas, naduvao gajde te svira, i vuče sva kola.

mu je išao jedan čovek koji je zavezao dvanaest natovarenih kola za pojas, naduvao gajde te svira, i vuče sva kola. Kad junak srete ovoga čoveka, zamoli ga da ga negde sakrije, jer ga neko goni.

Ovaj ni pet ni šest, odreši široke čakšire, pa ga sakri u njih. Poveze kola, zasvira u svoje gajde i produži put dalje.

Kad malo zatim stiže delija i stade pred ovoga čoveka, zaustavi kola i poče pitati šta bi sa čovekom koji je bežao putem.

Produži kolar da vuče svoja kola, pa i zaboravi na junaka u čakširama. Kad bi veče, htede kolar da sedne, a poče junak iz čakšira da viče: — Polako,

Malo zatijem udari onuda jedan čoek s kolima, i našavši lisicu na putu, digne je i baci u kola misleći, kad dođe kući, da je odere. Ovaj je čoek imao u kolima u torbi tri sirca.

Pa onda sveže Solomuna i metne ga na jedna prosta kola, pa ga sa svojim momcima i dvoranima povede na polje da pogubi.

Kad su tako išli, Solomun se kroz kola bio zagledao u prednje točkove, pak se ujedanput nasmije. Car, koji je pored njega jahao na konju, zapita ga što se

Petković, Vladislav Dis - PESME

1912. Doći će mi skoro sve što je potrebno Za odlazak duge, jednolike patnje: I postelja čudna, i zvono pogrebno, I kola, i suze — sav običaj pratnje.

Doći će mi skoro sve što je potrebno Za odlazak duge, jednolike patnje: I postelja čuda, i zvono pogrebno, I kola i suze — sav običaj pratnje. 1913.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

prilikom povezao je u šetnju nekog svog prijatelja, koji je iz nemara dozvolio da mu se skupocena bunda tare o točak kola. Moj otac mu je skrenuo pažnju na to, rekavši: “ Povuci taj kaput, oštetićeš mi točak.

Jedan preduzimljiv, mlad trgovac osnovao je vatrogasnu brigadu. Kupljena su nova vatrogasna kola, nabavljene uniforme i uvežbani ljudi za rad i za paradu.

Srećom, ovaj nedostatak nije presudan, pošto se pravilnim odmeravanjem rezonantnih kola može postići efikasnost od 85 procenata.

impulsa, svaki dijagonalno postavljeni par bio je postepeno vezan serijski sa primarnim kalemom za pobuđivanje kola detektora.

poništavaju se i uz to podložnost svim vrstama smetnji se redukuje na polovinu zbog usmeračkih karakteristika kola.

”Mi nemamo novca”, rekao je, ”već puna kola zlatnih poluga i bićemo velikodušni.“ Rekao sam mu da prvo želim da vidim šta će biti sa mojim izumima u Americi i

Nesreća je u tome što sam u patentu, poslušavši savet svojih advokata, naznačio da se njime upravlja pomoću jednog kola i jednog dobro poznatog detektora zbog toga što tada još nisam obezbedio zaštitu svojih metoda i instrumenata za

U stvari, svojim maketama broda sam upravljao sadejstvom više kola, tako da je svaka interferencija bila isključena. Najčešće sam koristio kola u obliku petlji sa kondenzatorima, zato što

Najčešće sam koristio kola u obliku petlji sa kondenzatorima, zato što je prilikom pražnjenja mog predajnika visokog napona dolazilo do jonizacije

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

me otac strogo pogleda i upita da li sam ja zaboravio ono što mi je često govorio da grmljavina nastaje usled tandrkanja kola svetog Ilije kada se vozi kroz raj i da li ja mislim da taj Amerikanac Franklin koji se igrao zmajevima kao besposleno

Posle doručka pokazao mi je kako da ih zauzdam i upregnem u kola. Onda sam svrstan u red kola koja su vukla đubre na njive.

Posle doručka pokazao mi je kako da ih zauzdam i upregnem u kola. Onda sam svrstan u red kola koja su vukla đubre na njive.

Kristijan mi je rekao da je to jedan bogati pekar, ali velika cicija, čija su kola pred hotelom i koja vapiju za bojenjem. I ja sam primetio da se ni slova ne mogu više pročitati na kolima.

Sledećeg dana ručao sam sa pekarevom porodicom, kako je bilo predviđeno ugovorom, a posle ručka, čim su se kola vratila sa svoga svakodnevnog krstarenja, počeo sam posao i nisam ga prekidao do večere.

- ali mene treba kriviti, jer sam nemerno izbegao da kažem Mihajlu da doda to sredstvo u boju kojom je bojio pekareva kola. Hteo sam da od jednog posla napravim dva.

otac - jer je sutradan posle pisanja slova na pekarevim kolima padala kiša i sva sveža boja bila je sprana pa su kola izgledala žalosno.

da se krećem manje-više bez cilja, da bih se ugrejao i izbliže upoznao sa prilikama u velikom gradu, počeo sam da sledim kola koja su prenosila ugalj.

Nekoliko dana kasnije Pol me izvesti da su vlasnici fabrike već čuli kako sam se pročuo bojadisanjem pekarskih kola i podruma u Leksington aveniji, da su saznali da sam se istakao i kao crtač planova za mašine u Kuper uniji pa su

Posle izvesnog vremena neke kolege zabavljao sam srpskom poezijom i igranjem srpskog kola. Radio sam sve da ih nateram da zaborave da sam balkanski “Divljak”.

Kada nas je ugledala, brzo je prinela maramicu očima a moja sestra reče: ”Majka plače!” Skočio sam iz kola i potrčao joj u zagrljaj.

Kada nas je ugledala, brzo je prinela maramicu očima a moja sestra reče: ”Majka plače!” Skočio sam iz kola i potrčao joj u zagrljaj.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Došlo vrijeme, ljudi duhan prosušili, pokupili i sredili; u kola ga ukrcali, pa s njime pravce u čaršiju k Osman—efendiji. Njega ne nađoše kod kuće, već brata mu zamjenika.

Starac, srdit, odmah se ne sjeti da je Spasoje zaostao, a poslije, kad su kola odmakla, pomisli: „Požuriće priječicom, pa će ih dostići”.

” Još mu je pred očima mali komad ceste, pa da zaokrene priječicom, i, sigurno,izići će pred kola. Uto, kao da ga je sama napast nanijela, ugleda prama sebi na konju Osman—efendiju. Jaše i dolazi k njemu.

Pa potrča, držeći pušku u ruci, napriječac. Potresen, iziđe pred kola; vidi se, napreže se da se smiri, ali zaludu: oči mu zvijeraju na sve strane, a gornja usnica jednako drhti.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

U susedstvu s drugim umotvorinama, u kontekstu maloga kola, pesma se jasnije sagledavala i drugačije počela da čita.

g. (I, 249), zapisao je Vuk u hitnji olovkom na poleđini vozne karte za poštanska kola koja su 3. jula 1820. g., u sedam časova izjutra, polazila iz Beča za Zemun, i svakako da ju je u to vreme i negde na

godine, „Anđa kapidžija“ nalazi se pod brojem 468, a odmah iza nje, pod brojem 469, dolazi pesma „Kralj i ban kod kola“.

Tako pored pesme „Kralj i ban kod kola“, za koju je označeno da potiče iz Gornjeg primorja, postoji još jedna koja je takođe iz Gornjeg primorja i takođe

Pod brezom gde je leto svuklo zelenu košulju. U toploj senci zvezdanih kola, kao u sanatorijumu, zaspao sam na travi. Prvi tome bi se naša analitička mreža morala sve više širiti.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

da vas zamolim, gospođo, da ne ispadne posle kao da sam ja preotimala muža mladoj gospođi, pa na meni da se skrhaju kola. ŽIVKA: Ama, kazala sam vam, ne brinite. ANKA: Ako se mlada gospođa naljuti na mene?

To ne bi bilo nimalo lepo. I, najzad, ne vidim da je on tu kriv. ČEDA: Pa nije, al' vidite, obično se kola krhaju na onome koji nije kriv. KALENIĆ: Jeste li vi baš sigurni da će on dati ostavku?

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

u kolima koja se kreću, glavni junak vidi oblake otprilike onako kako su viđeni i u prvoj rečenici romana: „Videvši iz kola, nad visokim brdima, kako prolaze oblaci, učini mu se da se slivaju dole, kao i ogromni potoci kamenja sa vrhova, pod

nam dosta jasno saopštava i autor: „Vozeći se za pukom, kao neki ogromni meh, pun vina, Vuk Isakovič je propuštao kraj kola svet, kao neki san“. 334 Stoga se predeo u viđenju glavnog junaka delimice pomera ili, bolje reći, prividno se kreće.

Ta se scena gotovo cela može navesti: „Umoran od truckanja kola i iznemogao od neprekidnog razmišljanja, o svom prošlom životu i ženi i deci, posmatrao je pažljivo,

Ona je, po svemu sudeći, nastala usled ukrštanja taktilnog utiska o trenju vazdušne struje po licu pri kretanju kola (odatle i pominjanje vetra) i vizuelnog utiska koji oko daje kad se takođe pri kretanju posmatraju snopovi sunčevog

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

iz Soluna... No kud si sve, učini mi i poslednju uslugu — naredi jedna kola da prenesem sina... A–a, junače, nemoj se omrznuti!..

A kad privedoše kola sa podnicama, ona pri podizanju leša nikom ne dopusti Jablanovu glavu, no je sama pažljivo spusti, pa priđe Vujani n

Da ga ne gledam. Ali opet kao u prikojasi: železna kola jure preko opevane ravnice, a ja i ne podižući oči osećam gde sam — na Paun-Polju, pokraj Bresja ili ispod Vragolije...

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

bih ležat’ mirno Gde s’ ne čuje tičji glas, Ni čovekov plač, ni popev, Ni žuborak, ni talas, Nit’ ulicom grmež kola, Niti satov tikatak — Odmoru mi da ne smeta Ni mog srca udar lak...

Zato, braćo mila, ne kidajmo kola Što se danas hvata na grobu sokola. Zasadimo ovde sloge naše cveće, I vile nas srpske ostaviti neće: Na potoku

Krakov, Stanislav - KRILA

Na sve je strane letelo perje od gusaka. Jedan žutičavi vojnik drešio je teški gvozdeni lanac sa kola, i trpao ga sebi u ranac.

Uskoro se vratio namršten i rekao Bori i Sergiju da njih traže. Napolju su iz kola povirivale dve čupave glave, i mahale suncobranima i rukama. Zizi je iskočila iz kola, i potrčala da zagrli Boru.

Napolju su iz kola povirivale dve čupave glave, i mahale suncobranima i rukama. Zizi je iskočila iz kola, i potrčala da zagrli Boru. Kroz granje se videla u šatoru plava kosa Ivonina. — Šta ćete vi ovde?

Jedna mala Engleskinja sa licem mršavim i sitnim, i šišanom kosom pomaže da oficira smeste u kola. Oseti dodir jedne male ženske ruke na svojim plećima, i uzdrhta lako celim izmučenim telom.

Još je ovaj dan bio njegov. Automobil ih je nosio prašljivim putem kroz barake n logore. Teška zelena kola se tresla i engleski vozari su pozdravljali odsečno kratkim bičevima. U Mikri su stovarili hranu sa brodova.

I umirali. Prljavi seljak je terao putem mršavo magare. Prošli su kroz selo, na gazu su ispljuskali kola vodom, i sada su išli neravnim kamenitim putem. Jedna je guma pukla, i kola su stala.

Jedna je guma pukla, i kola su stala. Ostavili su kola i šofera na putu, a oni se verali padinom kroz žbunje i bodljikave četinare.

Jedna je guma pukla, i kola su stala. Ostavili su kola i šofera na putu, a oni se verali padinom kroz žbunje i bodljikave četinare. Penjali se kamenom stazicom.

motor je opet zabrektao, a prljavi grčki pop iz Galatišta, kome su bacili dve srebrne drahme, blagosiljao je ljubavnike i kola.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Noću se za brodom vukla fosforna reka, svako veče, što smo bili dalje na jugu, sve svetlija. Čitava zvezdana kola odskakala su od broda, i gubila se u vodi.

Ostavljasmo sa strane nevidljiva Kanarska ostrva. Velika Kola bila su sve bliže na horizontu; sa druge strane, pojavljivao se Južni Krst. To beše sasvim drugo nebo.

Vuijea sustižem u momentu kada se sprema da se utovari na kola. Sedam kraj njega, i gladan i žedan; počinjem odmah svoju priču o Komoi i šalupi.

Zatim se moja kola udaljuju; Vuije gleda za njima i vrlo dugo ostaje na drumu mašući mi. Ne obzirujući se na crnce, na boja, na kuvara, na

Zato su oni i iskoristili da organizuju dva razna tam–tama. Ovde se žene, koje iskaču iz kola da bi igrale u sredini, dohvataju upaljenih grana i raznose ih po ivici kruga.

Iako žuri — jer ko zna gde ćemo biti primorani da noćimo — on zaustavlja kola čim mu se učini da bih ja nešto da pogledam ili slikam.

Mej je otišao svojim putem. U pravcu kojim mi produžavamo, kroz gustu savanu, ne mogu se probijati nijedna kola. Nikakav put tu nije obeležen, niti je ikada ijedan belac tuda prolazio.

Predstavništvo vodi sa svojim crnim slugama jedan jedini belac. Otišao sam prvo njemu, da mu zahvalim na upotrebi kola i bez njegove dozvole.

već renoom Fontenovim, koji će nas za nekoliko sati prebaciti u Sikaso, na dvesta pedeset kilometara od Boboa. Kola su tako mala da jedva mogu stati sve moje stvari na njih, i pre no što pođem treba da se oprostim sa svojim crnim

Fonten uviđa šta se dogodilo i, isto tako, da jedino što može to je da me ohrabri. Pre no što će sesti u kola on hoće lično da vidi nekoga crnca, koga zovu Konjušar i koji treba da me služi dok sam u Sikasou.

Predeo je bio beskrajan, a naša kola na njemu: mala pokvarena igračka. Šofer je radio na rasklopljenoj mašini a svi naši crnci bili su oko njega.

) Šofer izvodi; on vrlo Dobro zna da je krivica do njega, a da bi komedija bila što veća, on čak kao zaustavi kola, čim se jarebica nađe pred njima. U svakom slučaju Libanca je sasvim prošla volja za lovom.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

protom J. J. Napred je išao Černjajev ca svojom svitom, za njim nekoliko kola, a za njima naše kočije. A u kočijama otac prota ca puno kojekakih ćilimova, jastuka, bunada, šalova, sandučića,

dragu noć čuje se neka vreva, komešanje, sve je u pokretu; iz daljine se čuje rzanje i bat konja, tutnjava artiljerijskih kola, žagor ljudskih glasova — sva je prilika da ćemo sutra biti napadnuti«.

A kroz ovo more od ljudi snuju na sve strane komordžiska i bolnička kola, tobdžijske kare, senom natovareni konji, čopori volova, ovaca, koza.

Tu su žene, starci, dugi redovi volovskih kola, natovarenih svakojakim sirotinjskim pokućanstvom: korita, čabrice, sita, po koji zavezak brašna, ponjave, jastuci, a na

Gungula i galama dizala se sa sviju strana: — Ej, beži, pogaziće te kola — čuje se vika s jedne strane. — Polako, manita glavo, vidiš gde ti se levča prebila. — Kome se levča prebila?

Taj je ginuo za sirotinju. Sad nema takvih popova... — Govoreći ovo, jednako je opravljao kola. Upitam ga odakle je. — Ne znam odakle sam; zaboravio sam već otkad sam na granici — odgovori mi on — a skoro ću

Kuršumi su u masi padali u šanac; svaki čas su zvrcali o debele šine topovskih kola i pošto se tu od udara raspljošte sa zvrkom se zariju u zemlju.

Pošto sam to izvršio, malo docnije Černjajev mi reče: — Uzmite ovu četu dobrovoljaca g. Kola Rašića, pa je izvedite gore na bujimirjski vis; postavite straže spram Morave, a jedan lanac istaknite kao stražu

Mi ce prilično proredili, mnogi od naših ostali uz put ranjeni i pobijeni; jedan deo Kola Rašića iza nas otvorio vatru pa i on puca nekud preko nas (drugi deo Koletove čete beše se pomeo u šumi i naišao na

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Naiđoh na mesto gde je u ivicu udarila. razorna granata od merzera, pa je eksplozijom proširila kanal da bi se i kola mogla smestiti. Okolo je bilo razbacano kamenje.

— i obrati se dami: „Hoćete li da uzmemo taksi?“ Pristala je, razume se. Moj prijatelj ode po kola, a mi ostadosmo sami. The!... Poznanstvo na silu, slučajno, gde je moj drug zainteresovan.

Zato se nisam ni starao da joj moje prisustvo učinim prijatnijim. Došao je najzad i moj prijatelj, te sedosmo u kola. Kada smo izišli iz glavne ulice, njih dvoje držali su se za ruke, kao da su stari poznanici.

Suton je pao, i već sam počeo da pomišljam kako ćemo se izvući iz ovoga spleta kratkih i krivih uličica. Kola zađoše u jednu mračnu i usku ulicu, usporiše hod i pred jednom visokom kućom zaustaviše se.

Provlačimo se nekako, gledajući sa strane da neko drvo ne zapara kola. Sad idemo življe... U blizini stočne pijace stajemo da bi neko sklonio bivola, koji mlitavo preživa nasred puta.

A na njenoj desnoj obali, nalazilo se selo. Pred jednom zidanom česmom šofer zaustavlja kola da bi nalio vode u hladnjak motora. Pored česme nalazilo se kameno korito, gde su seljanke ispirale rublje. Sišli smo.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Živo, braćo, živo, podvikujte haja-huj! Mihalj-bači hegeduš, serpska kola hegeduj!“ Miloš često zamiče svojim crnim brkom, A nožica za nogom poskakuje trkom; Perjanice sve lete momkom oko

” Tajno se spremiše ljudi, i žene, i deca i starci. Drvena veće zaškripaše kola kroz šumu i goru; Rikanje, blejanje s mekanjem smešane davahu glase.

U vtornik se na ledina Mlado, staro sakupilo, Tu je svake igre bilo, Vitka kola i ketuše, I pargara pomodarca, I vesela jastučića.

kako mrtveukopatelji sa kleštama i čakljama iz kuće, sobe ili koje druge staje nemilo, kao skota gola naga izvlače, na kola tovare i u grobnice opšte meždu mnoge mertvace bacaju.

bundu postavljenu astraganom, s jakom od samura; po bundi neke svilene pegice kao mušice, a mi deca sve idemo oko kola, pak rukama njegovu bundu pipamo, ljubopitni da doznamo kakva je materija.

A drugo, nas ima ovde nekoliko Serbalja koji tuže sa mnom zajedno za glasom naših svirala, keteuša, kola, momačke igre, koleda, svatovca, i kumovske n nevjestine pratnje.

Pivo je skupo, Vino još skuplje, Za rakiju mnogo ištu, Vode ne mogu. Taljige su skupe, Kola su još skuplja, Za karuce mnogo ištu, Peške ne mogu.

autora i u sledećem skraćenom obliku: Pivo je skupo, Vino je još skuplje, Za rakiju novac nemam, Vode ne mogu. Kola su skupa, Karuce su još skuplje, A za hintov mnogo ištu, Rješke ne mogu.

Bojić, Milutin - PESME

da sunce otme ponosna, hola, Hrhtava snaga hita, hita, Slavom se pita — U nevrat goni pobedna kola. 4. SPOMEN Velbužd!

Nastasijević, Momčilo - PESME

Skitnicama se nazvasmo, drumska nas popala seta, Putka i Ždrala satre nam put, i kola, kočijašu, Gde prominemo klone se i zaneme. Na konaku nam kao zloj vesti neradi, druže.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

I pored toga, tu, do kapije, ispod nje, navek nagomilano, istovremeno po nekoliko kola greda i kamenja što je tu i zimi i leti zariveno u zemlji stajalo, čekalo za neka zidanja, potrebu ako se ukaže.

Odmah zatim vide kako, da bi se duže, jače i bolje mogao videti, u dvoja-troja kola natovaren dar, pronesen otuda iz ulice, pođe čaršijom i zaobilazeći, praćen svirkom odostrag, opet uđe u ulicu i

s kojim se odskora odelio, otkad mu žena postala gledarica i počela naglo da se bogati — da joj on otvori, i uvede kola. Baba Stana siđe i priđe kući. Za njom je nosio sluga bošču. Pred nju iziđe čak i sama gledarica.

Trčkaraju oko njega preplašene komšije i počnu da mu govore kako su oni sve spremili, posakrivali stvari, natovarili na kola i samo njega čekaju da se on reši i pođe. — Hajde, već Grdelica pala. Eno po selima već se viđaju Srbi.

Čisto čeka da oni odu, što pre, kao u inat nekom da odu, da ih isprati, a on da umre. Mladen stojeći na kapiji, do kola u kojima su već bili brat mu i snaha, gledao je mater.

i sada, na poslednjem možda rastanku, mora da je prema njoj strog, suv, čisto da je preseče i zapovedi da što pre seda u kola, da bi što pre otišla. Mora, jer eno drum počeo sve više da se puni, crni, zakrčuje kolima ostalih begunaca.

Sam je on morao da joj prinese svoj obraz njenim ustima da bi ga poljubila. Sam ju je morao da unese u kola, ni toliko ona nije mogla, i da brzo, užurbano, kao da prekine, uništi sve to: suze, bol, stežući grlo, još jednom

Za sve se on unapred postarao. — I sad zbogom! Srećan vam put! I s tim obrnu se od kola, ne mogući više da ih gleda, naročito mater, čiju je glavu video kako podržavana, naslonjena u snajkino krilo, samo se

Sede da mirno, strogo čeka šta će biti. Da sluša kako čaršijom krče jednako kola bežanaca Srba i Turaka, i varoš se prazni, kameni, očekujući grmljavinu topova i pušaka, koja se još nije čula

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Na k. odlete i kola namazana veštičinom mašću (SEZ, 41, № 180). Na k. pada ala koja satire grožđe u vinogradu (ibіd., № 114). Za k.

devojke i momci na poslednjim strukovima raznobojnim poljskim cvećem vezuju po nekoliko strukova zajedno (prave »kola«) — »da bi se uzeli mladi i ,zeleni̓ kao što je kukuruz«, i bacaju uvis i ukrštaju motike — da bi k.

struk svi zajednički zagrnu zemljom, okite ga najlepšim cvećem i listove mu zavežu onoliko puta koliko žele da imaju kola, a zatim na gomili »zakrste« motike, da bi k. dobro rodio, i oko struka sedeći pevaju, SEZ, 83, 163). Kupina. Oko k.

i kukuruz poteče (pobuja) iz zemlje kao voda niz reku« (SEZ, 19, 361; 70, 543); »Kad se polazi u berbu grožđa, onda se kola okite raznim cvećem (najobičnije nevenom, smiljkitom i bosiljkom), te da bi vinograd (lozje) okitio rodom i dogodine«

Zatim kao istresaju motike od zemlje nad njim i udaraju ušicama jednu o drugu motiku, šaleći se i vičući: ,Toliko kola kukuruza!̓« (SEZ, 16, 362). Nalik na ovo je i vračanje oko poslednjeg struka kukuruza (SEZ, 70, 543; 83, 163).

Ćipiko, Ivo - Pauci

Odumio je ovoga Božića povesti iz kola prvu koja mu se svidi. A nekako dosada bio je teške sreće. Prvi put, bilo mu je tada dvanaestak godina, dovede mu otac

Jednako snijeg pada; zahvatio je sa svih strana, kao da je nakastio cijeli dan padati. Žao mu je, boji se neće biti kola, ni umetanja, a paljenje iz kubure ne može da savlada njegove zabrekle momačke snage. Gdje će je utrošiti?

Radivoj kaza jednom Cvijeti da će je curske nedjelje u varoši iz kola sa sobom povesti. Već vrijeme je, jer, otkada mu je majka umrla, u kući žive kao živine: nema ko da ih drži u redu, ni

brate, — veli mu, a nad poplašenim očima zatreptaše trepavice i poniknu, — neće ti žao ako me u nedjelju Radivoj iz kola svojoj kući povede? — Pa i zeman je, — odgovori Rade. — Da sa srećom bude! — Ali ja ne smijem reći ocu, a ni majci.

Curske nedjelje Radivoj u čaršiji bijesno igra u kolu; uneke istrže se iz kola sa Cvijetom i odjelito, posebice zaigra s njome.

I željahu neki prosena sjerčana kruha kao mane božje... Sve se selo skupilo da biskupa pričeka i na dogledu gradskih kola stade praska prangija i pušaka. Harambaša predvodi rondare okićene zastavama, a kapetan kućne starješine.

Putem sunce žeže. Po polju žeteoci i žetelice žanjući popjevaju, i dalje, negdje na poljskome putu, škripaju seoska kola. —Danas bih bio i ja žeo, — veli Vojkan, —— vrijeme je...

Sinoć u kočiji dođe neka žena sa djetetom: doveo ih nadstojnik Vaso i uveo ih u kuću. Za nima stigoše dvoja kola krcata robe. Veli da je ona žena, „šinjora” gazdina, a dijete njegovo kopile... Bog bi ga znao!

i treba da se dogodi! ... Ali što? — I nikako da sebi dade čista odgovora ... Pred varoši stiže komšijska kola pretovarena golemim starim fijestom; kola cvile, lome se, a volovi jedva vuku; balvan predug, težak, ljudi ne mogu njime

— I nikako da sebi dade čista odgovora ... Pred varoši stiže komšijska kola pretovarena golemim starim fijestom; kola cvile, lome se, a volovi jedva vuku; balvan predug, težak, ljudi ne mogu njime vladati nizbrdicom, i kola zapaše u

fijestom; kola cvile, lome se, a volovi jedva vuku; balvan predug, težak, ljudi ne mogu njime vladati nizbrdicom, i kola zapaše u jarugu.

Ljudi smišljaju što da se uradi, muče se i natežu da kola iz jaruge na cestu privuku, ali nikako ne mogu. —De, Rade, pomozi! — veli mu komšija Ante.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Ona ga mami i omamljuje, razjapila je rale, zinula mu na život, i evo kako njena otrovna pljuvačka kola njegovim telom, napadajući mu najpre um, evo je kako zagađuje njegovu nadu, evo je gde likuje u njegovim zaumnim

Jekće bubanj od svinjske kože. Meša se svekolika svirka i galama. Komeša se gomila u kovitlacu kola, zajapurena lica mladeži, podvriskivanje i razuzdanost. U srednjem dvorištu postavljaju sofre za gozbu.

po vasceli dan okolo ne bi li spazili kakvu zgodu koju će potom preudesiti na svoj vražji način i pustiti je da kola od uva do uva. Ovo je odmah prionulo.

Pa ipak, zar bi vilinski rod mogao otrpeti poniženje da, sred uspaljenog kola, najlepša među njima strasno steže butinama njegove kukove, da izbezumljeno podrhtava na prostirci rasute kose u travi,

protivnicima je išlo tako glatko i ja ne mogu a da ne posumnjam da si ti u zgodnom trenutku upregao svoje moći u njihova kola. Ne verujem da su oni sami, bez tvoje moćne podrške, sve to izveli.

Noć opijena promuklim glasovima svatova, znojava od uspaljenog kola koje se vrtelo u krug pod raskrošnjenim brestom. Potrebno je da sad objasnim zašto se njezin golobradi mladoženja utopio

obraze drži vodu dok bačvari odu, neimari kojima se građevina skljokala čim su zamakli za brdo, kolari čija su se kola raspala pri prvom utovaru, pobegulje i pojebulje, sav belosvetski ološ i šljam, blagosloveni svet zanesenjaka, nepriznatih

Ilić, Vojislav J. - PESME

Nad glavom božice svete Srebrni praporci zvone i kola Ljeljova lete. U njima upregnut panter, poražen Ljeljovom strelom, Barabar s golubom leti nad mirnim, zaspalim selom.

Po kašto zaškripe selom volujska drvena kola, I gavran nad njima grakne. Zatim se razgovor čuje. To se komšija Panta, sigurno, iz gore vraća, Pa žurno ispreže stoku

Moj kočijaš stari Ustavi kola baš na mestu tome, Da rasturene ponamešta stvari; A ja se siđem da ispravim noge, I bedni stomak od trucnjave mnoge. 7.

10. Bog bi to znao! Novembarsko veče Padaše tiho kao magla tavna, Kad moj kočijaš dođe, pa mi reče: „Možemo ići, kola su pripravna.“ Krenem se dalje.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Izlazeći iz kola mal’ što ne padoh u naručje jednom čičeronu. Ja mu zahvalih na svesrdnom dočeku i htedoh poći dalje.

Naša kola lete, tako mi se čini. Konji usporavaju svoj kas, ili je i to samo prividni efekat promene prizora. Ušli smo u nepregled

To je Vaseljentska Patrijaršija. Straža i kavazi trče pred nas i pomažu nam iz kola. Popesmo se uz stepenice i nađosmo se na jednoj platformi, obgrljenoj sa tri strane teškim kapijama.

Vlasnici takvog duha mogu se vrlo korisno upotrebiti u naučnom radu kao rabadžije, jer se njihov duh dade upregnuti u kola, ali oni nisu stvoreni za lov. Pravi naučnički duh mora biti sličan Vašem spriu.

Strpaše nas u sanduke, natovariše na kola, prevezoše u Aleksandriju i smestiše nas onde u drugu njenu, od požara pošteđenu, biblioteku u Serapeionu.

Nismo umorni, a ne bismo hteli da propustimo tako divnu priliku.“ - „E pa lepo. Odmah ćemo u dvor, moja kola već su upregnuta. Sedosmo u paradne kočije izaslanstva pa krenusmo preko mosta strmim drumom uz breg.

Oko dvorišta nalaze se čardaci, ambari, magacini, štale, kacare, remize za kola i poljoprivredne sprave. Nekad pune, sada su te zgrade prazne.

Zato ih primih milostivo i oprostih se sa svima ljubazno, no sa punim dostojanstvom. Ali kad sedoh pored majke u kola, ja briznuh u plač, a oni zaridaše svi od reda; kuvarica Roza brisala je silne suze svojom keceljom.

Za hlađenje vode i vina postaralo se zimi, smeštajući tridesetak kola dunavskog leda u ledenjak, duboku jamu prekrivenu kolibom, a podignut u bašti, u debelom hladu.

Kad su poslednja kola, sa svojim tovarom muljanog grožđa, ostavila vinograd, tj. kada je berba bila stvarno dovršena, obrazovana je povorka

Ceo naš vozni park morao je biti mobilisan: i teške karuce sa krovom i one lake, mala putnička kola i ona kojima gospodar upravlja. Potrpasmo se u njih kako smo znali i krenusmo kući.

Stanković, Borisav - TAŠANA

HADžI RISTA (uvređeno): Treba da znaš, kćeri! Drugih godina ovde se donosilo po sto, dvesta, i više kola... a sada da je manje... TAŠANA Ne znam. Možda se opet toliko donelo. Samo otac to zna. On o tome vodi brigu.

Turci poleteli da ga brane od ovih naših. Istrči Tašana. TAŠANA (odlučno): Ćuti! Idi odmah nađi Saroša, i kaži mu: kola, konje da dovede i odmah odavde da se beži. STANA (pođe i vraća se): Da idem, idem...

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

izlaska sunca obično već bila negde na drumu, vozila se do svojih njiva i staja, i vrlo često dremala od samog sedanja u kola. Obratila se stoga Pauli: — „Odi de ovamo! Pokaži mi, ali onako ljudski, gde vidiš sunce kad ga ujutro spaziš iz kujne.

Je li tebi vrabac pod kapom?” Na povratku u varoš gospa Nola nikoga nije mogla primati u kola. Kola su tada prepuna. Dva dućana se snabdevaju u varoši i jedna kasapnica.

Je li tebi vrabac pod kapom?” Na povratku u varoš gospa Nola nikoga nije mogla primati u kola. Kola su tada prepuna. Dva dućana se snabdevaju u varoši i jedna kasapnica.

— A što ćemo kupovati nova kola, kad su stara još dobra — odgovara preko zalogaja gospa Nola. — Jesu još jaka, ali su stara, otrcana, a ja, znate i

— Gos-Toša, dosta spor, tek zaustio, a gospa Nola ga brže prekinula. — E, kad vas gospodar štedi, ja ću da vam kažem. Kola su jaka, a voze vas konji, a ne kola, a konji su naši i mladi i jaki.

— E, kad vas gospodar štedi, ja ću da vam kažem. Kola su jaka, a voze vas konji, a ne kola, a konji su naši i mladi i jaki.

Kola su jaka, a voze vas konji, a ne kola, a konji su naši i mladi i jaki. Ali ako je stalo do novih i mlađih kola, onda, gospodin nadzorniče, evo da vam kažem kako se šale ljudi u mom kraju: posadi rudu u zemlju, pa će nići nova kola.

kola, onda, gospodin nadzorniče, evo da vam kažem kako se šale ljudi u mom kraju: posadi rudu u zemlju, pa će nići nova kola. A sad izvol'te da s nama večerate, da jedemo, da više ne razgovaramo.

deset sati, kad su već pošli da legnu, čulo se odjedared, kroz gust vazduh, sasvim dobro, da se na drumu zaustavila kola. Malo zatim, šušanj i korak, i udarac u gvožđe ne na ogradi, nego na prozoru.

Takva mu je ćud, nikad ne znaš koja mu važi. Dve kravice je već ranio. Jutros, privezali ga za kola, dali mu da gricka što najviše voli, i razišli se svi poslom.

Bik trpeo i trpeo, pa odjedared muknu kao grom, izdiže kola, prebaci ih na leđa, obori ih opet i napola smrvi, a s drugom polovinom stade da juri uokrug po avliji kao u cirkusu.

Bežala sam kao da imam četiri noge. Ali stigao bi me sigurno, da ga nisu ona razbijena kola lupala po nogama. Uletim u ambar, pa preko klipova gore u tavanče.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

) — dockan, kasno EKVIPAŽ (nem. Equіpage, iz franc.) — kola s konjima EKVIPIRATI (nem. equіpіeren, iz franc.) — opremiti EROBERUNG (nem.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Ne znam baš da li je toliko sati bilo ali kad je na crkvi izbilo dva, krenula su u vinograd kola sa susedovom porodicom i odmah, malo zatim, mi smo preskočili plot, pošto je ministar finansija ostao na plotu.

Sećam se da sam jednom u Makedoniji video konja i magarca upregnute u ista kola, te su morali ići u korak. I koliko je puta siromah konj pokušavao da napravi veći korak, da pođe brže, ali se svi ti

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Jedini je izlaz da udarimo jednim bočnim putem. — Onda se priseti: — Je li, stari, kakav je to put? — Dobar... za kola... — Svejedno. Nemamo vremena. Jašite! Bez larme, govora, niko da ne pali cigaretu. Ti, stari, idi napred! Polazi!

Fabrika u Obilićevu gorela je. Stogovi sena, rastureni po poljima, plamsali su... A putem su škripala kola i razlegala se psovka ljudi.

Pred Jankovom klisurom stalo se, i ni maći. Kroz klisuru, a i dalje, komora se zaglavila: stoka popadala, kola se polomila. A Nemci neprestano Tuku iz aeroplana mitraljezima stoku iz zaprege u klisuri. Komordžije se razbegle.

Zapovest je odlučna. Odgovornost naša velika. A klisura zagušena od iznurene stoke, od polomljenih i pretovarenih kola.

— A tada, udri gde stigneš i koga dohvatiš! Pao je već mrak kad smo ušli u klisuru. Jedva smo prolazili pored kola, strahujući da ne skliznemo u šumnu reku. Jedna kola puna nekih sanduka isprečila se, a komordžija ispregao volove.

Jedva smo prolazili pored kola, strahujući da ne skliznemo u šumnu reku. Jedna kola puna nekih sanduka isprečila se, a komordžija ispregao volove. Vočići leže u blatu i preživaju.

Jedna kola puna nekih sanduka isprečila se, a komordžija ispregao volove. Vočići leže u blatu i preživaju. Onda kola sa arnjevima u kojima plače neko dete.

Na jednim kolima slomljen točak, vojnici istovarili sanduke i neke kazane i podupiru kola odsečenim stablom. Malo dalje naiđosmo na vatru. Komordžije prostiru slamu da prilegnu.

A i šta bi drugo, kad je konj u onim kolima ispred njih pao i više ne može da se digne. A jedna kola prosto zdruskana.

— čujem gde Luka govori iza mojih leđa. Pred jednim mostićem zastadosmo... Isprečila se neka kola, pa niti mi možemo tamo, niti oni ovamo. — Zar tu nađe da zastaneš?! — razdra se poručnik Kosta „Turčin“.

— E, nije nego, da ga molim... Šta, treba i mi da skrstimo ruke i čekamo blagoslov! Ordonansi, preturajte ova kola u reku! — naredi odsečno Kosta „Turčin“. Priđe nam jedan podnarednik iz neke komore. — Teško da ćete šta učiniti...

Komordžije zašle pod brdo, naložile vatru, i baš se spremaju da legnu. A zapregnuta kola u beskrajnom nizu stoje na putu. — Ljudi, bre, što ležite, zašto ne krećete? — pita Luka dosta blago.

Petrović, Rastko - PESME

Mirisalo je na jod i mnogo vate. Bol zatvorio u teglu a šupalj leš izdao Porodici vrlo ucveljenoj što je čekala. Kola čekahu Pred bolnicom: jedna za doktora, druga za mrca. Noću sam, sam. Ja znam, Ja znam, Ja znam.

po gorama: uveo bih te redom u manastire, Oznojeni skidali bismo šešire, Umorni, pa sedali na prva prolazeća kola; Među kokoši bismo smešteni zadremali upola: Moj Gijome, gle, sad se tamo sve voćke rascvetale.

Pa šta? Ko da to nije samo ponor, a u ljudima ljubav! O vi, što sitniji ste no skakavci upregnuti u kola cara, No varnice, ipak ste za mene boljka i željka stara. Čoveka ljubim ja sada. Ko da to nije ponor! Čoveka.

SLOVO ŽEĐI Mojim prijateljima, hipnistima Braćo moja, drumovi su naši beskrajni; Natovarena su velika kola seljačka, Kola velika, pa škripe otegnuto između šuma: Spazih ih. Ko na grudi ljubljene Zažudim da spustim glavu.

SLOVO ŽEĐI Mojim prijateljima, hipnistima Braćo moja, drumovi su naši beskrajni; Natovarena su velika kola seljačka, Kola velika, pa škripe otegnuto između šuma: Spazih ih. Ko na grudi ljubljene Zažudim da spustim glavu.

Ko na grudi ljubljene Zažudim da spustim glavu. Moja je glava tračka; Velika su kola zaškripala seljačka. Na točak. Neka točak smrvi me, kad krene, Svojom velikom ljubavlju za putovanjem Neka smrvi me.

tako široka, Svih puteva za mene ljubav je preduboka, Svi vele: dođi, dođi, trpljivi ljubavniče, Zaškripala su velika kola selačka!

za njom spajaju se u poljubac i beže; I srce mi se steže, usamljenost mosta je duboka, Prohujala lokomotiva, zaškripala kola seljačka. JESEN Snim, haj! kao puno grožđe da zrim Po dobrom čvrstom čokoću.

oca, radnika fabričkog, s prstiju curi smola A po mokrim plećima tvog mladića i tog vranca, U ogledanju kreću zvezdana kola. Tu međ konzervama je zgrčen i jedan amor hrom, Čije su oči pune suza sa ogromnih vizija Horizonata.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Čekalo se još da se starci i deca popnu na kola, pa da se krene, kad se iznad glava begunaca pojavi par roda i poče da kruži nad selom sasvim nisko, jedva zamahujući

Zaurlaće sirene, dojuriti policajci i kola s rešetkama, pa te odvesti tamo odakle izlaska nema... — Od muke kasa zakašlja, poslednjim snagama braneći svoju tajnu.

Došao je tek kad su po njega poslali Velika Kola, ali mogao je i da ne dolazi. Ni on nije znao šta to u grudima Zvezde kuca. Mogao je samo da nagađa.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

I, ako ona neće, ti — silom! Ako živa neće — mrtvu, pa u kola i u Banju! SALČE (vije se, ljubi Arsi kolena, noge): Ne to, gazdo! Ruku, nogu da ti celivam! Još nije ona za muža!

Iz daljine čuje se svirka svatovca. Docnije na drumu počnu da se naziru kola pokrivena arnjevima i iskićena peškirima.

Docnije na drumu počnu da se naziru kola pokrivena arnjevima i iskićena peškirima. Ispred kola svatovi, banjski Cigani u njihovim belim čalmama oko glave i dugim kolijama. Sve se primiče tiho, sa svirkom svatovca.

Kaži mi, da li si me bar kadgod volela, te da znam zašto ću da venem? Larma, svirka svatovca jača. Čuje se krckanje kola, bat nogu. STOJAN (naginje se nad Koštanom): Kaži mi! KOŠTANA (besno): Nisam! Nikoga nisam volela!

STOJAN (ubijeno): Oh! (Odlazi). Ulazi policaja. POLICAJA (na ulazu, onima iza sebe): Dajte kola! Brzo! A ona? Ako samo pisne, kamdžijom ću kaiše s leđa da joj skidam! (Ka Koštani): A, gotova si? Hajde!

Hajde! KOŠTANA (ne gledajući ga): Gotova! POLICAJA (zamahuje kamdžijom): Ćut’! Sad ti kožu oderah! (Viče): Dajte kola! Ulaze kola, panduri, Cigani, svatovi, sa svirkom. KOŠTANA (stresa se).

POLICAJA (zamahuje kamdžijom): Ćut’! Sad ti kožu oderah! (Viče): Dajte kola! Ulaze kola, panduri, Cigani, svatovi, sa svirkom. KOŠTANA (stresa se).

KOŠTANA (stresa se). POLICAJA (Koštani, pokazujući joj kamdžijom na kola): Hajde! PANDUR (policaji): Policajo, čekaj, sad će Salče, njenu majku, da dovedu, da se s njome oprosti.

MITKA (kad vidi kola, svatove, svirače, rukom ih zaustavlja): Stoj! Stojte! POLICAJA (uplašeno Mitki): Ne, gazdo. Šta ćeš sad da radiš?

Nego — srce mi se iskubalo. Ništa neću da činim. (Pokazuje na Koštanu.) Došja sam da gu darujem. POLICAJA, PANDURI, kola, povlače se ponizno ispred Mitka. POLICAJA (jednom panduru): Trči i zovi predsednika! PANDUR (odlazi).

MITKA (iz dna grudi): To je, Koštana! Pisano! Suđenice ti dosudile. (Pokazuje na kola, svatove.) Ete, došli ti, da te vodiv, da se venčaš. I, će ideš, će se venčaš.

Približuju se kola, svatovi. MITKA (vadi novac i daje joj, ređa po čelu, licu): Da te darujem, da ti dam... Da ti dam bele pare za crni

Šantić, Aleksa - PESME

* Tako se zove u okolici Mostara jedna vrsta divlje patke (prim. prev.). 54 Lagano moja kola Kroz šumske odmiču strane, Gde u proletnjem sjaju Čarobno cvetaju grane.

Ja sedim, umujem, snevam, Na dragu mislim, kad same, Spram kola mojih, tri senke Glavom klimnuše na me. Skakuću, kese se, rugaju, No ipak plaše se mene; I smešaše se kô magle,

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

I svi će pričati večito o tvojoj sramoti, a za časnog čoveka sramota je gora od smrti. Voće ubojnih kola misliće da si ustuknuo od borbe iz straha i tako oni koji su te cenili preziraće te.

pevanju Ilijade, na primer, Patrokle upućuje ovakve reči ubijenom protivniku koji je nalik na ronca pao s bornih kola: Aj, veoma je brz, koliko lako se valja!

zabludi pučinu morsku, mnoge bi ljude on nahranio oštrige tražeć, iz lađe skačući brze, iako je nemirno more, kada se s kola zna da lako po polju valja. I među Trojcima, dakle, imade evo ronaca!

A Madžari igru započeše, drugu igru, kola madžaraskoga; kad zaigra Kajica Radonja, on nadigra tri stotin' Madžara i šezdeset dece Karavlaa, Madžar-Janka od

a sunašce tad iz mora sv'jetla kola promaljaše, junak ranjen dopade ispod turske britke sablje, nevoljan dobar junak, pod šatora upade Ugrin-Janka vojvode.

Jerina Smederevo gradi, pa naredi mene u argatluk, argatovah tri godine dana, i ja vukoh drvlje i kamenje sve uz moja kola i volove, i za pune do tri godinice — ja ne stekoh pare ni dinara, ni zaslužih na noge opanke!

nekolike od oni pesama koje mi je putem idući iz Karlovaca na kolima kazivao, pa ga odma po Vaskrseniju uzmem na kola i odvedem u Mitrovicu, te odande pređe u Srbiju, da se nanovo bije s Turcima.

Nemoj dati umlje za bezumlje, tj. nemoj pogrešiti, sludovati. 44 A sunašce tad iz mora sv’jetla kola promaljaše, tj. sunce se rađalo iz mora.

— koje, koji kolajna — ogrlica, odlikovanje (medalja) kolan — pojas kojim se sedlo utvrđuje za konja kolast — šaren na kola (krugove) Kolašin — mesto na reci Tari koleno — poreklo, rod, narod: I od srpske krvi i kolena kolijer — jaka,

” hendek (jendek) — rov, jarak hesap — račun hesapiti — računati, smatrati hećim — lekar hintovi — laka i brza kola, karuce hodža — muslimanski sveštenik hrabren — hrabar Hrnja Mustaf’-aga (Mujo od Kladuše, Mustafa Hrnjica) — turski

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

U SELU Imam jednu kokošku Koja zna da broji Svršila je fakultet Ali ne znam koji Imam jednog vola Koji vuče kola Svršio je gimnaziju Al je osto lola Imam jedno prase Koje stalno gudi Svršilo je zanat Kod muzičkih ljudi Imam

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Đoko Potrk javlja da majstor Mačak neće doći. Zadržao ga otac da mu pomogne u nekom hitnom poslu oko jednih kola. — Onda danas nema ništa od ulaska u pećinu ožalosti se Jovanče.

Videći kola s učiteljem i njegovim prtljagom, Jovanče zamišljeno reče: — Eto ti, ode i on. Sad je sasvim gotovo s našom hajdučijom.

— Đaci, nema danas ništa od naše nedjeljne šetnje. Idite kućama i kažite da je rat počeo. II Drumovi prepuni ljudi, kola i uskomešane stoke. Sve se to kreće na zborna mjesta, u vojsku, u rat.

— Držaćemo vezu između štaba odreda i seoskih odbora: prenositi obavještenja, naređenja, tražiti kola za prevoz ranjenika, municije, hrane. — Ih, ih, što se praviš važan! — reče Mačak.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

HVATANjE SENKE Bilo li, ili ništa ne bilo, priviđeno, pak nestalo ga, razvijalo se vetrom i otišlo ka ispod trčućih kola prah i dim u maglu! Blago je i gospodarstvo ovoga vilajeta prehodljivo: od jednih k drugim prelazi a najponičije je!

Vožahu sveštenici na koli s upregnuti novoneučeni junci božiji ćivot. Durnu se junac, kćaše prevratiti kola: pritrča on, jadnik, zadržati da ne padne na zemlju, te ćivot zadrža, a sam pade mrtav. Jer sam Bog čuvaše oni ćivot.

I nije znao ništa u sebi da će što zgrešiti; zaneo se je bio kano kočijaš kad je pijan: kola mu nahero hode, štono je duša s telom.

A dokle je kočiš trezan, dotle i kolima lepo i pravo puti, ako li za mnogo se ne može istrezniti, to kola pomalo valja da se satru kad o sebi zobni konji mah preuzmu.

Taj odgovor mu na to apostol dade: »Ja, reče, to znam praviti s drvenoga posla te plugove, ralice i kola. A znam i od kamena zidati svašto i crkve, i domove, i carske polate, i kamenite stupove znam stesivati.

Skini sa srdca taj strah i poturi ga od sebe. Ne boj se ništa, slobodno sedi na kola te idi preko te vode. Teke isto taj ćivotić što ga nosiš, uzmi ga u ruke te ga drži i zdravo ćeš proći reku so tim

« I tako on učini. Skoči taki na kola, uze držati ćivotić, pođe preko reke: bistrina i talas tiho poduzimajući kola i gde plivaju kola i konji, gde opet

« I tako on učini. Skoči taki na kola, uze držati ćivotić, pođe preko reke: bistrina i talas tiho poduzimajući kola i gde plivaju kola i konji, gde opet gaze, i tako s mirom zbogom prođoše onu golemu širinu vodenu.

Skoči taki na kola, uze držati ćivotić, pođe preko reke: bistrina i talas tiho poduzimajući kola i gde plivaju kola i konji, gde opet gaze, i tako s mirom zbogom prođoše onu golemu širinu vodenu.

Spremi se on potajno s bogažijom sve svoje u zakrivena taborska kola potovari štogod imade i sa svecima svojim, rodbinom ujedno diže se na put. Dođe do Olte reke i nahitro prođe preko nje.

A jedni s konja, s kola, s drveta vratove polome. A jedni u vodi se podave i mrazom, vatrom, dimom i od golema znoja, ili se hitro zatrče, —

velike volove i silovite jake konje (koji bi vas u ništo mogli satrti) pokori vam na službu pod ruke vaše da vam oru i kola vam vuku i hrana im je od mene uređena, a ne od vas?!

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

U avliji nekoliko koševa, peć za hleb, štale za konje i velika šupa, a u šupi dvoja obična kola, pa čak i jedan „pajton“, istina staroga fazona, nalik na one faraonove „kolesnice“ iz biblijskih slika, koje su s njim

Glede, i sve vide, i ništa im se ne može oteti pogledu i ostati neopaženo, iako ih one iz kola bagatelišu i smatraju ih za adžamije i da ništa ne znaju. Varaju se jako!

Ljuljaju se i pevaju „Čije pero na nišaljku, gajtane moj“! Oni iz kola idu pa ljuljaju druge ili se sami ljuljaju, a oni sa nišaljke idu u hvataju se u kolo.

Manulać se pustio iz kola, pa se samo lupa rukama po kolenu: previja se i zaboleše ga već slabine, a vilice mu ostaše razjapljene, pa ne može da

Stavre i Mane uputiše se žurno kroz neke ulice, koje su sve praznije i mirnije bivale. Sedoše u jedna kola i udariše opet drugim sporednim ulicama i uputiše se u čorbadži-Zamfirovu ulicu, koja je nešto življa bila, jer je s

česma; nadaleko čuvena sa svoje dobre vode; zato je oko nje uvek više sveta bilo i malo dublje u noć nego oko drugih. Kola Stavre Jareta uđoše u hadži-Zamfirovu ulicu malo dublje, pa stadoše.

Iz mraka priđoše još dve prilike i razgovarahu nešto tiho s Manom, koji je sišao bio s kola. Zatim priđoše kapiji. Ne prođe nekoliko trenutaka i ču se tresak kapije i zvek zvekira, a zatim svi skočiše u kola i

Zatim priđoše kapiji. Ne prođe nekoliko trenutaka i ču se tresak kapije i zvek zvekira, a zatim svi skočiše u kola i poteraše... Oni što u taj par prođoše s testijama vode tom ulicom videše pri svetlosti opštinskog fenjera sve.

“ A zatim pojuriše kola kao oluj brzo kraj česme, pune sveta, vičući: „Varda!“ svetu, koji prsnu na sve strane kao rasplašene kokoške. — Bree!

dosta je samo spomenuti da ih je bilo svakojakih. Pričalo se kako je Zona oteta na česmi, kako je u kola bačena i u toj gužvi kako je troje kolima pregaženo.

kaif — zadovoljstvo keleš — ćelavko kelčo — ništak keten — ćeten klne — kune k’na — kana, cvet kolesnica — kola kondurice — cipele kondurdžija — obućar kodža — mnogo kumrija — gugutka kup — gomila kurdisati — namestiti kuskun